Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

Hajde da uradimo poređenje tramvaja. Meni je CAF neprijatan jer uglavnom stojim i nema dovoljno šipki, mimoilaženje u prepunoj 7mici je baš neprijatno iskustvo. Takođe, CAF je i najsporiji. Stoji da je najlepši i najmanje bučan za okolinu.
Nadovežite se
 
Шпанац јесте фунлционалан али седишта су Боже сачувај неудобна као и распоред шипки који ме тера да што пре изађем из њега.

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока
 
Stoji da je enterijer loše konfigurisan, a i pričalo se o tome dosta. Posledica političkog upliva. Kod nas neizbežna pojava. Al isto tako je i činjenica da sa tolikim brojem vrata, CAF sa niskim podom omogućava daleko bržu i mnogo bezbedniju fluktuaciju putnika. Bezbednosti doprinosi i sam sistem po kom vrata funkcionišu, a za razliku od Švajcaraca, gde je stepenik okidač za vrata. Vrlo nezgodno za starije osobe. Video više puta to svojim očima. Kod CAF-ova se preteralo i sa konfiguracijom stolica, 2+2 nije za nas i nešto malo uže karoserije. No, ne bih rekao da su spori. Vuku odlično i glatko, i opet zbog mekšeg polaska su bezbedniji, dok ih vrata malo usporavaju, ali opet zarad veće bezbednosti i manje glavobolja za vozače. Prilikom sledeće nabavke će valjda posvetiti više pažnje konfiguraciji enterijera, al mislim da sam to negde i pisao već ranije. E sad kad će to biti, to je baš veliko pitanje.
 
Kesha je napisao(la):
Čudno mi je kad čitam da ljudi ne vole da vide CAF. Ne shvatam odbojnost prema modernim i daleko funkcionalnijim tramvajima, a u odnosu na vagone koji su tehnološki u šezdesetim godinama. Švajcarci pritom imaju baš tesan i klaustrofobičan radni prostor vozača, sa ne baš jednostavnim komandama vuče i kočnica. Tu je KT4 ipak bolji. Skoro pominjani T3 ima moderniji i funkcionalniji vozačev prostor. Düwag, tip kakav kotrlja kod nas, bi trebao da je povučen iz upotrebe po evropskim gradovima. Tatri će i te kako biti još. U svakom slučaju, koliko god bio robustan, kvalitetan, činjenica je da je Düwag GT6 baš zastareo. Ima dosta snage činjenica, solidan komfor za putnike, vrlo čvrsta i robusna vrata, al je i bučan, i kao što rekoh gore, verovatno ne preterano zgodan da se provede skoro osam sati u prostoru predviđenom za vozača. Realno, KT4 može baš fino da se modernizuje, dok Düwag teško. Inače su i odradili svoje.
Kliknite za proširenje...
Da li si se nekada zapitao da ti ljudi kojima su CAF tramvaji odbojni, to čine na osnovu korisničkog iskustva, a ne na osnovu karakteristika motora, vuče, vozačkog prostora i sl.?​
 
CAF mi je ubedljivo omiljeni beogradski tramvaj, moderan, velik, prostran, klimatizovan, jedine mane su mu neudobna sedišta i sveukupno mali broj vozila.

Divag je već islužen kao model, ali prednost su mu veći broj mesta za sedenje i raspored sedišta kao u regio vozu. Malo je nepraktično rešenje to što se vrata otvaraju na taster, s obzirom da velika većina ovih tramvaja nije niskopodna.

Tatra KT4 je bila zadnja reč tehnologije osamdesetih godina, danas joj je mesto u muzeju. Ima premali kapacitet za glavne linije, a i prilično često se kvari i blokira prugu. Ako bi se u skorije vreme nabavila ozbiljnija količina novih tramvaja, preostale Katice bi eventualno trebalo ostaviti da još neko vreme voze na niskoprofilnim linijama kao što su 10 i 14.
 
Meni su Švajcarci omiljeni tramvaji, pre svega zbog udobnih sedišta. CAF mi je isto kul, vizuelno najlepši, ali kad treba da stojim ili da se mimoilazim s ljudima bude mi mučno, slično kao u Higeru. Sedišta su očajna u CAF-u, ona dupla sedišta su kao za dvoje, a zapravo su za jednu i po osobu. Taman za jednu krupniju osobu zapravo. Ako treba da se stoji najbolje su katice zapravo.
 
Kesha je napisao(la):
Čudno mi je kad čitam da ljudi ne vole da vide CAF. Ne shvatam odbojnost prema modernim i daleko funkcionalnijim tramvajima, a u odnosu na vagone koji su tehnološki u šezdesetim godinama. Švajcarci pritom imaju baš tesan i klaustrofobičan radni prostor vozača, sa ne baš jednostavnim komandama vuče i kočnica. Tu je KT4 ipak bolji. Skoro pominjani T3 ima moderniji i funkcionalniji vozačev prostor. Düwag, tip kakav kotrlja kod nas, bi trebao da je povučen iz upotrebe po evropskim gradovima. Tatri će i te kako biti još. U svakom slučaju, koliko god bio robustan, kvalitetan, činjenica je da je Düwag GT6 baš zastareo. Ima dosta snage činjenica, solidan komfor za putnike, vrlo čvrsta i robusna vrata, al je i bučan, i kao što rekoh gore, verovatno ne preterano zgodan da se provede skoro osam sati u prostoru predviđenom za vozača. Realno, KT4 može baš fino da se modernizuje, dok Düwag teško. Inače su i odradili svoje.
Kliknite za proširenje...
Ne znam kako da ti opisem kako izgleda i kako se osecam kad vidim da ide 9tka spanac a ja moram da udjem jer zurim...
 
ВождовачкиГАНГ je napisao(la):
Ne znam kako da ti opisem kako izgleda i kako se osecam kad vidim da ide 9tka spanac a ja moram da udjem jer zurim...
Kliknite za proširenje...

Vidi, ljudi su konkretno izneli zamerke za enterijer, i one apsolutno stoje, kako pisah i u svoja dva posta pre. Samo nemoj biti baš toliko dramatičan. Jeste malo problem, al ipak je to 32m dugo vozilo sa ne baš tako malo prostora. Pa šta onda treba ljudi da pišu kad im nailazi pun solo autobus? KT4 je nešto na čiju smo ergonomiju navikli, al zato su tu jako visoke stepenice. Niskopodan tramvaj je jedna malo drugačija dimenzija.

@solecar
Sve sam već napisao u suštini, i mislim da si shvatio o čemu pričam. Nije problem to što se nešto konkretno nekom ne dopada na nekom vozilu, jer zamerke koje se ovde iznose su sasvim na mestu. Pisao sam uopšteno, a kroz tumačenje da nekom prosto smeta moderan niskopodni tramvaj, jer se taj tip vozila kod nas doživljava u nekim slučajevima, kao tamo neki vagon od pre 60 godina, kao nešto što doveka treba da radi, ne treba nikad da uđe u moderne tokove javnog prevoza itd. Autobusi moraju da budu niskopodni, moderni, klimatizovani, a tramvajima ne smeta visina poda od skoro metar, klaparanje, ljuljanje i buka u 2023. godini, i posle se još govori o njima kao inferiornom vidu javnog prevoza. Da se ne lažemo, u mnogim evropskim gradovima i te kako rade stari tramvaji, al uredni i remontovani, često modernizovani, al isto imaju i daleko veći procenat modernih jedinica u voznom parku, a u odnosu na nas naravno. Mnogo se piše o neverovatnom kvalitetu Katica i Švajcaraca, sve to stoji, jesu to rage, al nekad i to mora da se zameni, ne mora, nego i treba. Tramvaj treba da bude lako dostupan svima za ulaz, koliko je moguće tih, bezbedan itd. To ne ide u opis onima koji su proizvedeni drugom polovinom 60-tih veka za nama.
 
KT4
Idealna kombinacija modernog, robusnog, pouzdanog a povoljnog (u doba kada je pravljen). Kao i sva druga tehnika iz Čehoslovačke/Češke (Tatra, Škoda...) mogao je da bude uzor i model u kom smeru da se razvijaju proizvodi i industrija SFRJ (umesto da se rasplinjava na sve i svašta). Nažalost, uz TAMove Vojske Srbije, KT4 su mašine iz kojih se upravo cede i poslednje kapi života. Rade na dobru volju i nadu i komunistički inat da umru. Dobro greju (bar su do skora). Problem je što im je enterijer uvek bio takav da se svaki ožiljak vremena upečatljivo vidi. I što su bile i ostale visokopodne. Dobri su im bili i ostali oni prozori sa velikim procepima. Iako nije kao sa klimom, kada uhvati dobra stara Srpska Promaja, mogu lepo da se rashlade. I produvaju od smrada beskućnika.

Divag
Luksuzniji i glamurozniji od KT4. Oseća se pedantnost, ergonomija i posvećenost detaljima. Rekao bih da su malo tromiji od KT4 i što gde god prolaze, buka i vibracije su kao da prolazi Schwerer Gustav. Što je prilično velika zamerka na nekim mestima (npr Savski most ili bilo koja skretanja). Isto je problem što su visokopodni, mada su definitivno niži i lakši za ulaz nego Katice. Ok su, mislim i oni su izneli veliki deo GSPovog tereta u nekim od najtežih razdovlja posle 90ih i u prilično teška vremena u Srbiji.

CAF
Pokušaj Beograda i Srbije da od tramvaja, tj. tramvajskog podsistema napravi nešto novo i bolje od klackave gomile metala koja se glavi pri najmanjem vanrednom događaju i često klacka brzinama od 20 km/h. Nažalost, neslavno se završio zbog činjenice da o nabavkama vozila odlučuju oni koji se u njima ni ne voze, pa dobismo mašine koje nisu (isprva) mogle da voze na pola trasa, imaju disfunkcionalna sedišta, disfunkcionalne rukohvate, idealan spoj promašaja kombinovanjem tapacirunga koji se teško čisti sa tvrdim sedištima ispod (znači nit' je udobno, nit' se lako čisti) i uopšte, enterijerom koji nije za Beogradske uslove i izazove. Ono što je lepo kod njih je izgled i osveženje u odnosu na prethodni vozni park.
 
@Kesha
I opet nisi shvatio suštinu. Stalno potenciraš te nove stvari, kako eto mora da se menja, da se staroga odreknemo, i sl. , u više rasprava koje smo vodili. I stičem evo u ovoj konkretnoj raspravi da baš i ne razumeš suštinu problema. Šta meni znači da imam najnovije i najsavremenije vozilo po tehničkim specifikacijama, ako imam rukohvate postavljene na visinu koja je rađena prema Bobanu Marjanoviću, što su sedišta jedna naspram drugih projektovana prema Tvigi, što vrlo često imaju loš raspored, pa onda šipke za koje treba da se držimo su goli metal pa se klizam po istoj kao da je rađena prema nekoj plesačici na šipci, ili prostor za putnike koji stoje imeđu sedišta koja su sa leve i desne strane, širok taman toliko da se jedva dve normalne osobe mogu mimoići... Kod starijih modela takve stvari su u daleko manjem broju i zato ih ljudi više i vole.​
 
Ja baš i nisam nešto pisao o tehničkim specifikacijama, već o bezbednosti i funkcionalnosti. Nije CAF kriv što oni koji su poručivali ta vozila nisu znali šta hoće. Nemam ja šta da tražim da se neko odriče ne znam čega. Baratam činjenicama, a ne ličnim afinitetima. Ono što je za zamenu, za zamenu je, jer je teško za održavanje, eksploataciju, ne doprinosi funkcionalnosti i atraktivnosti tog vida javnog prevoza itd. Jako je bitno i kako je tim vozačima, jer i oni treba da se i u budućnosti privuku da voze ta čuda, a i firmi nije lako da odražava u radu nešto što je staro i preko 60 godina. Nije ih Bazel otpisao tek tako. @Bender Rodriguez je pogodio jednu vrlo važnu suštinu starih tramvaja, u ovom slučaju baš Düwag-a, a šaljivo upoređivanje sa Velikim Gustavom i te kako ima smisla za one kojima ti tramvaji tutnje pod prozorima svaki dan. Nivo buke je i izuzetno bitan i za one, koji se tim tramvajima u tom trenutku ne voze. Pre više meseci sam pisao o tome kako Štadler prolazi nečujno preko mosta, dok RVR u prolazu čuje okolina veličine Mirijeva. I meni pod prozorom RVR tutnji kroz Kijevo, a čuje se kao da mi je na 100 metara od zgrade, a nije baš tako blizu. Šinska vozila ne mogu da rade doveka, iako stvarno dugo mogu da traju, to je suština. U primerima Milana i Lisabona imamo nešto što čini tradiciju tih gradova, i to je neka druga sfera. Beograd, kao i većina evropskih gradova nema problem čuvanja tramvaja starih i po 100 godina. Nemamo ni linije kakva je lisabonksa 28-ica, na primer. Tako da ne vidim razlog da se mučinimo održavajući vagone stare više od pola veka na ulicama. Beč ih je relativno brzo zamenio novim Siemens-ima, i verujem da korisnici javnog prevoza grada Beča jako pate zbog toga. Budimpešta tvrdoglavo drži svoje Mavage, ali realno jesu i modernizovani većinom, i nisu bučni kao Düwag. Prag već godinama unazad modernizuje svoju ogromnu flotu, iako je i taj T3 bolji u mnogim stvarima u odnosu na Düwag, i da ne nabrajam dalje.
 
Tramvaj tada domaće proizvodnje đđ koji je trebao da zamjeni uvozne tramvaje ostao na jednom primjerku u zetu
Screenshot_20230325-013807_WhatsApp.jpg

Sto se tice tramvaja koji trenutno voze u bg
CaF visak sjedista manjak sipki vec vidljivi tragovi neodrzavanja istih kapacitet jednak jednoj katici kad se uzme identična metoda brojanja putnika
Svajcarci robusno udobno izdržljivo ok raspored mana mali prozori
Katice kupljene radi unifikacije flote komad koštao 400 000 DM plaćene patikama i čarapama kombinata beograd sport
220 komada od gbr 201 do 420 trenutno stanje oko 140 kom da li su u lošem stanju jesu jer se odavno ne održavaju po knjizi
Da li treba uraditi remont mislim da treba u kom obimu treba videjti kost benefit analizu
Screenshot_20230322-165853_WhatsApp.jpg

Evo tada sveže remontovane katice u gosi po povratku tada je trebalo nastaviti sa remontom
 
Швајцарци и ако лепи и удобни нису ни најмање безбедни због аутоматских врата. Доживео сам једном да су средња врата заглавила колица са бебом срећом без икаквих повреда. Мајка се баш издржала на возача а он се правдао да се са колицима улази само на задња врата пошто њих као и предња контролише возач. И уистину постоји налепница за то.
КАФ ми је ок кад могу да седнем у њега, посебно у сепаре у шарагама, и када иде трасом без скретница. Чим крене да се ломата ту губи на ефикасности (Савски трг, Славија, Вук, Правни, Ресавска са обе стране).
 
@Kesha
Kada već baratamo sa činjenicama, da ponovimo činjenicu da se ljudima ne sviđa kako je urađena unutrašnjost CAF tramvaja, u korisničkom funkcionalnom smislu (user expirience) i zato ga izbegavaju. A ti slobodno piši o svemu i svačemu što želiš.
 
vucko je napisao(la):
Hajde da uradimo poređenje tramvaja. Meni je CAF neprijatan jer uglavnom stojim i nema dovoljno šipki, mimoilaženje u prepunoj 7mici je baš neprijatno iskustvo. Takođe, CAF je i najsporiji. Stoji da je najlepši i najmanje bučan za okolinu.
Nadovežite se
Kliknite za proširenje...
Dodao bi da ima i jedan plus koji nijedno novonabavljeno vozilo u ovoj zemlji nema - džepove oko kliznih vrata koji ublažava gužvu na ulazištu. Zato u njega radije ulazim nego u KT4, a nažalost Švajcarce jako retko koristim (pošto ih nema na 13, a na 12 su prava retkost, jedino mi se posreći ako koristim 7 ili 9).

Rekao bih da svi modeli zastupljeni kod nas imaju neke prednosti i mane. KT4 imaju neugodnu dinamiku koja utiče na kvalitet vožnje (a upravo njih teraju brzo kroz krivine), pored toga što ulazak više liči na planinarenje poznate su po ljuljanju, buci i drndanju (posebno ogromnih prozora). Vrata se retko kad uopšte zatvore. Najprostranije su doduše. Divazi su praktično sve što one nisu: ubedljivo najudobniji, ali skučeniji. Sve u svemu za slabije linije su bez prikolice puna kapa. Takođe starost im iz ugla putnika čak ide u prilog jer su zapadnoevropski modeli tog doba veoma kvalitetni. Nažalost kao i Katice vreme ih je pregazilo kako zbog nedostatka umetnutog low entry modula, tako i sve obimnijih troškova eksploatacije.

CAF jeste najneudobniji, uopšteno skučen i karakteristično tesan između točkova, ali to ne znači da bi bio praktičniji u komotnijoj konfiguraciji sa udobnijim sedištima.

S tim u vezi primer novog Sirija za Torino može ukazati u kom bi pravcu trebalo ići sa zahtevima prilikom narednih nabavki novih tramvaja:
1669828.jpg

1669827.jpg
1669246.jpg
 
По свом личном искуству, најбољи управо за кретање од тачке А до тачке Б су ипак чеси - челични мастодонт који, иако нагдрижен зубом времена, наставља да тера. Проблем катице би био клима систем, илити одсуство истог. Реч је заправо о томе да трамвај просто нема адекватне трансформаторе, и када стоји укључен, вишак напона се преусмерује унутар трамваја на грејне елементе, што претвара трамвај у душегубку, наточито ако заглави у гужви.
CAF су ми естетски од првог дана били непријатни, али то је субјективно за свакога. Хорор почиње тек унутра, а то је пре свега неоптималан распоред седишта и стајаћих места, свакако није за Београд који је у души ипак варош, а не град. У каросерију ширине катице и дивага је покушано стрпати четири седишта плус пролаз. Илузија двоседа се нарочито руши када погледамо онај пар седишта лице-у-лице код точкова, јер на истој ширини и са истим пролазом, имамо по једно седиште с обе стране, и то осетно уже него у истом КТ-у. Дакле имамо један-и-по-сед уместо двоседа. Двоседи су адекватно уклопљени у конфигурацију швајцарца, јер са друге стране има само једно седиште.
Када на станицу Економски факултет у смеру са моста стигне шпанац, унутра је призор који више подсећа на сточни вагон ратних 40их, а не модерни градски превоз. Банално нема места за све пензионере са торбама, студенте са ранчевима, путмике са БАСа са коферима и још понекога. А Бог сачувао онога ко покуша да у тој гужви стоји, пре ће се изломити или ће му око избити.
Ако би се радило на реструктурирању возног парка, у идеалном случају би све трамваје послали у последње путовање у ливницу, а закупили не само нове, већ и адекватне за београдске реалије и терен трамваје. У Чешкој и данас се возе КТи, само већ доста савременији, којима нема замерке, али од страних трамваја у којима сам имао прилике да се провозам, најбољи су троделни Штадлер Metelistsa из Минска. У Минску, Петербургу и још неколико градова Русије се користе, за неке су их преправили за уже или шире колосеке, и по сваком терену су били идеални. Модел који се правио за Харков у Украјини не бих говорио, јер је град раван као тацна, па не би било коректно упоређивати са нашим вратоломијама.
Ентеријер не да је комфоран, то је заиста луксуз. Пријатна расвета, инфо-табле, USB портови за пуњаче (као у EKO2), удобни двоседи са обе стране и више него довољно места за пртљаг.
Ако су наши колосеци уски, тим боље да се преуреде од почетка до краја, јер кога не ухвати језа од шина које штрче по шљунку на Новом Београду, тај се не боји смрти (а можда би се онда град сетио да постоји трамвај 3, за који као да се заборавило; нити је званично укинут, нити се спомињу неки радови на полу саграђеној траси од хиподрома до Железника)
maxresdefault (11).jpg
Ентеријер Метељице
st-petersburg.jpg
Екстеријер
 
Voznja tramvaju u uredjenim gardovima Srednje Evrope je pravo zaadovoljstvo, po sebi, plovidba kroz grad.
Voznja sa KT4 kroz mokri, nocni Beograd je kao borba.
Tramvaj se bori da prodje, taj naizgled raspadnuti krs, prljav, neodrzavan, tresese, ali garbi i pobedjuje.
Kt4 je prava stvar za Bgd.
Steta sto se ne mogu nabaviti.
 
Не знам више ни један град да је Штадлњр псорављао трамваје. А овај у Путеру је интересантан из два разлога:
1. То је прва у Русији приватна трамвајска линија, изграђена о одржавана приватним капиталом.
2. Питер је град за изузетно развијеном културом трмвајског превоза индо недавно био је први град по дужини трамвајски линија. После неких одлука градских отаца да изваде 1/3 мислим да је сада други, после Мелбурна. Занимљив је да ње бити колико пажљиво пројектовање, кад се види рачуна о сваком детаљу може да трамвај направи да буде конкуретно превозно снредство које брзом комфорно превози путнике.
 
Da li sam omatorio ili zbog zdravstvenog stanja ali u zadnje vreme uvek biram tramvaj umesto autobusa jer znam da će tramvajem svugde osim na raskrsnicama i mostovima biti udobniji transport. Pogotovu ako čitam nešto u prevozu.
 
Prosto tramvaj ne može da gazi preko rupa, nema toliko uvijanja preko neravnina kao kod autobusa, al ima ljuljanja, al i manje skakanja, i ne zavisi toliko od stila vožnje, sem kod kočenja. E sad, prelazak preko raskrsnica, skretnica itd., nije najugodniji, al i to može da bude bolje, što je opet do same infrastrukture. Ostaje i problem stanja točkova. Ako ima neravnih, vožnja svakako neće biti najprijatnija, plus prave i buku. Vešanje je retko kad problem.
 
I još kad imaš neki uređen sistem, bolje održavanje, pa zeleni talas za tramove i prednost za njih generalno u saobraćaju, da ne budu oni ispod automobila kad su semafori u pitanju, da imaš još širu mrežu po gradu i da iskoristiš njegov pun potencijal.. To je pun pogodak..
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh