По свом личном искуству, најбољи управо за кретање од тачке А до тачке Б су ипак чеси - челични мастодонт који, иако нагдрижен зубом времена, наставља да тера. Проблем катице би био клима систем, илити одсуство истог. Реч је заправо о томе да трамвај просто нема адекватне трансформаторе, и када стоји укључен, вишак напона се преусмерује унутар трамваја на грејне елементе, што претвара трамвај у душегубку, наточито ако заглави у гужви.
CAF су ми естетски од првог дана били непријатни, али то је субјективно за свакога. Хорор почиње тек унутра, а то је пре свега неоптималан распоред седишта и стајаћих места, свакако није за Београд који је у души ипак варош, а не град. У каросерију ширине катице и дивага је покушано стрпати четири седишта плус пролаз. Илузија двоседа се нарочито руши када погледамо онај пар седишта лице-у-лице код точкова, јер на истој ширини и са истим пролазом, имамо по једно седиште с обе стране, и то осетно уже него у истом КТ-у. Дакле имамо један-и-по-сед уместо двоседа. Двоседи су адекватно уклопљени у конфигурацију швајцарца, јер са друге стране има само једно седиште.
Када на станицу Економски факултет у смеру са моста стигне шпанац, унутра је призор који више подсећа на сточни вагон ратних 40их, а не модерни градски превоз. Банално нема места за све пензионере са торбама, студенте са ранчевима, путмике са БАСа са коферима и још понекога. А Бог сачувао онога ко покуша да у тој гужви стоји, пре ће се изломити или ће му око избити.
Ако би се радило на реструктурирању возног парка, у идеалном случају би све трамваје послали у последње путовање у ливницу, а закупили не само нове, већ и адекватне за београдске реалије и терен трамваје. У Чешкој и данас се возе КТи, само већ доста савременији, којима нема замерке, али од страних трамваја у којима сам имао прилике да се провозам, најбољи су троделни Штадлер Metelistsa из Минска. У Минску, Петербургу и још неколико градова Русије се користе, за неке су их преправили за уже или шире колосеке, и по сваком терену су били идеални. Модел који се правио за Харков у Украјини не бих говорио, јер је град раван као тацна, па не би било коректно упоређивати са нашим вратоломијама.
Ентеријер не да је комфоран, то је заиста луксуз. Пријатна расвета, инфо-табле, USB портови за пуњаче (као у EKO2), удобни двоседи са обе стране и више него довољно места за пртљаг.
Ако су наши колосеци уски, тим боље да се преуреде од почетка до краја, јер кога не ухвати језа од шина које штрче по шљунку на Новом Београду, тај се не боји смрти (а можда би се онда град сетио да постоји трамвај 3, за који као да се заборавило; нити је званично укинут, нити се спомињу неки радови на полу саграђеној траси од хиподрома до Железника)
Ентеријер Метељице
Екстеријер