Šta je novo?

Tramvaji

То су морали да ураде са петљањем по тргу, али то је тако када се ради наопако.
 
Да је било памети, радили би на време и шири колосек (трећа шина привремено) и планирали куповину двосмерних трамваја.
 
Нема тај прелазак на шири колосек смисла. Једино потпуно нове линије, попут нпр. Земун - Миријево са једном подземном станицом да су се правиле на 1,435 м. Постојеће трасе да се дирају - јок; много посла (и пара) ни за шта.
 
To su primedbe koje sam i podneo na ranom javnom uvidu na PGRŠS, a to kao zvezdarac osećam svakodnevno- nevidljivi zid koji na raskrsnici Bulevara i Resavske blokira tramvaj i tera ga ka Nemanjinoj. To i stoji u PGRŠS-u posle moje primedbe da se produži tramvaj od Bulevara to Terazija samo još nisu smislili gde će terminus.
U planu koji sam dostavio za PGR šinskih sistema, predložio sam okretnicu na mestu Taxi stanice na Terazijama koju bi koristila linija 3 koja bi bila preusmerena od Slavije Kralja milana, a da linija 6 od Tašmajdana produžava pravo kao linija 26, pa preko Trga Vasinom i Uzun Mirkovom do Kalemegdana, pa dalje Tadeuša Košćuškog do okretnice koja bi se izgradila kod "25. maj".


ОК, али још у претпрошлом веку су решавали такве силне инжењерске муке у најкраћем року.
Са двосмерним трамвајима нпр. може терминус гдегод.
Tada nisu imali Mega diplomce.
 
Zutac
20230322_141950.jpg
 
Koliko tramvaja moze da podrzi postojeca elekticna mreza u Bgd. a koliko ih ima danas u saobracaju?
 
Danas, ponovni utisak.
Kad ima sopstvenu, izdvojenu prugu. KT4 radi savrseno.
 
A koji to ispravan tramvaj ne radi savršeno na dobroj infrastrukturi? Ponovio si do sad 1000 puta da je KT4 savršenstvo na šinama, a šta li bi tek pisao za T3, koji u Češkoj rade (mada se uveliko i povlače) i duplo duže od naših Katica, al na kakvoj infrastrukturi uz redovne remonte. Vrlo uporedivo sa Beogradom. Da su dobre jesu, al skapiraj više da su to većinom jako izraubovana vozila. Nije samo e remontuj, popravljaj itd. Pitanje je obimnosti radova i isplativosti. Ponovljeno jedno 100 puta do sad. I nikako nije lako dopremati polovne tramvaje, jer mnogo šta mora da se poklopi, i opet isplati na kraju. Mnogo je novih tramvaja, koji bi i te kako dobro radili kod nas uz kvalitetno održavanje, i podrazumevano dobru infrastrukturu, tako da bi mogao malo iskulirati sa Katicama.
 
Lepa zamisao ali ovo skretanje iz Kolarceve u Makedonsku pa u Decansku je krajnje nefunkcionalno. Tu i najmanji zastoj napravi guzvu u spicu.
Ako ste pratili druge teme, pisao sam o BRT (Bus Rapid Transit, autobus/trolejbus/elektrobus na izdvojenoj trasi) na pravcu Hajat-Brankova-Dečanska-Despota Stefana sa grananjima. Isti bi podrazumevao da u Terazijskom tunelu ostane samo 1+1 za kola, a i sve ostale okolne ulice bi imale kriterijum osnovne mreže prilaza kolima, ne i kapaciteta. Naravno da to podrazumeva rušenje onih par zgrada u Bulevaru despota Stefana. Kriterijumi planiranja bi bili sledeći:

1) Osim Francuske ulice kompletan javni prevoz u žutim trakama i tramvajskim bašticama, uključujući i na prilazima raskrsnici. Ako nam kola prave problem na skretanju iz Kolarčeve u Makedonsku, zatvoriti potpuno za kola taj patrljak Makedonske do Dečanske.
2) Omogućiti maksimalan broj presedanja bez dodira sa kolskim saobraćajem i bez podzemnih prolaza.
3) Tamo gde su moguća zagušenja stajališta, imati dve trake za javni prevoz radi prevencije zagušenja stajališta.
4) Na jednom mestu omogućiti dva tramvajska koloseka, za regulisanje reda vožnje.
5) Za kola omogućiti samo 1+1, ako profil ulice, potreba za trotoarom i biciklističkom stazom ne dozvoljavaju više.

Smer kruga javnog prevoza može biti ili unutrašnji (Tašmajdan-Terazije-Trg-Dečanska-Tašmajdan), ili spoljašnji (Tašmajdan-Dečanska-Trg-Terazije-Tašmajdan). U oba slučaja bi trebali žrtvovati ulični parking između Makedonske i ulaza u tunel u Dečanskoj, zato što bi trebale 2+1 traka za javni prevoz u zavisnosti u kom smeru idu tramvaj +24, 26, 27, 37, 58. Dom Omladine je tu strateška presedačka tačka. I

Terazije su sa podzemnim prolazima ubijen, a veliki trg, i najbolje mesto za više tramvajskih koloseka, odnosno početnu stanicu. Srednji podzemni prolaz na Terazijama svakako zatvoriti (dati nekome da napravi diskoteku, ili neku drugu komercijalnu namenu), vratiti pešački prelaze i potpuno preurediti saobraćajni trg. Stvar je u tome da se duž Kralja Milana i Terazija trolejbus i javni prevoz stavi na sredinu, a spoljne kolske trake budu za bicikl i 30km/h. Naravno, GSP 50km/h. Ukidanje stajališta Beograđanka, nova stajališta SKC i Novi dvor, gde ima prostora za perone.

Cilj su nam bezbedni uslovi za bicikliranje, efikasan površinski javni prevoz, a za kola šta ostane. Bez toga nam ni metro neće pomoći, zbog prirode tog sistema da fizički pokriva mali deo transportne mreže.

CENTAR-02.jpg
 
A a šta li bi tek pisao za T3, koji u Češkoj rade (mada se uveliko i povlače) i duplo duže od naših Katica, al na kakvoj infrastrukturi uz redovne remonte.
Ne zaboravimo da se T3 najduže proizvodio (1960-1997), najviše ih se proizvelo (preko 14000) i da je zato i dan danas najrasprostranjeiji tip tramvaja na svetu
 
Dobro. Koji moderniji tip tramvaja je danasnji ekvivalent KT4?
 
Niskopodna prikolica
Pogledajte prilog 156857
Oko 160 kom. Mada je mreža pojačavana izgradnjom nove podstanica za most i rekonstrucijom is dobro polje
Verovali ili ne, niskopodni Divag sam do sada viđao samo na slikama po forumu, nikad uživo na ulici. Divaga u BG ukupno ima 28 komada, koliko od toga čine ove modernije varijante? Sigurno jednocifren broj.
 
Нема тај прелазак на шири колосек смисла. Једино потпуно нове линије, попут нпр. Земун - Миријево са једном подземном станицом да су се правиле на 1,435 м. Постојеће трасе да се дирају - јок; много посла (и пара) ни за шта.
Da se gradio tramvaj do Mirijeva, sve stanice južno od Višnjičke bi morale biti ukopane da bi to i na šta ličilo, a ne samo jedna. A ni tramvaj do Zemuna ne bi bio mnogo funkcionalan ako bi šine bile u nivou sa kolovozom. Do Avijatičarskog Trga, najdalje do robne kuće ima prostora za bašticu, a posle bi morao ili u tunel ili na vijadukt. Pošto bi nadzemna betonska estakada stravično unakazila arhitektonsko nasleđe Zemuna, jedina alternativa bi bio tramvaj pod zemlju. Tridesetih godina je već postojao tramvaj do Zemuna, ali tada je automobila još uvek bilo relativno malo i šine na putu nisu drastično povećavale gužvu.

Gradnja podzemnog tramvaja do Mirijeva i Zemuna je krajnje nepotrebna ako će tu (nadam se) već biti metro. Širenje tramvajske mreže treba koncentrisati na severnu Bežaniju, Tošin Bunar, Studentski Grad, Paviljone, tamo gde svakako ima dovoljno prostora za njihovo što samostalnije kretanje.
 
Čudno mi je kad čitam da ljudi ne vole da vide CAF. Ne shvatam odbojnost prema modernim i daleko funkcionalnijim tramvajima, a u odnosu na vagone koji su tehnološki u šezdesetim godinama. Švajcarci pritom imaju baš tesan i klaustrofobičan radni prostor vozača, sa ne baš jednostavnim komandama vuče i kočnica. Tu je KT4 ipak bolji. Skoro pominjani T3 ima moderniji i funkcionalniji vozačev prostor. Düwag, tip kakav kotrlja kod nas, bi trebao da je povučen iz upotrebe po evropskim gradovima. Tatri će i te kako biti još. U svakom slučaju, koliko god bio robustan, kvalitetan, činjenica je da je Düwag GT6 baš zastareo. Ima dosta snage činjenica, solidan komfor za putnike, vrlo čvrsta i robusna vrata, al je i bučan, i kao što rekoh gore, verovatno ne preterano zgodan da se provede skoro osam sati u prostoru predviđenom za vozača. Realno, KT4 može baš fino da se modernizuje, dok Düwag teško. Inače su i odradili svoje.
 
Мени је КАФ одбојан кад је гужва због лошег распореда шипки.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Vrh