TheOnlyLuka
Higher intermediate
Tramvaj 7 opet do Omladinskog stadiona.
Tramvaji
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
filipcukovic
Higher intermediate
Petlovo brdo?
Što se tiče važnosti veze - da, ali što se tiče reljefa - nikako.
Tuda je planirana trolejbuska linija.
Što se tiče važnosti veze - da, ali što se tiče reljefa - nikako.
Tuda je planirana trolejbuska linija.
Karlo del Ponte
Advanced
Висинска разлика Скојевског насеља и Железничке станице Раковица је чак 120 метара на мање од километар, а за савладавање таквог успона трамвају треба барем 2 километра. Могуће је, а вероватно и економски оправдано направити тунел испод Скојевског насеља, али би чак и тада тролејбус боље покривао насеља.
Ovako je Aleksandar Dojčinović zamišljao budućnost javnog saobraćaja u Beogradu krajem 1940. tadašnji direktor "Direkcije tramvajai osvetljenja". Predlog je predstavljen u Beogradskim opštinskim novinama br.10 iz pomenute godine. Za razliku od Nikolićevog plana, Dojčinovićev plan se više usmerava na usavršavanje tramvajskog saobraćaja. Smatrao je da će se tek za 15 godina moći pristupiti izgradnji prve linije metroa i to na potezu Kalemegdan-Terazije-Slavija-Savinac-Pašino Brdo. Razmišljao je i o uvođenju trolejbusa, bar jedne linije. I on u svom članku detaljno za svaku liniju posebno daje predloge.
Za liniju br. 1 je napisao sledeće:
,,Kada su pre više od deset godina mnogi tražili da se ova linija ukine odmah, a zameni autobusima, mi smo odlučno ustali protiv takvog rešenja, tvrdeći da ista može ostati još najmanje deset godina. Danas posle proteklih deset godina i više nalazim da u interesu rasterećenja ostalog uličnog saobraćaja i njegovog lakšeg kretanja, zatim zbog ogromne buke u Makenzijevoj (Cara Nikole), Kralja Milana i Vasinoj ulici, zbog njihove nedovoljne širine za dupli tramvajksi kolosek i ostali vrlo živ i jak ulični saobraćaj koji se u poslednje vreme osetno pojačao i najzad iz estetsko-urbanističkih razloga,-ovu tramvajsku liniju, u roku od dve a najviše tri godine ukinuti i zameniti sa autobuskom linijom. Kako je trasa ove linije ,,laka”, bez većih uspona i brzina, a uz to centralna i vrlo frekventna, autobusi imaju biti malo veći i udobniji (više stajaćih, manje sedećih mesta),kakvi se mahom i upotrebljavaju u poslednje vreme na sličnim linijama većih evropskih gradova.
Potpunom zamenom sadašnjih tramvaja sa prikolicom novim četvoro-osovnim tramvajima najmodernije konstrukcije, čiji je hod bez huke, vožnja ugodnija i mekša a brzina veća, biće dosadašnja zakrčenja i larma sveena na minimum, tako da momentalno ukidanje ove tramvajske linije nema opravdanje niti potrebe”.
Linija dva bi, po mišljenju Dojčinovića, trebala da ostane ista, osim što bi se trebalo izgraditi dupli kolosek u Karađorđevoj ulici, gde je nedostajao.
Za linije br. 3 i 12 daje jedano zanimljivo gledište:
,,Ovde leži najveći problem; kako sprovesti ove dve linije u centar grada sa što manje zakrčenosti kod ,,Londona” i do Terazija.
Trg, Knežev spomenik-Pozorište mora se jednom osloboditi šina i tramavaja, to je izvesno; međutim ove dve linije, a naročito ,,Topčiderska”, izvodi najveći deo Beograđana na jedna bliža prestonična nedeljna i praznična izletišta: Topčider i Košutnjak, kao i na sva savska kupatila, na trkalište i dr. pa je neophodno da ova linija polazi iz centra i dolazi u centar grada, a ne samo jednog kraja grada. Ima više rešenja, ali nam ni jedan ne izgleda pogodan i zadovoljavajući.
-Trasa od ,,Londona” ulicom Kralja Ferdinanda (deo današnje ulice Kneza Miloša od ,,Londona” do raskršća bulevara Kralja Aleksandra sa Takovskom ulicom) i levo Kralja Aleksandra do budućeg trga između Parlamenta i Agrarne banke (Panđelovo imanje) i natrag do ,,Londona”, ima nezgodu što bi već velike uspone i padove na ovom delu linije do ,,Londona” još više povećala i produžila, sekući uz to upravno sa duplim tramvajskim kolosekom glavnu i uvek vrlo živu Kralja Milana ul. na najživljem i najužem raskršću (stvaranje opasnosti) i što bi taj budući trg i prostor (Panđelovo imanje), predodređen za kakav lep park i jedan monumentalni spomenik usred njega, bio upropašćen postavljanjem tramvajskih šina, skretnica i drugih potrebnih postrojenja za okretanje i manevrisanje vozova, što ne bi bilo ni dobro ni lepo.
-Trasa Kralja Ferdinanda ul. i levo Kralja Aleksandra do Terazija, pa levo Kralja Milana ulicom do ,,Londona” ima slične mane pomenute pod 1), naročito uzan, težak i opasan teren kroz Ferdinandovu ul. s obzirom na sečenje Kralja Milana ulice.
-Trasa pomenuti ulicama Kralja Ferdinanda i Kralja Aleksandra do Terazija i dalje Prizrenskom ul. do Zelenog Venca pa levo Kraljice Natalije do Voznesenske crkve i dalje Miloševom ul. dosta je obilazna i opet ide uz strmu Kralja Ferdinanda ulicu i seče Kralja Milana ulicu, što treba izbeći.
-Trasa preko ulica Kralja Ferdinanda i Kralja Aleksandra, preko Terazija i Zelenog Venca, a zatim kroz Jug Bogdana i Crnogorsku ulicu do Karađorđeve ispod Savskog mosta i odatle prugom br. 2 kroz Karađorđevu i Nemanjinu ul. do Vojne akademije-još je zaobilaznija i zahteva vrlo veliki broj tramvaja.
-Trasa koja bi od Voznesenske crkve ulazila u Kraljice Natalije ul., pa išla od Zelenog Venca i odalte Jug Bogdanovom i Crnogorskom i dalje kao pod 4) ulazila u postojeću Topčidersku prugu kod Vojne akademije, manje je zaobilazna nego pod 4), izbegava sečenje Kralja Milana ulice i uspon Kralja Ferdinanda ul., ali se udaljuje dosta od centra (Terazije), t.j. daleko je od centralnog područja: Terazija, Knez Mihajlove, Vasine ul. i Dunavske padine. Ako bi se ispod terazijske terase (između ,,Moskve” i ,,Balkana”) do Kraljice Natalije ulice t.j. do tramvajske pruge, napravila velika dizalica ili eskalator-pokretno stepenište, ova veza sa Terazijama bila bi postignuta u nekoliko. Ovaj projekat, odnosno trasa, bila bi vrlo interesantna s tim da ide do prostora ispod Terazijske terase i da se odatle vraća natrag Kraljice Natalije ulicom do Voznesenske crkve i ponovo uđe u prugu br. 3; ali to je gotovo nemoguće zbog nedovoljne širine Kraljice Natalije ul. za postavljanje duplog tramvajskog koloseka (odlaznog i povratnog), a naročito u njenom prvom delu od Miloša Velikog do Balkanske ulice; trebalo bi izvršiti novu regulaciju i proširenje toga dela Kraljice Natalije ul. Držim da bi ovako postavljena trasa bila najbolja od svih gore pomenutih.
-Trasa koja bi od Ministarstva građevina odvodila ovu prugu Masarikovom i Frankopanovom (danas Resavska) do Kralja Aleksandra i natrag ulicom Kralja Ferdinanda do ,,Londona”, ima iste terenske mane i opasnosti kao i one pod 1, 2, 3.
-Trasa, koja bi se još od Vojne akademije odvojila desno u Nemanjinu ulicu, išla do ,,Slavije” i natrag, izgleda vrlo dobra, kada bi se kd trga ,,Slavije” našlo mesta za okretnicux (što će sa regulacijom i biti) i kada ne bi polazna stanica ove linije, u tom slučaju, bila toliko udaljena za ceo ostali Beograd severno od ,,Slavije”, t.j. za celo područje centralnog dela grada.
-Izgleda nam da bi najzad posle svih iznetih varjanti najpogodnija bila sledeća trasa:
Doalzeća pruga iz Topčidera zadržala bi svoju trasu do ,,Londona” i samo sa jednim kolosekom pružila-sredinom ulice-do Terazija, ušla u postojeći zemunski kolosek, produžila do Zelenog Venca i levom krivinom ušla u Kraljice Natalije ulicu, zatim produžila samo sa jednim kolosekom kroz desni travnjak (a ne kolovozom) ulicom Kraljice Natalije, i desnom krivinom kod Voznesenske crkve ušla u desni-odlazeći kolosek za Topčider.
Na ovaj način dobiva se mnogo bolje stanje od današnjeg u sledećem:
Umesto dva koloseka, ovim delom Kralja Milana ulice bio bi samo jedan kolosek, i to sredinom profila, tako da bi od koloseka do oba ivičnjaka ostao veći slobodan prostor za nesmetano i brzo mimoprolaženje ostalih motornih vozila u oba pravca.
Kretanje tramvaja bi bilo samo u jednom pravcu: ka Terazijama, a povratak u Topčider kroz Kraljice Natalije ulicu opet u jednom pravcu samo preko jednog koloseka (kao u ul. Sv. Save i Cara Nikole).
Zadovoljio bi se vrlo važan uslov i potreba: da celo područje centralnog dela grada ima direktnu vezu za dolazak u centar grada i direktan odlazak u glavna izletišta i pluća Beograda: Topčider, Košutnjak, Dedinje, a zatim za sva kupatila na Savi, za trkalište, za Čukaricu.
Verujemo da u roku od 10 do 15 godina samo jedan kolosek kroz sredinu ovog dela Kralja Milana ul. neće smetati niti kočiti brzinu i kretanje ostalog saobraćaja. Posle 10-15 godina, prema razviću tadašnjeg povećanog saobraćaja, povećanog stanovništva i dr., ovu trasu će tadašnji inženjeri po svojoj prilici sprovesti pod zemlju, verovatno negde kod današnjeg Ministarstva građevina i dalje ispod ,,Londona” i Kralja Milana ulice do Terazija i izgraditi jednu veliku podzemnu stanicu ispod Terazija, koja bi bila zajednička za ovu prugu (Topčider i Dedinje) i buduću jednu prugu: Zemun-Terazije-Kralja Aleksandra ulica, koja će tada verovatno negde kod nove palate Poštanske štedionice u Kralja Aleksandra ulici takođe sići pod zemlju, ići ispod Terazija i nege kod Zelenog Venca-ili ispred mosta Kralja Aleksandra-, prema prirodi kupiranog terena, -izaći ponovo na površinu, ako t.j. u međuvremenu tehnika ne pronađe i ne uspostavi neka druga još lakša saobraćajna sredstva za gradski saobraćaj.
Ne vidim ni jedno bolje rešenje od ovog, a nalazim da je rešenje pod brojem 5) takođe vrlo dobro i interesantno, samo što je mnogo skuplje, s obzirom na otkup zemljišta u početku Kraljice Natalije ulici, (povratni krug), i izgradnju velike dizalice ii pokretnog stepeništa od Terazijske terase do Kraljice Natalije ulice”.
Za liniju br. 1 je napisao sledeće:
,,Kada su pre više od deset godina mnogi tražili da se ova linija ukine odmah, a zameni autobusima, mi smo odlučno ustali protiv takvog rešenja, tvrdeći da ista može ostati još najmanje deset godina. Danas posle proteklih deset godina i više nalazim da u interesu rasterećenja ostalog uličnog saobraćaja i njegovog lakšeg kretanja, zatim zbog ogromne buke u Makenzijevoj (Cara Nikole), Kralja Milana i Vasinoj ulici, zbog njihove nedovoljne širine za dupli tramvajksi kolosek i ostali vrlo živ i jak ulični saobraćaj koji se u poslednje vreme osetno pojačao i najzad iz estetsko-urbanističkih razloga,-ovu tramvajsku liniju, u roku od dve a najviše tri godine ukinuti i zameniti sa autobuskom linijom. Kako je trasa ove linije ,,laka”, bez većih uspona i brzina, a uz to centralna i vrlo frekventna, autobusi imaju biti malo veći i udobniji (više stajaćih, manje sedećih mesta),kakvi se mahom i upotrebljavaju u poslednje vreme na sličnim linijama većih evropskih gradova.
Potpunom zamenom sadašnjih tramvaja sa prikolicom novim četvoro-osovnim tramvajima najmodernije konstrukcije, čiji je hod bez huke, vožnja ugodnija i mekša a brzina veća, biće dosadašnja zakrčenja i larma sveena na minimum, tako da momentalno ukidanje ove tramvajske linije nema opravdanje niti potrebe”.
Linija dva bi, po mišljenju Dojčinovića, trebala da ostane ista, osim što bi se trebalo izgraditi dupli kolosek u Karađorđevoj ulici, gde je nedostajao.
Za linije br. 3 i 12 daje jedano zanimljivo gledište:
,,Ovde leži najveći problem; kako sprovesti ove dve linije u centar grada sa što manje zakrčenosti kod ,,Londona” i do Terazija.
Trg, Knežev spomenik-Pozorište mora se jednom osloboditi šina i tramavaja, to je izvesno; međutim ove dve linije, a naročito ,,Topčiderska”, izvodi najveći deo Beograđana na jedna bliža prestonična nedeljna i praznična izletišta: Topčider i Košutnjak, kao i na sva savska kupatila, na trkalište i dr. pa je neophodno da ova linija polazi iz centra i dolazi u centar grada, a ne samo jednog kraja grada. Ima više rešenja, ali nam ni jedan ne izgleda pogodan i zadovoljavajući.
-Trasa od ,,Londona” ulicom Kralja Ferdinanda (deo današnje ulice Kneza Miloša od ,,Londona” do raskršća bulevara Kralja Aleksandra sa Takovskom ulicom) i levo Kralja Aleksandra do budućeg trga između Parlamenta i Agrarne banke (Panđelovo imanje) i natrag do ,,Londona”, ima nezgodu što bi već velike uspone i padove na ovom delu linije do ,,Londona” još više povećala i produžila, sekući uz to upravno sa duplim tramvajskim kolosekom glavnu i uvek vrlo živu Kralja Milana ul. na najživljem i najužem raskršću (stvaranje opasnosti) i što bi taj budući trg i prostor (Panđelovo imanje), predodređen za kakav lep park i jedan monumentalni spomenik usred njega, bio upropašćen postavljanjem tramvajskih šina, skretnica i drugih potrebnih postrojenja za okretanje i manevrisanje vozova, što ne bi bilo ni dobro ni lepo.
-Trasa Kralja Ferdinanda ul. i levo Kralja Aleksandra do Terazija, pa levo Kralja Milana ulicom do ,,Londona” ima slične mane pomenute pod 1), naročito uzan, težak i opasan teren kroz Ferdinandovu ul. s obzirom na sečenje Kralja Milana ulice.
-Trasa pomenuti ulicama Kralja Ferdinanda i Kralja Aleksandra do Terazija i dalje Prizrenskom ul. do Zelenog Venca pa levo Kraljice Natalije do Voznesenske crkve i dalje Miloševom ul. dosta je obilazna i opet ide uz strmu Kralja Ferdinanda ulicu i seče Kralja Milana ulicu, što treba izbeći.
-Trasa preko ulica Kralja Ferdinanda i Kralja Aleksandra, preko Terazija i Zelenog Venca, a zatim kroz Jug Bogdana i Crnogorsku ulicu do Karađorđeve ispod Savskog mosta i odatle prugom br. 2 kroz Karađorđevu i Nemanjinu ul. do Vojne akademije-još je zaobilaznija i zahteva vrlo veliki broj tramvaja.
-Trasa koja bi od Voznesenske crkve ulazila u Kraljice Natalije ul., pa išla od Zelenog Venca i odalte Jug Bogdanovom i Crnogorskom i dalje kao pod 4) ulazila u postojeću Topčidersku prugu kod Vojne akademije, manje je zaobilazna nego pod 4), izbegava sečenje Kralja Milana ulice i uspon Kralja Ferdinanda ul., ali se udaljuje dosta od centra (Terazije), t.j. daleko je od centralnog područja: Terazija, Knez Mihajlove, Vasine ul. i Dunavske padine. Ako bi se ispod terazijske terase (između ,,Moskve” i ,,Balkana”) do Kraljice Natalije ulice t.j. do tramvajske pruge, napravila velika dizalica ili eskalator-pokretno stepenište, ova veza sa Terazijama bila bi postignuta u nekoliko. Ovaj projekat, odnosno trasa, bila bi vrlo interesantna s tim da ide do prostora ispod Terazijske terase i da se odatle vraća natrag Kraljice Natalije ulicom do Voznesenske crkve i ponovo uđe u prugu br. 3; ali to je gotovo nemoguće zbog nedovoljne širine Kraljice Natalije ul. za postavljanje duplog tramvajskog koloseka (odlaznog i povratnog), a naročito u njenom prvom delu od Miloša Velikog do Balkanske ulice; trebalo bi izvršiti novu regulaciju i proširenje toga dela Kraljice Natalije ul. Držim da bi ovako postavljena trasa bila najbolja od svih gore pomenutih.
-Trasa koja bi od Ministarstva građevina odvodila ovu prugu Masarikovom i Frankopanovom (danas Resavska) do Kralja Aleksandra i natrag ulicom Kralja Ferdinanda do ,,Londona”, ima iste terenske mane i opasnosti kao i one pod 1, 2, 3.
-Trasa, koja bi se još od Vojne akademije odvojila desno u Nemanjinu ulicu, išla do ,,Slavije” i natrag, izgleda vrlo dobra, kada bi se kd trga ,,Slavije” našlo mesta za okretnicux (što će sa regulacijom i biti) i kada ne bi polazna stanica ove linije, u tom slučaju, bila toliko udaljena za ceo ostali Beograd severno od ,,Slavije”, t.j. za celo područje centralnog dela grada.
-Izgleda nam da bi najzad posle svih iznetih varjanti najpogodnija bila sledeća trasa:
Doalzeća pruga iz Topčidera zadržala bi svoju trasu do ,,Londona” i samo sa jednim kolosekom pružila-sredinom ulice-do Terazija, ušla u postojeći zemunski kolosek, produžila do Zelenog Venca i levom krivinom ušla u Kraljice Natalije ulicu, zatim produžila samo sa jednim kolosekom kroz desni travnjak (a ne kolovozom) ulicom Kraljice Natalije, i desnom krivinom kod Voznesenske crkve ušla u desni-odlazeći kolosek za Topčider.
Na ovaj način dobiva se mnogo bolje stanje od današnjeg u sledećem:
Umesto dva koloseka, ovim delom Kralja Milana ulice bio bi samo jedan kolosek, i to sredinom profila, tako da bi od koloseka do oba ivičnjaka ostao veći slobodan prostor za nesmetano i brzo mimoprolaženje ostalih motornih vozila u oba pravca.
Kretanje tramvaja bi bilo samo u jednom pravcu: ka Terazijama, a povratak u Topčider kroz Kraljice Natalije ulicu opet u jednom pravcu samo preko jednog koloseka (kao u ul. Sv. Save i Cara Nikole).
Zadovoljio bi se vrlo važan uslov i potreba: da celo područje centralnog dela grada ima direktnu vezu za dolazak u centar grada i direktan odlazak u glavna izletišta i pluća Beograda: Topčider, Košutnjak, Dedinje, a zatim za sva kupatila na Savi, za trkalište, za Čukaricu.
Verujemo da u roku od 10 do 15 godina samo jedan kolosek kroz sredinu ovog dela Kralja Milana ul. neće smetati niti kočiti brzinu i kretanje ostalog saobraćaja. Posle 10-15 godina, prema razviću tadašnjeg povećanog saobraćaja, povećanog stanovništva i dr., ovu trasu će tadašnji inženjeri po svojoj prilici sprovesti pod zemlju, verovatno negde kod današnjeg Ministarstva građevina i dalje ispod ,,Londona” i Kralja Milana ulice do Terazija i izgraditi jednu veliku podzemnu stanicu ispod Terazija, koja bi bila zajednička za ovu prugu (Topčider i Dedinje) i buduću jednu prugu: Zemun-Terazije-Kralja Aleksandra ulica, koja će tada verovatno negde kod nove palate Poštanske štedionice u Kralja Aleksandra ulici takođe sići pod zemlju, ići ispod Terazija i nege kod Zelenog Venca-ili ispred mosta Kralja Aleksandra-, prema prirodi kupiranog terena, -izaći ponovo na površinu, ako t.j. u međuvremenu tehnika ne pronađe i ne uspostavi neka druga još lakša saobraćajna sredstva za gradski saobraćaj.
Ne vidim ni jedno bolje rešenje od ovog, a nalazim da je rešenje pod brojem 5) takođe vrlo dobro i interesantno, samo što je mnogo skuplje, s obzirom na otkup zemljišta u početku Kraljice Natalije ulici, (povratni krug), i izgradnju velike dizalice ii pokretnog stepeništa od Terazijske terase do Kraljice Natalije ulice”.
Nastavak:
Prugu br. 6 i 14 po Dojčinoviću treba spojiti u jednu, a prethodno treba izgraditi dupli kolosek od Novog Đerma do kraja ulice Kralja Aleksandra, zajedno sa povratnm krugom. Na toj liniji bi, po mišljenu autora, trebalo obezbediti dovoljan broj novih velikih četvoroosovinskih tramvaja sa prikolicama.
Lokalnu liniju 6A (Knežev spomenik-Vojvode Babunskog), na kojoj su vozili tramvaji bez prikolica, treba produžiti kroz Prizrensku, Jug Bogdanovu i Crnogorsku ulicu do pristaništa, čime bi se stvorila direktna veza centra sa pristaništem.
Linija br. 10, po Dojčinoviću, treba da dobije što pre dupli kolosek od Autokomande do iznad Voždovačke crkve, a iduće godine da se produži do kraja predgrađa Kraljice Marije, dodajući još izvestan broj novih četvoroosovinskih tramvaja. Dalje, u tekstu kaže:
,,Ovu prugu-kada se izvrši njeno dupliranje na celoj dužini-treba u skoroj budućnosti produžiti do ,,Trošarine”, pa desno novim Banjičkim bulevarom, pored stadiona, i proširenom Ledi Kaudri ulicom (danas Neznanog Junaka) vezati sa prugom br. 12 na Dedinje, čime bi se, preko Senjaka i Miloša Velikog ul., dobila jedna vrlo dobra kružna linija, koja bi se kod Vojne Akademije mogla vezati sa ,,Slavijom”, odnosno sa postojećom prugom br. 10. Time bi i tramvajska linija br. 12 ispala sa Terazija, ali u isto vreme došla na drugi gradski saobraćajni čvor i centar: ,,Slaviju”, koja će se po generalnom planu proširiti i u skoroj budućnosti sigurno biti jedna od od najvećih prestoničkih saobraćajnih čvorova-raskršća.
Naravno da se i jednokolosečna pruga br. 12 od Senjaka do Dedinja mora duplirati i skretnice izbaciti, što je već planom i predviđeno. Ovo bi bila samo varijanta već datog rešenja za prugu br. 12”.
Lokalne linije br. 1A i 13A treba, po njegovom mišljenu, u najskorijoj budućnoti ukinuti i zameniti autobusima. Unutar ,,kruga dvojke”, u daljoj budućnosti, više ne bi trebalo graditi nove koloseke, već i one postojeće uknuti ili ih spustiti pod zemlju. Doduše, nije precizirao koji će se vid saobraćaja uvesti kada se izgradi Severni i Južni bulevar; Dojčinović je smatrao da je prerano govoriti da li treba uvesti tramvaj ili trolejbus.
U teksu je iznet i ambiciozan petogodišnji plan (1941-1945) nabavke vozila. Tako je 1941. godine planirano da se kupi 30 četvoroosovinskih tramvaja, 40 autobusa i 10 trolejbusa; 1942. godine 15 tramvaja i 30 autobusa; 1943. godine 15 tramvaja i 20 autobusa, dok bi za 1944. i 1945. godinu podjednako bilo planirano 15 tramvaja i 10 autobusa svake godine.
Prugu br. 6 i 14 po Dojčinoviću treba spojiti u jednu, a prethodno treba izgraditi dupli kolosek od Novog Đerma do kraja ulice Kralja Aleksandra, zajedno sa povratnm krugom. Na toj liniji bi, po mišljenu autora, trebalo obezbediti dovoljan broj novih velikih četvoroosovinskih tramvaja sa prikolicama.
Lokalnu liniju 6A (Knežev spomenik-Vojvode Babunskog), na kojoj su vozili tramvaji bez prikolica, treba produžiti kroz Prizrensku, Jug Bogdanovu i Crnogorsku ulicu do pristaništa, čime bi se stvorila direktna veza centra sa pristaništem.
Linija br. 10, po Dojčinoviću, treba da dobije što pre dupli kolosek od Autokomande do iznad Voždovačke crkve, a iduće godine da se produži do kraja predgrađa Kraljice Marije, dodajući još izvestan broj novih četvoroosovinskih tramvaja. Dalje, u tekstu kaže:
,,Ovu prugu-kada se izvrši njeno dupliranje na celoj dužini-treba u skoroj budućnosti produžiti do ,,Trošarine”, pa desno novim Banjičkim bulevarom, pored stadiona, i proširenom Ledi Kaudri ulicom (danas Neznanog Junaka) vezati sa prugom br. 12 na Dedinje, čime bi se, preko Senjaka i Miloša Velikog ul., dobila jedna vrlo dobra kružna linija, koja bi se kod Vojne Akademije mogla vezati sa ,,Slavijom”, odnosno sa postojećom prugom br. 10. Time bi i tramvajska linija br. 12 ispala sa Terazija, ali u isto vreme došla na drugi gradski saobraćajni čvor i centar: ,,Slaviju”, koja će se po generalnom planu proširiti i u skoroj budućnosti sigurno biti jedna od od najvećih prestoničkih saobraćajnih čvorova-raskršća.
Naravno da se i jednokolosečna pruga br. 12 od Senjaka do Dedinja mora duplirati i skretnice izbaciti, što je već planom i predviđeno. Ovo bi bila samo varijanta već datog rešenja za prugu br. 12”.
Lokalne linije br. 1A i 13A treba, po njegovom mišljenu, u najskorijoj budućnoti ukinuti i zameniti autobusima. Unutar ,,kruga dvojke”, u daljoj budućnosti, više ne bi trebalo graditi nove koloseke, već i one postojeće uknuti ili ih spustiti pod zemlju. Doduše, nije precizirao koji će se vid saobraćaja uvesti kada se izgradi Severni i Južni bulevar; Dojčinović je smatrao da je prerano govoriti da li treba uvesti tramvaj ili trolejbus.
U teksu je iznet i ambiciozan petogodišnji plan (1941-1945) nabavke vozila. Tako je 1941. godine planirano da se kupi 30 četvoroosovinskih tramvaja, 40 autobusa i 10 trolejbusa; 1942. godine 15 tramvaja i 30 autobusa; 1943. godine 15 tramvaja i 20 autobusa, dok bi za 1944. i 1945. godinu podjednako bilo planirano 15 tramvaja i 10 autobusa svake godine.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
I Škoda je "domaća"
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.457
- Pohvaljen
- 49.246
Мислим да то можемо да заборавимо.
filipcukovic
Higher intermediate
Verujte mi da nam neće ništa faliti bez liaza na šinama
то уопште није тачно. то је део Поповићевих влажних снова (а и можда више он не буде ништа у Влади). а питање је да ли би тако нешто било изводљиво и паметно услед актуелне ситуације
I Škoda je "domaća"
има резона, с обзиром да ће Београд морати да мења сигурно 50 трамваја. а то је посао од минимум две године
Neko vece sam se iz znatizelje vozio sa 11 preko mosta na Adi... Krenuo je u 20:04, kod 70og Bloka sam bio oko 20 i 40, sto je mnogo, nije bilo ljudi koliko je sama infrastruktura na Mostu na Adi losa... Ovakav 11 bolje da nisu uvodili, pre je bilo extra, za 20 minuta od Kalisa do Blokova...
TheOnlyLuka
Higher intermediate
E, da, zbog čega se tramvaji vuku onako sporo po mostu na Adi?
bv5156
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.02.2022.
- Poruke
- 770
- Pohvaljen
- 714
2019 ili 2020. CAF na 13-ici je iskočio iz šina jer je išao 60 km/h a ograničenje je 40 km/h.
TheOnlyLuka
Higher intermediate
Dobro, ali zbog čega je do toga došlo? Su i to zasrali pri postavljanju?
bv5156
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.02.2022.
- Poruke
- 770
- Pohvaljen
- 714
Pruga je bila ispravna tada. U pitanju je greška vozača.
TheOnlyLuka
Higher intermediate
Nisi razumeo moje pitanje. Zbog čega je ograničenje 40 km/h na tako ravnom pravcu?
bv5156
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.02.2022.
- Poruke
- 770
- Pohvaljen
- 714
Na tom pravcu je krivina.