[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=710061#p710061:pu7bg3s4 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 19 Feb 2020 05:14 pm[/url]"
u7bg3s4]Pošteno, ali čak i da zanemarimo Kralja Milana i kažemo da bi u njoj sve funkcionisalo besprekorno, opet u tom slučaju ostaje deonica od Kolarčeve do Dobračine, gde bi se gurali i trolejbusi, i tramvaji i 31.
Namerno kažem ''od Kolarčeve'' jer već tu na krivini oko Trga, se uvek prestrojavaju i odvajaju vozila koja idu ka Kalemegdanu, od vozila koja idu ka Francuskoj. I već sad ono zaustavno ''polje'' (da ga tako nazovem) pred Pozorište (u smeru ka Kalemegdanu) ume da bude tesno kad stanu BKM i Solaris na semaforu. A tek sa tramvajima bi nastajale još veće gužve.
Zato kažem, mora tu malo da se izvaga šta, gde i kako.
I naravno, obavezno da u Kralja Milana sva vozila JGP idu tramvajskim bašticama, a da druga traka ostane za ostali saobraćaj. I da se to poštuje. Pod time mislim i na vozače GSPa. Vozači automobila 95% poštuju žute trake i drže se svojih.
Моја сугестија би била да трамвај скреће из Краља Милана на Трг Николе Пашића у оба смера, а да се тролејбуси врате у Узун Миркову и две линије спусте скроз до Дунавске.
Само две линије, 12 и 14.
Линија 12: Баново брдо - Сајам - Железничка станица Београд - Славија - Теразије - Ташмајдан - Вуков споменик - Омладински стадион - Роспи Ћуприја.
Линија 14: Бањица - Вождовац - Славија -Теразије - Ташмајдан - Вуков споменик - Звездара - Смедеревски пут.
За 12 направити "пречицу" кроз Краља Милутина.
Fića":pu7bg3s4 je napisao(la):
Ја мислим да петље не решавају проблем гужви. Погледајте пример Москве или неког града геј је уместо много стандардних раскрсница направљена петља. Тиме се ништа није постигло, само се премешта застој на следећи семафор, смањује мобилност људи (пешака) и троши огромна количина пара.
Проблем је у томе што Москва малтене нема жуте траке и трамвајске баштице у централном делу града. Најважнији добитак таквих решења је убрзање и повећање поузданости јавног саобраћаја кроз дограђену или унапређену жуту траку или трамвајску баштицу у подвожњаку или на надвожњаку. Нешто би се добило и за аутомобилски превоз ван шпица, али недовољно да правда инвестицију.
Пешачки и бициклистички саобраћај може и не мора да уназади, у зависности од тога колико пројектант води рачуна о истом.
Врло важна је и политичка димензија пројекта. Односно што пружа могућност "кеч ол", да би тај пројекат подржали и они који користе кола, и они који користе јавни превоз.
Пример 1 Јурија Гагарина, раскрснице са Омладинских бригада и Гандијевом: То су раскрснице са најинтензивнијим саобраћајем у скретање. Сугеришем Јурија Гагарина у подвожњак, а Омладинских бригада и Гандијеву са свим скретањима на кружни ток у нивоу, на којем пешаци и бициклисти имају првенство прелаза и додатно су заштићени дугим успоривачима по стандардима за 30км/с.
Пример 2 Устаничка: 31 и 17 јако губе због возила која чекају на укључење на петље и надвожњаке преко аутопута. Код Крушевачке је проблем направити подвожњак више од 1+1, што је без семафора довољно, јер је без семафора капацитет два пута већи. Оно што је важно је да жута трака постоји на средини Устаничке од Аутокоманде до Ибарске. Код Ибарске мора бити почетак подвожњака, и тако возила ка петљи никада не загушују аутобусе на правцу Устаничке. Из супротног смера подземни део подвожњака би требао бити већ од Видске, уз раздвајања баријерама трака за подвожњак и за раскршће са Крушевачком већ од Грчића Миленка. Наравно, исто средишња жута трака на прилазу подвожњаку из смера Коњарника.
Код Војислава Илића имамо већ много ширу регулацију улице, тако да подвожњак може имати две жуте и две аутомобилске траке. Са овим унпређењима би било могуће увести чак и трамвај, коме не би значајно сметало мешање са аутомобилима код Крушевачке. Крушевачка је главна улица без перспективе ширења, и са решењем Устаничке може добити дужи интервал семафора.
Пример 3 Укрштање Краља Милана и Кнеза Милоша: Ту нема скретања, а жута трака тролејбуса има брзину свега 15км/с. Са укидањем најкритичније раксрснице могуће је направити сигнални план који штеди 2-3 минута и отклони загушење жуте траке пред ту раскрсницу. То је и предуслов ефикасности неког будућег трамваја. У Кнеза Милоша је ситуација још гора, и ту се и јавни превоз заједно са аутомобилима креће 5-10км/с. Пар трака (1+1) у непрекидном току за аутомобиле може да прими све са 2+2 аутомобилске траке Кнеза Милоша. Онда можемо имати пар жутих трака дуж целе Кнеза Милоша решивши подвожњаком не-смањење капацитета за аутомобиле у најужем делу.
Пример 4 Аутокоманда: Кружни токови су добри тамо где постоји балансирани саобраћај на свим прилазима, или тамо где никада не долази до загушења (раскрсница Милутина Миланковића са Милентија Поповића). Овде је доминантан правац Булевар ослобођења. У дугорочним плановима Аутокоманда је предвиђена као петокрака, са петим краком усмереним ка Душановцу и Кумодражу (никад изграђен и преко 50 година планиран булеварски правац). Тај правац би било итекако смислено формирати као правац брзог трамваја, као бар неку алтернативу свим оним несрећама званим 18, 25, 39, па длимично чак и 26. Живим на Вождовцу и Знам да се чак и најздравији људи из Кумодрашке нерадо пењу на брдо за трамвај, и обрнуто Горњевождовчани, радије преседају него да користе 25 и 18 до самог Вождовца.
Пример 5 Трошарина: Они неуки планери желе да Саве Машковића прошире на обичне 2+2 булеварске траке. Саве Машковића је са разлогом доминатан правац у односу на који се формира сигнални план неповољан за трамваје. Апсолутни минимум је постојање жутих трака на правцу Саве Машковића и подвожњак за кретање у правац истом. Тада је могуће чак и дати приоритет трамвају. Иначе за Саве Машковића би требало 1+1 трака за јавни превоз са стране ближе Степи и Трошарини, 2+2 за општи саобраћај, и читав систем подвожњака или надвожњака у правац СМТ.
