Tramvaji

[Siniša]

Eh, bice tu jos svega cini mi se.
Bicu iskren, i dalje smatram da je bilo bolje da se krenulo u remont postojecih Katica. Drugo, kad su vec odlucili da kupuju nove tramvaje, najiskrenije sam se nadao da nastave sa Cesima; bilo Skoda, Pars Nova, Inekon ili Pragoimex. Znam da ce neki ovde osuti pljuvacinu na mene zbog ovoga, briga me. Bolje bi smo prosli tako.

 

[connect]

Би, само то кошта, а питање је да ли се исплати сређивати прастаре трамваје или их полако мењати.

Budući da su dolazili u serijama od 1980. do 1990. (1997. da ne pominjem) neki od tih tramvaja nisu ni na polovini najpesimističnijeg veka trajanja, pa ne znam odakle ti ovaj pridev prastari. Ni mnogo bogatiji gradovi nemaju keša za kompletnu zamenu voznog parka svakih 20-ak godina. Oni su samo platili danak nenormalnoj eksploataciji od koje bi pola CAF-ova trenutno krasilo rashodište u Železniku.

 

[Lucifer]

Kod Katica stvari stoje isto kao isa Jugom do nedavno - mozda su one proizvedene 1989. ili 1997., ali kao model spadaju negde u najranije sedamdesete.

Dico, nemojte da se zaludjujete. Katica je simpatican tramvaj, ali daleko od tramvaja koji bi sa pravom trebalo da bude nosece vozilo tramvajske mreze nekog grada. Ne razumem kako neko moze da velica tramvaj koji je oblozen najobicnijim tankim limom koji je kod svih vozila poceo da truli (korodira) posle nekoliko godina. Da ne pricamo o tome sto decenijama stariji svajcarci imaju savrseniji sistem upravljanja od Katica sa onom njihovom ubistvenom pedalom.

Ne znam koji tramvaji su 80-ih godina u Beogradu poslati na otpad, ali sve mi se cini da su bili bolji i kvalitetniji od Katica, jer je takav slucaj bio i u Sarajevu i u Zagrebu.

Voleti Katice je isto kao i voleti Trabant.

 

[Wile E. Coyote]

Па, Катице можда нису толико старе и сви их волимо, али то је заиста већ превазиђена технологија.

А 80-их су сахранили Ђуро Ђаковић трамваје (серије 100 и 200).

 

[amm8990]

Da ne pricamo o tome sto decenijama stariji svajcarci imaju savrseniji sistem upravljanja od Katica sa onom njihovom ubistvenom pedalom.

Ne bih se složio, vozači govore da je upravljati Katicama neuporedivo lakše i udobnije nego Duewag tramvajima.

Katica

Ajde, Kato, ajde, zlato...

(fotografije preuzete sa http://www.nahverkehrsforum.de)

KT4, tramvaj koji je dizajnom potpuno odudarao od zaobljenih (u prospektima ČKD se kaže baroknih) linija dotadašnjih Smichovskih tramvaja. U električnom smislu, bilo je većih razlika u odnosu na T3, ali ne bih rekao da su one bile suštinske.

U Beograd su počeli da dolaze početkom osamdesetih. Tada su kupljene dvije serije tramvaja, sa oznakom KT4-YUB. Ne znam tačno u čemu su razlike u električnoj šemi, ali znam da one postoje. Razlike postoje i u dispoziciji opreme, npr. položaju kalemova za gašenje polja vučnih motora, obliku i veličini ventilacionih proreza/rešetki (to je, doduše, mijenjano prilikom kasnijih popravki) itd. Za mene potpuno neobjašnjivo, krajem devedesetih, beogradska vlast kupuje ovaj model (koji je u međuvremenu bio prestao da se serijski proizvodi), ali sa IGBT upravljanjem TV14Z (značenje slova Z je potpuna misterija) i neobičnom oznakom KT4M-YUB. Pet-šest godina kasnije, zahvaljujući pomoći češke Vlade, dio tramvaja KT4-YUB je modernizovan u "Goši" (u kooperaciji sa češkim Inekon Systems) i u njih su ugrađeni IGBT čoperi TV Progress proizvodnje Alstom-Cegelec. Ovakvi tramvaji imaju oznaku KT4-YUBM. Ovo pišem zbog toga jer se na forumu ponekad neprecizno govori o "modifikovanim", "modernizovanim", "tiristorskim", ili čak "KT4t" beogradskim katicama. U Beogradu nikada nije bilo tramvaja sa tiristorskom regulacijom vuče.

Volio bih kada bi se u priču o katicama uključili i ostali, naročito ako se sjećaju kako su izgledale kada su tek došle.

Evo jedne slike iz šezdesetih (tram PPCII)

 

[connect]

Ne bih se složio, vozači govore da je upravljati Katicama neuporedivo lakše i udobnije nego Duewag tramvajima.

Upravo. Ima dosta stručnih foruma na kojima rado učestvuju beogradske tramvajdžije, pa se to da i proveriti.

Kod Katica stvari stoje isto kao isa Jugom do nedavno - mozda su one proizvedene 1989. ili 1997., ali kao model spadaju negde u najranije sedamdesete.

Kad se već gađamo teškom artiljerijom - porediti Katice i većinu tramvaja nastalih nakon njih je isto što i porediti televizore lampaše i mediokritetske sive Samsunge. Ovaj prvi posle 40 godina na selu radi još uvek u prostorijama u kojim se loži vatra na Smederevcu i zimi non-stop otvaraju vrata, a ovaj drugi posle 5 godina rikne u stanu u BG.

 

[Siniša]

Evo, ja sam jedan od zaludjenih ljubitelja Katica, da je prevazidjen, prevazidjen je i bas me zaboli.
Dobro je izdrzao koliko se kotrljao beogradskim dzadama. Sto se tice lima, svi tramvaji imaju slicnu debljinu lima, a u vezi korodiranja za to je najzasluzniji GSP i njegovo odrzavanje. Kljuc svega je odrzavanje, o tome smo pricali na forumu. Ako budu i nove tramvaje ovako odrzavali, brzo ce propasti. Dovoljno je pogledati samo zagrebacke ili jos bolje berlinske i postdamske katice.
Slazem se da su 80ih kasirani tramvaji kvalitetniji od Katica. Tu prvo mislim na Bikove (Djuro Djakovic II) koji i dan danas voze zagrebackim ulicama, kao i na Stojadine (dvoosovinski Djuro Djakovic I), PCC, Brede. Bikovi su cetveroosovinski tramvaji koji su pravljeni po licenci bredinih tramvaja. To su bili veoma izdrzljivi tramvaji i uopste nisu bili stari. Zadnja 21 tramvaja su kupljena 1974.; svajcarci su 1967. i 1972. proizvedeni.
Prednost svajcaraca nad Katicama je sto je sestoosovinski, samim tim ima manje osovinsko opterecenje i stabilniji je. Problem niskopodnih tramvaja je sto imaju malo osovina (ustvati to su poluosovine) i trpe veliko opterecenje. Tako npr. vecina novih tramvaja sa pet modula ima samo sest poluosovina. Po meni jedan od uspesnih niskopodnih tramvaja je Skoda 15t FoprCity sa tri modula koja ima osam poluosovina, kao sto au nekada trodelni tramvaji proizvedeni pre 30 i vise godina imali osam osovina, odnosno na zglobovima poluosovine.
Da se vratim Bikovima i 80im i zasto su unisteni, u to vreme je bilo samoupravljanje kada su i cistacice u preduzecu odlucivale kao i direktori. Drugo, vozaci Katica su imali vece bodove, samim time i vece plate, i onda niko vise nije hteo da vozi druge tramvaje.
Po kazivanju jednog clana zelejznica i railserbia koji je vozac tramvaja u Zagrebu, najbolji za voznju je Stojadin, dok u najgore spada Crotram.

 

[jlaki]

Eh, bice tu jos svega cini mi se.
Bicu iskren, i dalje smatram da je bilo bolje da se krenulo u remont postojecih Katica. Drugo, kad su vec odlucili da kupuju nove tramvaje, najiskrenije sam se nadao da nastave sa Cesima; bilo Skoda, Pars Nova, Inekon ili Pragoimex. Znam da ce neki ovde osuti pljuvacinu na mene zbog ovoga, briga me. Bolje bi smo prosli tako.

Ja sam za ovaj tender držao palčeve Škodi, koja očito nije ni učestvovala, ali bilo je lepo nadati se.
Mnogo lepi tramvaji.

 

[shmeksi]

Vidiš to me podseti, saznali smo koje su se kompanije prijavile, ali nikakva informacija nije procurela o tome ko je sve otkupio tendersku dokumentaciju, doduše to je verovatno poverljiva informacija. :kafa:

 

[Lucifer]

nije propadanje katica vezano za odrzavanje. sve na ovom svetu moze duze da potraje ako se manijacki odrzava, ali duewag tramvaji koji su u Beograd stigli sa 40 godina 2001. imaju danas bolji lim (i pod i drske i - sve) nego katice iz 1997. godine. Dakle, nemacki tramaj se lepo drzi i kada je slabo odrzavan.

 

[Lucifer]

Da ne pricamo o tome sto decenijama stariji svajcarci imaju savrseniji sistem upravljanja od Katica sa onom njihovom ubistvenom pedalom.

Ne bih se složio, vozači govore da je upravljati Katicama neuporedivo lakše i udobnije nego Duewag tramvajima.

]

pa niko nije govorio o lakoci upralvjanja, nego o dozvijlaju putnika koji je jeidni bitan. katice se stalno cimaju zbog te pedale, zahuktaju se pa stanu, a duewag klizi. posao vozaca je ozbiljan posao.

 

[amm8990]

Da doživljaj putnika se ovde razlikuje. Duewag tramvaji imaju bolju izlaciju salona, tu se dosta radilo na tome. Berlin jer radio na modernizaciji KT4D tramvaja, tako da se drastično razlikuje udobnost. Uradjena je bolja izolacija i nova sedišta, enterijer je promenjen, dodata udobnija sedišta, tako da vožnja unutar tramvaja udobna, čak udobnija nego u niskopodnim tramvajima, ipak je nekako lepše kad si na visini, a ne sediš na zemlji.

Deo Beogradskih tatri jeste modernizovan, međutim teželo se da se povrati prvobitni izgled, na unutrašnjosti nije mnogo radjeno, više na modernizaciji pogonskog sistema. Nama ovih 30 tramvaja neće puno značiti ako ne napravimo nešto od ovih starih.

Ovako nekako treba da izgledaju Kate unutra

U Berlinu Katica

Što se cimanja tramvaja tiče, nije samo razlog u tramvaju. Katice su startnije od Duewaga, nepropisan prolazak ispod kontakata skretnice, što često slučaj izaziva štucanje tramvaja.

Evo dela stručne diskusije sa railserbia

kad je skretnica u pravcu kretanja tramvaja, okrećeš na "bez struje" i prolaziš sanke bez dodavanja vožnje ili kočenja, a ako treba da otvoriš skretnicu onda okrećeš prekidač na "pod strujom" i dodaješ vožnju na najveći stepen (pedala do poda), i onda će da promeni, a ako ne onda gvožđe u ruke i napolje pa ručno :lol: :wink:

Recept za prebacivanje skretnice koji primjenjuju u GSP je ostao iz vremena "Đuro Đaković" tramvaja. Česi su smislili da se skretnica prebacuje tako što se kola uspore, pa bez dodavanja vožnje ili kočenja prekidač okrene na "pod strujom". Evo šta se dešava ako se radi suprotno:
Pred skretnicu, dodaješ vožnju. Okreće se krst akceleratora, smanjuje se njegova otpornost. Motori vuku sve veću struju.
Okrećeš preklopnik skretnice na "pod strujom". Trebalo bi da se tada uključi otpornik kroz koji će se zatvoriti strujno kolo skretnice. Međutim, krst akceleratora je otišao predaleko od početnog položaja i automatika ne dozvoljava da se taj otpornik uključi.
Panograf nailazi na "sanke" i kratku izolovanu sekciju između 600 V kontaktne mreže i kontakta skretnice. Motori su veliki induktivni potrošači i ne može im se naglo promijeniti struja. Pošto se to ipak pokušava, dolazi do indukcione pojave, praćene pirotehničkim efektima na pantografu i, ponekad, iskakanjem maksimalnog releja. Kola se trzaju, putnici majstoru pominju familiju.
Ako maksimalni već nije iskočio, motorgenerator sad svakako ostaje bez napajanja. Isključuje se konaktor SN u njegovom kolu i onemogućava komandu vožnje. Vozač može da pritiska pedalu, ona kao da ne postoji.
Na kontakt skretnice nailazi tramvaj kome ne rade ni motorgenerator, ni vučni motori, ni otpornik skretnice. Strujno kolo skretnice nema kroz šta da se zatvori i skretnica se ne prebacuje.
Sve ovo se dešava u djeliću sekunde....

Malo pirotehnike
http://www.youtube.com/watch?v=beY1R8VpXuU

Vozači znaju da ne bi trebali tako, ali jednostavno nekad nemaju vremena, a ima i onih koji rade tako jer im je lakše

 

[Сенке]

U Beogradu su i ranije postojali Duewag tramvaji, stigli su kao iz nemačkog grada Hagen, čini mi se 1968. godine i bili su dvosmerni.
Modeli su bili T4 (Solo) i GT6 (Zglobni) koji je valjda sličan ovim koji sada voze u BGu.

 

[Matt]

Jeste sedamdesetih je vozio neki slican svajcarcima.
A sto se udobnosti tice, ne treba zaboraviti da su oni nekoliko puta remontovani.

Mene malo i smara voznja njima, mnogo su tromi

 

[Siniša]

Hagen je 1977 ukinuo tramvaje i vozila su kupili uglavnom Beograd i nesto Innsbruck. Beograd je za manje od 10 godina sve sasekao, u Innsbrucku voze i dan danas na Stubaitalbahn-u, jednokolosecnoj pitoresknoj perifernoj liniji.

 

[ретардињо]

Париска, прелаз у продужетку Улице Кнеза Михаила...пронађени остаци испод шина...
Имао сам само стари 3660 код себе...Јако су лоше слике...

 

[amm8990]

I šta će sada? Tramvaj mora da prolazi Planirano možda pomeranje? Ranije je pruga išla oko kalemegdana ispod tvrdjave, ima li neko da potvrdi tu informaciju ? Danas pomeranje pruge čak tamo je neisplativo!

 

[azbuki]

I šta će sada? Tramvaj mora da prolazi Planirano možda pomeranje? Ranije je pruga išla oko kalemegdana ispod tvrdjave, ima li neko da potvrdi tu informaciju ? Danas pomeranje pruge čak tamo je neisplativo!

Ja mislim da je i pametnije da sada to lepo zatrpaju i ostave za neka bolja vremena i neke opremljenije arheologe...

 

[connect]

Ranije je pruga išla oko kalemegdana ispod tvrdjave, ima li neko da potvrdi tu informaciju ?

Nema, jer nikada nije išla tuda. Prvih 40-ak godina je išla direktno iz Karađorđeve u Parisku, a prvih 20-ak kroz Rige od Fere. To su bile jedine promene na ovoj deonici. A što se ostataka tiče - zašto bi se razlikovali od onih nizvodno? Konzerviraće i mirna Bačka. Jedino me brine kako će Wile E. Coyote podneti nemogućnost denivelisanja pruge na tom mestu.

 

[JohnnyLee]

I šta će sada? Tramvaj mora da prolazi Planirano možda pomeranje? Ranije je pruga išla oko kalemegdana ispod tvrdjave, ima li neko da potvrdi tu informaciju ? Danas pomeranje pruge čak tamo je neisplativo!

ništa. zatrpavaju i grade šine preko. tako su rekli, zato što ruševine nisu od nekog kulturno-istorijskog značaja. ja bi lično šine stavio na male stubiće, kao što su uradili na metrou u Londonu (slika)

 

[Siniša]

Ranije je pruga išla oko kalemegdana ispod tvrdjave, ima li neko da potvrdi tu informaciju ?

Nema, jer nikada nije išla tuda. Prvih 40-ak godina je išla direktno iz Karađorđeve u Parisku, a prvih 20-ak kroz Rige od Fere. To su bile jedine promene na ovoj deonici. A što se ostataka tiče - zašto bi se razlikovali od onih nizvodno? Konzerviraće i mirna Bačka. Jedino me brine kako će Wile E. Coyote podneti nemogućnost denivelisanja pruge na tom mestu.

Ta pruga je izgradjena jos 1894. i isla je Pariskom pored francuske ambasade i dalje Rige od Fere. Neki tvrde da je to bila prva elektricna tramvajska pruga u Beogradu i na Balkanu, a ne ona za Topcider. Iskreno, ne znam. Pruga je postojala do 1912. kada je izgradjen potporni zid i premestena je na suprotnu stranu. Oko 1930. je izgradjen dupli kolosek i zid je bio povisen, sto potvrdjuje ova slika:
http://i39.tinypic.com/r89xt3.jpg

 

[JohnnyLee]

trebalo bi uvesti liniju Studentski trg - Slavija, i od Kralja Milana i Terazija napraviti pešačku zonu

 

[shmeksi]

trebalo bi uvesti liniju Studentski trg - Slavija, i od Kralja Milana i Terazija napraviti pešačku zonu

To nije onda pešačka zona, pešačka zona je kada bi se napravila metro linija od Slavije do Studentskog trga.

"šaljivdžija sam ja" :kafa:

 

[hazard]

trebalo bi uvesti liniju Studentski trg - Slavija, i od Kralja Milana i Terazija napraviti pešačku zonu

Nekako mi je tesko da zamislim Kralja Milana i Terazije kao pesacku zonu. Mislim da je prvi kandidat za sirenje pesacke zone Vasina-Uzun Mirkova tj. Studentski trg. Lepo se naslanja na Knez...

 

[JohnnyLee]

to je samo ideja, s obzirom da je Kralja Milana zatvarano svake prve subote u mesecu (je li to i dalje važi?)