Tramvaji

[Gorstak89]

i sigurno se troši duplo više energije. zamislite da stvarno postoji sistem koji što je veći to bolje jer troši isto energije! istini za volju, veliki brodovi troše manje ali idu po vodi a ne po šinama.
poenta mog pisanja je u tom startu koji povuče daleko više ampera nego samo kretanje, to jedino može da destabilizuje mrežu. a vukao jedan motor ili 10 isti klinac, 10 će pojedinačno vući manju struju. otpor vazduha pri kretanju ne igra logu. i sve to se reši tako što kod stanice dodaš još jednu žicu od napajanja nekog. i to isto uradiš gde su semafori. stvarno nije tako teško za rešiti da bi to bio problem!
što se tiče CAF-a, on u budimpešti sasvim lepo radi, dakle problem je negde u nama! i definitivno se nije pokazao dobro, ali onda ga možemo gurnuti na 13. A šine na nbg se gegaju i nikad mi nije bilo prijatno kad npr katica ubrza po tim šinama! moglo bise ubaciti još neki krak pruge na nbg i još jedna okretnica, koristilo bi, npr od bloka 45 do opštine nbg ili čak do merkatora i tamo gde okreće linija 16. i jedna okretnica pre zarićevog mosta, taman pre rušenja mosta da imamo taj krak koji je takođe koristan

 

[Bender Rodriguez]

Do skora sam se jako retko vozio tramvajima ali sam u zadnje vreme počeo sve češće da koristim 7icu i moram da kažem da su se CAFovi kod nas pokazali kao promašaj. Tesni, malo rukohvata, sedišta koja su magnet za prljavštinu...

Ovim ne kažem da je sam CAF tramvaj promašaj. Nego da je loše prilagođen našim uslovima. Da su ove naše varijante promašaj. Kada su ih naručivali, trebalo je da uzmu postavku sa po tri sedišta u širini umesto sa po četiri, da izaberu bolja sedišta i da insistiraju na ugradnji nešto više rukohvata. Mada definitivno najviše od svih stvari nervira taj tesan i imbecilno organizovan prostor. Ako sednem na sedište, štrčim na sve strane i guram se sa osobom do mene. Ako stojim u prolazu, nema šanse da se mimoiđem sa drugom osobom a da se nekome ne pribijem (preponama jelte) uz lice. A ako se pak namestim na onaj prostor kod vrata onda ometam ljude koji ulaze i izlaze. Sve u svemu težak promašaj i ne znam kako je iko mogao da bude takav slepac da ih tako ofrlje uredi/precizira prilikom naručivanja. Jasno je meni da je cela ta priča trebalo da bude uvog u BelAm, koji je dalje trebalo da bude utešna nagrada za metro. Ali opet, moglo je to da se zadovolji i bez pravljenja potpuno disfunkcionalnog vozila.

E da... i ona glupost da na svakoj drugoj skretnici mora vozač da izlazi sa štanglom nasred kolovoza da promeni skretnicu... Mislim nije sad ništa skandalozno jelte, ali malo je apsurdno. S jedne strane kupuješ nove fensi tramvaje da budeš nalik svetskim metropolama a s druge strane u centru grada primoravaš njihove vozače da izlaze sa štanglama i tandrču po skretnicama ko da smo u 1950im... Jednostavno, cela ta priča s njima deluje nekako smandrljano i nedovršeno. A moglo je da bude drugačije, bez da se da i dinar više. Samo da se malo bolje planiralo i biralo.

 

[SRBO]

Паметно се планирало и бирало, и онда намерно из 101% малициозних разлога је све упрскано.

Неспособност треба сматрати као најгору могућу злу намеру, док се не опамете. Малтене једначити и најмању глупост са издајом, једино тако ће научити.

 

[beobike]

CAFovi u Luksemburgu su fensi, posebno sa staklima na vratima u boji a i ima više mesta unutra. A možda smo mogli polako da napuštamo okretnice i počnemo da nabavljamo tramvaje kojima okretnica ne treba. Ovi imaju vrata sa obe strane. Kao recimo i u Budimpešti.
Ali generalno mislim da je problem u nama ili sa nama. U Pragu sam se vozio katicama, imaju i solo i zglob, ali ni izbliza ne izgledaju stare kao ove naše.

 

[Gorstak89]

ništa ne fali okretnicama ali jesu interesantni ti što idu u oba pravca. i štede malo loakciju, ali mi stvarno imamo gde da okrenemo tramvaj.
sećam se priča kad su uzimali kafove da su se španci čudili kako naši nisu zainteresovani pri kupovini, rukohvate nismo tražili, pa smo tek naknadno tražili dodatne, prvi tramvaj je imao manje, pa su dodati naknadno. onda se jedan trajno uništio...
i za bus plus su bili besni jer im nismo rekli a ugradil ibi sami predisntalaciju. ni mikrofone nismo uzeli uz njih pa su kasnije debelo koštali

 

[Kesha]

Ne bi bilo loše u nekoj budućnosti razmišljati i o dvosmernim tramvajima, ako se mreža bude širila i u neka naselja gde baš i nema mnogo raspoloživog prostora. No, klasične okretnice su sigurno praktičnije.

Što se CAF-a tiče, a o tome je već bilo reči, predstavlja čist dokaz kako i nešto sasvim solidno može biti degradirano aktivnostima nesposobnih i nekompetentnih ljudi. Konfiguracija enterijera je pre za tramvaje 2.5m široke, što će reći za one što koriste kolosek 1.5m širok. Izbor tapacira za stolice je tek komedija. Jako teško za održavanje, ali ajde, na dosta njih je tapacir skinut, što nije idealno rešenje, al opet, bolje i to nego sedeti na onako šarenim i ogavnim stolicama. Generalno i nisam za tapacirana sedišta u vozilima za javni prevoz. Izvor prljavštine i prašine, a i retko ko od prevoznika je spreman da uloži i vreme i sredstva za održavanje takvih stolica.

Za bus plus se sećam da je bilo problema, čak i skidanja nekih delova bočnih stanica, koje potom nisu lepo uklopljene. Opet čista glupost i nezainteresovanost na prvom mestu. Tramvaji su "ozbiljna igračka", i mora im posvetiti mnogo veća pažnja pri kupovini u odnosu na drumska vozila.

 

[solecar]

Kesha » Ned Mar 17, 2019 11:30 am[/url]":2fdss4bw]Ne bi bilo loše u nekoj budućnosti razmišljati i o dvosmernim tramvajima, ako se mreža bude širila i u neka naselja gde baš i nema mnogo raspoloživog prostora. No, klasične okretnice su sigurno praktičnije.

Na pamet mi pada produžena trasa od Omladinskog do Višnjice , trasom linije 32 , umesto linije 32. Da li je ovo izvodljivo i koliko je isplativo?

 

[Gorstak89]

mozda bi bilo bolje slanackom do groblja da ide. tamo ima mesta i za okretnicu, mislim ako bi vec tu rutu, ja bih radije pokrio karaburmu po sredini s tim da bi visnjicka bila brza

 

[Kesha]

Do Višnjice sam išao tek nekoliko puta. Ima par lakših krivina, ali i manjih visinskih razlika, možda bolje reći brežuljaka. Moguće da može tramvaj do lokacije gde okreće 32. Mesta za okretnicu mislim da nema, pa bi tu dvosmerni tramvaj mogao da posluži. Dal se baš isplati dovoditi tramvaj u Višnjicu ne bih znao. Za potez prema Lešću, već nisam siguran dal bi uopšte bio pogodan za tramvaje. Ima dosta krivina, a i uspon nije baš naivan.

 

[Siniša]

Protiv sam gradnje tramvaja od Omladinskog stadiona ka Višnjici, zbog toga što se opet zaboravlja na železničke tunele koji su završeni pre više od 20 godina i u kojem se sakuplja sve i svašta, a trebali su da povežu projektovanu stanicu Karaburma.
Prvo treba završiti tu železničku vezu, pa onda videti da li treba tramvaj.

 

[Kesha]

Ne znam dal bi se tramvaj mogao sprovesti do kraja Mirijevskog bulevara. Tu bi se možda još i moglo naći mesto za okretnicu, i da se nekako povežu sa 46-icom. Do MOL-ove pumpe, odnosno, do proširenja Mirijevskog bulevara, vodi samo po jedna široka kolovozna traka gde se, inače, vozila parkiraju uz ivicu ulice. Čak se možda i ne mora ništa dirati na tom potezu. Tramvaji bi mogli ići sredinom ulice sa ostalim saobraćajem, dok bi se na proširenom delu mogli staviti uz ivicu kolovoza. Parking mesta se ne bi izgubila, a stajališta bi mogla malo da se isture. Mnogo se ljudi naseljava duž Mirijevskog bulevara, pa bi visokokapacitetni šinski sistem mogao imati i te kakvog smisla. Postavljanje infrastrukture ne bi trebao biti previše komplikovan. Sadašnje dve monstrum linije 25P i 74, i nisu baš sjajno rešenje za taj potez, a i duž Višnjičke ulice ima baš dosta putnika poslednjih par godina. Srušene su i MINEL-ove hale, gde će pretpostavljam nicati stanovi, a to može osetno povećati broj putnika za koju godinu.

 

[Gorstak89]

Sve u svemu tu ima mesta i za dobar razvoj tramvaja i za krak železnice! Železnici bi vremenom svakako pao takt i ona ne može biti zamena za metro. Tramvaj može lepo vući dobar deo opterećenja iz tog kraja (mirijevo, višnjica)

 

[solecar]

Kesha » Ned Mar 17, 2019 5:42 pm[/url]":3avnq6ho]Do Višnjice sam išao tek nekoliko puta. Ima par lakših krivina, ali i manjih visinskih razlika, možda bolje reći brežuljaka. Moguće da može tramvaj do lokacije gde okreće 32. Mesta za okretnicu mislim da nema, pa bi tu dvosmerni tramvaj mogao da posluži. Dal se baš isplati dovoditi tramvaj u Višnjicu ne bih znao. Za potez prema Lešću, već nisam siguran dal bi uopšte bio pogodan za tramvaje. Ima dosta krivina, a i uspon nije baš naivan.

Ovo sam upravo i pitao , vezano za taj dvosmerni tramvaj sa vratima na obe strane. Bio sam nekoliko puta tamo , i znam da nije moguće okretanje , zato što se sam autobus vraća u rikverc u sporednu ulicu , pa onda iz nje skrene levo natrag u glavnu ulicu i tu čeka vreme. Što se same tiče trase kroz Višnjicu , tu nisam bio 100% siguran , te sam pitao.
Što se tiče Lešća , tu je pogodniji trolejbus , jer ima jedan deo gde je poveći uspon , što bi moglo predstavljati problem za tramvaj. Trole bez broblema mogu da savladaju takve uspone. Ako me sećanje dobro služi , čini mi se da ima jedan deo ka Lešću koji je strmiji od Vojislava ilića na delu od Gospodara Vučića do Mis Irbijeve.

Siniša » Ned Mar 17, 2019 6:20 pm[/url]":3avnq6ho]Protiv sam gradnje tramvaja od Omladinskog stadiona ka Višnjici, zbog toga što se opet zaboravlja na železničke tunele koji su završeni pre više od 20 godina i u kojem se sakuplja sve i svašta, a trebali su da povežu projektovanu stanicu Karaburma.
Prvo treba završiti tu železničku vezu, pa onda videti da li treba tramvaj.

A što ne bi smo i jedno i drugo imali? Pozivamo se za sve i svašta što se ovde radi i dešava , kako je normalna pojava u svetu , a jedino nam smeta da metro i tramvaj dele trasu , iako u inostranstvu to funkcioniše bez međusobnog ugrožavanja , gde je tramvaj dopuna metrou.

 

[Siniša]

Može i jedno i drugo, ali prvo neka se završi ono što je započeto.

 

[Дошљак]

Треба у том запостављеном делу града развити и градску железницу, и метро, и трамвај и тролејбус. Има и потребе и услова за све те видове јавног превоза.

 

[SRBO]

Кошта то, зато и предлажу горе франкенштајн решење звано двосмерни трамвај уместо како треба, кеш је највећи проблем

Мада да нам држава фино функционише тај проблем би невероватном брзином нестао

 

[Expert]

Дошљак » 17 Mar 2019 23:36[/url]":3bearf3c]Треба у том запостављеном делу града развити и градску железницу, и метро, и трамвај и тролејбус. Има и потребе и услова за све те видове јавног превоза.

Тачно. Јавни саобраћај мора да се сведе на електрична возила!

 

[Gaspar18]

Ви опет заборављате, трамваји на левој обали Саве не покривају оно што треба... Опет заборављате да су комунисти укинули тролејбус за Земун својевремено... Опет заборављате да је једна од Јовинових идеја била, да трамвај иде од Општине Нови Београд до Саобраћајне школе, са све тролејбусима... Бранка Пешића су упропастили, Јовина касније управо због контрирања укидања, и шта смо добили? Мегаломанске аутобуске подсистеме, који пуцају ко звечка... Добили смо то, да сваки 95 бива препун на трећој станици од почетне, да на седмој ка граду више мува не може упасти... Па где је та чувена амбиција и девиза о трамвају у 21.век?

 

[Bender Rodriguez]

To i ja kažem, Novi Beograd koji je građen za tramvaj (i metro) ima tek jedan mali patrljak celokupne mreže dok se na desnoj obali tramvaji guraju i gde treba i gde ne treba. Da ironija bude veća, (naj)veći tramvajski depo imamo u onom delu grada gde ima najmanje linija, i pritom do njega vodi jedan jedini krak - preko jednog jedinog mosta... Niđe veze...

Expert » Pon Mar 18, 2019 12:20 am[/url]":1x614r0d]

Дошљак » 17 Mar 2019 23:36[/url]":1x614r0d]Треба у том запостављеном делу града развити и градску железницу, и метро, и трамвај и тролејбус. Има и потребе и услова за све те видове јавног превоза.

Тачно. Јавни саобраћај мора да се сведе на електрична возила!

Svešće se, ali otom potom. Polako. Ne mogu takve stvari preko noći.
Mi ovde svake zime više ispaštamo od zagađenja iz raznih peći, kotlova i Černobilja širom grada koji se nisu menjali od 1950ih, nego od auspuha vozila na fosilna goriva koji su usavršavani decenijama i još su prošli kroz 6 revizija samo u poslednjih 20 godina.

 

[Kesha]

Za Novi Beograd se nema šta ni diskutovati kad je tramvaj u pitanju. Tu bar ima i smisla i prostora uvesti ga gde god za šinskim sistemom velikog kapaciteta ima potrebe. Jedini deo grada sa vrlo dobrom putnom infrastrukturom, gde eventualno dodatno uvođenje tramvaja ne bi značilo i neka ograničenja za drumski saobraćaj. Samo novac je potreban, dok i nije mnogo teško isplanirati nove rute tramvajskih linija, kad se zna koji su to novobeogradski bulevari ključni, kako za protok putnika, tako i za saobraćaj. Išli su tramvaji nekad i do Zemuna, mislim broj 14. Dobro, tu su ulice znatno uže, a i ne mora se tramvaj u prvom momentu svuda provući.

Mirijevski bulevar sam spomenuo, kao deo grada koji se ubrzano gradi poslednjih godina. To kako se gradi, i te kako je podložno ozbiljnoj diskusiji, al opet, kad se već niže toliki broj poprilično jeftinih stanova, treba i na vreme misliti čime će se taj narod sutra prevesti. Isto važi i za Višnjičku ulicu, do pre neku godinu pomalo i pustu, al sa tendencijom ne baš malog rasta poslednjih godina. Pritom, nema mnogo prostora za zglobne autobuse, sem prema Lešću. Ok, išli su i za Mirijevo na 74-ci, ali nije baš da su i te ulice za zglobni bus, pa zato i mislim da tramvaj, kao vozilo visokog kapaciteta, može biti dobro rešenje, makar i za taj ne tako mali deo Mirijeva i Karaburme.

Bilo je i priče zašto su trole ukidane u Beogradu, u vreme kad je to činjenjeno i u većem delu Evrope. Jednostavno, cena nafte i laka dostupnost sve naprednijih autobusa na konvencionalni pogon, dok trole tehnološki i nisu mnogo napredovale dugi niz godina, glavni su razlozi za pomenutu masovnu pojavu u Evropi. U međuvremenu su trolejbusi ponovo postali interesantni, što zbog cena derivata, što zbog ekologije, a i znatno su tehnološki napredovale. Sad ih već ugrožavaju i električni autobusi. No, bar za njih nije problem razvući kontaktnu mrežu, odnosno, obezbediti adekvatnu infrastrukturu. To što su nekada davno sklonjene, ne mora da znači da se ne mogu vratiti, ali opet je problem nabavka većeg broja vozila, a i opremanje nekog novog pogona za ta vozila. Treba samo dobro iskalkulisati dal se treba posvetiti ponovnom uvođenju trolejbusa u neke delove grada, ili pak sačekati još koju godinu, i postepeno uvoditi električne autobuse na ulice.

 

[nekianonimnilik]

pa znas kako, zanima me koja je tacna cena razvlacenja trolejbuske kontaktne mreze, cenim da se za razliku u ceni jednog elektrobusa - jednog trolejbusa bez problema moze razvuci mreza za nekoliko novih linija na nbgd po raznim pravcima, a ne kad pricamo o 50 vozila

 

[Gorstak89]

autobusi pucaju jer nema dovboljno vozila inače nije kao da ja autobus sam po sebi tako nesposoban. I tramvaji pucaju pa ih svi izbegavaju jer su loše sprovedeni i često se vuku. Kladim se da je malo bolje rešena pruga na nbg da bi svi radije išli tramvajem. Pruga u JG je zrela za remont i ravnanje plus kružni tokovi koji su tu jako jako bitni da tramvaj više ne troši toliko puno vremena čekajući semafor. I tu treba primeniti sistem sa autokomande. Drugi problem su te šine po sredini koje izgleda da mnogi onda izbegavaju jer uvek moraš da pređeš ulicu a 95 je čest i staje tu gde si. i 95 pokriva jedan deo nbg koji tramvaj ne pokriva, sve to dovodi do trenutne situacije.

 

[Дошљак]

Само не треба заборавити да су поред контактне мреже потребне и подстанице које су мало скупље. Мада сам за ширење и тролејбуске и трамвајске мреже што више свуда где може, чак и на истим трасама (Деспота Стефана, Бранкова и Бранков мост, Николе Тесле и Михајла Пупина, Вишњичка, Миријевски булевар, Омладинских бригада, Београдска, Дунавска, Војвођанска, Главна у Земуну).

 

[nekianonimnilik]

slazem se, ali podstanica koja napaja liniju trolejbusa koja recimo potrosi 10Mwh dnevno tu struju treba da isporuci u sirokom vremenskom intervalu kad se trolejbusi zapravo voze, a punjac za elektrobus em je skuplji po kilovatu jer ima tonu elektronike, em mora da isporuci istu energiju za mnogo krace vreme u garazi

 

[Kesha]

Zato je i potrebno sve staviti na papir. Cena vozila i infrastrukture na prvom mestu. Takođe, videti i gde e-busevi mogu raditi celodnevno uz dostupnu tehnologiju. Naime, uloženo će se sigurno vratiti, ponajviše zbog cena derivata, ali nije isto dal će do povraćaja uloga doći za pet, deset ili više godina. Za trole je malo nezgodno zbog ubrzanog razvoja baterija. Niko ne može garantovati da će se trole proizvoditi i kroz deset godina, recimo. Tramvaji su, u principu, mnogo sigurnija investicija, ali i traže daleko veća sredstva u startu, a i mnogo ozbiljnije planiranje i trasa i tokova putnika. Kapacitet i skromna potrošnja energije su im glavna prednost, i treba ih uglaviti gde god je to moguće, a i nije potrebna D kategorija za njih, što uopšte nije zanemarljiv faktor.