[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=495585#p495585:dknpfjr5 je napisao(la):
Bumbarevo brdo » 25 Nov 2017 09:35 am[/url]":dknpfjr5]JG nikad nece dobiti pametne semafore, jer to ozbiljno ugrozava protocnost cele ulice. Od toga se definitivno odustalo, karlo vam je to objasnjavao, covek je jedan od retkih razumnih zaljubljenika.
Tramvaj u JG ce biti ubrzan jedino kad se sine postave kao u milentija popovica.
Da, i bas briga samce (i drustvance) u limenim ljubimcima, za necije mokre snove.
Ако решење са аутоматским укључивањем семафора за пролаз испред трамваја не би било оптимално, што сам и раније износио,
не значи да је то једино решење да се унапреди систем транспорта у граду. Ово наглашавам овако, јер трамвај није циљ сам по себи. Ако ћемо о естетско-урбанистичком ефекту, он већ преко три деценије дефинише трговински-пословно најактивнију и најатрактивнију зону Новог Београда. Проблеми због којих имамо велики трошак због прекомерног коришћења аутомобила и аутобуса у односу на реалну улогу трамваја у великим градовима су техничко-организационе природе. А у дубини, онога што ја тако радо називам "канцеларијска секта", онога што се популарно назива "партократија", односно читав систем друштвених чинилаца.
Ако ћемо о избору решења без "нагазних семафора" (такав термин нисам налазио у стручној терминологији, али нек буде тај израз кад је већ популаран), и ту имамо избор:
1) Одређене раскрснице са семафорима претворити у кружне токове. Такво решење је примењиво само у оним деловима уличне мреже где генерално не долази до озбиљних загушења. Примери таквих раскрсница су Јурија Гагарина и Ивана Рибара, Милентија Поповића и Милутина Миланковића, Булевар ослобођења и Баштованска, Војводе Степе и Витановачка.
2) Формирање интервала за пролазак трамваја без заустављања на одређеним најважнијим раскрсницама, али са фиксним редом вожње у односу на целокупан систем управљања саобраћајем. Такав систем користе амерички ЛШС. Већ сам раније описивао тај систем, у којем би у Јурија Гагарина остали само 7 и 9 на сваких 6 минута тачно и кретали се каравански. То значи да би свако стајалиште имало по 2 перона у низу, а на самом почетку система, код Хајата, постојала два колосека ка Блоку 45, на којима би трамвај чекао полазак и "пеглао" кашњења.
3) Ротари раскрснице (кружни ток са семафорима) на важним раскрсницама у делу мреже где се генеришу загушења, где има доста левих скретања, а има довољно простора. То су Трошарина, Славија, Савски трг, Економски факултет, можда сам неко изоставио.
4) Промена позиције колосека на улици. У друштвима у којима се врло озбиљно приступа планирању јавног саобраћаја (Холандија, Немачка, Русија), нигде нисам видео трамвај у ободним саобраћајним тракама. Трамвај је или на дуплом колосеку на средини улице, или на једној страни. На Новом Београду би било најбоље оба колосека са источне стране Милентија Поповића, па оба колосека са јужне стране Милутина Миланковића, па оба колосека са западне стране Антифашистичке борбе, и у Јурија Гагарина као до сада. Од 6 великих раскрсница на том правцу, на 3 трамвај је у споредној (краткој) фази проласка раскрснице, а на 3 са главним током. У новом решењу, на 2 велике раскрснице потпуно престаје потреба за трамвајским семафором, а на остале 4 је са главним током. Врло важно код Железничке станице Нови Београд и будуће аутобуске станице, нема преласка џаде при преседању.
5) Подвожњаци и надвожњаци, у које рачунам и оне где трамвај остане у равни површине, светлосна сигнализација му даје приоритет, а оптерећен попречни ток је у подвожњаку. Не само трамвај у подвожњаку.