mapmaker
Intermediate
Preskupo za Jurija Gagarina kad se ljudi vraćaju iz grada, da im ukineš sva skretanja u levo.
Sent from Nexus 5x using Tapatalk
Sent from Nexus 5x using Tapatalk
Tramvaji
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
mapmaker
Intermediate
Pa ne bih se složio na prisiljavanje ljudi da manje koriste kola, zarad boljeg javnog prevoza. Da je ikad projektovan neki oblik šinskog prevoza na NBGDu, podzemni, nadzemni, nezavisni od automobilskog saobraćaja... šta god, ne bi bilo problema ni za koga. Semafori koji bi detektovali tramvaj i davali im prednost na raskrsnicama, je jedino funkcionalno rešenje koje bi moglo lako da se integriše u postojeći sistem. Da ne pričam o tome da se danas praćenje saobraćaja vrši sve efikasnije i bolje i da bi pametne raskrsnice koje bi bile u objedinjenom informativnom sistemu, mogle da povećaju propusnu moć i sprečavaju zagušenja. To je priča za drugu temu.
Sent from Nexus 5x using Tapatalk
Sent from Nexus 5x using Tapatalk
Slažem se za semafore. Efekat je isti - uz iole gust saobraćaj tramvaja levi skretači teško će dočekati skretanje. Zato se i takvi semafori vrlo često kombinuju sa tim da levih skretanja preko šina prosto nema, jer nema efekta ukoliko se tramvaju pali zeleno, a na šinama u levom skretanju čeka 3-4 auta. Jedan krug oko bloka i pređi popreko kad možeš - dokazano radi, sa nagaznim semaforom za tramvaje još i bolje po tramvaje. Tu samo prosto neko treba da preseče i da kaže "da nama je cilj da šinska vozila prolaze nesmetano, i time povećamo sigurnost, pouzdanost. tačnosti i posledično i korišćenje javnog prevoza". Za ostale ćemo učiniti što god možemo da bude što je moguće bolje i ugodnije, ali nikada nauštrb javnog šinskog prevoza. A kod nas je nažalost "jao pa kako će onda automobili".
mapmaker
Intermediate
Slažem se, uz takođe po meni jedno od najbitnijih zabrana a to je apsolutna zabrana polukružnih skretanja, upravo u Jurija Gagarina. Uz bahate vozače to je verovatno jedan od najčešćih uzroka udesa na ovom potesu. Bar za raskrsnicu dr.A.Neta i Jurija Gagarina. Da o onom legalizovanom polukružnom skretanju kod buvljaka i da ne pričam.
Postavlja se samo pitanje, kad će doći pameti tj. ko če da preseče i uradi nešto smisleno.
Takođe, ozelenjavanje tramvajske baštice, ili jako se to već zove bi bilo i lepo i korisno, bar meni.
Sent from Nexus 5x using Tapatalk
Postavlja se samo pitanje, kad će doći pameti tj. ko če da preseče i uradi nešto smisleno.
Takođe, ozelenjavanje tramvajske baštice, ili jako se to već zove bi bilo i lepo i korisno, bar meni.
Sent from Nexus 5x using Tapatalk
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=461113#p461113:mxm9hdiw je napisao(la):
Fanđo, Šumaher i ostali voze i po inostranstvu. Pogotovo po Briselu, gde sam bio i video kako se ponašaju vozači u ulicama kao što je prikazano u jednom od postova iznad. To što mi ne znamo za red i što policija vrši neadekvatnu kontrolu i kažnjavanje, ne znači da ne treba da uvodimo red u saobraćaj. Zbog Fanđa, Šumahera i sličnih onda ne treba ni da se gradi UMP kroz Beograd, jer će isti da jure 200 na sat od Tošinog bunara do Topčiderskog parka, ne treba nam Pupinov most iz istih razloga, ne treba nam rekonstrukcija Slavije, jer ionako će opet svi da se guraju kako stignu i sl. Smara više da se stalno nešto smatra neprimenljivim u Beogradu, samo zato jer imamo nesavesne i bahate vozače. Njih ima svuda, pa i na zapadu. Taksiste koji deru strance i ne poštuju saobraćajne propise, motoriste koje jure po centru grada, vozače automobila koji se guraju pod tramvaje jer su umislili da voze bagere i sl, svega toga, ali se to tamo i kažnjava...
Tačno da treba da se uvodi red u saobraćaj , ali sve dok se ne počnu kažnjavati "Šumaheri" i sl. , šta god mi smišljali , neće doneti boljitak , tj. neće odvratiti dotične od pravljenja istih stvari koje i sad rade.
Dug Laste i Ikarbusa postaje kapital BG-a
Odbornici Skupštine grada razmatraće na današnjoj sednici predlog rebalansa budžeta.
Rebalansom je, prema rečima predsednika beogradskog parlamenta Nikole Nikodijevića, predviđeno da najveća izdvajanja, 1,3 milijardi dinara budu opredeljena za dečju zaštitu i obrazovanje, dok će porodilje ubuduće dobijati jednokratnu pomoć od 10.000 dinara.
"Ovog puta imamo dobar rebalans budžeta, s obzirom da je zasnovan na povećanju prihoda, koje nije rezultat novih zaduženja, već je plod povećanog obima sredstava, odnosno - veće su prosečne plate u gradu i ima više zaposlenih, pa je deo sredstava koje dobijamo od Republike sada uvećan, što nam omogućava da taj novac investiramo u druge projekte", objasnio je Nikodijević.
Ušteda je, kaže, ostvarena i zahvaljujući dogovorom sa EBRD-om o refinansiranju kredita. "Uspeli smo da dogovorimo da kamatna stopa umesto 3,2 bude dva odsto, što nam ostavlja ustedu od 760 miliona dinara", rekao je Nikodijević u izjavi za Tanjug.
Najveća izdvajanja od 1,3 milijardi dinara usmerena su na dečju zaštitu i obrazovanje.
"Želimo da nastavimo subvencioisanje privatnih vrtića, uz izgradnju novih objekata, obnovu škola i kupovine opreme za škole, ali i ulaganje u putnu infrastrkturu, u kulturu... Ovog puta rebalans nam daje mogućnosti da više investiramo, jer posle mnogo godina imamo povećane prihode u odnosu na planirane", rekao je Nikodijević.
Sve porodilje sa prebivalištem u prestonici, bez obzira na radno-pravni i materijalni status dobijaće jednokratnu pomoć od 10.000 dinara.
Na dnevnom redu je i Predlog odluke o restruktuiranju zajma po Ugovoru o zajmu sa EBRD-om, kojim je predviđen duži rok otplate, do 2026. godine, uz manju kamatnu stopu od dva odsto.
Kako je Nikodijević objasnio, to će omogućiti da se novac iztog zajma iskoristi za obnovu Ulice 27. marta, Cara Dušana i Džordža Vašingtona i izgradnju podzemnih garaža u Ulici Kneza Miloša.
Pred odbornicima će se naći i Strategija grada do 2021. godine, koja predviđa dalji razvoj infrastrukture, unapređenje rada Gradske uprave, položaja onih kojima je potrebna pomoć, unapređenje statusa obrazovanja, razvoj sportske i kulturne inftrastrukture.
"Na današnji dan znamo šta ćemo raditi svakog trenutka u narednih pet godina, šta je čija uloga i imaćemo za pet godina potpuno drugačiji, moderan, savremen Beograd, sa razvijenom putnom infrastrukturom, novom železničkom i autobuskom stanicom, novim bulevarima, sportskim, kulturnim sadržajima, a želimo da dostignemo evropske standarde i kada je reč o efikasnijoj gradskoj upravi", rekao je Nikodijević.
Odbornici će razmatrati i predloge odluka o završnom računu budžeta grada za 2016. godinu, kao i izmene Odluke o obimu sredstava za vršenje poslova grada i gradskih opština i utvrdjivanju prihoda koji pripadaju gradu, odnosno gradskim opštinama u 2017. godini.
Odlučivaće i o otpisu potraživanja grada po osnovu neizmirenih ustupljenih javnih prihoda, zbog prodaje kapitala "Industrije obuće Beograd" a.d, kao i o otpisu potraživanja grada prema "Želturistu" d.o.o. i "Društvu za održavanje zgrada" d.o.o.
Deo duga "Laste" prema gradu trebalo bi da bude pretvoren u udeo grada u vlasništvu tog preduzeća, a isti je slučaj i sa delom duga "Ikarbusa".
Odlučivaće se i o otpisu potraživanja grada dospelih od 1. septembra do 31. decembra 2015. godine i konverziji potraživanja dospelih 31. avgusta 2015. godine u trajni ulog u kapitalu "Mostogradnje" a.d.
Na dnevnom redu biće i Plan generalne regulacije za opštine Grocka, Palilula, Zvezdara i Voždovac, kao i nekoliko planova detaljne regulacije.
Na dnevnom redu biće i izmene odluke o građevinskom zemljištu, izmene Programa uređivanja i dodele gradjevinskog zemljišta za 2017. godinu, kao i Izveštaj o realizaciji tog programa za 2016. godinu.
Odbornici će, između ostalog, razmatrati izmene odluke o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, ali i predloženu Strategiju bezbednosti saobraćaja za grad od 2017 - 2020. godine.
izvor: 1Prva
Odbornici Skupštine grada razmatraće na današnjoj sednici predlog rebalansa budžeta.
Rebalansom je, prema rečima predsednika beogradskog parlamenta Nikole Nikodijevića, predviđeno da najveća izdvajanja, 1,3 milijardi dinara budu opredeljena za dečju zaštitu i obrazovanje, dok će porodilje ubuduće dobijati jednokratnu pomoć od 10.000 dinara.
"Ovog puta imamo dobar rebalans budžeta, s obzirom da je zasnovan na povećanju prihoda, koje nije rezultat novih zaduženja, već je plod povećanog obima sredstava, odnosno - veće su prosečne plate u gradu i ima više zaposlenih, pa je deo sredstava koje dobijamo od Republike sada uvećan, što nam omogućava da taj novac investiramo u druge projekte", objasnio je Nikodijević.
Ušteda je, kaže, ostvarena i zahvaljujući dogovorom sa EBRD-om o refinansiranju kredita. "Uspeli smo da dogovorimo da kamatna stopa umesto 3,2 bude dva odsto, što nam ostavlja ustedu od 760 miliona dinara", rekao je Nikodijević u izjavi za Tanjug.
Najveća izdvajanja od 1,3 milijardi dinara usmerena su na dečju zaštitu i obrazovanje.
"Želimo da nastavimo subvencioisanje privatnih vrtića, uz izgradnju novih objekata, obnovu škola i kupovine opreme za škole, ali i ulaganje u putnu infrastrkturu, u kulturu... Ovog puta rebalans nam daje mogućnosti da više investiramo, jer posle mnogo godina imamo povećane prihode u odnosu na planirane", rekao je Nikodijević.
Sve porodilje sa prebivalištem u prestonici, bez obzira na radno-pravni i materijalni status dobijaće jednokratnu pomoć od 10.000 dinara.
Na dnevnom redu je i Predlog odluke o restruktuiranju zajma po Ugovoru o zajmu sa EBRD-om, kojim je predviđen duži rok otplate, do 2026. godine, uz manju kamatnu stopu od dva odsto.
Kako je Nikodijević objasnio, to će omogućiti da se novac iztog zajma iskoristi za obnovu Ulice 27. marta, Cara Dušana i Džordža Vašingtona i izgradnju podzemnih garaža u Ulici Kneza Miloša.
Pred odbornicima će se naći i Strategija grada do 2021. godine, koja predviđa dalji razvoj infrastrukture, unapređenje rada Gradske uprave, položaja onih kojima je potrebna pomoć, unapređenje statusa obrazovanja, razvoj sportske i kulturne inftrastrukture.
"Na današnji dan znamo šta ćemo raditi svakog trenutka u narednih pet godina, šta je čija uloga i imaćemo za pet godina potpuno drugačiji, moderan, savremen Beograd, sa razvijenom putnom infrastrukturom, novom železničkom i autobuskom stanicom, novim bulevarima, sportskim, kulturnim sadržajima, a želimo da dostignemo evropske standarde i kada je reč o efikasnijoj gradskoj upravi", rekao je Nikodijević.
Odbornici će razmatrati i predloge odluka o završnom računu budžeta grada za 2016. godinu, kao i izmene Odluke o obimu sredstava za vršenje poslova grada i gradskih opština i utvrdjivanju prihoda koji pripadaju gradu, odnosno gradskim opštinama u 2017. godini.
Odlučivaće i o otpisu potraživanja grada po osnovu neizmirenih ustupljenih javnih prihoda, zbog prodaje kapitala "Industrije obuće Beograd" a.d, kao i o otpisu potraživanja grada prema "Želturistu" d.o.o. i "Društvu za održavanje zgrada" d.o.o.
Deo duga "Laste" prema gradu trebalo bi da bude pretvoren u udeo grada u vlasništvu tog preduzeća, a isti je slučaj i sa delom duga "Ikarbusa".
Odlučivaće se i o otpisu potraživanja grada dospelih od 1. septembra do 31. decembra 2015. godine i konverziji potraživanja dospelih 31. avgusta 2015. godine u trajni ulog u kapitalu "Mostogradnje" a.d.
Na dnevnom redu biće i Plan generalne regulacije za opštine Grocka, Palilula, Zvezdara i Voždovac, kao i nekoliko planova detaljne regulacije.
Na dnevnom redu biće i izmene odluke o građevinskom zemljištu, izmene Programa uređivanja i dodele gradjevinskog zemljišta za 2017. godinu, kao i Izveštaj o realizaciji tog programa za 2016. godinu.
Odbornici će, između ostalog, razmatrati izmene odluke o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, ali i predloženu Strategiju bezbednosti saobraćaja za grad od 2017 - 2020. godine.
izvor: 1Prva
Da vam dosađujem još malo sa Bratislavom, pošto ima metarski kolosek, a pored katica, imaju i ove neke niskopodne Škode, koje mogu da koriste i jednokolosečnu prugu, jer imaju kabine i napred i pozadi. Takođe primetio sam i jedan tramvajski tunel.
Možda neko stručniji zna kakav je odnos cena i performansi CAF-a i Škode,
Možda neko stručniji zna kakav je odnos cena i performansi CAF-a i Škode,
Pa dobro, i Škoda se prodaje po svetu, nisu oni uopšte loši. Što se tiče cene, i CAF i Škoda su tu negde, možda je Škoda jeftinija. Performanse su isto tako slične.
A u vezi kvaliteta, nije bitan proizvođač, već onaj koji ga održava.
A u vezi kvaliteta, nije bitan proizvođač, već onaj koji ga održava.
gishko
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 27.09.2016.
- Poruke
- 1.237
- Pohvaljen
- 3.175
Возио сам се Шкодом у Братислави, онако лаички ми Каф делује квалитетније, нарочито по питању ентеријера (материјали итд.), чак ми је та Шкода баш смрдела слично као онај Еко бус, деловало је све некако јефтино.
Са друге стране, Шкода у Братислави и Шкода у Прагу су ми два различита света, много боље ми делује она из Прага, али ми је и у том случају Каф победник, ако посматрамо произвођаче. Штета само што имамо ГСП какав имамо, верујем да би и шкоде прошле слично да их (не)одржавају наши стручњаци.
Са друге стране, Шкода у Братислави и Шкода у Прагу су ми два различита света, много боље ми делује она из Прага, али ми је и у том случају Каф победник, ако посматрамо произвођаче. Штета само што имамо ГСП какав имамо, верујем да би и шкоде прошле слично да их (не)одржавају наши стручњаци.
Nepopravljivi optimista
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.12.2011.
- Poruke
- 1.137
- Pohvaljen
- 1.808
Dizajn našeg Kafa je vrhunski. I dalje kad ga vidim zatreperim koliko je ta mašina lepa.
Unutra, neki tramvaji u drugim zemljama su bolji ali ne drastično.
Unutra, neki tramvaji u drugim zemljama su bolji ali ne drastično.
maxasrbenda
Beginner
a meni su lepsi oni novi zuti svajcarci, ma bukvlano zabalavim kad udjem u takvu jedanaesticu
Stomatolog
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.12.2014.
- Poruke
- 1.078
- Pohvaljen
- 1.084
novosti, 9.7.2017.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... SP-Beograd
Embargo: Kako je uništavano GSP Beograd
Ugovor o nabavci 30 tramvaja za potrebe GSP Beograda potpisan je 3.11.2009. između Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Agencije za investicije i izabranog ponuđača, španske firme “CAF” Padila iz Madrida.
Sve ono što se oko ovog posla dešavalo budi jasnu sumnju da se neko debelo ugradio u ovaj posao koji su finansirali grad Beograd i kako je prvobitno predviđeno iz fonda Evropske investicione banke – priča sagovornik Embarga, koji je inače bio dobro upućen u ovaj posao. – Konkursnu dokumentaciju bilo je preuzelo 17 zainteresovanih firmi, ali su na kraju ponudu dale samo dve firme: “Caf” i hrvatski “Rade Končar”. Otpale su, kako navodi SrbijaDanas/Embargo, neke eminentne firme, poput Simensa, Škode, Štablera, jer, ako hoćete da namestite tender, onda dajete tehničke uslove koje ima “vaš” ponuđač.. I kod njih nema dogovora o ceni. Ona je fiksirana i nema odstupanja, … Ruku na srce, poznate firme su kvalitetne ali dosta skuplje, a traže i prvoklasne garancije plaćanja, što mi i nismo radi da obezbeđujemo u ovakvim kupovinama…
Bilo kako bilo, Đilas i družina, kako piše SrbijaDanas/Embargo, su odlučili da kupe “Cafove” tramvaje iako je ponuda “Radeta Končara” bila manja od njihove ponude za 2.232.735 evra! Komisija Agencije za investicije time je učinila prekršaj, jer nije se rukovodila po Zakonu o javnim nabavkama, osnovnim kriterijumom za ocenjivanje ponuda, što je i bilo naznačeno u konkursnoj dokumentaciji: a to je najniža ponuđena cena!? Ali, to i nije jedina namerna greška koju je beogradska vrhuška učinila u ovom slučaju: Obaveštenje o dodeli javne nabavke ponuđaču je dostavljeno 16.11.2009., u ovom slučaju “Radetu Končaru” iz Zagreba, a već 3.11.2009. je već bio sklopljen ugovor sa “Cafom” Padila!? Što je opet bilo (ne)namerno kršenje Zakona o javnim nabavkama! Ali, kako je gradonačelnik tada bio bog u Beogradu, niko nije smeo da ove prestupe ni spomene, a kamo li da pokuša da ih sankcioniše…
Naš tramvaj koji je kupljen od “Caf” Padile, je plaćen 2.232.735 evra, bez rezervnih delova – priča mašinski inženjer, Željko Milković, generalni direktor GSP Beograd od 2014.godine. Naš tramvaj ima pet segmenata (komponentni), samo vrata sa jedne strane i jednu upravljačku kabinu. Isti takav tramvaj od iste firme, znači španske “Caf” Padila u Debrecinu sa takođe 5 segmenata, ali sa dve upravljačke kabine i vratima sa obe strane tramvaja plaćen je 1.850.000 evra?! Šta to znači? Pomnožite ovu razliku puta 30 tramvaja, pa će svima biti sve jasno!!!
Ali to nije sve o problemima sa španskim tramvajima, ljute se nadležni u GSP Beograd. Kažu, da ti tramvaji imaju “ hiljadu i jednu manu”, bez obzira što im je radni vek do 30 godina i što je garancija 10 godina. Ti tramvaji su, prema pisanju SrbijaDanas/Embargo, šest godina na ulicama Beograda, ali su već bili na krupnim popravkama… Problem je slaba šasija, mora da se radi spoljna reparacija oplate tramvaja…Za razliku od renomiranih firmi u svetu za proizvodnju tramvaja, “Caf” nema klasično obrtno postolje koje se obrće 360 stepeni, već kruto, koje se obrće jedva nekih 15 milimetara i zbog čega stradaju šasije, jer se sila prenosa prenosi na druge elemente.
Nismo znali kad je rađen ugovor, da se kod ovih tramvaja svakih 6 godina mora menjati kompletan kočioni sistem i to moraju da idu na reparaciju u Francusku, jer “CAF” samo sklapa delove tramvaja, koje kupuje od drugih firmi, pa je tako kompletan kočioni sistem radio francuski “Faiveli”- jada se direktor Milković. – Reparacija kočionog sistema samo jednog tramavaja košta 75.000 evra, puta 30 tramvaja, pa vidite koliko je to novca koji mi moramo stvoriti, jer je u pitanju bezbednost putnika. To je oko 2.250.000 evra ili ti 272 miliona dinara samo za kočioni sistem. Šta je sa drugim servisiranjima.
Podsećam, da su ondašnjem direktoru GSP-a, Slavenu Tici Mašinski i Saobraćajni fakultet uradili elaborate da zbog naših ulica, tramvaj ne sme biti duži od 27 metara! Zbog okretnica, širine koloseka... Njih to nije bilo briga, pa su kupili tramvaje dužine 33 metra! Zato su morale da se rade neke rekonstrukcije tramvajskih šina na okretnicama… A, tek kakav problem imamo sa svetlosivom bojom sedišta? Već smo na 13 tramvaja promenili sva sedišta. Čeka nas isto i za ostale: koštaće nas 135.000 evra samo zamena sedišta. Eto još jednog priloga kakve su tramvaje kupili…
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... SP-Beograd
Embargo: Kako je uništavano GSP Beograd
Ugovor o nabavci 30 tramvaja za potrebe GSP Beograda potpisan je 3.11.2009. između Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Agencije za investicije i izabranog ponuđača, španske firme “CAF” Padila iz Madrida.
Sve ono što se oko ovog posla dešavalo budi jasnu sumnju da se neko debelo ugradio u ovaj posao koji su finansirali grad Beograd i kako je prvobitno predviđeno iz fonda Evropske investicione banke – priča sagovornik Embarga, koji je inače bio dobro upućen u ovaj posao. – Konkursnu dokumentaciju bilo je preuzelo 17 zainteresovanih firmi, ali su na kraju ponudu dale samo dve firme: “Caf” i hrvatski “Rade Končar”. Otpale su, kako navodi SrbijaDanas/Embargo, neke eminentne firme, poput Simensa, Škode, Štablera, jer, ako hoćete da namestite tender, onda dajete tehničke uslove koje ima “vaš” ponuđač.. I kod njih nema dogovora o ceni. Ona je fiksirana i nema odstupanja, … Ruku na srce, poznate firme su kvalitetne ali dosta skuplje, a traže i prvoklasne garancije plaćanja, što mi i nismo radi da obezbeđujemo u ovakvim kupovinama…
Bilo kako bilo, Đilas i družina, kako piše SrbijaDanas/Embargo, su odlučili da kupe “Cafove” tramvaje iako je ponuda “Radeta Končara” bila manja od njihove ponude za 2.232.735 evra! Komisija Agencije za investicije time je učinila prekršaj, jer nije se rukovodila po Zakonu o javnim nabavkama, osnovnim kriterijumom za ocenjivanje ponuda, što je i bilo naznačeno u konkursnoj dokumentaciji: a to je najniža ponuđena cena!? Ali, to i nije jedina namerna greška koju je beogradska vrhuška učinila u ovom slučaju: Obaveštenje o dodeli javne nabavke ponuđaču je dostavljeno 16.11.2009., u ovom slučaju “Radetu Končaru” iz Zagreba, a već 3.11.2009. je već bio sklopljen ugovor sa “Cafom” Padila!? Što je opet bilo (ne)namerno kršenje Zakona o javnim nabavkama! Ali, kako je gradonačelnik tada bio bog u Beogradu, niko nije smeo da ove prestupe ni spomene, a kamo li da pokuša da ih sankcioniše…
Naš tramvaj koji je kupljen od “Caf” Padile, je plaćen 2.232.735 evra, bez rezervnih delova – priča mašinski inženjer, Željko Milković, generalni direktor GSP Beograd od 2014.godine. Naš tramvaj ima pet segmenata (komponentni), samo vrata sa jedne strane i jednu upravljačku kabinu. Isti takav tramvaj od iste firme, znači španske “Caf” Padila u Debrecinu sa takođe 5 segmenata, ali sa dve upravljačke kabine i vratima sa obe strane tramvaja plaćen je 1.850.000 evra?! Šta to znači? Pomnožite ovu razliku puta 30 tramvaja, pa će svima biti sve jasno!!!
Ali to nije sve o problemima sa španskim tramvajima, ljute se nadležni u GSP Beograd. Kažu, da ti tramvaji imaju “ hiljadu i jednu manu”, bez obzira što im je radni vek do 30 godina i što je garancija 10 godina. Ti tramvaji su, prema pisanju SrbijaDanas/Embargo, šest godina na ulicama Beograda, ali su već bili na krupnim popravkama… Problem je slaba šasija, mora da se radi spoljna reparacija oplate tramvaja…Za razliku od renomiranih firmi u svetu za proizvodnju tramvaja, “Caf” nema klasično obrtno postolje koje se obrće 360 stepeni, već kruto, koje se obrće jedva nekih 15 milimetara i zbog čega stradaju šasije, jer se sila prenosa prenosi na druge elemente.
Nismo znali kad je rađen ugovor, da se kod ovih tramvaja svakih 6 godina mora menjati kompletan kočioni sistem i to moraju da idu na reparaciju u Francusku, jer “CAF” samo sklapa delove tramvaja, koje kupuje od drugih firmi, pa je tako kompletan kočioni sistem radio francuski “Faiveli”- jada se direktor Milković. – Reparacija kočionog sistema samo jednog tramavaja košta 75.000 evra, puta 30 tramvaja, pa vidite koliko je to novca koji mi moramo stvoriti, jer je u pitanju bezbednost putnika. To je oko 2.250.000 evra ili ti 272 miliona dinara samo za kočioni sistem. Šta je sa drugim servisiranjima.
Podsećam, da su ondašnjem direktoru GSP-a, Slavenu Tici Mašinski i Saobraćajni fakultet uradili elaborate da zbog naših ulica, tramvaj ne sme biti duži od 27 metara! Zbog okretnica, širine koloseka... Njih to nije bilo briga, pa su kupili tramvaje dužine 33 metra! Zato su morale da se rade neke rekonstrukcije tramvajskih šina na okretnicama… A, tek kakav problem imamo sa svetlosivom bojom sedišta? Već smo na 13 tramvaja promenili sva sedišta. Čeka nas isto i za ostale: koštaće nas 135.000 evra samo zamena sedišta. Eto još jednog priloga kakve su tramvaje kupili…
hiavata
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.03.2015.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 779
Ma da, trebali-smo-Katice-da-remontujemo-a-ima-i-Svajcarca-dovoljno logika. Pljuvanje bivse vlasti od strane rezimskih novina i rezimskog direktora javnog preduzeca koji je postavljen na to mesto kada je dosla nova vlast. Mislim da stvarno nemaju pravo da kazu nista jer nisu u stanju rupu na Brankovom mostu da zakrpe a kamoli nesto vise.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.395
- Pohvaljen
- 48.269
Smejala se šerpa loncu što je garav. Najviše mrzim ove tekstove gde neko pokušava da odglumi nepristrasnog i objektivnog, a stručnog kritičara a u stvari mu se svo izlaganje svodi na prdenje po političkim protivnicima. Sve se to može izneti tako da se ukaže na malverzacije i propuste a da tekst ne izgleda kao delo Dragana J. Vučičevića i njemu sličnih.
P.S. Interesantno je kako se tekst objavljuje baš sad u jeku ovih novosti i planova o preseljenju nekoliko depoa i reorganizaciji GSPa.
P.S. Interesantno je kako se tekst objavljuje baš sad u jeku ovih novosti i planova o preseljenju nekoliko depoa i reorganizaciji GSPa.
tragac
Expert
Ako je tramvaj još u garanciji, zašto se plaćaju reparacije kočionog sistema i druge popravke? Šta uopšte pokriva ta garancija?
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.151
Upravo je Željko bio u to vreme na rukovodećim mestima.
http://www.gsp.rs/dokumenti/organizacij ... lkovic.pdf
zanimljiv tekst http://www.magazin-tabloid.com/casopis/ ... =339&cl=27
http://www.gsp.rs/dokumenti/organizacij ... lkovic.pdf
zanimljiv tekst http://www.magazin-tabloid.com/casopis/ ... =339&cl=27
Ovo je tako nemušto napisano i nalupetano, malo kočioni sistem pa konstatacija "a kakav nam tek problem prave siva sedišta". Ne prave problem sedišta nego građani i neodržavanje sedišta.
Što se tiče obrtnih postolja ona su karakteristična za visokopodne tramvaje, svi 100% niskopodni nemaju slobodno obrtna postolja jer je to nemoguće postići (nema ni Končarev TMK 2200, a koliko znam ni Siemensov Combino). Kod svih 100 % niskopodnih postolja su sa strane, a da bi pod ostao i na tom mestu skroz niskopodni, ta postolja ni ne mogu da se obrću ispod tog dela. Stvar se kompenzuje tako što postolje ima određenu slobodu obrtanja, a ostatak se kompenzuje time što računar proračunava poziciju segmenata tako da se "nameste" na sredinu ose koloseka (tako da vrlo često i pored toga što im postolje nije potpuno obrtno ovi "zmijoliki" tramvaji manje "štrče" izvan koloseka u krivinama nego drugi tipovi). Beč je ovaj prroblem izbegao tako što su pogonski motori montirani vertikalno u odnosu na točkove koji su na njihovom ULF-u ispod zglobova (tako da su prolazi na zglobovima suženi). Ali svejedno to nije obrtno postolje.
Što se tiče obrtnih postolja ona su karakteristična za visokopodne tramvaje, svi 100% niskopodni nemaju slobodno obrtna postolja jer je to nemoguće postići (nema ni Končarev TMK 2200, a koliko znam ni Siemensov Combino). Kod svih 100 % niskopodnih postolja su sa strane, a da bi pod ostao i na tom mestu skroz niskopodni, ta postolja ni ne mogu da se obrću ispod tog dela. Stvar se kompenzuje tako što postolje ima određenu slobodu obrtanja, a ostatak se kompenzuje time što računar proračunava poziciju segmenata tako da se "nameste" na sredinu ose koloseka (tako da vrlo često i pored toga što im postolje nije potpuno obrtno ovi "zmijoliki" tramvaji manje "štrče" izvan koloseka u krivinama nego drugi tipovi). Beč je ovaj prroblem izbegao tako što su pogonski motori montirani vertikalno u odnosu na točkove koji su na njihovom ULF-u ispod zglobova (tako da su prolazi na zglobovima suženi). Ali svejedno to nije obrtno postolje.