Šta je novo?

Tramvaji

Davno se ovaj kolosek nije koristio,jos ovaj teamvaj...po meni najlepse boje koje su se koristile :)

319d8cd8fcaf8737b6d0ca0385cfecb1.jpg



Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Пре пар дана самдошао из Италије, у Падови када сам био приметио сам да имају једну шину по смеру да би касније сазнао да трамваји иду на батерије. Много лепше град изгледа без оних горе жица и глупости.

Sent from my D6503 using Tapatalk
 
igor989":3dxqq252 je napisao(la):
Пре пар дана сам дошао из Италије, у Падови када сам био приметио сам да имају једну шину по смеру да би касније сазнао да трамваји иду на батерије. Много лепше град изгледа без оних горе жица и глупости.

Sent from my D6503 using Tapatalk



Sent from my D6503 using Tapatalk
 
Ти трамваји у Падови имају само једну шину "водиљу" и точкове са прнеуматицима. Мада на страну, мислим да и стандардни трамваји са пругом могу да се крећу на батерије. Meни се више допада систем из Бордоа где се користи нови АPS систем посебне треће шине.
 
Дошљак":1whhkuzm je napisao(la):
Ти трамваји у Падови имају само једну шину "водиљу" и точкове са прнеуматицима. Мада на страну, мислим да и стандардни трамваји са пругом могу да се крећу на батерије. Meни се више допада систем из Бордоа где се користи нови АPS систем посебне треће шине.
Приметио сам те точкове. Замисли Београд само без тих жица, далеко лепши би био.

Sent from my D6503 using Tapatalk
 
С обзиром на малу потрошњу енергије, шинска возила са батеријама могу да пређу знатно већу километражу од друмских. У не тако далекој будућности, возови на дизел погон могли би да постану реткост. Трамвај на батерије замениће током наредних деценија трамваје са контактном мрежом.
 
Слажем се, био би лепши, мада ја бих контактну мрежу избацио само у старом делу града, на кругу двојке, на потезу Ресавска-Ташмајдан, у Булевару ослобођења до Војводе Степе, у булевару краља Александра само до Средачке и у Рузвелтовој до гробља. На Новом Београду, Вождовцу, Бановом брду, ка Раковици и у већем делу Булевара мислим да контактна не ружи толико визуре и погледе на неке објекте, шта више по мени она даје неки шмек, урбани идентитет. Исто бих и нови крак према Вишњици такође направио са контактном мрежом, док бих кроз Земун направио без.
 
368 путника у трамвају, мислим да би овај кинески модел много боље задовољио потребе нашег система од КАФа.
 
Код њих беше шири колосек, попут железничког?
 
Da, samo za razliku od nas odrzavaju i starija sinska vozila, kao i trolejbuse.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk
 
Taj trans lor sistem je nama predlagan za metro. I na temi o Metrou je razmatran.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=pxk5Twi_09s[/youtube]

https://en.wikipedia.org/wiki/Translohr

a ja se nešto prisećam da je i kaf trebao da ima kondezatore da može neki deo (npr raskrsnicu) da pređe bez kontaktne mreže? davno beše i nemam vremena sad to da kopam.
 
Узимајући у обзир потребе и могућности ширења трамвајског саобраћаја, планирано је
вођење нове трамвајске линије дуж разделног острва у Вишњичкој улици, а затим улицом
Миријевски булевар (такође у независној трамвајској баштици), са новим трамвајским депоом
у зони укрштања Миријевског булевара и Вишњичке улице (уз задржавање постојећег
аутобуског депоа „Карабурма“ у истој зони).
Из ПДР Роспи ћуприје. :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=451685#p451685:2nl55hr2 je napisao(la):
Дошљак » 16 May 2017 04:10 pm[/url]":2nl55hr2]Ти трамваји у Падови имају само једну шину "водиљу" и точкове са прнеуматицима. Мада на страну, мислим да и стандардни трамваји са пругом могу да се крећу на батерије. Meни се више допада систем из Бордоа где се користи нови АPS систем посебне треће шине.
I samo ponegde idu bez gornjeg voda, inače imaju najnormalniji pantograf i gornji vod.
Inače taj monorail, koji nije ništa drugo do vođeni autobus, je tehnički potpuno nestandardno rešenje, i vrlo malo ima opcija za nabavku vozila, tako da su poprilično skupi u odnosu na klasična tramvjaska rešenja. Pri tome, pošto se ne kreću po pruzi već kao standardni autobus, kretanje zahteva veću energiju nego kod klasičnog tramvaja.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=452640#p452640:ovgjjda8 je napisao(la):
Дошљак » 21 May 2017 07:57 am[/url]":ovgjjda8]
Узимајући у обзир потребе и могућности ширења трамвајског саобраћаја, планирано је
вођење нове трамвајске линије дуж разделног острва у Вишњичкој улици, а затим улицом
Миријевски булевар (такође у независној трамвајској баштици), са новим трамвајским депоом
у зони укрштања Миријевског булевара и Вишњичке улице (уз задржавање постојећег
аутобуског депоа „Карабурма“ у истој зони).
Из ПДР Роспи ћуприје. :)

Nemojte me pogrešno shvatiti, ali ja sam protiv produženja tramvaja prema Višnjičkoj i Mirijevu. Ne zato što sam protiv njih. Naprotiv. Već zato što su odavno izgrađene železničke tunelske cevi prema nikad izgrađenoj loko teretnoj stanici Karaburma, jedna cev je završena krajem 70ih, druga 1996 i putuju govna umesto da putuje BG:voz.
Ako se izgradi dotična tramvajska pruga, a ove cevi ostanu neiskorištene, to nije ništa drugo nego bacanje i raz*ebavanje para.
Prvo treba da se završi ono što je započeto, pa tek onda da se vidi da li je tramvaj.
 
Pa i taj prostor u sredini Višnjičke je odavno namenjen za tramvaje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=452786#p452786:4e90ypha je napisao(la):
Siniša » Нед Мај 21, 2017 10:51 pm[/url]":4e90ypha]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=452640#p452640:4e90ypha je napisao(la):
Дошљак » 21 May 2017 07:57 am[/url]":4e90ypha]
Узимајући у обзир потребе и могућности ширења трамвајског саобраћаја, планирано је
вођење нове трамвајске линије дуж разделног острва у Вишњичкој улици, а затим улицом
Миријевски булевар (такође у независној трамвајској баштици), са новим трамвајским депоом
у зони укрштања Миријевског булевара и Вишњичке улице (уз задржавање постојећег
аутобуског депоа „Карабурма“ у истој зони).
Из ПДР Роспи ћуприје. :)

Nemojte me pogrešno shvatiti, ali ja sam protiv produženja tramvaja prema Višnjičkoj i Mirijevu. Ne zato što sam protiv njih. Naprotiv. Već zato što su odavno izgrađene železničke tunelske cevi prema nikad izgrađenoj loko teretnoj stanici Karaburma, jedna cev je završena krajem 70ih, druga 1996 i putuju govna umesto da putuje BG:voz.
Ako se izgradi dotična tramvajska pruga, a ove cevi ostanu neiskorištene, to nije ništa drugo nego bacanje i raz*ebavanje para.
Prvo treba da se završi ono što je započeto, pa tek onda da se vidi da li je tramvaj.
Спомиње се у ПДРу и метро до Миријева :D
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=451685#p451685:w84z1q34 je napisao(la):
Дошљак » 16 Мај 2017, 17:10[/url]":w84z1q34]Ти трамваји у Падови имају само једну шину "водиљу" и точкове са прнеуматицима. Мада на страну, мислим да и стандардни трамваји са пругом могу да се крећу на батерије. Meни се више допада систем из Бордоа где се користи нови АPS систем посебне треће шине.

Ница. тамо трамваји кроз центар града иду на батерије, баш да им контактна мрежа не би кварила изглед
 
Ali tamo tramvaji imaju kvalitetne baterije koje to mogu da izdrže i koje se adekvatno održavaju , plus što imaju čiste i bezbedne fasade o kojima se vodi briga da takve i ostanu ...
 
Znaci imamo i sinobuse 3L i 12L :D

e4a79bb055f929761522eb7a14b625f8.png



Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Svaka baterija ima svoj broj ciklusa punjenja i pražnjenja. Nakog toga opada kapacitet. E sad, ja mislim da su kondezatoti bolja opcija (a i ide se ka njima kad je razvoj u pitanju) jer se mnogo brže puni. a i radi se na boljim kondezatorima. EKO busevi su sa kondezatorima i čini mi se da lepo šljakaju?
Perf-Comparison.gif


Batteries-Capacitors_0.gif
 
Novosti, 29.5.2017.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... bog-stroke

Na stolice u "špancu" niko ne seda zbog štroke!

Unutrašnjost tramvaja i autobusa javnog prevoza prljava, iako su na njihovom čišćenju i održavanju angažovane privatne firme. GSP započeo zamenu dotrajalih i išaranih sedišta PVC stolicama.

Zamazana, prljava i isflekana sedišta u tramvajima "špancima" razlozi su zašto većina Beograđana odlučuje da stoji tokom vožnje ovom vrstom javnog prevoza. Kada se vozila peru i koliko često, samo su neka od pitanja koja putnicima padaju na um dok njima "krstare" beogradskim ulicama.

Da se "španci" ne održavaju kako treba, jasno je svakome ko u njih uđe. Zato putnici i izbegavaju da sednu na uprljana sedišta, pa odluče da put - prestoje.

S prijateljima koji su u Beograd došli iz Britanije ušao sam u tramvaj. Kada su videli kako su prljava sedišta, odbili su da na njih sednu - priča Nikola S. - Lice mi je bilo crveno od stida zbog izgleda tih stolica umazanih svim i svačim. Nije bilo sedišta koje nije imalo bezbroj mrlja.

Slična situacija je i sa autobusima i trolejbusima. Prljavi prozori i podovi vozila, debeli sloj prašine na sedištima... Putnicima i gostima prestonice ova nečistoća smeta. Nikome nije jasno zašto nije moguće povremeno obrisati vozila koja saobraćaju u sistemu GSP.

Korisnici su u pravu kada kažu da su sedišta u tramvajima marke KAF nereprezentativnog izgleda - navode u Gradskom saobraćajnom preduzeću. Posebno kada se uzme u obzir da su ovo moderna, savremena i, pre svega, nova vozila. Ipak, sve te fleke nastale su tokom saobraćanja tramvaja na našim ulicama. S obzirom na činjenicu da fizičko pranje stolica nije dalo zadovoljavajuće rezultate, angažovali smo nekoliko eksternih firmi koje se bave čišćenjem sedišta hemijskim sredstvima. Nažalost, ni oni nisu uspeli da ih operu.

Zato je GSP u prethodnoj godini započeo zamenu presvučenih sedišta PVC stolicama koje mogu ručno da se očiste.

BRIŠU IH, ALI NE DOVOLjNO DOBRO

Čistoću gradskog voznog parka trenutno održavaju privatne firme "Mopeks" i "Pepeljuga". Prva je zadužena za čišćenje pogona "Karaburma", "Novi Beograd", "Kosmaj" i "Dorćol", dok je druga firma angažovana na pranju vozila u pogonima "Centrala" i "Zemun". I dok bi za dva dana ceo vozni park trebalo da prođe ispod krpe čistača, vozila na ulice izlaze kao da je po njima "mačka prešla repom".
 
Одговор ГСП-а је да се слаже са путницима? Као да није на њима да нешто учине, него ето, прљава су возила и то је то.

Послато са SM-G930F уз помоћ Тапатока
 
Vrh