Tramvaji

[SRBO]

spatiotecte » 31 Oct 2016 16:43[/url]":2wkhuwyl]Metarski kolosek je za male i srednje gradove, mi smo izbrali da budemo u drustvu takvih.
Ne znam sta je bio problem krajem 19og veka da se odabere 1,435m kao standard?
A pa da, tada smo zaista bili kasaba sa manje od 100 000 stanovnika. Ali pravo pitanje je zasto smo ostali na tome kad smo postali metropola?

Неће да плате

Мора да су сви из претходних влада последњих 100 година били пироћанци :lol:

 

[miki_ns]

Metarski koloseci nemaju veze sa malim i srednjim gradovima, već sa konfiguracijom terena i ulica kroz koju je planirano provlačenje pruga. Metarski kolosek je bio prihvatljiviji za gradove koji su tramvaje provlačili i po uskim ulicama između gusto zbijenih zgrada, jer prosto dozvoljava manji radijus krivine. Kada sa prugom normalnog koloseka pokušate jako oštre krivine dobijate više škripanja i trošenja kako pruge tako i točkova. I onda odete u Prag i cela ova priča se postavi naglavačke, jer su oni svojevremeno imali obe širine koloseka, pa su sve prebacili na normalni, a tramvaji voze kroz staro jezgro grada i kroz uske uličice i prolaze kroz zgrade. Gledajući današnje trase pruga po BG, stvarno nema razloga da nije pruga normalnog koloseka, ali ne daj bože da krenu u tu konverziju, mogu da se kladim da bi krenuli, počupali pruge, stali - i ostali bi i bez tramvaja.

 

[Cuburac93]

U četvrtak na tašu je bilo dosta skraćivanja, i čak je bio blokiran jedno brat bratu 2.5 sata zbog pokvarenog tramvaja. Tako da ovi što su hteli da krate morali su da nastave dalje.

 

[JohnnyLee]

spatiotecte » 31 Окт 2016, 16:43[/url]":177il6js]Metarski kolosek je za male i srednje gradove, mi smo izbrali da budemo u drustvu takvih.

а Јапан? њима је 84% железнице на метарском колосеку (тачније 1.067 мм), па шта им фали (само су Шинкансени на нормалном колосеку)? а имају преко 7 милијарди превезених путника годишње

 

[spatiotecte]

Pa nisu mogli da zamene celu zeleznicku mrezu metarskog koloseka koja postoji kod njih preko 100 godina. To bi bilo na hiljade kilometra pruge za zamenu.

Na primer, sto se tice tramvaja, Sofija je pre par decenija zapocela zamenu metarskih trasa sa standardnim 1,435m jer su shvatili ogranicenja metarskog koloseka kod tramvaja.

 

[direktor]

I dokle su stigli u sofiji

 

[spatiotecte]

Od ukupno 15 linija, 3 su sa kolosekom od 1,435m

Ove tamnije linije su sa sirokim kolosekom.

 

[Siniša]

Jedini grad koji je uspeo izmeniti širinu koloseka je Sarajevo 1960, sa 760 mm na 1435 mm, ali tada je mreža bila mala. I danas im mreža nije nešto posebno velika. Ostali gradovi koji su krenuli u promenu su Sofija i Liberec. I stali su.
Ukratko, prebacivanje tramvajske mreže na standardni kolosek je jako dug, skup i nepotreban proces. Bolje bi bilo da se sva sredstva usmere na izgradnju metroa, što upravo Sofija i radi.

 

[profa_chb]

Zar nije i Štutgart prešao sa 1000 na 1435, i to postepeno, dodavanjem treće šine?

 

[Biciklistkinja]

U Beogradu ni jedna linija nema nezavisnu trasu već se svaka ukršta sa nekom drugom tako da je zamena koloseka prema liniji nemoguća. Kod nas se pruga menja od ulice do ulice tako da je zamena pruge neizvodljiva bez ogromnih sredstava.

 

[miki_ns]

Ma to prebacivanje bi bilo čisto bacanje novca. Em bi paralisalo postojeći sistem u dužem periodu, em te novce stvarno mogu usmeriti na metro. Tramvaju na metarskom koloseku uz dobra vozila i izolaciju trase ne fali ama baš ništa. Švajcarci su i gomilu brdskih pruga ostavili na metarskom koloseku baš zbog radijusa krivina, pa im ništa ne nedostaje, dobri novi vozovi i praši. Ja sam se u Španiji od Barselone do Montserrat-a dolinom reke Llobregat takođe vozio železnicom metarskog koloseka - novi vozovi i održavana pruga, vozio je 100+ km/h na nekim mestima. I ne pada im na pamet da troše novac na uklanjanje tih pruga (FGC) i menjanje za neku drugu širinu koloseka. Tako da u Barseloni imate većinu 1668 pruga, pa normalni 1435mm za AVE vozove, i još metarske pruge FGC-a. I sve funkcioniše i razvija se. Tako da mantranje o tome kako je metarski kolosek glavni problem u Beogradu je čisto gubljenje vremena. Ne treba izmišljati rupu na saksiji, sve to što beograd želi je većina gradova već radila ili radi i nema smisla bacati novac koga nema na besmislena prekrajanja postojećeg sistema, umesto da se postojeći (tramvajski) sistem unapređuje i proširuje, a novi (metro) konačno gradi.

 

[Siniša]

profa_chb » 06 Nov 2016 07:54 am[/url]":13az9yjv]Zar nije i Štutgart prešao sa 1000 na 1435, i to postepeno, dodavanjem treće šine?

Jeste, i oni su to uradili, hvala na dopuni.
Kod modernizacije tramvaja, više bi voleo da oni imaju rednost prolaza na većim raskrsnicama, zatvaranje manjih raskrsnica i nabavka dvosmernih vozila, odnosno svaku romenu u vidu njihovog ubrzanja. Za to ih nije potrebno prebaciti na standardni kolosek.

 

[spatiotecte]

Mi smo propustili tu sansu da predjemo na siroki kolosek kad smo dobili silne kredite za zamenu dotrajalih tramvajskih sina i kupovinu novih tramvaja.
Mogli smo komotno na svim obnovljenim deonicama da sada imamo sirok kolosek da je neko razmisljao o tome pre par godina.

 

[Igor]

Preveliki je to posao posto Beograd vec ima razvijenu mrezu linija koju je potrebno srediti i omoguciti prioritet na raskrsnicama.

 

[vucko]

Ako Igor smatra da nije adekvatna tema neka prebaci slobodno.

Radnik GSP-a i jeste i nije sposoban da bude vozač tramvaja

Author: Sonja Gočanin 06/11/2016 0 Comments

Lekari privatnog Doma zdravlja Vizim, koji ocenjuju radnu sposobnost radnika Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu, doneli su u toku dva dana četiri različita izveštaja o tome da li radnik GSP-a Nikola Antić može da obavlja posao vozača tramvaja. Iz Doma zdravlja Vizim na kraju nisu mogli da donesu odluku o njegovoj radnoj sposobnosti, pa su Antića uputili na Institut za medicinu rada Srbije Dr Dragomir Karajović radi davanja „ekspertiznog mišljenja“. Na pitanje ko bi trebalo da plati to „ekspertizno mišljenje“, iz Vizima kažu da ne znaju.

Četiri ocene radne sposobnosti

Nikola Antić je donedavno radio kao automehaničar u GSP-u i, kako navodi, povremeno su ga iz GSP-a slali na lekarske preglede kako bi se utvrdilo da li je spreman da se vrati na staro radno mesto vozača tramvaja.

Kako je Antić objavio na portalu Saveza Ozbiljnih Sindikalaca SOS-GSP, u maju 2016. otišao je u Vizim na lekarski pregled i dobio ocenu da „nije sposoban za rad na radnom mestu vozača tramvaja i rad sa mašinama“. U izveštaju, međutim, piše da je „sposoban za poslove automehaničara“.

Antić kaže da se povodom ovog izveštaja obratio socijalnoj radnici u preduzeću GSP.
„Ona je rekla da ja ne mogu da dobijem ocenu radne sposobnosti za automehaničara jer sam ja išao na lekarski pregled za vozača tramvaja”, navodi on.

Istog dana, kako piše u dokumentima, doneta je druga ocena Antićeve radne sposobnosti: „nije sposoban za rad na radnom mestu za vozača tramvaja. Sposoban je za automehaničara“. Pritom, u ovom izveštaju, kako primećuje Antić, više nije pisalo da je sposoban za rad sa mašinama.

Nakon toga, Antić kaže da je pozvao zdravstvenu inspekciju jer, kako kaže, „problem sa ocenama Vizima je i to što mi nemamo tačan opis radnog mesta automehaničara, pa samim tim ne može se ni doneti tačna ocena moje radne sposobnosti kada se ne navodi tačno sa kojim mašinama radim”.

Antić navodi da je Akt o proceni rizika za radno mesto automehaničara na njegovu incijativu donet tek 26. septembra, četiri meseca kasnije.
U avgustu 2016. Vizim ponovo donosi dva izveštaja o radnoj sposobnosti Nikole Antića.

U prvom se navodi da je Nikola Antić „zdravstveno sposoban“ za rad na radnom mestu vozača tramvaja, ali je potrebno da radnik donese, kako piše u dokumentu, „kompletnu psihološku eksploraciju sa Instituta za medicinu rada. Ocena radne sposobnosti će biti izdata potom, sa traženim nalazom!!!“.

Istog dana Antić dobija i drugi izveštaj o radnoj sposobnosti u kome se navodi da ipak nije sposoban da obavlja posao vozača. „Zdravstveno nije sposoban za rad na radnom mestu vozača tramvaja“. U ovom dokumentu radnik se ponovo upućuje na Institut za medicinu rada „radi davanja ekspertiznog mišljenja“.

„Ja sam pitao lekara – zašto bih išao u Institut kada ste vi medicina rada? Rekli su mi da je takva procedura”, kaže Antić.
Naš sagovornik kaže da je sa uputom otišao u Institut za medicinu rada i da ga je doktorka u institutu začuđeno gledala i pitala me zašto je uopšte poslat u tu instituciju.

„Onda sam dobio papir iz Instituta da ako moj poslodavac hoće dodatne analize, to ne može da se radi na teret zdravstvenog osiguranja, nego na teret poslodavca”, kaže Antić.

Budući da GSP, kako Antić tvrdi, ne namerava da plati dodatne analize, ostao je bez konačne ocene radne sposobnosti.

Institut: Ekspertizno mišljenje treba da plati Vizim

Pomoćnik direktora za medicinske poslove u Institutu za medicinu rada dr Milan Spasojević potvrdio je za sajt Radnik.rs da je Vizim posle obavljenog periodičnog pregleda uputio radnika na dodatnu dijagnostiku u Institut sa uputom i na teret RFZO.

„Moguće je da Dom zdravlja Vizim, kao privatni dom zdravlja, uputi radnika radi pregleda i mišljenja za one specijalnosti koje nema, a potrebne su mu radi ocene radne sposobnosti”, navodi on.

Ipak, u tom slučaju – „Ove preglede bi platio naručilac pregleda, u ovom slučaju, Dom zdravlja Vizim”, kaže Spasojević.

Na pitanje da li je uobičajeno da zdravstvene ustanove koje imaju sklopljene ugovore sa preduzećima o obavljanju zdravstvenih pregleda traže mišljenje Instituta kako bi ocenili radnu sposobnost radnika, Spasojević odgovara – „Nije uobičajeno”.

Vizim: Ne znamo ko treba da plati ekspertizno mišljenje

Iz Doma zdravlja Vizim nisu odgovorili na naša pitanja poslata imejlom. Kontaktirali smo telefonom Mariju Dinić koja navodi da je „jedna od direktorki Vizima”. Pitali smo da li je upoznata sa tim da su radniku GSP-a lekari Vizima dali kontradiktorne ocene radne sposobnosti. Ona navodi da ne zna na koji slučaj mislimo jer Vizim pregleda „jako veliki broj radnika”. Takođe, ona kaže da su zdravstveni kartoni privatna stvar svakog pojedinca, te da ona ne želi da komentariše pojedine slučajeve. Ipak, na našu konstataciju da je radnik GSP-a, na koga se odnose pitanja, objavio ocene radne sposobnosti javno, pa tu nema mesta zaštiti privatnosti, ona je odgovorila: „To je njegovo pravo”.

Dinić takođe kaže da je „cilj svakog lekara da se zdravstveno stanje pacijenta unapredi”. S tim ciljem, kako kaže, Vizim upućuje „specifične slučajeve” u Institut za medicinu rada na dodatne ekspertizu. Pitali smo – u slučaju da Vizim uputi radnika na Institut radi davanja ekspertiznog mišljenja, ko to treba da plati?
„Ne znam ko plaća”, kaže Dinić.
„Da li znate da iz Instituta tvrde da u tom slučaju ekspertizno mišljenje plaća Vizim?”, pitali smo.
„Ali ne tražimo mi za nas ekspertizu!”, odgovara Marija Dinić sugerišući da je ekpertiza naručena za radnika, a ne za potrebe Doma zdravlja.
Zanimljivost je da je do jula 2016. direktor Vizima bio Milan Dinić koji je sada predsednik Lekarske komore Srbije


Dom zdravlja Vizim obavlja redovne i vanredne preglede zaposlenih u GSP-u od decembra 2015. godine, nakon sprovedene javne nabavke, na kojoj je Vizim bio najbolji ponuđač. U Odluci o dodeli ugovora, koja je javno objavljena na sajtu GSP-a, vidi se je Vizim zaista dao najbolju ponudu – obavezao se da vanredne kontrolne preglede zaposlenih i pregled mesta sa povećanim rizikom obavi za nula dinara. Na ovaj način Vizim se obavezao da 650 zaposlenih, kako piše u Odluci, pregleda besplatno, pa je njihova ponuda bila gotovo dvostruko niža od drugih ponuđača koji su za ovu uslugu tražili naknadu najmanje oko tri miliona dinara.

Da li je inspekcija Ministarstva zdravlja sprovela nadzor povodom prijava Nikole Antića, nismo uspeli da saznamo jer iz ove institucije nisu odgovorili na naša pitanja. Na pitanja o ovom slučaju nije odgovorila ni menadžerka za odnose sa javnošću u GSP-u Jovana Paunović.

Nikola Antić je, inače, protiv GSP-a pokrenuo radni spor jer je, kako navodi, pre dve godine prebačen bez rešenja sa radnog mesta vozača tramvaja u GSP-u na mesto kontrolora u firmi Apex Solution Technology, koja upravlja Bus Plus sistemom u Beogradu.

http://radnik.rs/2016/11/radnik-gsp-a-i ... -tramvaja/

 

[dare]

GB2388

GB1502

 

[RioBL]

Često spominjemo tramvajske sisteme u svijetu pa se nadam da ovo nije off topic...

U Londonu se zadnjih godina trude da promovišu tramvaj. Od 2000te su počeli i da uvode tramvaje. Nažalost, juče im se dogodila nesreća u kojoj je poginulo 7 ljudi.

https://en.wikipedia.org/wiki/2016_Croydon_tram_derailment

 

[JohnnyLee]

ето проблема, ишао је пребрзо за ту кривину. каже у текту да њихови трамваји немају аутоматске кочнице у случају превелике брзине. мене занима да ли наши трамваји то имају?

 

[kruuki]

ето проблема, ишао је пребрзо за ту кривину. каже у текту да њихови трамваји немају аутоматске кочнице у случају превелике брзине. мене занима да ли наши трамваји то имају?

Koliko ja znam nasi tramvaji imaju blokadu na 50km/h. E sad, da li pri toj brzini moze da se desi nesto to ne znam Mada par puta se desilo da ceski tramvaji od jednom zakoce skoro pa u mestu, a vozac poludi zbog toga ali ne znam zasto. Cenim da je neko namerno povukao kocnicu od decurlije ili tako nesto


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[vucko]

 

[spatiotecte]

kruuki » 11 Nov 2016 09:40 am[/url]":tbe1p6bh]
Koliko ja znam nasi tramvaji imaju blokadu na 50km/h. E sad, da li pri toj brzini moze da se desi nesto to ne znam Mada par puta se desilo da ceski tramvaji od jednom zakoce skoro pa u mestu, a vozac poludi zbog toga ali ne znam zasto. Cenim da je neko namerno povukao kocnicu od decurlije ili tako nesto

Gde si video kocnicu u nasim tramvajima koju bi mogla decurlija da aktivira?

 

[kruuki]

kruuki » 11 Nov 2016 09:40 am[/url]":36wrv56y]
Koliko ja znam nasi tramvaji imaju blokadu na 50km/h. E sad, da li pri toj brzini moze da se desi nesto to ne znam Mada par puta se desilo da ceski tramvaji od jednom zakoce skoro pa u mestu, a vozac poludi zbog toga ali ne znam zasto. Cenim da je neko namerno povukao kocnicu od decurlije ili tako nesto

Gde si video kocnicu u nasim tramvajima koju bi mogla decurlija da aktivira?

Ima u ovim ceskim novijim da ih tako nazovem obicno voze jedan za drugim u paru na 7 ili 9 stisni dugmence iznad vrata samo pazi da te vozac ne osine posle toga sa pajserom za skretnice


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Aha nisam znao da ima to u nasim tramvajima.
Osecam da si ti probao da stisnes to dugmence.

 

[profa_chb]

kruuki » Pet Nov 11, 2016 10:40 am[/url]":2pnm58b6]

ето проблема, ишао је пребрзо за ту кривину. каже у текту да њихови трамваји немају аутоматске кочнице у случају превелике брзине. мене занима да ли наши трамваји то имају?

Koliko ja znam nasi tramvaji imaju blokadu na 50km/h. E sad, da li pri toj brzini moze da se desi nesto to ne znam

Naravno da može, samo zavisi koliki je radijus krivine (F=v^2/R). Dalje je pitanje je da li će samo da iskoči, ili će i da se prevrne

Aha nisam znao da ima to u nasim tramvajima.

Ima taster na onoj kutiji gde je mehanizam vrata, i crvena štampana/lepljena slova kojim piše nešto tipa "kočnica za slučaj opasnosti, zloupotreba se kažnjava"

Nego, sećam se da su neke Katice imale i tastere za otvaranje vrata, ali baš kroz maglu. Zna li neko više o tome?

 

[Somi303]

kruuki » 11 Nov 2016 09:40 am[/url]":2df8v5f4]
Koliko ja znam nasi tramvaji imaju blokadu na 50km/h. E sad, da li pri toj brzini moze da se desi nesto to ne znam Mada par puta se desilo da ceski tramvaji od jednom zakoce skoro pa u mestu, a vozac poludi zbog toga ali ne znam zasto. Cenim da je neko namerno povukao kocnicu od decurlije ili tako nesto

Gde si video kocnicu u nasim tramvajima koju bi mogla decurlija da aktivira?

Све катице имаји те дугмиће, наравно ретко које ради..

Послато са SM-G930F уз помоћ Тапатока