pa u zakonu imas dve varijante. da nabavis stvar po kriterijumu najnize cene (tipa kad nabavjlas brasno ili imas detaljni projekat pa trazis samo izvodjaca koji je duzan da se projekta pridrzava ili kada kvalitet nije bitan kao u slucaju postalvjanja tezgi za sajam meda) i kriterijum najpovoljnije ponude koji upravo sluzi sa sve slucajeve gde treba odmeravati cenu i kvalitet i jedini pase za nabavku tramvaja.
E sad pazi, kriterijum najnize cene zakonodavac je vezao za posebnu klauzulu po kojoj je nabaljvac duzan da kupi i domaci proizvod kada je do 20 % skuplji od stranog - opet ma kakvog kvaliteta bio jer kada se pravilno upotrebi kriterijum najnize cene, relevatnnih oscilacija u kvalitetu ne moze biti (nabavlja se brasno odredjenog tipa, mazut odrejdene energetske vrednosti, papir za fotokopiranje odreedjene tezine, velicine i beline itd.). Tu klauzulu zakonodavac je smislio imajuci pred sobom predstavu da stiti sve one nase hronicno ugrozene i subvencionisane grane koje se bave proizvodnjom potrosnih stvari - prodavci psenice i proizvoda od brasna, naftni derivati... Kod tramvaja je to besmisleno.
Sta se desilo u slucaju tramvaja. Posebna klauzula sa priveligijom od 20% vazi i proizvodjace u zemljama cefta, a jedini proizvodjac tramvaja iz CEFTA-e je Rade Koncar. To sto je on jedini nije samo irelevantna slucajnost, vec i cinjenica u stvarnosti prema kojoj je moralo da bude primenjeno pravo. A zakon je jasan. Pri izboru kriterijuma javne nabavke i uopste prilikom svakog postupanja u proceduri javne nabavke, nabaljvac je duzan da podstice konkurenicuju, odnosno atmosveru nadmetanja u kojoj ce dobiti i cenovno i kvalitativno najbolju ponudu. Ako nabaljvac zna da odredjeni kriterijum potpuno diskvalifikuje konkurenciju, onda ne sme da ga izabere,a to je upravo u predmetnom slucaju sa kriterijumom najnize cene i tramvajima.
Na sve to dolazi i okolnost da izbor kriterijuma mora biti produzetak staranja o javnom interesu, odnosno svaki kriterijum mora biti izabran tako da Grad dobije najbolji tramvaj. U slucaju nabavke tramvgaja kriterijum najnize cene cak ni finansijski nije kriterijum najboljeg tramvaja, jer nedopusta da se u obzir uzme finasnisjki okvir garancije, nabavke redovnih delova, osiguranja (koje ce za koncvarove tramvajae biti mnogo vise), zamene havarisanih vozila itd.
E sad pazi, kriterijum najnize cene zakonodavac je vezao za posebnu klauzulu po kojoj je nabaljvac duzan da kupi i domaci proizvod kada je do 20 % skuplji od stranog - opet ma kakvog kvaliteta bio jer kada se pravilno upotrebi kriterijum najnize cene, relevatnnih oscilacija u kvalitetu ne moze biti (nabavlja se brasno odredjenog tipa, mazut odrejdene energetske vrednosti, papir za fotokopiranje odreedjene tezine, velicine i beline itd.). Tu klauzulu zakonodavac je smislio imajuci pred sobom predstavu da stiti sve one nase hronicno ugrozene i subvencionisane grane koje se bave proizvodnjom potrosnih stvari - prodavci psenice i proizvoda od brasna, naftni derivati... Kod tramvaja je to besmisleno.
Sta se desilo u slucaju tramvaja. Posebna klauzula sa priveligijom od 20% vazi i proizvodjace u zemljama cefta, a jedini proizvodjac tramvaja iz CEFTA-e je Rade Koncar. To sto je on jedini nije samo irelevantna slucajnost, vec i cinjenica u stvarnosti prema kojoj je moralo da bude primenjeno pravo. A zakon je jasan. Pri izboru kriterijuma javne nabavke i uopste prilikom svakog postupanja u proceduri javne nabavke, nabaljvac je duzan da podstice konkurenicuju, odnosno atmosveru nadmetanja u kojoj ce dobiti i cenovno i kvalitativno najbolju ponudu. Ako nabaljvac zna da odredjeni kriterijum potpuno diskvalifikuje konkurenciju, onda ne sme da ga izabere,a to je upravo u predmetnom slucaju sa kriterijumom najnize cene i tramvajima.
Na sve to dolazi i okolnost da izbor kriterijuma mora biti produzetak staranja o javnom interesu, odnosno svaki kriterijum mora biti izabran tako da Grad dobije najbolji tramvaj. U slucaju nabavke tramvgaja kriterijum najnize cene cak ni finansijski nije kriterijum najboljeg tramvaja, jer nedopusta da se u obzir uzme finasnisjki okvir garancije, nabavke redovnih delova, osiguranja (koje ce za koncvarove tramvajae biti mnogo vise), zamene havarisanih vozila itd.