Šta je novo?

Tramvaji

Siniša":2vgiypng je napisao(la):
alexandernbg":2vgiypng je napisao(la):
Ali ima slika gde se jasno vidi tramvaj na mostu...


Post #1155
Takvi imaju u Nici skoro uvedeni
To je most u Aradu, Novi Sad je imao zeleznicki most koji je nastavljao tunelom ispod petrovaradinske tvrdjave. Procitaj malo bolje postove. Postojale su dve linije:
Obala Dunava (isao do mosta, danas je na njemu Varadinski most, nikad nije isao preko)-Stara zeleznicka stanica
Jodna banja (put za Futog)-Temerinska ulica do kanala DTD. Doduse bio je plan pre rata da prva linija predje preko mosta i da se od nje napravi kruzna linija.
Slazem se da bi marsejski tramvaj bio dobar u crvenoj boji i kao kraca verzija. Ima jedan slican tramvaj, takodje bombardieov, iz Linza, za Postlingberbahn
http://www.urbanrail.net/eu/lin/pbb1.jpg
http://www.urbanrail.net/eu/lin/pbb2.jpg
Photo by Robert Schrempf
http://www.robert-schwandl.de/linz/
http://www.urbanrail.net/eu/lin/linz.htm
Znam na koju sliku ti mislis,i znam da je to u Aradu al ja nisam mislio na tu sliku, nacicu je i postaviti.
 
Svi su tramvaji vrlo lepi.
Cekaj, ako se nabavlja 20 kom za 40-50 miliona, sto to sami ne napravimo?
Iskopiramo neki od ovih i eto...
 
Siemens napravio novi tramvaj zove se Avenio,www,siemens tram avenio.izgleda sjajno,kažu da se u tom tramvaju nalazi sve što i niste poželeli :p nadam se da su sa tim e učestvovali na tenderu u BG.
 
evo ga i Avenio

avenio_s.jpg


2ccxqhi.jpg
 
2012":ie855i4d je napisao(la):
Siemens napravio novi tramvaj zove se Avenio,www,siemens tram avenio.izgleda sjajno,kažu da se u tom tramvaju nalazi sve što i niste poželeli :p nadam se da su sa tim e učestvovali na tenderu u BG.
Sumnjam da su učestvovali jer koliko vidim Avenio koristi širinu od 1,4 metra za kolosek dok je beogradski 1 metar tako da mrka kapa od toga.
 
I los je sa tim vratima....i tek onaj od 36m valja, taj ispod je malog kapaciteta i kao sto rekoh ima malo vrata, u minhenu su nabavljali jedna iste konfiguracije pa su nakon prve porudzbine promenili na veci model sa vise vrata i kapaciteta.
 
dakle nasi ljudi su stvarno nevidjeni... tramvaj jos nije ni proizveden, najavljen je nedavno kao koncept... ali mi vec znamo da ima premalo mesta, da nesto ne stima sa brojem vrata... i (najbolji deo) da se minhen bogznakako popismanio sa kratkokm verzijom i sada eto narucuje duzu verziju istog tamvaja... sacuvaj me boze.
 
Lucifer":2g64dt55 je napisao(la):
dakle nasi ljudi su stvarno nevidjeni... tramvaj jos nije ni proizveden, najavljen je nedavno kao koncept... ali mi vec znamo da ima premalo mesta, da nesto ne stima sa brojem vrata... i (najbolji deo) da se minhen bogznakako popismanio sa kratkokm verzijom i sada eto narucuje duzu verziju istog tamvaja... sacuvaj me boze.
Luci, tramvaj je u upotrebi u Budimpešti (40 komada) i u Sul do tejo (24 komada) ukoliko sam ja dobro razumeo.
 
Lucifer":35t4b0v0 je napisao(la):
dakle nasi ljudi su stvarno nevidjeni... tramvaj jos nije ni proizveden, najavljen je nedavno kao koncept... ali mi vec znamo da ima premalo mesta, da nesto ne stima sa brojem vrata... i (najbolji deo) da se minhen bogznakako popismanio sa kratkokm verzijom i sada eto narucuje duzu verziju istog tamvaja... sacuvaj me boze.
Pa ja znam jer je, kao sto sam reko, svaki ispod 36m pre mali, i to znam iz iskustva sa skoro istim tramvajem.
Iz iskustva se zna da je malo vrata i da je mali kapacitet (sta sam i sam primetio pre 10 godina kad u novi tramvaj nije stalo ni pola ljudi koji su stali u stari tramvaj), znaci zasto ponoviti istu gresku? Nije samo duza nego i preradjena verzija tramvaja, lepsa, modernija, bolja ergonomija, laksi ulaz/izlaz, vrata, rukohvate, znatno veci kapacitet, vise mesta iznutra itd...

Da ti objasnim sa vratima:
Ovo je prvi model niskopodnog iz minhena:
PLR22L.jpg


Vidi se da da dva cela vagona moraju da izadju i udju kroz po jedna vrata. Kod zadnjih traje ulaz i izlaz dugo jer je malo stajnog mesta i uzak prolaz za sviju koji hoce da izadju tu, srednja imaju dosta prostora za stajanje sta bi bilo dobro da samo oni koji stoje tuj ulaze i izlaze kroz nje, ali moraju jos i svi sto sede da izadju sta odma traje duplo vise, jedino prednji vagon se prazni i puni prilicno brzo ali se zato uvek mora da ceka dosta dugo na zadnja dva vrata sta se dosta primecuje.

Suprotno kod novijeg modela:
PLR33L.jpg


Imaju po jedna vrata na pola vagona. Razumes sad na sta mislim?

Unutrasnjost starog: http://www.tram-muenchen.de/fahrzeuge/fotos/innenansicht-r2_750px.jpg
I novog modela: http://www.tram-muenchen.de/fahrzeuge/fotos/innenansicht-r3-2003-10-25_750px.jpg

I spolja se bas vidi kolko je bolje imati vise vrata:
Stari: http://www.tram-muenchen.de/fahrzeuge/fotos/2139-2009-06-14-sch_750px.jpg
Noviji: http://www.tram.org/fmtm/img/pic/TW2201_1L.jpg

Oni su inace primljene od 96 do 2005 godine, sad stize novi tramvaj: http://www.merkur-online.de/bilder/...r-hoch-podium-wurde-sitzhoehe-minimiert.9.jpg
 
to sto je neko izabrao pogresan tramvaj, koji neodgovara njegovom potrebama, ne znaci da tramvaj ne valja. Kod 27m indeks okna/vrata je 3, kod 36m 2,7, a svi drugi modeli imaju jos veci indeks od 27-ice (do 3,6).

ne slazem se da u tvom primeru dva cela vagona ulaze kroz jedna vrata... vozio sam se takvim tramvajima i u zadnji vaog ljudi ulaze na zadnja i predzadnja vrata, u vagon dva na predzadnja i predprva i u poslednji vagon ulaze ljudi ulaze na predprva i prva vrata... prvi vagon verovatno ima malo "jaca" vrata jer na prva vrata ulazi ljudi koji kupuju karte kod vozaca (u onim gradovima gde se to radi) i tako samanjuju upotrebljivost prvih vrata.
 
E drago mi je što je siemens ovde podstakao mnogo komentara,ali ako ste pažljivo pročitali na sajtu Avenio je nova generacija siemens tramvaja ,znači combino je već prošlost i svi nedostatci iz te generacije(Budimpešta) su uklonjeni!Tramvaj se radi po narudžbi za svaki grad posebno pored vizuelnog do širine tračnica, tako da to za Bg nije problem,recimo i Inneconova isporuka za Prag je kasnila više od šest meseci zato što su se u usponu na Barandov pokazali, da nemaju dovoljno snage na usponu ,pa je to otklonjeno!Alstom je najavio potpuno novu generaciju tramvaja,tako da će pokretati osovina točkova za uže i šire pruge,kako kažu tramvaj će se za minut transformisati u light-hevy rail i voziti po svim vrstama šina na prigradskoj železnici!
 
Nadam se da Avenio nece proci isto kao Combino. Svidja mi se sto svaki modul ima poluosovine, sto smanjuje opterecenje na tockove, a time su i stabilniji. Verzija od 18 metra je iste duzine kao Katica, sto bi nam zbog ulica potpuno odgovarao.
 
kakve veze ima sta je moja struka... Meni je stvarno smesno da neko misli da smo u stanju da proizvedemo isti tramvaj kao siemens i da nas eto od njega samo jedno prosto "kopiranje" deli. Nasi domaci dobavljaci nisu u stanju da ponude elemente istog kvaliteta i estetskog nivoa koji se koriste u svetu, a o motorima i ostalim stvarno bitnim stvarima da ne govorimo.

Pogledaj na sta lice sistemi za naruceno zeleno svetlo ili automatski prolaz na naplatnim rampama koje pravi mihailo pupin i kako iste stvari izgledaju kada ih napravi siemens ili neka druga kompanija. nije rec samo o izgledu, vec i o brzini protoka, vizuelnom doprinosu bezbednosti itd... Kao sto rekoh, nije nikakva slucajnost niti posledica ekonomske nemoci okolnost da u Zastavi nije nikada proizvedeno nesto slicno Mercedesu ili BMW-u.
 
Lucifer":1g5izozr je napisao(la):
to sto je neko izabrao pogresan tramvaj, koji neodgovara njegovom potrebama, ne znaci da tramvaj ne valja. Kod 27m indeks okna/vrata je 3, kod 36m 2,7, a svi drugi modeli imaju jos veci indeks od 27-ice (do 3,6).

ne slazem se da u tvom primeru dva cela vagona ulaze kroz jedna vrata... vozio sam se takvim tramvajima i u zadnji vaog ljudi ulaze na zadnja i predzadnja vrata, u vagon dva na predzadnja i predprva i u poslednji vagon ulaze ljudi ulaze na predprva i prva vrata... prvi vagon verovatno ima malo "jaca" vrata jer na prva vrata ulazi ljudi koji kupuju karte kod vozaca (u onim gradovima gde se to radi) i tako samanjuju upotrebljivost prvih vrata.
Neznam tacno o cemu pricas niti na sta mislis kad pricas o "odnosu okno/vrata" niti kakav to indeks treba da bude ili kakve veze to ima, ali to sto ti ja objasnjavam ne ostavlja mesta za diskusiju, to je proveren fakt i ja ti samo kazem kako jeste, ako ti neces da verujes to, slobodno se ubedjuj da nije mali kapacitet i da nema malo vrata, ali ja znam da jeste tako i miran sam sa tim.
 
Pa još iz istog razloga 80-ih širenje tramvajske mreže i kupovina tada novih Čkd tramvaja je bilo moguće samo uz Čehe ili neku drugu tehnički razvijeniju zemlju,a tada je naša industrija bila na Evropskom nivou ail ne dovoljno visokom da pravi sofisticiranije vozove , mi smo tada mogli da napravimo lokomotive (Končar)a vagone pravimo i sada,ali eto primera kako prolazi proizvođač (Gredelj/Končar) Crotram ili ti U-tram,sa ovih prostora samo su sebi prodali tramvaje ,i još jedan primer Poljaci su raspisali tender za 100 novih tramvaja i kad je na tenderu dobio Alstom,tender je poništen i onda su Poljaci sami isporučili sebi tramvaje iako nisu tog kvaliteta,dok tehnički razvijeniji Holanđani su naručili i drugu turu od 70 Alstom tramvaja ali su sve fabrike u Evropi na ivici rentabilnosti osim Alstoma koji je isporučio i hiljaditi tramvaj!Dakle napraviti fabriku tramvaja samo za Bg a potom je i zatvoriti je jako skup posao!
 
MareCar":np6s5bkc je napisao(la):
Lucifer":np6s5bkc je napisao(la):
to sto je neko izabrao pogresan tramvaj, koji neodgovara njegovom potrebama, ne znaci da tramvaj ne valja. Kod 27m indeks okna/vrata je 3, kod 36m 2,7, a svi drugi modeli imaju jos veci indeks od 27-ice (do 3,6).

ne slazem se da u tvom primeru dva cela vagona ulaze kroz jedna vrata... vozio sam se takvim tramvajima i u zadnji vaog ljudi ulaze na zadnja i predzadnja vrata, u vagon dva na predzadnja i predprva i u poslednji vagon ulaze ljudi ulaze na predprva i prva vrata... prvi vagon verovatno ima malo "jaca" vrata jer na prva vrata ulazi ljudi koji kupuju karte kod vozaca (u onim gradovima gde se to radi) i tako samanjuju upotrebljivost prvih vrata.
Neznam tacno o cemu pricas niti na sta mislis kad pricas o "odnosu okno/vrata" niti kakav to indeks treba da bude ili kakve veze to ima, ali to sto ti ja objasnjavam ne ostavlja mesta za diskusiju, to je proveren fakt i ja ti samo kazem kako jeste, ako ti neces da verujes to, slobodno se ubedjuj da nije mali kapacitet i da nema malo vrata, ali ja znam da jeste tako i miran sam sa tim.
ja samo ne razumem zasto si to predstavio kao nedostatak aviona, kada je to klasicna sema koju koriste i drugi proizvodjaci. ne mislim da je neci utisak pouzdan pokazatelj kada nema uporiste i u prostoj matematickoj stvarnosti.i ja se svaki dan vozim tim tramvajem i u tom smislu je takodje sasvim proveren fakt da druga vrata spreda ne sluze samo za ulazak u prvi "vagon", vec ljudi masovno ulaze na njih i skrecu levo. zato je logika tipa prvi vagon ima 2 vrata, a drugi 1 besmislena. ljudi ne ulaze u vagone vec u tramvaj. ti imas jedan utisak, ja imam drugi, ali racunica i prostorna logika je za sada na mojoj strani (okna = vrata + prozori). uostalom, problem ulaska i izlaska moze da postoji samo u gradovima u kojima postoji vise uzastupnih vrlo frekventnih stanica, a ti gradovi i ovako treba da biraju vece modele. u manjem gradu u kome postoji jedna jedina frekventna stanica u centru, a na svim ostalim stanicam ulazi i zlazi po 2-3 ljudi, problema nema.
 
Lucifer":3dlgcg9y je napisao(la):
kakve veze ima sta je moja struka... Meni je stvarno smesno da neko misli da smo u stanju da proizvedemo isti tramvaj kao siemens i da nas eto od njega samo jedno prosto "kopiranje" deli. Nasi domaci dobavljaci nisu u stanju da ponude elemente istog kvaliteta i estetskog nivoa koji se koriste u svetu, a o motorima i ostalim stvarno bitnim stvarima da ne govorimo.

Pogledaj na sta lice sistemi za naruceno zeleno svetlo ili automatski prolaz na naplatnim rampama koje pravi mihailo pupin i kako iste stvari izgledaju kada ih napravi siemens ili neka druga kompanija. nije rec samo o izgledu, vec i o brzini protoka, vizuelnom doprinosu bezbednosti itd... Kao sto rekoh, nije nikakva slucajnost niti posledica ekonomske nemoci okolnost da u Zastavi nije nikada proizvedeno nesto slicno Mercedesu ili BMW-u.
To nije tacno. Vidi se da si tehnicki diletant.
Tramvaj necemo praviti zbog neznanja onih koji o nabavci odlucuju i kompleksa inferiornosti koji i ti ispoljavas.
Sve u svemu, nema nam spasa.
 
jeste, zbog moje tehnicke diletantnosti i nemogucnosti da uvidim nasu superiornost, 88,5 % punta u zastavi je vraceno na traku nakon zavrsne kontrole. a sta je trebalo da urade - da samo sklope delove koji su drugi drugde proizveli. a bice da nam spasa nema zbog toga sto obrazovani tehnicar/inzenjer sa decjom ozarenoscu predlaze da ukrademo tudje patente i skinemo vec postojace tudje projekte.

u ostalom, to je novac koji je beograd izdvojio za tramvaje a ne za razvojne programe samoupravnog socijalizma u smederevskom okrugu.
 
Ma, nisi u pravu. Proizvodnja automobila u masovnoj seriji i proizvodnja velikih transportnih vozila nemaju veze jedna sa drugom.
Takodje, bolje je da Beograd, koji iz budzeta zahvata svoj novac, taj novac vrati , kako kazes u Smederevo, Palanku, bilo gde u Srbiji, nego da taj novac odjedanput nestane u uvoznu robu. Ode van granica, nezavrtevsi se ni jednom. Pufff... nestane.
Drugo, tramvaj je pic..in dim u tehnoloskom smislu. Onu komunikacionu ili kompjutersku, regulativnu opremu koju bi eventualno uvezli za opremanje ovih tramvaja, pa..bolje platiti to nego ceo tramvaj.
Trece, prikaz kako to izgleda i da je isplativo, pokazuju proizvodjaci autobusa, kojih kod nas ima gomila i koji su rentabilni i izvoze. Primer jedne losije firme - FAP-a koji je prodao svoje autobuse na svojim sasijama i domacim motorima Saudijskoj Arabiji, koji su svojim parama mogli da kupe bilo sta, ali su nasli da je FAP najbolja ponuda... znaci to se moze...
Dizajn? Imamo dizajnera ko sase. Moze se napraviti po izgledu bilo koji tramvaj iz onog gornjeg prikaza.
Tramvaj je pravougaona forma gde se zadnji i prednji kraj trendovski dizajnira. To se radi u otvorenim alatima i nije skupo. Nos i dupe tramvaja mozes napraviti u bilo kom obliku.
Sledece: Za 40 milki kupujemo 20 komada koji su nedovoljni.
Ako sami pravimo, mozemo ih bez problema , uz kreditiraja domace proizvodnje napraviti stotine, snabdevati Beograd, Novi Sad, Nis, Kragujevac, Banja Luku, Podgoricu, Bijeljinu itd...

To je glavna ralika. Razumi da ovi elegantni tramvaji iz gornjih postova mogu da se prave kod nas i da se snabdeju bilo kakvom opremom. I da se rade u serijama od stotinak godisnje.

Problem sto kasnimo sa organizacijom projekta. Niko je nije ni poceo, tacnije.

Zato nam nema spasa. Zato nam je ekonomija najgora u svetu. Zato sve vise zavisimo od milostinje. Zato o 20 tramvaja ovde razgovaramo kao da je to neka velika stvar. ( Jer za nas i jeste, jer smo pateticni u svojoj gluposti)

Nikad ozbiljna drzava necemo biti dok bude preovladjivalo ovako resavanje stvari: Kupi sve napolje. Jedino sto, uskoro, nista od toga necemo imati odakle da platimo.
 
ne, spasa nam nema zbog takvih kao sto si ti koji su zauvek korumpirani predstavom da proizvodnja sluzi za zaposljavanje radnika, a ne proizvodnju proizvoda. klasicna samoupravna bahatost koja je u na kraju dovela i do raspada jugoslavije. ali i to vam nije dosta, i dalje mislite da nije bitno kakav je proizvod, bitno je da statistika kaze da se radi, da se ulaze, da domaci radnici imaju posao.. a sto ga niko nece kupovati, pa nema veze, nasi gradovi ce imati obavezu da ga kupe. O cemu ti pricas uopste covece? Koji grad na ovom svetu pravi svoje tramvaje? Ako ja za moj gad kupujem prozore, imam da kupim najbolje prozore za pare koje imam, bili oni kineksi, nemacki ili srpski. Velike drustvene kompanije vise ne postoje, zar Beograd treba da daje privatnicima pare da se igraju projektovanja tramvaja? I sto je najcrnje, sve to si zacinio klasicnom srbijanskom pricom kako bi Beogradu bolje bilo da "vrati" pare Smederevu i unutrasnjosti. Pa u kom svetu ti zivis covece, samo grad Beograd vise uplacuje u budzet Srbije nego sto dobija, a na sve to dolaze i porezi koji se direktno obracunavaju Beogradjanima kao republicki.

88,5% - mislite o tome!
 
Vrh