Tramvaji

[Пантограф]

...Трећи булевар - Бежанија - Бежанијска коса - Сурчин,
Блокови - Општина НБ - Горњи Земун,
Калемегдан - Котеж - Борча,
Хиподром - Аутокоманда (тунел, уместо аутомобилског),
Раковица - Миљаковац,
Трошарина - Насеље Степа Степановић...
+ довођење трамваја у најужи центар тунелом и једном једином подземном станицом.

Све реални и оствариви пројекти - који би нам уштедели много новца. И онда је и метро ближи. Али, објасни ти то задртима...

 

[mekbejn]

...Трећи булевар - Бежанија - Бежанијска коса - Сурчин,

Ja sam već pisao o produživanju tramvaja do kraja Bulevara Milutina Milankovića tj. faktički skoro pa spajanje sa stanicom Tošin Bunar (ili budućom stanicom Aiport city).
Zna li neko koliko bi to moglo da košta, 1.5- 2 km tramvajske pruge, plus jedna mala okretnica?

 

[Пантограф]

Неколико милиона евра.
Али, није поента да се линија заврши ту - трамвај има већи капацитет од аутобуса и место му је у Бежанији, а то је само још неколико милиона.

 

[boca-ica]

Ako limenko bude išao preko mosta na Adi on je praktično na visini NBg žel. stanice
to je polovina visine Bežaniske kose
te čuveni problem sa velikim nagibom, praktično i ne postoji za dovodjenje limenka na B. kosu
Edit
Još ako se uzme u obzir buduca autobuska stanica kod buvljaka
onda je sasvim prirodno da iznad nje ima tramvaj :wink:

 

[Пантограф]

Ма, не постоји ни овако, изводљиво је да се попне и уз Улицу Николе Добровића, површински, а увек је могуће направити и неки мали коси тунел при врху и тако испеглати нагиб.

 

[Пантограф]

Пратећи одређене жалбе становника Миријева, а и своје лоше искуство са аутобуским превозом према том насељу. Пало ми је на памет решење повезивања Миријева са центром града трамвајем.

Полазне основе при избору решења су биле:
- Очајан аутобуски превоз. Немогућности да се побољша увођењем жутих трака.
- Недовољно слободног простора за проширивање улица.
- За разлику од највећег дела Београда, овде су брда заиста доста напорна за бициклистички саобраћај
- У насељу већ живи око 60.000 људи, који генеришу 60.000-80.000 кретања јавним превозом.
- Не постоје озбиљни изгледи да ће Миријево добити метро у року краћем од 20 година.
- Недостатак трамвајских линија, које улазе дубље у унутрашњост Круга двојке.
- Потреба за бар неким превозом, који ће функционисати у току изградње метро-а.
- Како ће по свему крајња станица на истоку прве линије метро-а бити Вук, потреба за квалитетним "фидером" од првог дана рада истог.

Црвеном бојом су представљене постојеће трамвајске пруге, жутом нове пруге, тамно плавом постојећи тролејбус, светлоплавом будући тролејбус, црном трамвајски тунел.

Цена трамвајског тунела би била око 12 милиона евра, трамвајских колосека за око 4 километра двоколосечне пруге око 8 милиона евра, измештање комуналних инсталација вероватно око 4-5 милиона евра, једино што за почетак небих могао да проценим колико би још нових трамваја требало. То јако зависи од тога колико ће секта аутомобилских планера попустити по неким питањима.

Карло, овде би ваљало и једно тунелче (без станица) Мајора Илића - Светогорска (која у наставку постаје трамвајско - пешачка улица). И то ти је десетак милиона евра.

 

[Siniša]

Zar nije bolje iskoristiti izgradjene tunele od vukovog spomenika prema Karaburmi i naci vezu za Mirijevo. Umesto tramvaja da se uvede BG:voz.

 

[2012]

To ih i ja pitam ,ali izgleda da udruzenje ljubitelja Lrt nema to u vidu.. :kafa:

 

[stf]

Združeni auto i metro lobi radi nj. koristi decenijama koče rast postojeceg tramvajskog saobracaja u Bgdu
a nisu doprineli niišta značajno što bi olakšalo život u Bgd,

Ни сам вероватно не можеш да претпоставиш колико си у праву. И једни и други највише на свету мрзе трамвај, и тиме економски уништавају Београд, а његовим становницима пропорционално својој мржњи смањују квалитет живота.
+100 од мене

Tačno tako. Od sopstvene sujete ne vide realnost i održivost planiranja. I jedni i drugi.

 

[bazinga]

@ Karlo
Totalno si promasio sustinu Mirijeva. Ovde dolaze mlade porodice sa malom decom, stariji ljudi, jer je Mirijevo pre nekih 20 godina oznaceno kao vazdusna banja, zbog otvorenosti ka Dunavu i ruze vetrova koja je ovde aktivna 365 dana u godini. Mirijevu ne trebaju firme, guzva i gomila ljudi koji svaki dan dolazi u njega na posao, jer bi time izgubilo svoju dosadasnju glavnu osobinu, MIR. Jeste da autobusi zagadjuju vazduh mnogo,sa uvodjenjem novih autobusa sa EURO 5 standardnom i sto se smanjuje, ali otvaranjem firmi u Mirijevu ne bi porastao znacajno broj putnika, vec broj automobila jer smo mi takav narod. I to sto pises da su guzve u autobusima i da se do Trga putuje 45 min, jeste tacno ali samo u najgorem spicu, dok se van spica do Trga sa 27E stize za 20-25 min, dok sa 27 za 30 min. Ostale linije dobro pokrivaju sve izlazne pravce tako da za uvdojenjem bilo kog drugog vida prevoza do nas nema potrebe.

 

[hazard]

. I to sto pises da su guzve u autobusima i da se do Trga putuje 45 min, jeste tacno ali samo u najgorem spicu, dok se van spica do Trga sa 27E stize za 20-25 min, dok sa 27 za 30 min. Ostale linije dobro pokrivaju sve izlazne pravce tako da za uvdojenjem bilo kog drugog vida prevoza do nas nema potrebe.

Pa "najgori spic" je valjda ono jedino sto treba da bude referentna tacka. To se i zove "najgori spic" jer se tada najvise ljudi krece. Velika vecina korisnika javnog prevoza se upravo samo i u "najgorem spicu" i vozi. Coveka koji ide na posao i dvaput dnevno koristi GSP ne zanima mnogo to sto nedeljom uvece moze da stigne prevozom duplo brze.

Btw ako mislis da putovati 45 minuta da se predje 7-8 km (trasa 27ice) u spicu nije problem u funkcionisanju prevoza, onda ne znam, niski su ti standardi kada je u pitanju javni prevoz.

I ne govorim samo o Mirijevu...gradski prevoz u Beogradu generalno je ocajan. I da, mislim na "najgori spic" - jer to jedino sto treba da bude relevantno.

 

[biftek]

Voleo bih da se rasiri tramvajska mreza u gradu, ove sume koje vi spominjete i jesu i nisu velike jer je to resenje na duze staze. Niko ne kaze sta ce se desiti kada se prosiri mreza, da li je ovaj broj tramvaja koji Beograd ima dovoljan? Osim linije 7 nijedna druga linija nije redovna, mi vec sada imamo problem sa redovnoscu. Opet drugi problem koji je to tramvaj stvoren za Beograd, pokazalo se da CAF ne moze zimi po snegu, svajcarci nisu predvidjeni za paklene vrucine ili GSP nije dorastao izazovu zvanom tramvaj?

 

[Karlo del Ponte]

@Sinisa
Поента лаке железнице спрам тешке у овим насељима је боље и лакше уклапање у саму урбану целину. Да та насеља имају железничко наслеђе попут Раковице било би другачије. У самом приобаљу смо тежили не компромису, већ консензусу саобраћајне и архитектонске струке, а то је био лакошински систем са нешто вишим стандардима од садашњег трамваја. Овде је опредељујући фактор за лакошински систем спрам градске железнице било и велика висинска разлика између Булевара и Миријева, која се у предложеном тунелу савладава успоном 6%. Уважена је потреба за бочним повезивањем главних праваца према центру Београда.

@Bazinga
Тај повратни развој под утицајем трамваја не значи "МИРИЈЕВО МЕНХЕТН". Повратни развој захваљујући шинском систему не може дићи атрактивност Миријева на ниво круга двојке, али може генерисати стварање радних места у локалу, по највише у услужном сектору. То значи да зубарка из Миријева ће тада радије направити ординацију у свом стану, него да закупи локал у Булевару, неки адвокат ће отворити канцеларију, грађевинска фирма пројектни биро итд. Тржни центар на Бањици 2 је један од ретких који су сачували свој значај након 90-тих, а важан разлог за то је и што је на последњој станици трамваја. Насеље може сачувати своје зелене површине мир и тишину кроз јаке групе грађана, а без њих свака парцела је отворена за грабеж инвеститора било трамваја или не.

@Biftek
Чињеница је да јавним превозом, али и многим другим секторима, управљају недовољно стручни и посвећени људи. Таквим људима не пада на памет да шире трамвајски систем, нити су способни да људски брину о истом. Циљ предлога на овом форуму је подизање свести људи, размена знања, интелектуални развој појединца и заједнице. Могуће је да ово буде озбиљно схваћено 2019. када литар нафте буде коштао 5$, а у међувремену ако бар ништа паметно не радимо по овом питању, за почетак нека паметно мислимо

 

[boca-ica]

. . . Могуће је да ово буде озбиљно схваћено 2019.
када литар нафте буде коштао 5$,
а у међувремену ако бар ништа паметно не радимо по овом питању,
за почетак нека паметно мислимо

Bez brige . . . ima rešenje za 2019, malo egzotično ali funkcionalno
:lool: Rikše u Beogradu :laugh: :lool: :laugh:

 

[bazinga]

@hazard
nije mi jasan tvoj stav, prvo kazes kako su mi losi standardi a onda da je tako u celom Beogradu. Kako god, kada sam napisao 45 min, mislio sam u poredjenju sa drugim linijama iste duzine,koja je oko 10km.

@Karlo
TC Banjica je opstala iskljucivo zahvaljujuci stanovnicima Banjice i podavalskih naselja, a ne zbog tramvaja, koji mislim da trenutno predstavlja najgoru opciju prevoza od Banjice do grada zbog stanja Vojvode Stepe.

Jedini po meni prihvatljiv nacin da tramvaj dodje do Mirijeva je preko visnjicke i mirijevskog bulevara, sve ostalo iziskuje mnogo para, kopanja tunela itd.

 

[MilisaV]

I ja isto mislim da ljudi na banjici uvek radije idu sa 47 i 48 nego tramvajima.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

 

[Борчанац]

Зато што је брже. Ако ти се поклапају станице буса и трамваја, избаци неке. Да у војводе Степа има 3 уместо 10 станица трамваја, сви који не путују локално њима би се превозили до града и назад. А ови по крају што се мувају имају бус, или бусем станицу две до трамваја.
Можда то нема смисла али поента је да удаљени делови града као овај или потез у Банату, или Срему треба да имају и превоз који користи само кључне станице и тако брже прелазе веће дистанце. Шински је наравно најбољи у ту сврху.
За Банат трамвај са станицама у П.Скели, две у Борчи и по једна у Котежу и Крњачи ( у центру све ) али то је сада могуће само тунелом, тако би протерали највећи део аутобуса, популаризовали шинске системе и повећали број путника јавног превоза, Етапно би могло и само до Борче што смањује трасу за бар пола а обухвата 80% популације
А ово би била цела траса

Ова траса са 6 станица има око 13 километара или 15 до постојеће трамвајске мреже а десетковала би велики број аутобуса и смањила увоз деривата, еколошки третирала локалну још не уништену природу...
А да ли би се исплатило, са све трамвајским тунелом рецимо, то неко паметнији може да прорачуна али бољитак би био тренутан по много основа

 

[biftek]

Kada se vec daju predlozi za nove trase tramvaja, ja imam jednu ideju za malu rokadu tramvaja I autobusa. Prica se o rekunstrukciji Vojvode Stepe I prebacivanje tramvaja u sredinu, ali zbog mnogih semafora ja ne vidim da ce to ubrzati tramvaje. Zato predlazem da se tramvaji prebace u bulevar oslobodjenja gde od autokomande do trosarine ima svega 3 ili 4 semafora koji bi mogli da se optimizuju za tramvaje. Mislim da bi tramvaj mogao da taj deo puta predje za svega 5-6 minuta za razliku od dosadasnjih 15-20 min, I nekako mi se tramvaj lepse uklapa u ambijent ulice bulevar oslobodjenja nego Vojvode Stepe. Autobuse 47 I 48 bi prebacio u Vojvode Stepe, koja bi se prvo rekonstruisala da se dobiju 4 trake, uvela bi se zuta traka sto bi dalo veliku prednost autobusima. Mislim da niko ne gubi puno ovom rokadom ni korisnici tramavaja a ni korisnici busa jer razmak izmedju ove dve ulice je nekih 100-ak metara sto je po meni zanemarljiva stvar.

 

[lento]

Sudeci po kucama u tom delu Bulevara Oslobodjenja, tesko da u njima stanuje neko ko bi koristio gradski prevoz, posebno ne tramvaj. Tramvaj kroz Vojvode Stepe bi mogao da se ubrza zabranom kretanja automobila i prebacivanje automobilskog saobracaja u Kumodrasku i Bulevar Oslobodjenja.

 

[Karlo del Ponte]

I ja isto mislim da ljudi na banjici uvek radije idu sa 47 i 48 nego tramvajima.
Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

Ван вршних сати заиста више људи користи 47 и 48, али у вршним сатима није исто. У вршним сатима долази до озбиљног успорења и поремећаја линија 47 и 48 на Аутокоманди, које трамвај успешно избегава уколико нема саобраћајаца. Сам аутобус, као техничко решење је ту посустао, нема резерве за јефтина побољљшања, а релативно скупа унапређења су далеко исплативија за трамвај.

Ван вршних сати:
- Трамвај има уситњено постављена стајалишта, на сваких 332 метра.
- Сам колосек је тренутно у лошем стању
- Гужве у трамвајима се не осете толико, са обзиром да је далеко удобније стајати у трамвају него аутобусу, и са обзиром да је капацитет једне трамвајске превозне јединице једнак капацитету 2-4 соло аутобуса. Уз то нема оног уског пролаза између точкова аутобуса, где је заиста стиснуто.
- Аутомобилско-аутобуска секта је направила да 47 и 48 преко целог дана имају стандардан интервал (испод 7 минута), а трамвајске линије испод стандардан интервал (најфреквентнија линија сваких 9 минута). Тако је у Војводе Степе један трамвај на просечно 4 минута, а по реду вожње је 1-9 минута између полазака трамваја. :bash:

@Milisav
А и остали, град и саобраћај не треба планирати статички. Ни трамвај ни железница, бициклизам, приобаља, паркови итд. ништа од тога није оно што сада видимо и осећамо, и не треба то да поставимо као фикс идеју. Много нас овде приказује идеје, а неки мало дубље у материји техничких наука као ја теже да описују унапређења са реалном техничком основом. Највећи препреке таквим унапређењима су у сверама страначке политике, и кадровске политике у јавном сектору. Као притив тежу развијамо визије у друштву без визија, и грађанску политику у друштву без озбиљне грађанске свести.

 

[stf]

Za početak potrebno je postepeno smanjivati interval autobuskih linija a povećavati tramvajske. Kažem, postepeno, jer narod ne bi prihvatio naglu promenu kao što ništa ne prihvata kako treba. Potrebno je da neprimetno i bez halabuke putnici pređu sa autobusa na tramvaj.

Na kraju, posle par meseci interval bi imao suprotne vrednosti. Tramvaji bi išli na 4 minuta a 47/48 na 10.

Kasnije, skratiti 47 do Trošarine, a 48 do Slavije.

Isti princip primeniti i na Požeškoj.

 

[Борчанац]

Просто не могу да се покажу у правом светлу, траса кроз војводе Степе па до славије и даље у свим деловима пуна је ометања од стране паркираних аутомобила, не поштовање предности...трасе које је су Бока и Пантограф горе навели показале би снагу и људи би заволели трамвај уместо да их присиљавамо. Овим што су навели, да се изгради све, од аутобуса би мало шта морало да остане. Те трасе опслужују стотине аутобуса, гориво, фуј...
Од поменуте господе идеја крива је мој за приказ, а захвалност за предлоге изразио сам плусевима.

 

[gile]

Tramvaji su zakon. Ko je bio u Cirihu ili Bazelu mogao je da vidi kako izgleda savršen gradski prevoz tramvajima. Bezveze je što se u Beogradu uglavnom tretiraju kao nužno zlo, što se smatraju manje-više nepouzdanim prevozom (za šta su u 99% slučajeva odgovorni ostali učesnici u saobraćaju) i što se ne poštuje prvenstvo šinskog vozila u saobraćaju. Kad god mogu da biram biram tramvaj, pa trolu, pa tek na kraju autobus. Kada mi je firma bila u Sava Centru, a živeo sam na Zvezdari, relaciju SC-Ruzveltova sedmica je kao od šale prelazila za 15-20 min. 65 ili 77 su putovale bar 5-10 minuta duže.

 

[Karlo del Ponte]

На основу једне молбе, решио сам да мало детаљније представим:

Приближавање трамваја центру града правцем Светогорска - Васина

При томе, идеја је да Васина, Македонска, Светогорска и Мајора Илића постану пешачко, бициклистичко, трамвајски правац. Ту и тамо би се могло прогледати кроз прсте таксистима, аутобусима на гас на линијама 65 и 77, те краћим аутомобилским везама поред Палилулске пијаце и на западном крају Васине. Овакав правац је одабран из следећих разлога:
- Да се направи квалитетан излаз из аутомобилско-аутобуског пакла у току потенцијалне градње метро-а.
- Придобити оне подржаваоце метро-а, који сматрају да се трамвај и метро узајамно допуњавају.
- Ослободити Светогорску улицу, као у архитектонском и културном смислу посебну улицу, од вишка буке и загађења, и аутомобила који узурпирају јако драгоцени улични простор.
- Ставарање атрактивног туристичко-пешачког коридора, који би имао сличну вредност као Булевар и Краља Милана.

Вуков споменик
За почетак, било би пожељно да Вуков Споменик претрпи одређене измене. Црвеном бојом су означени постојећи колосеци, за које се препоручује да сачувају исту позицију. Жутом бојом су означени предложени нови колосеци. Светло плавом бојом су означена стајалишта. Наранџастом бојом главни бициклистички правац исток-запад.

Приликом постављања праваца колосека се водило рачуна о таквим решењима у којима трамвај минимално пресеца правце аутомобилских зелених таласа, и минимално се задржава на семафорима. Сабијање трамваја на једну страну улице, и контра смер у односу на аутомобиле има сврху да аутомобилистим згади коришћење трамвајске баштице, а нарочито таксистима.

Палилула
У решењу се тежило да у Краљице Марије (27.марта) трамвај буде са десне (јужне) стране улице, са које се налазе и оба бочна прикључења. На тај начин се опет остварује минимално мешање трамваја и аутомобила. Црном бојом су наглашени коридори на којима је дозвољено кретање аутомобила, дебљим линијама главни, а тањим споредни. Пребацивање трамваја из Београдске у Краља Милутина, у Књегиње Зорке, или остављање трамваја у Београдској је остало под знаком питања. Постоји чак и одређена иницијатива да се трамвај остави само у Ресавској, и утолико за сада се суздржавам од свог мишљења по том питању. Бициклистички коридор је постављен у Илије Гарашанина.

На раскршћу Светогорске и Таковске, Пантограф је предложио трамвајски тунел, али ја сам за обрнуто, да се Таковска пусти кроз подвожњак. На тај начин се пешачко-бициклистичко-трамвајски коридор потпуно спаја. А испод Палилулске пијаце треба саградити паркиралиште, ако треба и на три етаже, само нек се улице ослободе од паркираних аутомобила за много драгоценије намене.

Строги центар
У строгом центру се тежило да се поизбаци што више аутобуса, али ни да се тролејбуси не гомилају. Светло зелене линије представљају предложене нове трасе тролејбуских водова. Оставља се могућност да код Дома војске буде помоћна окретница. Осим тролејбуса према Врачару, Звездари Бањици и Медаковићу, разматрају се тролејбуси према Карабурми, Миријеву, Вишњичкој бањи, Миљаковцу итд.

На новој прузи би могле ићи 3 линије:
6 - Калемегдан - Трг - Поштанска штедионица - Вук - Цветко - Устаничка (уколико се не преусмери у Миријево)
10 - Калемегдан - Трг - Поштанска штедионица - Славија - Аутокоманда - Трошарина - Бањица (уколико се не преусмери према Степи).
11 - Блок 45 - Сава центар - Савско пристаниште - Трг - Поштанска штедионица - Омладински стадион (уколико се не би продужило према Дунав станици, Вишњици или Миријеву).
Ако неко мисли да би због много вијугања линија 11 била слабо коришћена, греши, јер има доста људи којима време није новац, и који желе комфор директне вожње. Нарочито у случајевима одређених уличних манифестација и радова на улицама, овакве линије би изузетно спашавале ствар.

 

[boca-ica]

Na primeru predložene okretnica oko s.d. Lole
ima smisla u cilju pravljena malih ,,olimpiskih krugova,, ali to tek u drugoj fazi

U prvoj fazi sredstva bi usmerio ka konkretno vidno proširenje i pokrivanje ne centralnih delova grada
iz razloga što su tu vece kilometraže koje inaće najviše i gutaju naftu
te bi se razlika u rashodima odmah značajno osetila i pametno iskoristila