Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

vidim ja da je tvoj koeficijent pameti jednak sobnoj temperaturi pogledaj malo bolje slike pa vidi dal su isti tramvaji pa kad raz,otris dal su isti ti napisi da ne gusimo temu bezveze tvojim zakljucima i tvojim pracenjem mojih postova
 
Ma gsp je savrsen nije sacuvao tramvaj iz 1970 a sacuvao je ovaj iz 1892 da kako ne ,gore je vec receno sta je sacuvano od tramvaja tako da nevidim potrebe za pitanjima oko svakog modela svake slike ,pitanje radi pitanja ,toliko
 
si ti uvek tako pameta il sad imas neku posebnu koncentraciju pa dolazis do takvih zakljucaka ? ne mora da ga gsp sacuva mozda ga je neko negde uzeo za licnu kolekciju u bg ko sto uzimaju stare buseve kapira il treba detaljnije da ti objasnim ?
 
Navedi nekog kolekcjonara osim bivseg ministra koji ima samo male automobile na autobuse i komunalna vozila i ovo je vec van teme IGORE BIRIS ZADNJE POSTOVE DO SLIKA
 
Da ja nesto napisem, sa zakasnjenjem....

Ovo sam mozda vec ponovio, ako jesam, nemojte mi zameriti. Dan 14.10 je pogresan datum. Naime, tramvajska linija je pustena 1. X 1892. po julijanskom kalendaru, koji je bio zvanicni u vreme Kraljevine Srbije. No, u 19 veku razlika izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara je bila 12 dana, ne 13. U gregorijanskom kalendaru 1900 nije prestupna, samo su 1600, 2000, 2400 i dalje redom. U julijanskom, sve zadnje godine u veku su prestupne. Ne bi sad da nastavljam sa pricom o kalendarima, nije mesto ovom forumu. Ukratko, pravi datum bi trebao biti 13.10.

Sto se tice samih kola konjskog tramvaja, naravno, nisu ocuvana. Po informacijama koje sam ja sakupio, zna se da su prva kola bila proizvedena u belgijskoj fabrici "La Metallurgique", bila su duga 9,5 m, siroka 2,15 m, imala su dve klube uzduz, uz bocne zidove, i mogla su da prime 35-40 putnika. Prvi privremeni depo je bio u ulici Kralja Milana 22, u stali nekadasnje kafane "Sumadija". Kada se krenulo sa elektrifikacijom, ta kola su kasnije sluzila kao prikolica elektromotornim kolima. Zadnja elektrifikovana pruga je Terazije-Novo groblje 1904
Nazalost, imamo malo podataka o beogradskom tramvaju pre i za vreme prvog svetskog rata. Kada je DTO (Direkcija Tramvaja i Osvetlenja) pisala monografiju 1932 godine, sve te podatke je sakupila na osnovu usmenih predanja starih tramvajdzija. Dosta toga je unisteno u ratu, a nesto je i DTO unistio. Unistavanje nije bilo samo osobina onih koji su dosli posle '45. Toga je, nazalost, bilo i pre. 1919, Belgijanci, koji su do tada bili koncesionari, su pokupili svu preostalu dokumentaciju, nakon sto je tramvajski sistem presao u ruke Beograda, koje je osnovalo novo preduzece DTO. Belgijanci su to smatrali otimacinom, i zbog toga je belgijska vlada početkom 1922. godine uputila vladi Kraljevine SHS notu u kojoj se tražila naknada štete pričinjene za proteklih dve godine i tražila je da se spor reši putem arbitralnog internacionalnog suda. U protivnom, Belgija bi prekinula sve diplomatske odnose sa novonastalom Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca. Krajem 1922. godine u Lozani je počelo suđenje između grada Beograda i belgijskih akcionara zbog nelegalnog oduzimanja tramvaja i električne centrale u Beogradu. Suđenje je trajalo nešto više od jedne godine i početkom 1924. rešeno je tako što je vlasnik tramvaja i osvetljenja postao Beograd, dok je grad morao da plati nadoknadu belgijskom društvu.

Moram da napomenem da su belgijski akcionari bili neodgovorni. Cesto nisu postivali rokove koje su trebali izvrsiti, i za ugovorom predvidjene projekte su ucenjivali produzenjem koncesije.

Ako neko zeli da trazi staru dokumentaciju pre 1919, mora da ide u Bruxelles, mozda tamo nesto nadje. Mozda...
 
tn_gb-midlandmetro-caf-tram.jpg

tn_gb-midlandmetro-caf-interior.jpg

Predstavljen CAF-ov tramvaj za birmingem sa ssc od CrazySerb
 
nema unutrasnjosti da li su bolji unutra nego ovi nasi a posebno me interesuju sedista
 
MilisaV":1lduoqmd je napisao(la):
tačno se vidi koliko znači širi kolosek za niskopodna vozila.
Kliknite za proširenje...

Propustena je neverovatna mogucnost da se cela mreza beogradkih tramvaja prebaci na 1.435m kolosek kad je zapoceta rekonstrukcija vecine tramvajskih pruga u Beogradu pre par godina (za sta je uzet veliki kredit).

Opet jedna kardinalna greska u planiranju ovog grada. :evil: :roll:
 
Pa kad se menja kolosek moras da promenis i tramvaje, ili u najboljem slucaju da remontujes postojece na siri kolosek, a to ti je ogromna investicija...
 
Ili da stavis trecu sinu za buducnost ,na slikama gore ,displej ,je bolji ,takode ,raspored sipki,dodatni ekran sastrane
 
Kako spavaju tramvaji?


Beograd -- Zbog brzine kojom se kreću, pre bi se moglo reći da naši tramvaji spavaju, što nas podseti na čuvenu pesmu Milovana Danojlića - "Kako spavaju tramvaji".
Realnost je da Beogradski tramvaji u proseku “jure” 12,5 kilometara na sat.
20325753125266b7e5231aa654027082_orig.jpg


Zvuči malo, ali nije, jer su pre samo nekoliko godina i pre rekonstrukcije bulevara tramvaji vozili tek nešto brže od 10 na sat. Posle rekonstrukcije Vojvode Stepe, tramvaji će ići još brže - 13,5 km/h, samo dva kilometara po času manje nego, na primer, tramvaji u Beču.

Za samo tri stanice na relaciji Glavna železnička stanica - Vukov spomenik u špicu je trebalo 20 minuta, što znači da je tramvaj vozio oko 7,45 kilometara na sat, tek nešto brže od pešaka. Vožnja bi bila daleko brža kada bi semafori davali prednost tramvajima ili kada šinama ne bi prolazili i automobili. Dokaz za to je da se za isto vreme u drugoj vožnji može tići od Glavne železničke stanice do Rakovice, što je tri i po puta veće rastojanje, a prosečna brzina bila je neverovatnih 27,41 na sat.

"Ne koristimo mogućnosti koje pruža šinski sistem. Tramvajski saobraćaj u Beogradu podređen je svim ostalim vidovima saobraćaja, a ne kao što je to normalno svugde u svetu, da bude okosnica javnog prevoza. Najveći problem je isprepletanost šina sa drugim vidovima saobraćaja, autobusima, putničkim vozilima, kamionima i nedavanje prednosti tramvajskom saobraćaju", objašnjavaju u GSP-u.
Izvor www B92 rs.

I tamo gde postoji semafor koji obezbeđuje prednost tramvajima, nije moguće koristiti ga. Tako, na primer, kod Vukovog spomenika, neposredno posle stanice linija 2, 3, 5 i 12, postoji semafor koji daje prednost tramvajima, ali je tehnologija zastarela, pa vozač mora da izađe iz tramvaja i ključem aktivira semafor, iako prema pravilu službe to ne bi smeo da radi.

Statistika pokazuje da se prosečna brzina tramvaja povećava nakon velikih rekonstrukcija ulica i šina.

"Prosečna brzina tramvaja do rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra iznosila je 10,5 km/h, a sa rekonstrukcijom i nekih drugih deonica brzina je povećana na 12,5. Optimalna brzina saobraćaja bi trebalo da iznosi od 18 do 20 km/h. Rekonstrukcijom Vojvode Stepe očekujemo poboljšanje za još jedan km do 1,5 km/h, znači oko 13,5 km/h", kažu u Gradskom saobraćajnom preduzeću.
 
bazinga":19syphl4 je napisao(la):
Pa kad se menja kolosek moras da promenis i tramvaje, ili u najboljem slucaju da remontujes postojece na siri kolosek, a to ti je ogromna investicija...
Kliknite za proširenje...

Pa novi tramvaji i jesu bili u planu (CAF-ovi) mogli smo da ih uzmemo sa normalnom sirinom koloseka a ne sa metarskom.
 
UHHH....lRT ovci ,primite izraze najdubljeg saucesca..tesko je slusati rekvijem.. :kafa:
 
Voleo bih da mi neko objasni kako su Švajcarci uspeli da onako očuvaju tramvaje koje su nam donirali, i kako je moguće da se ne daje prednost tramvajima kad se u auto-školi uči da šinska vozila imaju uvek prednost. Konkretan primer je nesrećna Autokomanda, tamo tramvaji stoje po 5 min u nišama čekajući da se napravi mesta za prolaz.
 
dsc04279.jpg

Ovaj prvi bi trebalo da jos vozi
Clanak koji si okacio 2012 je iz 24 sata autor teksta je Mateja Beljan
 
Ja sam na B92 ostavio sledeci komentar:
Не знам ко је тачно новинарима дао податке, али они су нетачни. Просечна брзина трамваја у Београду није падала испод 14 км/с у последњих скоро три деценије, али није прелазила ни 16км/с (за цео систем).

Последњих 8-9 година се јако пуно улаже у шминку и прост ремонт, али не и техничка унапређења. Простом применом одређених достигнућа техничких наука, које не примењујемо, могуће је подићи просечну брзину у трамвајском систему на 25км/с. Ја сам конкретно врло детаљно студирао једну варијанту решења која подиже просечну брзину трамваја са садашњих 16км/с на 27км/с у Улици војводе Степе. То је врло битно, јер време уштеђено у транспорту је новац, а за разлику од аутомобила, јавни саобраћај има техничке могућности да буде брз и поуздан у центру великог града.

У јавности су одређени сујетни стручњаци раширили предрасуду да су трамвајски пројекти "непријатељи метро-а". То нема везе ни са животом ни са струком. Метро, као систем напреднији од трамваја је и изузетно скуп, те га треба почети чим се остваре финансијски предуслови, али у међувремену не треба дозволити да трамвај пропадне.
Kliknite za proširenje...
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=768522

Konkretno, Matiji Beljanu mogu dati ulazne podatke, te neka uzme stopericu i sam meri brzinu tramvaja, ali na celoj liniji, ne na nekim sporim segmentima kruga dvojke. Inace dvojka je najsporija linija, sa tih 10-12km/h.
 
Из дела Матејиног текста ("Za samo tri stanice na relaciji Glavna železnička stanica - Vukov spomenik u špicu je trebalo 20 minuta, što znači da je tramvaj vozio oko 7,45 kilometara na sat, tek nešto brže od pešaka") је јасно да би један једини трамвајски тунел у центру са једном подземном станицом просечну брзину трамваја у Београду готово изједначио са средњом брзином аутобуса, а давањем предности на раскрсницама широм Београда она би свакако и била надмашена.

Тиме би трамвајски систем, са постојећим возним парком, имао сигурно и 100% више путника, аутобуски саобраћај би се смањио и у буџету би остало новца - да се гради метро. Ипак, много је то за овдашњу владајућу памет.
 
Taj film tunela za tramvaj usmesto metroa,neće da se gleda.. :kafa:
 
Ispravka. To ne bi bio tunel za tram umesto metroa. Razvoj tramvaja u LRT u ozbiljnim društvima ne sme da isključuje razvoj metroa, kao što razvoj metroa ne treba i ne sme da isključuje razvoj tramvaja.
 
stf":20illdoh je napisao(la):
Ispravka. To ne bi bio tunel za tram umesto metroa. Razvoj tramvaja u LRT u ozbiljnim društvima ne sme da isključuje razvoj metroa, kao što razvoj metroa ne treba i ne sme da isključuje razvoj tramvaja.
Kliknite za proširenje...
Sve je to ok,ali do sada je sve to bilo obrnuto u korist tramvaja,koji je trebalo da ide i gde treba i netreba,efekti rekonstruisanih pruga su minorni,novi tramvaji ili Lrt vozila nisu se pokazala kao adekvatnim za Beogradske uslove,a brzina novih tramvaja je manja od starih,da tragedija bude veca, brzi su autobusi na tim trasama od novih tramvaja,nisu ispeglane krivine koje su mogle,a prednost za tramvaje signalizacijom je nemoguc, jer bi se stvorile kilometarske kolone u gradu..a da se radilo o lobiju koji je opstrurirao projekat klasicnog metroa i pokusao da Lrt projekat progura kao lazni metro.. je korupcija najvece vrste ikad vidjena na ovim prostorima. :kafa:
 
U redu, i šta sad? Treba se svetiti i urnisati tramvaj, zabraniti mu da postoji, čupati mu trase i menjati metroom?

Po čemu bi onda nova ekipa bila bolja od predhodne?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh