Ово је технолошки новитет, нископодни трамвај са обртним постољима - до сада је, колико знам, то имала само "шкода" као прототип, а сада и ЦАФ. Код тог трамваја, лаички речено, точкови се одвајају од каросерије и прате кривину, што унапређује возне (тркачке) особине. Овакав технолошки ниво је, иначе, нови доказ да ЦАФ постаје један од најозбиљнијих произвођача (лаких) шинских возила у Европи. Управо су добили и прву поруџбину из Немачке (Фрајбург), што је посебно тешко.
Иначе, управо се вратих са вишедневног одмора на Палићу, а том приликом сам обишао и Сегедин, после десетак година. Морам рећи да сам поприлично депримиран. Тај мађарски провинцијски град величине Крагујевца има центар знатно уређенији него Београд: велику пешачку зону, сјајне тргове, споменике националним великанима, музичку фонтану (која није на сред кружног тока), кружне токове тамо где треба (не на централном градском тргу) итд. Е, сад, јавни превоз. Густа аутобуска мрежа (возни парк се обнавља најновијим нископодним "мерцедесима"), тролејбуси (стари десетак година) и трамвај нормалног колосека - "катице" осавремењене до знатно вишег нивоа него наше најбоље (нова седишта, тастери за отварање врата, нема климе), али и девет нових нископодних трамваја пољске производње. Интервал на најфреквентнијој линији "2" је седам минута а ред вожње се савршено поштује. Речју, цивилизација. Једино - цена карте је 310 форинти, а код возача чак 400 (1 евро = 295 форинти) и важи за једну вожњу.
Дакле, ако грађани Сегедина, пограничне вароши од 150.000 људи, могу да се возе у девет савремених нисоподних и климатизованих трамваја (капацитета 210 путника), мислим да није ред да више говоримо да је 30 ЦАФ-ова (са 242 места) у милионском Београду луксуз, или бацање пара. Нисмо ми Африка и треба да се трудимо да живимо као људи.