Александар
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.09.2010.
- Poruke
- 1.129
- Pohvaljen
- 180
Tramvaj iz filma - gb373, Jul 2009 
Tramvaji
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
roadrunner
Beginner
- Učlanjen(a)
- 17.11.2011.
- Poruke
- 61
- Pohvaljen
- 0
evo ga vuku pored sava centra upravo
Cuburac93
Higher intermediate
Dobio sam informacije od kuma da se njegove kolege zale na CAF-ove.
Oni nemogu da osete da li proklizava zato sto je CAF-u odlicno urađena izolacija.
Znaci vozaci cak i dok su stanici moraju da koriste pesak.
Oni nemogu da osete da li proklizava zato sto je CAF-u odlicno urađena izolacija.
Znaci vozaci cak i dok su stanici moraju da koriste pesak.
Cuburac93
Higher intermediate
Pa o tome ti pricam, vozac ne oseti da proklizava, zato koriste pesak i kad stoje na stanicama
А као у КАФ-у не постоји нека лампица или не изађе неко обавештење/упозорење кад проклиза. Мислим причамо о неколико месеци старом трамвају, а не о катици од 20 и нешто година
Иначе 1503 синоћ
[video]http://www.youtube.com/watch?v=5DfkPxUh4FQ&feature=youtu.be[/video]
Иначе 1503 синоћ
[video]http://www.youtube.com/watch?v=5DfkPxUh4FQ&feature=youtu.be[/video]
kopmania
Advanced
- Učlanjen(a)
- 02.09.2010.
- Poruke
- 3.093
- Pohvaljen
- 2.532
Izvinjavam se , nadam se da je bolje sad
Evo i snimaka nekih
[video]http://www.youtube.com/watch?v=ikK6RjfY5sU[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=cMZL8MOMOaM[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=UG77eFfRXXw[/video]
Za full HD idite na youtube
, nadam se da je bolje sadEvo i snimaka nekih
[video]http://www.youtube.com/watch?v=ikK6RjfY5sU[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=cMZL8MOMOaM[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=UG77eFfRXXw[/video]
Za full HD idite na youtube
U 1503 (a verovatno i u ostalim CAF-ovima) glasovne najave stanica i one poruke o tome da "se mole putnici da dugme pritisnu kada pozeleni" se preklapaju sa glasom koji dopire iz validatora, i koji istovremeno takođe najavljuje stanice. Potpuno suludo zvuči...
Neko od nadležnih bi trebao da naloži Apex-u da odmah ugasi "glasove" validatora u svim CAF-ovima.
Neko od nadležnih bi trebao da naloži Apex-u da odmah ugasi "glasove" validatora u svim CAF-ovima.
Izvini - ali ti ne vjerujem - dok god neko drugi ne potrvrdi. Danas je integrisano kolo koje omogućava to, ali i mnogo više (npr. memoriju ograničenog vremenskog trajanja ili ako ti se ćefne da se otvara tek kad mu morzeovom azbukom daš neki kod) smiješno jeftino da ga ne bi ugradili i kao neko sa nešto iskustva u elektrotehnici - uopšte ne znam kako drugačije spojiti, a da ne posežu za nekim davno prevaziđenim i skupljim rešenjima... Jedino - možda nisu ugradili crveni led što je obično estetsko rešenje koje se koristi kao indikator pritisnutog dugmeta pre vremena i upozorenje da će se vrata otvoriti čim se stvore uslovi... Mada i to mi je nejasno jer je i cjena toga smješna, ali ajd, ipak srbi smo...vucko":1a6abdn1 je napisao(la):
Inače - evo vam primjera jednog CAFa sa autonomijom koji se u Seviljji kreće jednim djelom bez pantografa. Slučajno sam našao snimak - pa ne znam da li se radi o redovnoj ruti - ili o nekom vanrednom preusmjeravanju (mada je kroz urbanu sredinu, pa ne vjerujem da bi održavali prugu bez preke potrebe) - http://www.youtube.com/watch?v=unTBRcX0Jjc
P.S. Ipak se čini da je dio redovne ture kroz strogi centar koji nisu htjeli uništavati električnim instalacijama - http://www.youtube.com/watch?v=3K0_4R-o914
Do prošle godine cela trasa ove tramvajske linije u Sevilji je bila pod kontaktnom mrežom. Problem je nastajao tokom Uskrsa kada procesija ide ulicama grada. Zbog specificnosti same povorke mreža je tih dana morala biti skinuta kako ne bi došlo do nesrećnih slučajeva. Trajno rešenje je ponudio CAF sa svojim brzim akumulatorskim sistemom koji bi omogućio da se na kratkoj deonici odmah uz katedralu tramvaj kreće sopstvenim napajanjem. Sistem je trebalo da bude uveden još 2010. godine, ali je zbog mnogih problema kasnio i započeo tek od prošlog uskrsa. Prvi rezultati su poražavajući, troškovi korišćenja i održavanja su duplo veći od planiranih što se odražava na dalji razvoj tramvajskih i metro linija u gradu.
Pogled na toranj gradske katedrale Hiraldu, vidi se kontaktna mreža i stari model metro-tramvaja (januar 2011.)
Procesija glavnom ulicom Sevilje od katedrale do crkve Makarene i nazad
Ne brinite, nisu u pitanju članovi Kju Kluks Klana, ova odora je specifična tokom Uskrsa (Semana Santa)
Još jedna zanimljivost iz Sevilje što se tiče tramvaja. Kako je ulica uz katedralu uska za dvokolosečni saobraćaj, rešenje je nađeno u preklapanju koloseka. Ovde nije u pitanju skretnica nego svaki kolosek ima svoje šine narednih 50 metara. Mana je što je moguće čekanje da se mimoiđu dva tramvaja, ali to traje maksimalno 15 sekundi. Prednost je što nema opasnosti od kvara na skretnicama i ulazak u tuđi kolosek.
Da kojim slučajem Beograd ima dovoljno finansija, bilo bi lepo primeniti ova dva sistema na eventualnom produženju linije broj 6 od Tašmajdanskog parka pored skupštine, duž Terazija i Knez Mihajlovom (ili makar Vasinom) do Kalemegdana. Lepa ideja za neko bolje vreme u budućnosti.
Pogled na toranj gradske katedrale Hiraldu, vidi se kontaktna mreža i stari model metro-tramvaja (januar 2011.)
Procesija glavnom ulicom Sevilje od katedrale do crkve Makarene i nazad
Ne brinite, nisu u pitanju članovi Kju Kluks Klana, ova odora je specifična tokom Uskrsa (Semana Santa)
Još jedna zanimljivost iz Sevilje što se tiče tramvaja. Kako je ulica uz katedralu uska za dvokolosečni saobraćaj, rešenje je nađeno u preklapanju koloseka. Ovde nije u pitanju skretnica nego svaki kolosek ima svoje šine narednih 50 metara. Mana je što je moguće čekanje da se mimoiđu dva tramvaja, ali to traje maksimalno 15 sekundi. Prednost je što nema opasnosti od kvara na skretnicama i ulazak u tuđi kolosek.
Da kojim slučajem Beograd ima dovoljno finansija, bilo bi lepo primeniti ova dva sistema na eventualnom produženju linije broj 6 od Tašmajdanskog parka pored skupštine, duž Terazija i Knez Mihajlovom (ili makar Vasinom) do Kalemegdana. Lepa ideja za neko bolje vreme u budućnosti.
Da nastavim sa pričom o istoriii beogradskog tramvaja, nadam se da ne dosađujem.
16. januara 1927. godine puštena je u rad nova pruga na potezu Makenzijeva-Novopazarska-Prištinska ulica. Pruga je bila jednokolosečna dužine oko 850 metara, a išla je Novopazarskom, ulicom Vojvode Dragomira, gde je bila ukrsnica i Prištinskom ulicom do raskršća sa Mileševskom ulicom. Završetkom novog kraka uvedena je i nova linija 1A Knežev spomenik-Prištinska. Nekoliko godina kasnije, linija je postala lokalna i polazila je od Prištinske ulice do Savinca, odnosno do raskršća Makenzijeve i Katanićeve ulice. Dalji plan je bio da se pruga produži preko Crvenog Krsta do Aleksandrove ulice. Na taj način bi se krenulo sa izgradnjom jedne od planiranih kružnih linija. 14. maja iste godine završen je dupli kolosek u Uzun-Mirkovoj i Vasinoj ulici.
6. februara 1928. godine pušten je u rad produžetak linije br. 10 od voždovačke crkve do Predgrađa Kraljice Marije za 1 kilometar sa ukrsnicama, kojih je bilo dve.
7. septembra 1928. godine otvorena je nova dvokolosečna pruga kroz Beogradsku ulicu vezujući Ulicu Kralja Aleksandra sa Slavijom. Time je otvorena kružna linija br. 2 u dužini od 7,9 kilometara; linija koja i danas postoji, odredivši svojom putanjom centar Beograda, čuveni ,,Krug Dvojke”. Linija br. 8 je produžena od ,,Žagubice” do Novog groblja.
4. novembra iste godine produžena je pruga od Đerma do Cvetkove mehane za 615,5 metara, odnosno 705 metara sa ukrsnicama. Pruga je bila izgrađena za 26 radnih dana.
1928. godina je svakako upamćena kao najplodonosnija godina u razvoju tramvajskog saobraćaja.
U leto 1929. godine završen je dvostruki kolosek u većem delu Karađorđeve ulice; jednostruki kolosek je ostao u onom delu ulice kod samog pristaništa.
20. novembra iste godine završeno je raskršće Ulice Tadeuša Košćučkog i Uzun-Mirkovre ulice. Izgrađen je krst koji je omogućio otpremanje tramvaja u sva četiri pravca. Odmah je otvorena nova kružna linija br. 5 (tzv. Mali krug) Kalemegdan-Terazije-,,London”-Železnička stanica-Pristanište-Kalemegdan. U planu je bila još jedna mala kružna linija koja bi išla od Kalemegdana preko Terazija, Aleksandrove ulice, Ratarske i Dušanove ulice do Kalemegdana, ali ona iz nepoznatih razloga nije nikada otvorena.
Da bi kružna linija bila potpunija, sredinom avgusta 1930. godine izgrađen je dvostruki kolosek u Ratarskoj, Vidinskoj (danas Džodža Vašingtona) i Dušanovoj ulici.
U jesen 1931. godine završena je izgradnja duplog koloseka na Kalemegdanu. Time je čitava linija br. 2 imala dupli kolosek, osim kratke deonice kod Savskog pristaništa.
1932. godine otvorene su dve nove pruge.
8. septembra otvorena je nova deonica od Senjaka do Dedinja. Novi krak je bio jednokolosečan dužine 2,65 kilometara. Pruga je išla Ulicama Miodraga Davidovića (danas Vase Pelagića), Petra Čajkovskog, obroncima Topčiderskog Brda, Teodora Drajzera do Železničke bolnice, odnosno do raskršća sa Bulevarom Mira. Na novoizgrađenoj deonici bilo je četiri ukrsnice: kod Ulice Vojislava Vučkovića, Istarske ulice, na Topčiderskom Brdu i kod Ulice Rodoljuba Čolakovića. Za ovaj novi krak otvorena je nova linija br. 12 Knežev spomenik-Dedinje. Od Kneževog spomenika do Dedinja se putovalo 25 minuta.
Druga pruga otvorena je 19. oktobra od Gospodarske mehane do Čukarice. Krak je bio dug 1,6 kilometar. Pruga je od Gospodarske mehane kroz železnički podvožnjak bila jednokolosečna, zatim je kroz Radničku ulicu kod šećerane bila dvokolosečna i kroz Čukaricu opet jednokolosečna sa ukrsnicom na završetku pruge, otprilike u blizini parkirališta kod Ade Ciganlije. Novootvorena linija nosila je br. 13. Jedna motorna kola sa prikolicom polazila su od Čukarice do Kneževog spomenika, dok su dvoje motornih kola polazila od Čukarice do Gospodarske mehane. Ova kraća linija je kasnije dobila broj 13A. I pored ovakvog malog broja vozila, dvoje motornih kola su često saobraćala do Gospodarske mehane, a linija br. 3 je raspolagala sa dovoljnim brojem vozila u pravcu centra, tako da je efekat bio zadovoljavajući.
16. januara 1927. godine puštena je u rad nova pruga na potezu Makenzijeva-Novopazarska-Prištinska ulica. Pruga je bila jednokolosečna dužine oko 850 metara, a išla je Novopazarskom, ulicom Vojvode Dragomira, gde je bila ukrsnica i Prištinskom ulicom do raskršća sa Mileševskom ulicom. Završetkom novog kraka uvedena je i nova linija 1A Knežev spomenik-Prištinska. Nekoliko godina kasnije, linija je postala lokalna i polazila je od Prištinske ulice do Savinca, odnosno do raskršća Makenzijeve i Katanićeve ulice. Dalji plan je bio da se pruga produži preko Crvenog Krsta do Aleksandrove ulice. Na taj način bi se krenulo sa izgradnjom jedne od planiranih kružnih linija. 14. maja iste godine završen je dupli kolosek u Uzun-Mirkovoj i Vasinoj ulici.
6. februara 1928. godine pušten je u rad produžetak linije br. 10 od voždovačke crkve do Predgrađa Kraljice Marije za 1 kilometar sa ukrsnicama, kojih je bilo dve.
7. septembra 1928. godine otvorena je nova dvokolosečna pruga kroz Beogradsku ulicu vezujući Ulicu Kralja Aleksandra sa Slavijom. Time je otvorena kružna linija br. 2 u dužini od 7,9 kilometara; linija koja i danas postoji, odredivši svojom putanjom centar Beograda, čuveni ,,Krug Dvojke”. Linija br. 8 je produžena od ,,Žagubice” do Novog groblja.
4. novembra iste godine produžena je pruga od Đerma do Cvetkove mehane za 615,5 metara, odnosno 705 metara sa ukrsnicama. Pruga je bila izgrađena za 26 radnih dana.
1928. godina je svakako upamćena kao najplodonosnija godina u razvoju tramvajskog saobraćaja.
U leto 1929. godine završen je dvostruki kolosek u većem delu Karađorđeve ulice; jednostruki kolosek je ostao u onom delu ulice kod samog pristaništa.
20. novembra iste godine završeno je raskršće Ulice Tadeuša Košćučkog i Uzun-Mirkovre ulice. Izgrađen je krst koji je omogućio otpremanje tramvaja u sva četiri pravca. Odmah je otvorena nova kružna linija br. 5 (tzv. Mali krug) Kalemegdan-Terazije-,,London”-Železnička stanica-Pristanište-Kalemegdan. U planu je bila još jedna mala kružna linija koja bi išla od Kalemegdana preko Terazija, Aleksandrove ulice, Ratarske i Dušanove ulice do Kalemegdana, ali ona iz nepoznatih razloga nije nikada otvorena.
Da bi kružna linija bila potpunija, sredinom avgusta 1930. godine izgrađen je dvostruki kolosek u Ratarskoj, Vidinskoj (danas Džodža Vašingtona) i Dušanovoj ulici.
U jesen 1931. godine završena je izgradnja duplog koloseka na Kalemegdanu. Time je čitava linija br. 2 imala dupli kolosek, osim kratke deonice kod Savskog pristaništa.
1932. godine otvorene su dve nove pruge.
8. septembra otvorena je nova deonica od Senjaka do Dedinja. Novi krak je bio jednokolosečan dužine 2,65 kilometara. Pruga je išla Ulicama Miodraga Davidovića (danas Vase Pelagića), Petra Čajkovskog, obroncima Topčiderskog Brda, Teodora Drajzera do Železničke bolnice, odnosno do raskršća sa Bulevarom Mira. Na novoizgrađenoj deonici bilo je četiri ukrsnice: kod Ulice Vojislava Vučkovića, Istarske ulice, na Topčiderskom Brdu i kod Ulice Rodoljuba Čolakovića. Za ovaj novi krak otvorena je nova linija br. 12 Knežev spomenik-Dedinje. Od Kneževog spomenika do Dedinja se putovalo 25 minuta.
Druga pruga otvorena je 19. oktobra od Gospodarske mehane do Čukarice. Krak je bio dug 1,6 kilometar. Pruga je od Gospodarske mehane kroz železnički podvožnjak bila jednokolosečna, zatim je kroz Radničku ulicu kod šećerane bila dvokolosečna i kroz Čukaricu opet jednokolosečna sa ukrsnicom na završetku pruge, otprilike u blizini parkirališta kod Ade Ciganlije. Novootvorena linija nosila je br. 13. Jedna motorna kola sa prikolicom polazila su od Čukarice do Kneževog spomenika, dok su dvoje motornih kola polazila od Čukarice do Gospodarske mehane. Ova kraća linija je kasnije dobila broj 13A. I pored ovakvog malog broja vozila, dvoje motornih kola su često saobraćala do Gospodarske mehane, a linija br. 3 je raspolagala sa dovoljnim brojem vozila u pravcu centra, tako da je efekat bio zadovoljavajući.
JohnnyLee":1pnseu8u je napisao(la):
И Лисабон има такав део
Ево снимка, али тај део је при крају
[video]http://www.youtube.com/watch?v=OgnE3OFES7Q&feature=related[/video]
