djordje*******g":jevw0ieo je napisao(la):
Kiril u savremenim okvirima pitanje estetike je u najmanju ruku podjednako vazno kao i pitanje kvaliteta i pozudanosti. Ne kazem da je to dobro ali je to jednostavno tako.
Кад би само мало пажљивије прочитао оно што сам написао, схватио би да ја нисам тврдио да естетика уопште није битна, већ да сам управо указао на то да се естетика система јавног превоза у једном граду (и следствено томе - утисак о том систему - и естетски, а и сваки други) не базира првенствено на дизајну самих појединачних возила, него управо на графичкој конзистенцији укупне "визуелне појавности", тј. свих могућих начина на које систем јавног превоза долази у контакт са корисницима, становницима града и његовим посетиоцима.
У многим европским градовима (и ту мислим на развијене земље, а не на Источну Европу, према којој већина људи овде гаји потпуно невероватне предрасуде!), трамваји, као и остала возила јавног превоза, посматрани понаособ, често уопште нису "лепи" (под наводницима, зато што на овом форуму већина људи брка појам "објективне", естетске лепоте, са појмом свиђања), али је систем као целина "леп", јер је визуелно конзистентан (лого система јавног превоза, избор колорне шеме за возила, дизајн стајалишта, информационих паноа, унутрашње сигнализације и сл.) и, као такав, добро кореспондира са градом као целином, одајући утисак озбиљности, ефикасности и поузданости. И ТО је оно што је, у домену дизајна и визуелности, превасходно важно када се говори о јавном превозу...
На страну чињеница да ово што си написао, једноставно, није тачно... Питање естетике, у разматрању проблематике јавног превоза, никако не може бити "у најмању руку подједнако важно" као питање квалитета и поузданости. У јавном превозу путника, апсолутно најважнија ставка је безбедност, затим ефикасност и поузданост, затим квалитет (у смислу "нивоа" услуге, удобности и слично), а дизајн, односно "естетика", долази далеко иза свега побројаног.
djordje*******g":jevw0ieo je napisao(la):
Ovakav tramvaj prosto nema sta da trazi na svetskoj sceni 2011. godine.
Ruski proizvodjaci generalno imaju taj problem koji je nasledjen iz komunizma kada se gledala iskljucivo funkcionalnost samog proizvoda i bas zato nemaju velike sanse u globalnoj utkamici.
Напротив, руски произвођачи итекако имају шта да траже на светској сцени, управо зато што не робују стереотипима и идеолошки ушанченим матрицама размишљања, него производе робу која, по својим карактеристикама, одговара потребама и захтевима унапред зацртаног циљног тржишта. Мудро и рационално.
За разлику од велике већине данашњих, лакомислених и наивних, становника Србије, којима је, како у личном, тако и у друштвеном животу, а у складу са осведоченим провинцијалним, паланачким менталитетом којем робујемо, кинђурење и разметање некаквом полуфиктивном "естетиком" (пример 1: мост преко Аде; пример 2: CAF; пример 3: ...), очигледно, неупоредиво важније од објективног сагледавања функционалне вредности одабраних решења (о њиховој финансијској одрживости да и не говоримо!).