Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

direktor":14og1yq4 je napisao(la):
Pogledaj te sajt www.pesa.pl meni njihov niskopodni tramvaj izgleda super za beograd ali naravno prvo proba pa kupovina nikako na nevidjeno .Mislim da bi bilo dobro da postaivte i vi adrese drugih proizvodjaca pa da ih imamo na jednom mjestu .Takodje mislim da bi trebali da napravimo realni listu tramvaja za BGD razmjera cijena i kvalitet .Sa objektivnim sagledavanje finansiske mogucnosti BGD u ovom trenutku.
Kliknite za proširenje...
Prelistaj celu temu, drugari su bas dosta pisali o tome... :)
 
Ma ne nikako ali nemislim da se ostatak zivota vozim u razdrndanim katicama .Ocu nove ili da se postojeci rekonstruisu za pocetak .
 
Bilo je dosta priče o tome da beograd kupi cro tram .Evo šta piše jutarnji list danas:
Od 107 novih tramvaja, 73 s greškom
Piše: Velibor Panić
Foto: Dragan Matić/CROPIX
--------------------------------------------------------------------------------


Norveška banka naručila je izvještaj o tramvajima jer bi trebala Helsinkiju dati kredit da ih kupi


ZAGREB - Norveška banka, čije je ime proglašeno poslovnom tajnom, otkrila je tehničke pogreške na modernim hrvatskim tramvajima konzorcija CROTRAM, zbog kojih bi mogao propasti cijeli posao prodaje 40 hrvatskih tramvaja Helsinkiju u Finskoj.

Banka, koja bi trebala dati kredit Helsinkiju za kupnju tih tramvaja, u Hrvatskoj je platila Zdravku Beriću, direktoru tvrtke Prvomajska TZR (tvornica strojeva, zupčanika i reduktora), da istraži proces proizvodnje hrvatskog niskopodnog tramvaja.

Natječaj u Helsinkiju, na koji se prijavio i konzorcij CROTRAM još traje i nije poznato od koga će kupiti niskopodne tramvaje.

Proučavao proizvodnju

A Zdravko Berić je u ime norveške banke u kolovozu prošle godine obišao pogone Končara u Glini i Zagrebu. Tvornica Končar zbog toga ga je optužila za industrijsku špijunažu jer, kako navode, tim je postupkom prekršio Zakon o industrijskom vlasništvu.

U svom izvještaju banci Berić je naveo da od 107 niskopodnih tramvaja koji trenutno voze Zagrebom, 73 imaju grešku nastalu u proizvodnji.

Zbog toga im, dodaje, za četiri do pet godina prijeti pucanje postolja i skupi servisi, upozorava da su putnici konstantno u opasnosti, a tramvajskom prometu, naglašava, mogao bi se dogoditi potpuni kolaps.

Berić je u pogonima proučio proizvodnju i materijale te ustanovio da dijelovi od kojih se izrađuju tramvaji nisu dovoljno čvrsti. Učinio je to sedam milijuna eura vrijednim uređajem, atomskim apsorpcijskim mikroskopom koji, tvrdi, u konzorciju CROTRAM (sastavljenom od tvrtki Končar i Gredelj) nemaju.

Da stvar bude gora, dodaje, Končar i ZET su jako dobro upoznati s tim problemom, ali ne poduzimaju ništa nego rupe u metalnim dijelovima tramvaja skrivaju lakirnom plavom bojom.

- U procesu proizvodnje postoji strukturalna greška. Metalni dijelovi tramvaja ne lijevaju se po pravilima struke i zbog toga su na 60 posto kvalitete. Nemaju dovoljnu čvrstinu pa se za oko pet godina može dogoditi da se postolja tramvaja počnu svijati, odnosno pucati - kaže Berić.

Stalno servisiranje

Ističe kako svi tramvaji koji se nalaze na zagrebačkim tračnicama naoko izgledaju lijepo, ali upozorava da su u vrlo lošem stanju.

- Zapravo je njihovo stanje kao da su u prometu već 25 godina. Kvalitetu tramvaja ne osporavam, ali problem je prebrza i loša proizvodnja, zbog koje će tramvaje trebati konstantno srevisirati i nabavljati nove dijelove - tvrdi Berić.

To je jedan od glavnih razloga zbog kojih, kaže Berić, Finci ne žele hrvatski tramvaj na svojim tračnicama. Iako su ga unajmili stranci, svoje je istraživanje dostavio i Končaru i ZET-u prije šest mjeseci. U izvješću je predložio “periodični pregled postolja svih tramvaja svakih osam mjeseci”.

Novo istraživanje

Ipak, nakon što ih je kontaktirao Jutarnji list, obećali su provesti ista istraživanja kako bi dokazali da u proizvodnji tramvaja nema grešaka. Ivan Bahun, direktor u tvrtki Končar, kaže da navodi tvrtke Prvomajska TZR nisu točni.

- To su neistine. Naši su tramvaji kvalitetni i napravljeni po svim normama struke. To smo dokazali puno puta, ali odgovorit ćemo i na ove opservacije novim istraživanjem. Zdravko Berić je napravio nekoliko stvari koje su suprotne Zakonu o industrijskom vlasništvu, a to je ulazak u naše prostorije i izuzimanje materijala iz tramvaja - kaže Bahun.

S njime se složio i direktor ZET-a Ivan Tolić koji tvrdi da je riječ o kvalitetnim prozivodima, što su potvrdili i sami Finci.

izvor : http://www.jutarnji.hr/vijesti/clanak/art-2009,3,26,,157309.jl
 
Već sam ovde napisao da Helsinki nije bio zadovoljan Crotramom, najviše zbog buke, međutim oni su zainteresovani da iz Zagreba kupe polovne "Genschre" koje je Zagreb 90ih polovne nabavio iz Manhajma. Isto tako jedan italijanski grad (ne mogu se setiti koji, ne hvatajte me za reč) je zainteresovan da kupi iz Zagreba ČKD T4 tramvaje, pre nego nove tramvaje. Zašto, ne znam. Isto, Helsinki ima Adtranzove (danas Bombardier) 6osovinske nisopodne tramvaje koji, zanimljivo, imaju fiksna postolja. Ni sa njima iz nekog razloga nisu zadovoljni :/
 
Helsinski javni prevoz, HKL je izrazito zadovoljan Crotramom, a buka i neracionalno iskoriscen prostor unutra su bile zamerke putnika. Ali, to se da vrlo lako ispraviti. Sto se ovog teksta u Jutarnjem Listu tice, balkanski novinari su cudo, i svako ko se iole razume u zeleznicka vozila shvata da ovo gore napisano nema veze sa zivotom.
 
Svakakve se informacije čuju u vezi Crotramovog uspeha ili neuspeha u Helsinkiju. Isto tako su napomenuli da bi im više odgovarala kraća verzija Crotramva, koju Končar upravo razvija. Kad su naši odbili Crotram, neko od glavešina je dao primedbu da bi nama više odgovarao prethodnik TMK 2100, ali malo "izmenjen", odnosno "modernizovan" :/
 
pa nije loš ...

f0zed.jpg


http://psipunk.com/eco-tech-bombardier-develops-primove-technology-to-make-trams-efficient/
 
Prednosti prebacivanja šina u sredinu najduže ulice u gradu
Tramvaji će brže ići kroz Bulevar
Autor: G.Svilar - L. Gedošević | Foto:s. đalić | 27.03.2009. - 09:59
tranvajske-sine-v.jpg


Prebacivanjem šina u sredinu, Bulevar kralja Aleksandra od „Cvetka“ do Crkve svetog Marka dobiće po dve odvojene saobraćajne trake u oba smera, tramvaji će ići brže i neće „seći“ put automobilima kao što je to sada slučaj kod Vukovog spomenika. Izmeštanjem šina biće i pokušaj da se „izleči“ bolest najduže beogradske ulice - nepropisno i nepravilno parkiranje na šinama i pored njih. Lek je pretvaranje sadašnjih tramvajskih baštica u zaustavne i trake za parkiranje.

Od ulica kroz koje prolaze, tramvaji samo u Proleterske solidarnosti i u Jurija Gagarina idu sredinom. Isto se očekuje i nakon završetka Savske ulice. Prebacivanje šina u sredinu u širokim gradskim ulicama treba raditi gde god za to postoji prostor i gde se tim potezom neće narušiti bezbednost saobraćaja, smatraju stručnjaci.

Na poslednjih nekoliko sastanaka na najvišem gradskom nivou razmatrala se stara ideja, koju je predložila prethodna beogradska vlast na čelu sa Nenadom Bogdanovićem, da se šine u Bulevaru kralja Aleksandra prebace u sredinu. Prema nekim informacijama odluka da se šine pomere je doneta, sledi projektovanje, izbor izvođača radova a onda u novembru tekuće godine i obimni radovi.
- Ideja je bila da sada rekonstruišemo šine kakve jesu pa da ih za tri ili četiri godine prebacujemo u sredinu. To je neprihvatljivo. Do jeseni bi trebalo da znamo tačan način kako ćemo to uraditi a od jeseni da krenemo sa prebacivanjem šina u sredinu – rekao je za „Blic“ Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda.

Prebacivanjem šina Bulevar će dobiti mnogo i to je odlična ideja, smatra Milan Vujanić, šef katedre za bezbednost na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
- Logičnije je da tramvajski saobraćaj bude u središnjem delu bulevara. Koliko će se time dobiti vidi se, na primer, iz situacije u Jurija Gagarina u Novom Beogradu. Po dve trake u oba smera fizički su razdvojene pa imamo neku vrstu gradskog autoputa širokog kapaciteta. Prebacivanjem tramvajskih baštica u sredinu Bulevara kralja Aleksandra tramvaje bismo praktično izvukli sa kolovoza i udaljili ih od pešaka. Postavljanjem savremenijih pragova ne bismo imali buku u centru grada – navodi neke od prednosti Milan Vujanić.

Prebacivanje „tramvajskog puta“ donekle će poboljšati i protočnost vozila. Naime, u delu Bulevara od Pravnog fakulteta do Crkve svetog Marka tramvajske šine su u sredini kolovoza ali se kod Vukovog spomenika one odvajaju na stranu. Prilikom skretanja tramvaji praktično preče put vozilima koja se kreću u saobraćajnim trakama. Kad tramvaj skrene upali se zeleno svetlo za automobile koji tako moraju da stanu. Izmeštanjem šina u sredinu možda neće u potpunosti rešiti protočnost ali opisanih situacija neće biti.

- Kad bi išao samo pravo tramvaj bi mogao da postiže i veće brzine, pa bi i prevoz putnika bio brži. Postojala bi mogućnost da se sadašnja tramvajska linija koja ide od Crkve svetog Marka ka Ustaničkoj pretvori u brzi prevoz – kaže Vujanić. Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je prilika da se u delu najduže beogradskoj ulice postave nove i savremenije šine sa gumenim pragovima, kako tramvaji ne bi pravili buku. Opravdanost se vidi iz činjenice da su neke stambene zgrade svega nekoliko metara daleko od saobraćajnih traka. Najavljena rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je prilika da se urade šire baštice sa tri šine i da se dobije prelazno rešenje za široki tramvaj, koji se koristi u svetu. Da li će to biti urađeno zavisi od projekta koji tek treba da se uradi.

- Ovo je možda prilika da se u Bulevaru postave koloseci sa tri šine i to bi bila neka vrsta začetka uvođenja širokih tramvaja. Beogradski tramvaji koji idu na dve šine moći će da se kreću i po kolosecima sa tri šine. Široki tramvaj mnogo je stabilniji i brži a može da poveze i više putnika. Mi smo dobili na poklon zelene tramvaje iz Bazela jer su Švajcarci tada uvodili one koji idu širokim kolosecima, pa im stari više nisu trebali. U svim većim gradovima u Evropi putnicima je na usluzi široki tramvaj pa čak i u Sarajevu - zaključuje Vujanić.

Šine sredinom i u Vojvode Stepe
Gradske vlasti razmišljaju da, slično planu za Bulevar kralja Aleksandra, bude urađena i Ulica vojvode Stepe.
- Dao sam nalog službama koje se time bave da u Ulici vojvode Stepe regulacioni plan koji se radi bude napravljen na sličan način kako bismo rešili problem parkiranja i svega ostalog, pošto je i tamo isti problem kao u Bulevaru – rekao je za „Blic“ gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
Kliknite za proširenje...
извор Блиц
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=85476
 
Влада":3frjxfyw je napisao(la):
Izmeštanjem šina biće i pokušaj da se „izleči“ bolest najduže beogradske ulice - nepropisno i nepravilno parkiranje na šinama i pored njih. Lek je pretvaranje sadašnjih tramvajskih baštica u zaustavne i trake za parkiranje.
Kliknite za proširenje...
Ta bolest nastala je mozda tokom zadnjie dve godine a lek za istu je kaznena politika koju policija i parking servis odbijaju da primene. Prema logici gradskih otaca (citaj ovaca), jednostavnije je premestiti sine umesto da se naplate kazne.

Ne kazem da to izmestanje u sredinu nije dobro resenje, cak sta vise izvesno je da jeste. Medjutim, obrazlozenje da se to cini kako bi svi oni koji su danas desnu traku pretvorili u parking mogli komotno da se osecaju, najblaze receno je retardirano i uvredljivo.

A sto se rokova tice - ne lipsi magarce do zelene trave...
 
- Kad bi išao samo pravo tramvaj bi mogao da postiže i veće brzine, pa bi i prevoz putnika bio brži. Postojala bi mogućnost da se sadašnja tramvajska linija koja ide od Crkve svetog Marka ka Ustaničkoj pretvori u brzi prevoz – kaže Vujanić. Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je prilika da se u delu najduže beogradskoj ulice postave nove i savremenije šine sa gumenim pragovima, kako tramvaji ne bi pravili buku. Opravdanost se vidi iz činjenice da su neke stambene zgrade svega nekoliko metara daleko od saobraćajnih traka. Najavljena rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je prilika da se urade šire baštice sa tri šine i da se dobije prelazno rešenje za široki tramvaj, koji se koristi u svetu. Da li će to biti urađeno zavisi od projekta koji tek treba da se uradi.
Kliknite za proširenje...
Po ovom tekstu od metroa neće biti ništa. Da su planirali metro, ne bi vršili nikakve rekonstrukcije, jer bi mero trebao da zameni u Bulevaru tramvaj.
- Ovo je možda prilika da se u Bulevaru postave koloseci sa tri šine i to bi bila neka vrsta začetka uvođenja širokih tramvaja. Beogradski tramvaji koji idu na dve šine moći će da se kreću i po kolosecima sa tri šine. Široki tramvaj mnogo je stabilniji i brži a može da poveze i više putnika. Mi smo dobili na poklon zelene tramvaje iz Bazela jer su Švajcarci tada uvodili one koji idu širokim kolosecima, pa im stari više nisu trebali. U svim većim gradovima u Evropi putnicima je na usluzi široki tramvaj pa čak i u Sarajevu - zaključuje Vujanić.
Kliknite za proširenje...
Jeste li vi pročitali ovo? Ovo je teška neistina, tramvaj u Bazelu ima metarski kolosek. I nemaju svi evropski gradovi normalan kolosek.
 
Taj novinar mora da je na zescem spidu toliko gluposti u tako malom tekstu katastrofa.A sto se tice Bazela to je tek gluost na kvadrat u Svici svi gradovi koji imaju tramvaj imaju metarski kolosjek to je standard kod njih .Nego posjetite forum www.autobusi.net gradski prevoz u bg mozete tamo saznati svasta zanimljivo a i sokantno za nepovjerovati nazalost a sve se tice naseg lijepog gsp
 
Još jedna stvar, kako ovi naši planeri misle da usklade tramvaj metarskog koloseka sa tramvajem na standardni kolsek? Gde bi to "široki" tramvaj završavao? Postojeći beogradski tramvaji su jednosmerni i na jednoj strani imaju ulaze, dok bi "široki" tramvaj kako su planirali bio dvosmeran (sa dva upravljačka mesta) i ulazima sa obe strane. Kako će to da reše? To će biti jako skupi zahvati.
 
Siniša":1kajqrvs je napisao(la):
- Kad bi išao samo pravo tramvaj bi mogao da postiže i veće brzine, pa bi i prevoz putnika bio brži. Postojala bi mogućnost da se sadašnja tramvajska linija koja ide od Crkve svetog Marka ka Ustaničkoj pretvori u brzi prevoz – kaže Vujanić. Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je prilika da se u delu najduže beogradskoj ulice postave nove i savremenije šine sa gumenim pragovima, kako tramvaji ne bi pravili buku. Opravdanost se vidi iz činjenice da su neke stambene zgrade svega nekoliko metara daleko od saobraćajnih traka. Najavljena rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je prilika da se urade šire baštice sa tri šine i da se dobije prelazno rešenje za široki tramvaj, koji se koristi u svetu. Da li će to biti urađeno zavisi od projekta koji tek treba da se uradi.
Kliknite za proširenje...
Po ovom tekstu od metroa neće biti ništa. Da su planirali metro, ne bi vršili nikakve rekonstrukcije, jer bi mero trebao da zameni u Bulevaru tramvaj.
- Ovo je možda prilika da se u Bulevaru postave koloseci sa tri šine i to bi bila neka vrsta začetka uvođenja širokih tramvaja. Beogradski tramvaji koji idu na dve šine moći će da se kreću i po kolosecima sa tri šine. Široki tramvaj mnogo je stabilniji i brži a može da poveze i više putnika. Mi smo dobili na poklon zelene tramvaje iz Bazela jer su Švajcarci tada uvodili one koji idu širokim kolosecima, pa im stari više nisu trebali. U svim većim gradovima u Evropi putnicima je na usluzi široki tramvaj pa čak i u Sarajevu - zaključuje Vujanić.
Kliknite za proširenje...
Jeste li vi pročitali ovo? Ovo je teška neistina, tramvaj u Bazelu ima metarski kolosek. I nemaju svi evropski gradovi normalan kolosek.
Kliknite za proširenje...
Pa iskreno da ti kazem meni to uliva nadu da ce kad se bude pravio metro ipak biti pravljen teski metro jer bi u protivnom odmah gradili LRT a ne prvo popravljali tramvajske sine ukoliko ne misle tu trecu sinu da koriste upravo za taj LRT sto me u stvari jos vise plasi. Ooo ne znam da li je to dobro ili lose... Malo sam neodlucan, a mozda i nisam.
 
Sve priče o remontima i modernizacijama (a da ne spominjem kupovinu novih) tramvaja su besmislene ako se prvo ne reši problem održavanja vozila.
Kada su stigli tramvaji iz Bazela (proizvedeni između 1969 i 1972 godine), bili su u boljem stanju od svih naših.
Loše pruge, nedostatak (kvalitetnih) delova i opreme, plate zaposlenih, nerad, neodgovornost, javašluk, neznanje, improvizacija, kratkoročni interesi rukovodstva GSP-a i gradskih vlasti - samo su neki od razloga za ovakvo stanje.
Da ne govorim o tržišnoj/profitnoj orijentaciji preduzeča - da neko u GSP-u to može da shvati, odavno bi shvatio !
A u osnovi svega mentalni sklop prosečnog Srbina sa dve osnovne osobine: glupost i ograničenost !
Kada budete mogli da ispod beogradskog tramvaja siđete u kanal u beloj košulji, kao u Bazelu ili u Beću, i da se njime šetate bez bojazni da ćete se na bilo kom mestu isprljati, onda ćemo imati i bolje i lepše tramvaje.
A onda ćemo biti i deo Evrope.
 
Да ли неко зна ТАЧНО шта је од трамваја уведено у епизоди "трамвајем у 21. век" 1982- ? (И да ли то има негде записано?)

Покушавајући да скупим на једно место разне патрљке информација, стекао сам отприлике овакву слику... али вероватно нисам у свему у праву...

Постојало до 1982:
- Круг двојке
- Бул.ЈНА и Војводе Степе преко Аутокоманде до Вождовца (Трошарине?)
- Булевар револуције од Ташмајдана до краја (Устаничке)
- Рузвелтова до Омладинског стадиона
- од Железничке станице, Савска/Булевар Војводе Мишића до Господарске механе
- малени крак до окретнице на Калемегдану, окретница на Ташмајдану, мала окретница код Железничке станице

Дограђено за 21. век:
- Генерала Жданова од Немањине до Ташмајдана
- од Господарске механе до Раковице/Кнежевца
- од Господарске механе до Бановог брда
- од Карађорђеве преко Старог моста и даље до Блока 45
- парче у Београдској улици за десетку
- од Вождовца (Трошарине?) до Бањице

И ако добро схватам, то је све било готово до 1990 - није ништа рађено од тада осим што су неке ствари реконструисане (нпр. Рузвелтова 1996-7-8-ту негде)...
 
Evo Đorđe da dodam šta je još urađeno u "Tramvajem u XXI vek":
-Novo groblje-Omladinski stadion (1984)
-Radio industrija-Ustanička (1985)
i da te ispravim, bio je produžetak od Rakovice do Kneževca, ne od G.mehane (1985).
Po godinama: Resavska (1987), Trošarna-Banjica i G. mehana-Banovo brdo (1986), Novi Beograd (1984) i deo Beogradske (1983). i to ju spucano negde oko 200 mil $.
I nešto u vezi onog kraka kod Vidin kapije. Mislim da je to najbesmislenija pruga ikad napravljena, slepo crevo, bez neke funkcije. Bilo bi funkcionalnija da je produžena do Dorćola.
EDIT:
Od 1987 na ovamo izvršeni su samo remonti, ne i rekonstrukcije. Rekonstrukcija je, u saobraćajnom smislu, kada se promeni položaj pruge radi poboljšanja saobraćaja, remont je samo zamena dotrajalih šina i vraćanje u prvobitno stanje.
 
Stižu tramvaji na daljinsko upravljanje (24 sata, 01.04.2009.)

Beograd će uskoro dobiti 30 najsavremenijih tramvaja na daljinsko upravljanje, potpuno bešumnih i klimatizovanih,
koji će se na ulicama grada pojaviti u maju mesecu. Tramvajima će se upravljati iz jednog dispečerskog centra.
U Beograd će stići i japanski stručnjaci koji će u narednih mesec dana postavljati neophodnu infrastrukturu, da bi
se tramvajima potpuno bezbedno putovalo. Vrata tramvaja će se otvarati na senzor, koji će reagovati ukoliko ispred
vrata stane putnik.

:kk:

Ovo ipak mora da je fora za 1. april.... :grand: (i novine se u danasnje vreme mnogo sale...)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh