belgrey
Higher intermediate
Evo kako užasno izgleda tramvajski prevoz na Novom Beogradu. Svakog jutra se vozim od stanice kod Delta Sitija do SKC-a i ovako izgleda vožnja: > - početna stanica, < - krajnja stanica, o - usputna stanica, x - semafor sa uobičajenim zadržavanjem, X - semafor sa veoma dugim zadržavanjem, (-------) - most
>------o------x-----X-o-------xo------X------ox-------X----xo---x----x--o----x----x--o--------o----x----(--------------)------o-X--------------o-X----x---x---x----<
Na svim semaforima tramvaj staje uvek osim u Nemanjinoj gde stane obavezno na jednom od dva (ili na raskrsnicama sa Sarajevskom ili sa Kneza Miloša). Vožnja je pravo mučenje. Užasno je spora, isprekidana, stalno kočenje, cimanje i otvaranje vrata. Ovome treba dodati i veoma česte prekide (pucanje mreže kod SC blizu nadvožnjaka iznad auto puta). Takođe je obeležavanje vozila na liniji 7 katastrofalno i često tramvaji odu iz Milutina Milankovića u garažu umesto da nastave liniju ka Bloku 45 a pri tom nemaju oznaku GAR ili je stave naknadno kada ljudi koji su već u tramvaju to ne znaju. Zaboravih da vožnja traje 10-15 minuta od Delta Sitija do Hajata i onda isto toliko od Hajata do SKC-a. Od Delta sitija do stanice na NBG mu treba 6 minuta (!?!?!?!?)
Ono što mi nije jasno je postavljanje pešačkih prelaza i semafora u odnosu na stajališta. Logično mi je da stajališta budu pre prelaza i semafora i da dok vozilo čeka da se otvori semafor može da skuplja putnike. Ako već stoji na semaforu bolje da je to u stanici. Najgore mi je kod NBG ž. stanice gde je semafor tik pre prelaza. I tu tramvaj samo što stane mora da krene i onda odmah ponovo staje. Zbog toga sam više puta izgubio konekciju na BG:Voz. Podjednako grozno je na prvoj stanici u Milentija Popovića u dolasku od Buvljaka. Tu je mali semafor odmah pre stanice a posle stanice je još jedan. Prvi je za pešake a drugi za saobraćajnice izmđu zgrada koje se ulivaju u glavnu ulicu.
>------o------x-----X-o-------xo------X------ox-------X----xo---x----x--o----x----x--o--------o----x----(--------------)------o-X--------------o-X----x---x---x----<
Na svim semaforima tramvaj staje uvek osim u Nemanjinoj gde stane obavezno na jednom od dva (ili na raskrsnicama sa Sarajevskom ili sa Kneza Miloša). Vožnja je pravo mučenje. Užasno je spora, isprekidana, stalno kočenje, cimanje i otvaranje vrata. Ovome treba dodati i veoma česte prekide (pucanje mreže kod SC blizu nadvožnjaka iznad auto puta). Takođe je obeležavanje vozila na liniji 7 katastrofalno i često tramvaji odu iz Milutina Milankovića u garažu umesto da nastave liniju ka Bloku 45 a pri tom nemaju oznaku GAR ili je stave naknadno kada ljudi koji su već u tramvaju to ne znaju. Zaboravih da vožnja traje 10-15 minuta od Delta Sitija do Hajata i onda isto toliko od Hajata do SKC-a. Od Delta sitija do stanice na NBG mu treba 6 minuta (!?!?!?!?)
Ono što mi nije jasno je postavljanje pešačkih prelaza i semafora u odnosu na stajališta. Logično mi je da stajališta budu pre prelaza i semafora i da dok vozilo čeka da se otvori semafor može da skuplja putnike. Ako već stoji na semaforu bolje da je to u stanici. Najgore mi je kod NBG ž. stanice gde je semafor tik pre prelaza. I tu tramvaj samo što stane mora da krene i onda odmah ponovo staje. Zbog toga sam više puta izgubio konekciju na BG:Voz. Podjednako grozno je na prvoj stanici u Milentija Popovića u dolasku od Buvljaka. Tu je mali semafor odmah pre stanice a posle stanice je još jedan. Prvi je za pešake a drugi za saobraćajnice izmđu zgrada koje se ulivaju u glavnu ulicu.
