Šta je novo?

Tramvaji

Да парафразирам РАСМЦ-а:

"Метро, метро, само метро, метро нама треба,
Јер из трамваја ноншалантно страшна гужва вреба".

'Ај' :vops:
 
Treba i tramvaj, al posle, a dotle samo gde ima nešto sitno da se odradi, tipa sprovođenje preko mosta kad je već tu..
 
Па је л` јесте у плану да се пусти трамвај преко новог моста? Зашто онда не ураде још два километра колосека и не доведу га негде до Општине Нови Београд? Не кошта много, а вредело би...
 
.. Možda zato što košta mnogo :)

Ustvari, ne košta strašno mnogo, i bilo bi korisno, ali dokle god gradimo samo te stvari koje su pomalo i nisu mnogo skupe, nečemo krenuti sa onim glavnim.. podržavam širenje trolejbuske mreže na kratkim jer realno nije skupa, može da reši neke konkretne probleme postojećeg sistema za ne mnogo mislim da imamo sasvim dovoljno trolejbusa i za jaču mrežu.

Širenje tramvajske mreže je super, ali ako je širimo tamo gde će i metro da se gradi, onda neće biti metroa, em zbog potrošenih para, em što će na kraći rok da se reše neki problemi i doći ćemo do priče kako nam metro ustvari i ne treba..
 
Razvoj tramvajske infrastrukture bi trebao da se odvija paralelno sa razvojem metroa. Njihove korelacije trebaju biti samo u domenu planova linije, ali ne i međusobno isključivanje celih projekata. Naravno, to je u Srbiji često problem.
 
Gde god su pare problem, isključivanje uvek preti.

Pravljenje tramvajske linije slične delu linije 45, od Bloka 45 do Zemunskog Keja, recimo, skroz ima smisla kakav god metro da se pravi, jer će po svoj prilici takva linija seći poprečno par linija metroa i BG voz kod Tošinog Bunara. Takav projekat može da isključuje metro samo iz finansijskih razloga, ali mu nikako nije konkurencija.

S druge strane, tramvaj od centra do Zemuna praktično isključuje metro na toj relaciji, jer će privremeno da reši neke probleme, i nekoliko godina opet nema ozbiljnog guranja metroa, i vraćamo se na početak, kao od '82 do '86. A to je poslednja stvar koja nam treba..
 
Jedini prevoz sa fiksnom mrezom (sine, elektricni kablovi il sta god) koji treba da se razvija je metro (podzemni dakako), ima visok prevozni kapacitet i potpuno je nezavisan od povrsinskog saobracaja i vremenskih prilika.

Sve ostale fiksne mreze su apsurdne jer kada su postavljene, stoje tu nekoliko decenija i ne mogu da se prilagode promenama grada, a urbano tkivo se ubrzano menja. U poslednjih 10 godina je recimo saobracaj promenio smer na relaciji Centar-NBGD. Sine se ne pomeraju tako lako a da ne spomonjem cenu. Ima naravno par izuzetaka a to su istorijski pravci koji cine ose urbanog tkiva recimo Bulevar.

Autobus sa druge strane moze lako da menja trasu, na duze staze (strategija razvoja) kao i na kratke (radovi na kolovozu), samo mu treba obezbediti dobar protok (zute trake ili jos boje trake fizicki odvojene ivicnjakom, efikasna saobracajna policija).

Gradovi koji ponovo uvode tramvaj (ili LRT meni je to isto) rade to mahom na pomenutim istorijskim trasama (veliki gradovi) ili samo zbog imidza (manji gradovi koji hoce da imaju smek metropole a premali su za metro). Naravno, ne zaboravimo da sinska infrastruktura takodje zahteva velike investicije i gradjevinske radove sto takodje znaci puno radnih mesta i velika lova za obrtanje.

Beogradu trebaju metro i dobra mreza autobusa u kombinaciji sa optimalnim koriscenjem postojece tramvajske i trolejbuske mreze ali bez njihovog sirenja.
 
Зидар:
Не, комбинација метро-аутобус није добра. У градовима величине Београда идеална је комбинација метро-трамвај (Беч, Пешта, Праг), пре свега због већег капацитета трамваја. Ево једноставног примера: из метроа код Фонтане изађе 200 путника за Бежанијску косу. И не могу сви да уђу у 75-цу. Дакле, Београду треба трамвај, али пре свега, ако не и искључиво, као део интегрисаног саобраћајног система чији ослонац је метро (премрежавање целог града метроом уз избацивање трамваја са свих главних праваца могуће је само у много већим градовима; у Европи су то успели само Париз, Лондон и Мадрид, а Беч је кренуо па одустао). Уз то, аутобуски превоз је убедљиво најскупљи вид транспорта на високооптерећеним трасама, што стално треба објашњавати поборницима идиотлука да је "само рат скупљи од метроа".

Када је реч о линији за Баново брдо коју поменух, лично, не верујем да ће туда метро проћи у наредних 30 година. Важније је да се сва периферија прво повеже са центром, а не да као у плану за Белам линија НБГ - Б. брдо буде трећа по реду (Систра је ни не предвиђа). Поставити трамвајске шине од Трећег булевара до Општине и укрштања са првом линијом метроа, није огроман трошак. А трамваја ћемо имати довољно, пошто почињу да стижу "шпанци", а ниједан КТ није ни близу краја експлоатације. А ето и везе "остатка" НБгд. са делом око бувљака и градском железницом.Тако да бих ја то градио.
 
Zidaru, jedini smislen razlog za nerazvijanje tramvaja su mi finansije. Ima sasvim dovoljno bitnih trasa na kojima ima smisla graditi tramvaj kako god da grad nastavi da se razvija. Problem je što se nema para i za metro i za tramvaj.

Kad se imaju dve linije metroa, već postaje pitanje šta je isplativije za neku treću liniju i za punjenje metroa putnicima.

Slažem se potpuno da će Beograd praktično imati višak tramvaja, naročito u toku renoviranja još nekih trasa (npr duže vreme nema trojke, a doskora ni bulevarom nisu išli tramvaji, samim tim ih manje treba na ulicama). Slažem se da ima i smislenih trasa za tramvaje tamo gde metroa po svoj prilici neće ni biti, a svakako neće biti u narednih 30 godina (npr pravac ka Višnjici, pravac ka Belim Vodama, neke trase po Novom Beogradu gde ima sasvim dovoljno mesta po sredinama ulica). Mislim da bi bilo odlično dodati i vezu Rakovice sa tramvajem preko mosta (koje sada nema) i uvesti novu liniju na najmanje opterećenom delu pruge, uz eventuani produžetak linije barem do bloka 39 gde se očekuje izgradnja univerzitetskih zgrada koje će vući mnogo saobraćaja, a možda čak i do Bežanije ili opštine Novi Beograd. Sve su to smisleni projekti.

Ali tu upadamo u osnovni finansijski problem. Nek se potroše pare predviđene za kilometar metroa (verovatno onaj najskuplji), toliko para je navodno spucano i osamdesetih u tramvaj za 21 vek, a efekti su bili vrlo tanki. Stoji da taj projekat nije završen, ali da je završen ne bi bilo ni gađanja podacima o navodnoj jeftinoći. Džaba jeftinoća ako problem nije rešen. Kompletan projekat bi privremeno rešio problem, ali koštao bi koliko i preko pola jedne metro linije. Tramvaji za tu liniju nisu jeftiniji od potrebnih vozova, a metro linija ispod centra kraća od 5 km (bilo koja od dve linije koje bi trebalo prvobitno praviti po Jovinovom planu) koja bi se opet dalje proširivala rešila bi više problema nego svi novouvedeni tramvaji, i još bi pokrenula stvari u pravom smeru. A svako produžavanje linije ili izgradnja nove bi eksponencijalno povećavalo korist od metroa..

U svoj priči najšašavije deluje podatak o kupovini silnih novih tramvaja pre obezbeđivanja mreže koja će da ih podrži. Znajući kako kod nas rade lobiji i da tramvaji stižu taman pred izbore, ništa nije čudno. Sad treba argument protiv forsiranja metroa da bude to što imamo višak tramvaja, a da se pravimo ludi na pitanje otkud nam uopšte taj višak i zašto pare nisu pametnije trošene..
 
@Medjutim
"U svoj priči najšašavije deluje podatak o kupovini silnih novih tramvaja pre obezbeđivanja mreže koja će da ih podrži. Znajući kako kod nas rade lobiji i da tramvaji stižu taman pred izbore, ništa nije čudno. Sad treba argument protiv forsiranja metroa da bude to što imamo višak tramvaja, a da se pravimo ludi na pitanje otkud nam uopšte taj višak i zašto pare nisu pametnije trošene..."

Управо тако. И осамдесетих је Београд дозволио себи луксуз да исече целу "флоту" трамваја, да би их заменио новима. Тако су београдски трамваји, рецимо Т-4, возили мање од 20 година (!), па се десило да, више година пошто смо их исекли, добијемо један као донацију из Немачке, где још возе. И тада су мозгови "минирали" метро. А ја се питам - како са таквим вођењем града и са таквим управљањем ресурсима уопште и може да остане пара да се направи било шта, па и метро?
 
Tada je planirano da se metro gradi iz budzeta grada i to od donacije kroz onaj samodoprinos.

A sada mora da padne medjudrzavni ugovor za kredit pa nece biti mogucnost da grad zabusava.Dakle kad pocnu da ga grade jednog lepog dana bice istrean do kraja.
 
01. 10. 2010
PRESS
Kazne najbolje rešenje
Saobraćajni stručnjaci tvrde da se samo visokim kaznama mogu sprečiti bezobzirni vozači da parkiraju na tramvajske šine. Osim što uporno apeluju, niko od nadležnih ne čini ništa da se ova bahatost spreči

KAD IMA VOLJE, IMA I NAČINA... Gradske vlasti stalno apeluju na građane da koriste javni prevoz, ali ne omogućavaju da on funkcioniše
Samo visoke kazne, uz povećanje broja saobraćajnih policajaca, mogu da reše problem bezobzirnih vozača koji parkiraju automobile na šinama, slažu se u oceni brojni saobraćajni stručnjaci. Ipak, nijedno komunalno preduzeće niti bilo ko iz gradske vlasti nije se zainteresovao da uradi nešto konkretno po tom pitanju, a pošto je najlakše apelovati, pozivi na društvenu odgovornost svakodnevno stižu iz GSP-a „Beograd", „Parking servisa", gradske uprave...
SAMO PO DŽEPU
U Skupštini grada smatraju da je rešenje povećati kazne za ovaj prestup.
- Poznato je da tim šinama idu isključivo tramvaji i u hitnim slučajevima Služba hitne pomoći, policija i vatrogasci. Ako je neko svestan zakona i problema koji može uzrokovati, a ipak ostavi automobil makar na nekoliko minuta, jer smatra da je važniji od stotine putnika u vozilu, treba ga „debelo" kazniti - rekao je Dejan Mali, član Gradskog veća.
- GSP je uveo brojne kontrole, „Parking servis" nove zone i odnedavno povećao cene, putari non-stop zatvaraju neke ulice, a nama niko neće da omogući da se normalno vozimo... Svi apeluju da koristimo prevoz da bi gužve bile manje, a onda se od nas očekuje da kao st*** sedimo po pola sata u tramvaju i da ćutimo! To je sramota vlasti u gradu i republici! - žali se Zvezdarac Petar Ivanić.
„Pauk" i bez policije
On je samo jedan od desetina ogorčenih građana koji su se javili Pressu jer su prethodnih dana čitali o bahatom vozaču koji je zaustavio šest tramvaja i nekoliko stotina putnika.
Podsetimo, iako je prekršaj zabeležen fotoaparatom, to nije bilo dovoljno da se vozač kazni jer su ga građani odgurali pre dolaska policije.
Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu, rešenje za ovaj problem vidi u većem broju saobraćajnih policajaca na najugroženijim mestima u gradu.
- Poznato je da su najugroženije ulice Cara Dušana, Vojvode Stepe, 27. marta i deo Bulevara kralja Aleksandra, jer su šine pored trotoara. Ako bi na svim tim mestima bilo dovoljno policajaca, niko od vozača ne bi ni pomislio da se parkira ili vozi na šinama - istakao je Vujanić.
Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP-a „Beograd", kaže da je jedno od rešenja i intervencija „pauka" bez naloga saobraćajne policije.
- Takođe, uvođenje komunalnih policajaca možda je jedna od solucija - naglasio je Nikolić.
Željko Đukanović, saobraćajni inženjer, smatra da za ovakvu situaciju idealnog rešenja očigledno nema.
- Recimo, u Pragu ne morate da čekate na intervenciju policije ili pauk službe. Kod nas je sve u rukama policije - rekao je Đukanović.
Boban Kovačević, generalni direktor JKP-a „Parking servis", kaže da njihova služba nekoliko puta u toku jednog dana reaguje zbog odnošenja vozila sa šina.
PET PREDLOGA ZA REŠENJE
1. Drastično povećati kazne za parkiranje na šinama u odnosu na druga nepropisna parkiranja
2. Visoke tramvajske baštice
3. Omogućiti „pauk" službi u ovim situacijama intervenciju bez saobraćajne policije
4. Izmeštanje šina na sredinu kolovoza
5. Povećati broj saobraćajnih policajaca u najkritičnijim ulicama
- Kako se ova situacija ponavlja, možda bi rigoroznije kazne imale efekta - naveo je Kovačević.
Molbe ne daju rezultate
Iz Sekretarijata za Saobraćaj predlažu izmeštanje svih šina na sredinu kolovoza.
- Vozači su nervozni, građani kasne na posao, ali nemarni vozači uporno ostavljaju automobile na šinama. Jedino rešenje je izmeštanje šina na sredinu, kao i efikasnija intervencija saobraćajne policije - istakao je Branko Smiljanić, zamenik sekretara Sekretarijata za saobraćaj.
Katarina Dragutinović, PR „Direkcije za javni prevoz", kao jedno od rešenja predlaže podizanje tramvajskih baštica.
- Metalni stubići nisu loše rešenje, ali taj deo je namenjen i vozilima hitnih službi - kazala je Dragutinovićeva.
Anketa: KAKO BISTE VI SPREČILI PARKIRANJE NA ŠINAMA?
Ljubomir Dimitrijević (80), penzioner
- Ovo je problem koji muči Beograđane, ali niko od nadležnih ne želi da ga reši! Da sam ja na vlasti, ne bih samo kažnjavao ovu bahatost novčano, već bih oduzeo i dozvolu i naredio da „pauk" odveze automobil na najdalje mesto u gradu da bi morao i taksi da plati.
Branko Miličić (20), student
- Smatram da je sve na policiji, koja očigledno ne obavlja svoj posao kako treba. Dakle, predlažem više saobraćajnih policajca na kritičnim tačkama. Naravno, nakon intervencije treba duboko „zaći" u džep nesavesnih vozača, kako bi ubuduće vozili što dalje od šina.
Ljubica Stevanović (20), student
- Izgleda da su kazne za nepropisno parkiranje i ugrožavanje tramvajskog saobraćaja suviše male, pa je ljudima to već postalo navika. Kada bi morali da izdvoje celu platu zbog kršenja zakona, verovatno bi sledeći put razmislili dobro pre nego što se parkiraju.
Nenad Lukić (46), preduzetnik
- Možda bi veća aktivnost saobraćajne policije mogla da smanji broj ovakvih situacija. Kada bi postavili saobraćajce na svim ugroženim delovima grada i nosili automobile za samo tri minuta zadržavanja, sigurno je da bi građani više poštovali propise.
Danka Mitušinovć (41), mašinski inženjer
- Očigledno je saobraćajna policija suviše blaga prema nesavesnim građanima, pa oni bez problema voze po šinama. Mislim da im treba oduzeti vozilo, zatim saobraćajnu i vozačku i naravno napisati maksimalnu novčanu kaznu za ovaj prekršaj.
Spomenka Mitić (60), penzioner
- Veće kazne! Ništa neće uticati na savest naših vozača sem novca! Nikakve molbe i apeli! Ako već nema dovoljno saobraćajnih policajaca, neka kazne budu nenormalno visoke, uz oduzimanje vozačke na nekoliko meseci. To će ih sigurno naterati da se zamisle.
 
Oduzimanje (zaplena) automobila!
naughtyk.gif
Verovatno bi bilo najdelotvornije! :dil:
 
Не капирам зашто се форсира на трамвајима, нисам упућен толико као и остатак екипе на форуму али сматрам да је ТРОЛА најадекватнија из више разлога:

-нису јој потребне шине које гутају много пара за одржавање итд.
-мрежа није фиксна у случају квара итд.
-јефтиније су при куповини од трамваја, а чини ми се и брже.
-лако је прилагодљива свим условима, а исто тако не загађује животну средину.

Да се ја питам, ја би све трамвајске шине пребетонирао и пустио троле да иду тим путем. Претпостављам да негде грешим у свему овоме... :)
 
Glavni problem kod trola je sto jos uvek nisu pouzdane i sto imaju mnogo manji kapacitet i brzinu u odnosu na tramvaje...
 
Sinski sistem je na duzi rok verovatno isplativiji a i vizuelno prepoznatljiv. Preceze se vise ljudi, moguce je upariti vozila. Inace, vozila mogu imati i vise od tri dela etc... Ali potrebno je sve staviti na papir. zanemariti tradiciju i videti koliki je realan trosak
 
Čitajući onaj članak gore :rolleyes: mogu da kažem Lrt je muka pregolema ;) ali avaj,eto zašto prilikom rekonstrukcije šina u Bulevaru ispred zgade Arh/građevine nisu podigli baštice na pristojnu visinu,također u Savskoj tu je trebalo posebno izdignuti prugu+ograda :kafa:
 
Jao, ljudi, sto su dobri bechki tramvaji! :kk:

Mislim na nove modele vozila... Moj primarni utisak kraceg boravka u Bechu. :lol:


Naravno, u pitanju su hiljadu i po milimetarski koloseci, niskopodni tramvaji (k'o gliste dugachki, hoce li takvi biti i nashi CAF-ovi? :) ).

A, sto se tramvajskih bastica tiche, kada ih vec spominjete, upravo suprotno. Na nekim stajalistima se kolovoz izdigne, pa imate utisak da je tramvajska mreza blago ukopana (mozda desetak centimetara), te je izlazak iz tramvaja moguc za sve - stare, roditelje sa kolicima, invalide... :)



HoTJu tak'e u Beogradu, hoTJu! :gobb:

:laugh:
 
Moji utisci o tim tramvajima nisu baš pozitivni. Kvare se, neki su se zapalili, a i čudno škripe. U većini tokom leta se ne možeš voziti pošto je vrelo, kao u našim zglobnim BKM pošto imaju takve male luftere, a jedino onaj poslednji model ima klima uređaje (mislim da su u njemu crvena plastična sedišta). U suštini čekao sam uvek stari tramvaj, sa drvenim sedištima, koji je za mene udobniji.
Inače, nisam jedini koji se žali na te tramvaje, slični su i komentari putnika.
 
E, jeste, taj sa crvenim sedistima i zutim rukohvatima. :D

Zale se putnici? :| Pih, ja sam sam onda bash naseo na komfor, koji je, kako kazes, prividni... :/


Dok se ne vratim ponovo u Bech, chuvacu ih u lepom secanju. :D


Sto se shkripanja tiche, nista nije moglo da nadjacha shkripu nashe sedmice koja me je dochekala po povratku (mislim pre svega na vrata na koja sam ushao)... :laugh:
 
Vrh