Šta je novo?

Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]

Cek, cek, cek!
Zasto tako???
Ja sam laik za ovu oblast, ali po meni je pitanje sasvim na mestu.
Aj hipoteticki iako se nadam da nikada tuda nece ici, ali kakva je dalje procedura ako tu ispod kneza treba da prodje meteo linija?
Smetaju li ovi ukoso i horizontalno postavljeni sipovi za realizaciju tako necega?
Smeju li se oni u tom slucaju rusiti a da ne naruse statiku i nosivost objekta?
Jer da se razumemo, ako se ispod okolnih objekata 'busi' i postavlja sipove radi 'zastite' istih, pojasnite mi zasto (ako) se to radi i u pravcu ka ulici?
Hvala :)
 
Delija":2tj3cd08 je napisao(la):
Зума и његова метафизика... Свуда унаоколо су зграде старе и по сто и више година. Ово је класично обезбеђивање темељне јаме и заштита околних здања. У ствари није класично, са слика се види да ово раде врло педантно и квалитетно а што околна здања свакако заслужују. А ако је нешто и постојало испод темеља старих зграда то наслеђе је онда недоступно за вјек и вјекова осим ако неко не зацрта да преоре и поруши ова стара, културно, историјски и архитектонски вредна здања. Што се археолошких налазишта тиче она су на овој парцели откривена и испитана по забадању првог ашова пре око 10ак година. Било је ту разних прича али од тог момента пуна одговорност пада на наше надлежне институције. У околини остаци из римског периода се налазе и испод Париске улице, вероватно и испод саме Кнез Михаилове. А чисто сумњам да је ишта било или преживело од тих остатака испод самих здања која су изграђена крајем 19 и почетком 20. века.

Kao što smo oboje ovako lepo primetili, ispod ulica ih očigledno ima.

kal1.jpg


Gde ide ova linija? Zar misliš da su ovi ostaci jedini preostali u okolini?

pariska-ulica-u-beogradu2.jpg


Da ponovim još jednom. Lepo sam rekao ispod okolnih ulica, ali u ovom slučaju i ispod biblioteke. Ove ulice su na istom mestu veoma dugo, pa su ispod njih stariji (dublji) arheološki slojevi prilično očuvani, jer taj prostor nije bio slobodan za gradnju (a u novije vreme je bio praktično nepristupačan zbog saobraćaja), pa skoro da nije ni bilo dubokog kopanja. A ako se negde na brzinu nešto i kopalo, to sasvim sigurno nije bilo na velikoj površini. Ispod temelja OBIČNIH zgrada su naravno male šanse da se nešto nađe, ali biblioteka grada nije obična zgrada. Deo prostora ispod nje je namerno ostavljen nedirnutim. Plafon u Rimskoj dvorani je ionako veoma nizak. Ne vidim zašto se u neka buduća i srećnija vremena čak i tu ne bi moglo kopati još malo dublje. A ni sama ta zgrada neće biti večna. Tako da ovaj plac ima prilično dugačku liniju dodira sa zemljištem ispod svake od četri arheološki nedirnute okolne ulice (preostale zgrade su samo na ćoškovima pravougaonog bloka), plus očuvani podrum biblioteke na jednom od njih. I sada je duž svih tih dodirnih linija upravo kroz ovo arheološki očuvano i neispitano zemljište (ispod delova sve 4 ulice i biblioteke) bočno nabijena gusta mreža betonskih šipova.

Зашто човече овако фантазираш? Какав топловод, какве инсталације? Неко ће поред да гради још један тржни центар? Ајд одмори мало.

Kakav sad tržni centar? Kuda se inače u gradovima provlače nove instalacije? Ispod ulica ili ispod temelja postojećih zgrada?? Kraj je tobože posebno bogat kvalitetnom infrastrukturom pa nikada neće biti potrebno kopanje? Šta ti uopšte znači ovaj komentar? I sad ja fantaziram?
 
Па да, фантазираш или можда заговараш нову обимну градњу у и око Кнез Михаилове тик уз Калемегдан која би захтевала додатну комуналну инфратруктуру? А да знаш било шта о грађевинарству знао би да додатни комунални капацитети које гради држава не иду кроз приватне поседе и поготово не иду кроз АБ темеље на приватним поседима.

Као што рекох. Било какве препознатљиве арехеолошке ископинеили не постоје испод већ изграђених здања у Кнез Михаиловој или су из очигледних разлога недоступне. У том смислу није ни битно да ли постоје испод тих здања јер би једини начин њиховог истраживања био рушење историјског језгра овог града и ове државе.

Лаки, та имбецилна метро линија од трга до К. Венца није могућа управо због археолошких налазишта која се налазе испод целог трга и вероватно испод Кнеза и поготово К. Венца. Но и тај план је подразумевао дубљи тунел управо због постојећих зграда и инсталација. Да се којим случајем определе за ту лудост цена те деонице би порасла вишеструко. Такво је искуство било Атине нпр.
 
Ponekad imam osećaj da pišem na nekom stranom jeziku jer svaku tvrdnju moram da pojednostavim i ponovim bar tri puta. Arheološki neispitani deo su ulice, a one nisu privatne, niti su deo placa na kome se pravi tržni centar, niti su ispod bilo koje zgrade. Isto kao što ispod Pariske ulice postoje ostaci, tako postoje i ispod kolovoza i trotoara Knez Mihajlove, Kralja Petra i Uzun Mirkove ulice. A ispod svih njih već jeste ili će biti provučena gusta betonska rešetka šipova koja će sve ostatke na koje naiđe sigurno uništiti. Evo i crteža, ako to nešto znači. Ucrtan je samo onaj deo šipova koji prolazi ispod ulica na onim njihovim delovima na kojima u ovom bloku nema postojećih zgrada, pa je zid iskopa blizu ulice, tj tamo gde su šipovi blizu ovih ulica, pa tako ustvari idu ISPOD njih (i ispod biblioteke koja je poseban slučaj). Inače broj šipova je na ovoj skici samo simboličan. Samo na označenom delu Knez Mihajlove ih u stvarnosti ima verovatno bar 40 komada, i to u samo jednom od, za sada, dva po visini razdvojena reda. Takođe, sve instalacije koje će se ubuduće provlačiti za servisiranje čitave bliže i dalje okoline će očigledno ići baš duž ovih istih ulica, jer drugde i ne mogu da prođu, i to pod pravim uglom na ove šipove. Možda promaše po visini, ako mogu biti plitko ukopane, ali teško nama ako budu morale ići ispod ne previše zakošene ravni koju oni definišu u sve 4 okolne ulice (sigurno ne više od 30 stepeni u odnosu na horizontalu).

RajicevaTrzCentar2.jpg


Usput, na ovoj slici možete videti i par bednih arheoloških sondi kojima je kobajagi ispitan ovaj prostor, tako da ubrzo postane moguće da se proglasi da ovde tobože nema ništa, i da se gradnja može nastaviti ... valjda ... bar sudeći po posledicama, jer ja ustvari nikada nisam čuo za konačni izveštaj posle ovih istraživanja.
 
Да је на површини на којој се гради Рајићева нађено ишта археолошки епохално, не би инвеститор дозволио могућност да се локација тако олако фотографише од стране сваке шуше већ би дигао ограду и ставио обезбеђење.

Према томе, молим лепо. Локација је испитана, радови због тога и стоје целу деценију.

Ако у неки сегмент археологије у Србији треба да се улаже, то је Винча која се распада и урушава. Имајући у виду археолошке приоритете, ове, што каже Делија, "метафизике" о прекопавању централних градских улица ради налажења покојег камена или опеке су апсолутно немогуће и бесмислене а и непотребне за дуги низ година. И то ако предпоставимо да исти налази већ нису упропашћени провлачењем комуналне инфраструктуре свих ових деценија.
 
Delija":3otxw3fu je napisao(la):
Лаки, та имбецилна метро линија од трга до К. Венца није могућа управо због археолошких налазишта која се налазе испод целог трга и вероватно испод Кнеза и поготово К. Венца. Но и тај план је подразумевао дубљи тунел управо због постојећих зграда и инсталација. Да се којим случајем определе за ту лудост цена те деонице би порасла вишеструко. Такво је искуство било Атине нпр.


И ја мислим да та траса не ваља, али треба имати у виду да је у старом пројекту метроа била предвиђена деоница Трг републике - Калемегдан (линија М2, али би се градила одмах, у оквиру прве фазе), дакле у непосредној близини.
Неће ни ваљати метро систем ако заобиђе Београд у шанцу, тј. старо градско језгро. Другим речима, мораћемо једном туда да копамо. Археолози нек раде свој посао, грађевинци свој, и тако редом.
 
Није тачно да би се та траса градила одмах. У првој фази би се само градила деоница земун-вук преко т. терасе. А Јовин одавно не инсистира на тој другој линији која је тада можда и имала смисла а данас јок.

Зума о каквој густој решетци шипова испод улица причаш? Ове рупице нису за шипове. Шипови су одавно побијени по ободу темељне јаме а сада су додатно ојачани али не никаквим хоризонтално побијеним шиповима за које ја иначе први пут чујем сад од тебе. Дакле, фантазираш.
 
Е, па, није тако. Прва фаза из тог пројекта је Меркатор - Вуков споменик + Калемегдан - Аутокоманда. Баш је поменути увек инсистирао да се нипошто не гради само прва линија; несрећног Спасоја Крунића је жестоко напао када је покренуо причу о градњи прве линије ("Зашто само М1? Не, него прва фаза" итд.).
 
Zaista, šta bi falilo da izgradimo par stanica tog (za sada) slepog creva, negde od Terazija do Kališa?

Realno, uvek postoji potreba da se najstroži centar pokrije metroom.
 
Пантограф":t1ikdla9 je napisao(la):
Е, па, није тако. Прва фаза из тог пројекта је Меркатор - Вуков споменик + Калемегдан - Аутокоманда. Баш је поменути увек инсистирао да се нипошто не гради само прва линија; несрећног Спасоја Крунића је жестоко напао када је покренуо причу о градњи прве линије ("Зашто само М1? Не, него прва фаза" итд.).
Е па јесте тако и то по званичним документима и прогласима Јовина и академије из 2006. и потом 2009. године. Као да се расправљам са дететом, Све и да није тако (а јесте) какве везе има? Кад би се ови билмези коначно смиловали Јовин би наступио са ставом - "Или ми градите две линије или ни једну" !? У осталом, одувек је био план да се креће од метро-друмског моста а да се прво отвори део прве линије Творничка - Вук.

На страну то, негира те сама планирана динамика радова а која стоји у плану метроа. Могу све те документе да објавим овде, и већ једном јесам пре пар година.

Но, јесте тачно да је по том плану следећа на реду м2 али опет, ради се 6-7-8 години изградње метро система. До тада ту линију лако можемо кориговати по садашњим потребама. Али понављам, једино на чему Јовин исистира последњих 10-15 година јесте прва фаза прве линије око које се сви ми овде иначе слажемо.
 
Настрадаће ти живци начисто од толике тврдоглавости.


18. 12. 2008. BEOGRAD
- Autor: J. DRAGIĆEVIĆ Izvor: PRESS

ODLUKA O METROU ZA TRI MESECA

Odluka o tome kakav metro će se graditi u Beogradu biće doneta za tri meseca, najavio je juče ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. On je istakao da će odluku doneti radna grupa koja je osnovana nakon što je Nacionalni savet za infrastrukturu proglasio izgradnju metroa u Beogradu značajnim razvojnim projektom Srbije.

...

Prema rečima Branislava Jovina koji je bio i rukovodilac sektora za metro u kojem je urađen projekat iz 70-ih za prvu fazu izgradnje metroa koja će obuhvatiti 14 kilometara sistema potrebno je 1,1 milijarda evra.

- Svi urbanistički planovi koji se baziraju na automobilsko - tramvajskom saobraćaju u gradu, moraju odmah biti suspendovani. Takvim sistemom ništa se ne dobija, a saobraćajne gužve će se samo povećavati - naveo je Jovin.

- Naravno, Grad Beograd ne može sam da finansira ovu etapu, pa će u tome pomoći Republika. Međutim, ta pomoć se odnosi samo na prvu fazu, koja obuhvata izgradnju depoa, linija Stari Merkator - Vukov spomenik i Kalemegdan - Autokomanda, kao i 18 stanica. Ostale etape grad će morati sam da finansira, od nadoknade za građevinsko zemljište. Prva faza biće gotova za šest do osam godina - navodi Jovin.


Итд.

Да, баш тако би рекао: "Само М1? Не може, мора и М1 и М2". Знам човека и више пута ми је то казао. И написах ти изнад коме је то већ поручио. И у праву је човек, пошто би метро који само тангира историјско језгро града на Теразијској тераси и код Скупштине био веома глуп метро - јер је то језгро најатрактивније што Београд има.
Дакле, још није било плана београдског метроа без копања унутар шанца. Археолози ће ту морати да раде, и да се озноје.


@mekbejn
За тако нешто проблем је депо.
 
O metrou mozemo nastaviti u temo gde joj je mesto.

A ja na ovim zuminim fotkama ne vidim nista neobicno za ovako duboke iskope a ni traga arheoloskim nalazima makar ovako povrsno sa fotografija.
 
И ако се нешто пронађе, процедура је јасна (рецимо, посмртне остатке из римских гробова на крају однесу на неко од београдских гробаља). Не треба драмити, јер сигурно сврха археологије није да заустави развој града, већ напротив.
 
stf":218ct8dw je napisao(la):
Да је на површини на којој се гради Рајићева нађено ишта археолошки епохално, не би инвеститор дозволио могућност да се локација тако олако фотографише од стране сваке шуше већ би дигао ограду и ставио обезбеђење.

U pitanju je optosnimak Beograda koji je radila Geosrbija, a republički geodetski zavod nije nikog pitao za dozvolu sme li da snima. Svako ga u velikoj rezoluciji može videti na njihovom portalu http://www.geosrbija.rs/rga/default.aspx?gui=1&lang=2

Delija":218ct8dw je napisao(la):
Зума о каквој густој решетци шипова испод улица причаш? Ове рупице нису за шипове. Шипови су одавно побијени по ободу темељне јаме а сада су додатно ојачани али не никаквим хоризонтално побијеним шиповима за које ја иначе први пут чујем сад од тебе. Дакле, фантазираш.

Ankeri, "osiguranja temeljne jame", ono što prihvata bočne sile koje deluju na inače neobezbeđen zid "temeljne jame" tokom gradnje, zovi ih kako hoćeš, ali mi izgleda da je na forumu sa ovako širokim krugom čitaoca bolje u početku upotrebiti termin koji svi koji čitaju mogu odmah da vizuelizuju jer je poenta zamisliti kako to ispod okolnih ulica stvarno izgleda. Ima ih raznih. Evo šta kaže Novkol koji izvodi ove radove (ako se koristi ova tehnologija, pošto ima i drugih)

Tehnologija jet grouting
http://www.novkol.co.rs/general.php?id=177

"Osnovne karakteristike "jet grouting"-a je da se pod pritiskom od 500 - 600 bar u tlo injektira cementno mleko, koje se meša sa degradiranim tlom (usled velikog pritiska) i sa česticama tla (agregat) formira beton marke 5 -20 MB."

177-1.jpg


U ovom slučaju se radi i bočno osiguranje zidova, ovako

175-2.jpg


Primer kako izgledaju betonski stubovi rađeni ovom tehnikom. Za bočne ankere razlika je samo u željnoj debljini.

acc_colonne.jpg


ili ovako

177-2.jpg


Evo i šta oni sami kažu, uz njihove sopstvene slike iz jame.

Izvođenje dela radova na izgradnji hotelsko – poslovnog kompleksa u Rajićevoj ulici Beograd

http://www.novkol.co.rs/general.php?id=279

Obrati pažnju na mali ugao, u odnosu na horizontalnu ravan, pod kojim se ovde buši.

279-1.jpg

279-3.jpg

279-4.jpg

279-5.jpg

279-8.jpg

279-6.jpg
 
To ankerovanje je u stvari "sidrenje" sipova, kada je pritisak zemljusta ogroman, da ne bi bilo urusavanja. Kao sto si lepo i nasao, ubrizgava se cementno meko pod velikim pritiskom, a ne beton, a kamoli armiran beton. Tu pre svega trenje sprecava cupanje tih ankera. To ima privremeni karakter, dok se ploce podzemnih nivoa ne urade, koje ce da spregnu celu konstrukciju i onemoguce urusavanje, pucanje ili deformaciju sipova. Dakle, u slucaju da se metro ikad gradi tuda, nije nikakav to problem za TBM masinu, ili ako se kopa cut&cover metodom nije problem to iskopati. Instalacije ne idu tako duboko nikad, inace bi vec popucale.

Mala dogresija, kada je radjen vracarski tunel, na pocetku su dosta imali problema sa muljevitim tlom gde se masina zaglavljivala, pa su onda ubrzigavali cementrno mleko da stabilizuju i ocvrsnu teren. Tako da to nije problem.
 
Пантограф":1bpj9j5n je napisao(la):
Настрадаће ти живци начисто од толике тврдоглавости.


18. 12. 2008. BEOGRAD
- Autor: J. DRAGIĆEVIĆ Izvor: PRESS

ODLUKA O METROU ZA TRI MESECA

Odluka o tome kakav metro će se graditi u Beogradu biće doneta za tri meseca, najavio je juče ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. On je istakao da će odluku doneti radna grupa koja je osnovana nakon što je Nacionalni savet za infrastrukturu proglasio izgradnju metroa u Beogradu značajnim razvojnim projektom Srbije.

...

Prema rečima Branislava Jovina koji je bio i rukovodilac sektora za metro u kojem je urađen projekat iz 70-ih za prvu fazu izgradnje metroa koja će obuhvatiti 14 kilometara sistema potrebno je 1,1 milijarda evra.

- Svi urbanistički planovi koji se baziraju na automobilsko - tramvajskom saobraćaju u gradu, moraju odmah biti suspendovani. Takvim sistemom ništa se ne dobija, a saobraćajne gužve će se samo povećavati - naveo je Jovin.

- Naravno, Grad Beograd ne može sam da finansira ovu etapu, pa će u tome pomoći Republika. Međutim, ta pomoć se odnosi samo na prvu fazu, koja obuhvata izgradnju depoa, linija Stari Merkator - Vukov spomenik i Kalemegdan - Autokomanda, kao i 18 stanica. Ostale etape grad će morati sam da finansira, od nadoknade za građevinsko zemljište. Prva faza biće gotova za šest do osam godina - navodi Jovin.


Итд.

Да, баш тако би рекао: "Само М1? Не може, мора и М1 и М2". Знам човека и више пута ми је то казао. И написах ти изнад коме је то већ поручио. И у праву је човек, пошто би метро који само тангира историјско језгро града на Теразијској тераси и код Скупштине био веома глуп метро - јер је то језгро најатрактивније што Београд има.
Дакле, још није било плана београдског метроа без копања унутар шанца. Археолози ће ту морати да раде, и да се озноје.

Историјско језгро су и Теразије и оно ће све више бити интегрисано као целина ширењем пешачке зоне. А језгро око Кнез Михаилове јесте најатрактивније у туристичком смислу али то није никакво оправдање за метро. Тамо више неће бити нове градње, неће расти густина насељености (вероватније је да ће се чак и смањити) а а пошто је т. терааса практично почетак пешачке зоне ни тим туристима неће бити занимљиво да прескоче њен највећи део и на површину избију у сред Кнез Михаилове. На страну то,само језгро града око Кнез Михаилове и сада сасвим лепо функционише. Једини проблем је око ње, са јавним превозом и правцима Бранкова и 29. новембар те аутобуским терминусом на "тргу". И да поновим тај крак друге линије као и оно што су планирали по ежису би били најскупљи километри целог система а економска и урбанистичка добит најмања. По мени, планирана станица градске железнице испод трга одрађује посао у комбинацији са станицама прве метро линије на тргу Николе Пашића и Т. Тераси.

Елем, што се тиче фаза градње:

picture1.jpg


picture2.jpg
 
Tržni centri utiču na povećane potrebe za saobraćajem mnogo više od stanovanja. Glupa ideja da se Kalemegdan sa tri strane okruži poslovno trgovačkim centrima ima visoku saobraćajnu cenu, pogotovo za stari deo grada. Imaćemo novi prostor u Rajićevoj, komercijalni prostor u nečemu što će zameniti projekat Oblak, onaj u Zahinom centru i ono što će tek biti izgrađeno umesto baraka iza njega (u svakom slučaju bar isto toliko visoko, ali veće gustine i sa sličnom korisnom površinom). Druga komponenta koja će uticati na povećanje broja posetilaca, pa onda i saobraćaja, je najavljeno bočno širenje pešačke zone oko Knez Mihajlove a time značajno povećanje ponude u njoj. Treći razlog povećane potrebe za transportom je aktiviranje Donjeg Grada i Savskog priobalja posle uklanjanja pruge, a jednog dana i saobraćajnice oko Kalemgdana. Tu će takođe biti bitno više sadržaja, možda umesto teniskog centra i njegovih terena koji tu nemaju šta da traže, ali i u obliku splavova na reci i malih uslužnih objekta duž obale. To bi trebalo da privuče sasvim nove ljude kojima je direktni cilj baš priobalje i Donji Grad, a mnogo manje gužva oko Knez Mihajlove.

Od Trga Republike do obale Save kod Nebojšine kule ima 2 kilometra, pa bi on kao najbliža stanica metroa ipak bio predaleko od geometrijskog centra čitave ove zone od interesa, a ona obuhvata ne samo proširenu pešačku zonu Knez Mihajlove, nego i Kalemegdansku tvrđavu, obale Save i Dunava, same reke i splavove na njima, zelenu zonu Donjeg Grada, Beton halu i budući poslovni prostor u njegovoj pozadini, Zahin centar i njegovog budućeg suseda ka Tadeuša Košćuška, i sportski centar 25. maj. Metro stanica na kraju Knez Mihajlove je daleko povoljnija kao centralni saobraćajni terminal u središtu svih ovih sadržaja, od stanice koja se nalazi na samoj ivici ove zone. Površina koju bi ova poslednja trebalo sama da opslužuje je ipak prevelika, pogotovo uzevši u obzir njenu privlačnost, ali i sve ljude koji bi sa nje išli na sasvim druge strane, ka Terazijama, Dunavu i drugde. Potrebne su dve metro stanice. U srcu Starog Grada ionako ne može biti kvalitetne sekundarne saobraćajne mreže.
 
За дугорочну одрживост (пешачког) центра града тамо где је одувек био, посебно у условима конкуренције шопинг молова као својеврсних градских центара, неопходан је метро. Ниједан план метроа до данас није заобишао историјско средиште и најпривлачнији део нашег насељеног места - Београд у шанцу - па тако неће ни неки будући, без обзира шта мисле млади револуционарни умови са форума Беобилд.

Смешно је и помислити да зона Кнез Михаилове улице треба да остане без метроа, а да је он, са друге стране, неопходан рецимо Старом меркатору.
 
ukloniti sinski koridor koji postoj, povezuje dunavsku i savsku obalu i koji se ukrsta sa predvidjenom trasom m1 linije da bi se iskopao tunel ispod knez mihajlove a sve to da bi tc u rajicevoj bolje radio. do jaja, obzirom da zivimo u srbiji sve je moguce, pa i ovo

stanica u zoni trga ili terazija bi za nase uslove i mogucnosti savrseno pokrila centar grada i zonu do kalemegdana. cak bi mnogo bolje uticala na samu knez mihajlovu koju bi prakticno integrisala u pravu pesacku i turisticku zonu zajedno sa tvrdjavom. vamo se prica o prosirenju pesacke zone do slavije a problem je sto ce od albanije do kalemegdana morati da se ide peske ili mozda trolom

sa tom lovom iz malo pameti da se iskoristi postojeci koridor cak bi i linija koja bi pokrila juzni deo grada mogla da se izgradi skoro pa cela
 
Zuma
i opet +1 :)

Ankeri nisu problem, ,,krtica,, ih preseče ko od šale
pitam se šta se dešava sa objektom koj čitavom jednom stranom ostane bez bočnih ankera
ništa... postaje krivi toranj, dok se ne proglasi da objekat više nije za upotrebu ...
rok... ma koj rok , šta ima veze, tada je lova je već marnuta :laugh:
 
Boco, hvala na podršci. Nažalost, bar što se tiče onog dela mojih primedbi koje se tiču trajnosti potrebe da ankeri preuzmu na sebe bočni pritisak na zidove jame, ja i ti nismo u pravu, a Milanče jeste. Ja sam originalno spomenuo dva problema. Prvi je da je na ovaj način izrešetano jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u gradu, ono koje se nalazi ispod sve četri okolne ulice, što je praktično i jedina površina na kojoj nije bilo gradnje, pa su dublji slojevi nalazišta verovatno netaknuti (što je i dokazano ostacima ispod šina u Pariskoj ulici). Kao drugi problem sam spomenuo prepreku koje ankeri prave ispod ove četri ulice. Ovo prvo i dalje stoji, ali ovo drugo ne, mada je i dalje problem u drugom smislu. Kada se izgrade horizontalne betonske spratne ploče donjih nivoa, one će na sebe prihvatiti bočni pritisak okolnog zemljišta, povezati i ukrutiti sve zidove, pa bi se spoljašnji ankeri onda mogli izvaditi. Tako da moja prva primedba i dalje stoji, a ova druga se sada svodi na pitanje da li će nam ta dubina ikada trebati (naravno da hoće), i ko će tada platiti uklanjanje ovih prepreka, ako to "usput" i "besplatno" ne bude radila mašina koja kopa tunel za metro (a sigurno neće u bar tri od četri okolne ulice, a verovatno ni u četvrtoj).

Videvši ovako visoke podrumske zidove palo mi je na pamet da možda žele da i na tom nivou imaju ogromne prostorije veoma visokih plafona koje možemo videti i po svim drugim tržnim centrima u gradu (Merkator, Ušće, itd). Tada bi bilo neophodno trajno obezbediti visoke bočne zidove, ankerima ili nečim drugim čega nije bilo ni na vidiku, dok ankera ima u ogromnim količinama. Zato sam to spomenuo kao njihovu moguću nameru. Međutim Milanče me je podstakao da pogledam šta su stvarno planirali za podrumski prostor, pa je ispalo da tu treba da bude podzemna garaža. Garažama nisu potrebni visoki plafoni, već baš suprotno, puno nivoa, pa će tako horizontalne betonske ploče biti sigurno postavljene. Što onda znači da su ankeri zaista samo privremeno potrebni. Međutim to onda otvara novi problem njihovih uklanjanja, vremena i novca potrebnog za to, budućeg ometanja saobraćaja, kao i ključno pitanje ko će onda to da plati. A što se arheologije i istorije Beograda tiče, e pa tu možemo samo da plačemo. Toliko smo slobodni.
 
Inače, ovde postoji zanimljiv pravni i finansijski aspekt, pa ako neko ume da odgovori bilo bi lepo čuti kakva je praksa u svetu. Bio sam ubeđen da bilo koji podzemni deo privatnog objekta ne sme prelaziti regulacionu liniju više nego što je pravilnikom dozvoljeno. To bi značilo maksimalno 1 metar, bar po članu 34. odavde :

"Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju"
http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/ ... -izgradnju

Da li ovo znači da pravilnik ne važi ako je u pitanju privremena ali velika konstrukcija, kao naprimer više od 100 masivnih ankera u bar dva reda (puta 4 debele sajle za svaki od njih)? Ko u tom slučaju plaća njeno uklanjanje? Ili ako je dovoljno duboka? Ili je bez obzira na dubinu, ovakvo, u praksi verovatno trajno korišćenje ili bar ometanje javne površine od strane privatnika, ipak ilegalno?
 
Пантограф":277vftgr je napisao(la):
За дугорочну одрживост (пешачког) центра града тамо где је одувек био, посебно у условима конкуренције шопинг молова као својеврсних градских центара, неопходан је метро. Ниједан план метроа до данас није заобишао историјско средиште и најпривлачнији део нашег насељеног места - Београд у шанцу - па тако неће ни неки будући, без обзира шта мисле млади револуционарни умови са форума Беобилд.

Смешно је и помислити да зона Кнез Михаилове улице треба да остане без метроа, а да је он, са друге стране, неопходан рецимо Старом меркатору.

За разлику од читавог низа градова у којима метро није заобишао центар града Београд има ту морфолошку карактеристику терена по коме је тај историјски центар града на својеврсном полуострву, такорећи рту у виду слепог црева и да то изискује једну чеону метро линију (јовинова М2) за разлику од већине градова где је центар покривен унакрсним пролазним линијама.

Београд није довољно богат да ради чеону линију јер је некоме мрско да од Теразија пешачи до Калиша. За ту једну станицу постоје троле које би постале фидер.
 
Ne brinite za stabilnost objekta kad se iseku ankeri, sile od tla ce preuzeti ploce podzemnog dela jednom kad ocvrsne beton.

Sent via Tapatalk
 
Vrh