jddipqd":w3lrff1p je napisao(la):
Pa valjda je poenta da centar grada bude privlačan i pristupačan velikom delu populacije.
stf":w3lrff1p je napisao(la):
Zuma":w3lrff1p je napisao(la):
Deo ljudi koji bi inače voleo da ovde dolazi to trenutno ne radi zbog problema parkiranja.
Аха, значи ко тренутно нема техничку могућност да дође на Калемегдан, не треба му је ни омогућити јер ће оним изабраним срећницима који сада на њега долазе бити урушен квалитет?
Врло занимљив пример себичлука.
Nekada se nečega moramo odreći da bi dobili nešto vrednije. Silno sam vreme izgubio detaljno pričajući o istom tom problemu tokom rasprave o Zahinom centru, pa je bez veze sve to ponavljati. Suština je uobičajeni proces optimizacije korišćenja resursa, ali je njegov opis malo teži zadatak.
Kada u gradu postoji posebno vredan ili posebno redak prostor, veoma dobro prilagođen jednom određenom i uskom načinu korišćenja, ili kada je potražnja za njim veća od kapaciteta (zbog ulica, saobraćaja, ukupne površine, itd), nužna je njegova specijalizacija. Najgore što možete uraditi je preterati u pohlepi maksimalne eksploatacije te popularnosti pretvarajući ga u seoski vašar uvođenjem niza sasvim NOVIH TIPOVA sadržaja jer to degradira baš ono u čemu je on jedinstven i nezamenjiv, nepotrebno praveći još mnogo veću gužvu dovođenjem i onih ljudi koji tu inače ne bi došli, jer svoje potrebe druge vrste mogu dovoljno kvalitetno zadovoljiti i na drugim mestima. Takav prostor onda istovremeno pokušavajući da ima sve, uradi sve, i zadovolji svakoga, ništa ne radi kako treba, i ni u čemu nije vrhunski. A ljudima treba i središte, i fokus, i poseban kvalitet. Nešto što ne mogu imati oko svoje kuće. Sam centar grada zato mora biti poseban i neponovljiv, najboljih mogućih kvaliteta, on ne sme emulirati svaštarske kvalitete standardne stambene četvrti koje su nužno univerzalne, sušta suprotnost specijalizaciji koja je za takve stambene blokova u urbanizmu davno napuštena kao princip.
Naprimer, ako imate posebno vredan park, maltene botaničku baštu, ordinarana je glupost u parku dodati još i stambenu zgradu ili tržni centar, sa obrazloženjem da ima ljudi koji bi dobro platili da stanuju na čistom vazduhu, ili da prijatna atmosfera botaničke bašte poboljšava prodaju. Jer baš to drastično degradira njen kvalitet. Još i nekako ako ima dovoljno mesta. Ali šta ako nema? Kad već zbog ograničenog prostora ona ne može imati bitno više posetioca, a pri tome zadržati nivo zbog koga je uopšte poznata i posebna, onda se bar treba skoncentrisati da bude još bolja samo u tome što već tako dobro radi, da bi se što više zadovoljili oni koji dolaze zbog nje same, samo zbog tog njenog posebnog kvaliteta koji ima samo ona i nijedna druga, a ne da bi tu spavali, kupovali deterdžente ili meditirali nad bazom podataka. Naravno da bi bilo bolje da tu bude još više ljudi još raznovrsnijih potreba, ali ako je to nemoguće bez gubljenja onih kvaliteta i posebnosti koji su i bili razlog da taj prostor bude posebno izdvojen, onda bar možemo specijalizacijom da idemo na vrhunski kvalitet, pa da TAKO povećavamo njegovu popularnost, naše prihode i zadovoljstvo posetioca, a ne da gledemo samo puki broj bilo kojih ljudi koju su kao deo mase tuda prošli bez posebnog utiska. Jer to onda neće trajati.
U konkretnom slučaju to znači sledeće. Kombinacija Kalemegdana i pešačke zone Knez Mihajlove je zbog nečega toliko popularna da i sada jedva prihvata posetu. Taj maksimalni kapacitet se može donekle povećati novim i većim zgradama, ali zbog ograničenja u ulicama i veličini okolnog otvorenog prostora ne previše. Hajde onda da vidimo šta je to što ljudi na tom mestu vole, pa da još više ističemo baš taj posebni kvalitet da bi dolazilo još više onih koji vole upravo ono što je ovde dokazano kao poželjno, ali BEZ onih koji mogu biti isto tako srećni na drugom mestu. Dakle na nekom koje je dobro prilagođeno NJIHOVIM željama, bez vezane trgovine, tj prisilnog NAMETANJA dodatnih "Kalemegdanskih kvaliteta" koje inače ne bi sami izabrali. Jedne smo izgubili druge smo dobili, pa tako bar ne povećavamo gužvu jer sasvim novim sadržajima ne mamimo i one koji ovde inače ne bi ni došli, a ionako imaju alternativu (tržnih centara ima puno), a ipak privlačimo druge, one koji je nemaju (jer ne postoje drugi Kalemegdan i pešačka zona Kneza), a maksimalno vrednuju napor uložen u povećanje baš tog posebnog kvaliteta. To je dobar ekonomski i svaki drugi kompromis. I dalje imamo vrhunski kvalitet u centru grada (kao simbol i propaganda). Takođe, novac prvih nismo izgubili (jer ga oni i dalje mogu potrošiti u drugim tržnim centrima), a novac drugih takođe nismo izgubili (jer da smo degradirali Kališ i Knez oni ga inače ne bi potrošili nigde, a ovako će to ipak uraditi). Dakle sasvim uobičajeni proces optimizacije korišćenja resursa, ali optimizacije na osnovu opštih interesa grada, a ne pojedinog investitora koji je ugrabio dobar plac. Novom gradnjom se ističu prirodne prednosti prostora, ali se ne dodaju novi, nepovezani i ne-nužni sadržaji ako su prostorni i saobraćajni kapaciteti mali i za ove postojeće. Maksimizujemo samo neke, one najbolje kvalitete, činimo ih vrednim pamćenja, a ne degradiramo sve zajedno pokušavajući eksploataciju svih odjednom tamo gde je to nemoguće.
Potpuno je suprotna logika kapitala koji gleda samo svoj lični interes na svom placu, ne i širu sliku. U siromašnim zemljama postoji tendencija investitora da se do maksimuma eksploatiše svaka veća grupa ljudi, svako mesto koje je popularno, tako da se uvodi sve šira i šira ponuda sve manjeg kvaliteta i niže cene, svuda se nudi po malo od svega, uskoro čak i većina novih zgrada postaje multifunkcionalna i univerzalna, pokušava se svuda i na svakom mestu zahvatiti svaki raspoloživi dinar. U bogatim zemljama ciljna grupa može biti i elita, u siromašnim je to skoro uvek masa, puno malih zarada na mnogo mesta, opšti seoski vašar. Tako grad postepeno postaje bled, svuda jednak, pretrpani i amorfni megalopolis bez karaktera i posebnosti, sa puno jeftine i svaštarske ponude na svakom mogućem mestu, najnižeg kvaliteta i bez ikakvog razloga da se čovek mrdne od kuće. Imamo potencijalno elitni prostor u samom centru, nešto što svi mogu zapamtiti i poželeti da vide. Bar možemo da ne podstičemo njegovo pretvaranje u neprepoznatljivog klona svakog većeg naselja na planeti.