Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]

[MilisaV]

kolko li košta samo ovaj iskop.

 

[spatiotecte]

skupo je napraviti takvu rupu.

 

[HoRuS]

kolko li košta samo ovaj iskop.

Мислим да сам негде чуо да је 6-10е/м3 само транспорт на депонију у зависности од удаљености...

 

[mekbejn]

2 nivoa podzemnog parkinga, pretpostavljam?

 

[HoRuS]

2 nivoa podzemnog parkinga, pretpostavljam?

Sa 15.300 kvadratnih metara bruto površine za izdavanje, Šoping Centar će imati tri podzemna nivoa za parkiranje sa oko 500 parking mesta i šest spratova prostora za iznajmljivanje sa više od 80 lokala.

http://www.rajicevashoppingcenter.rs/project-details/

 

[mekbejn]

hvala, bio sam lenj

 

[Mad Dog]

kolko li košta samo ovaj iskop.

Мислим да сам негде чуо да је 6-10е/м3 само транспорт на депонију у зависности од удаљености...

Ta cena mora biti sa iskopom i utovarom.

Sent via Tapatalk

 

[HoRuS]

kolko li košta samo ovaj iskop.

Мислим да сам негде чуо да је 6-10е/м3 само транспорт на депонију у зависности од удаљености...

Ta cena mora biti sa iskopom i utovarom.

Sent via Tapatalk

У том случају се може израчунати цена "рупе"

 

[dr strangelove]

2 nivoa podzemnog parkinga, pretpostavljam?

Sa 15.300 kvadratnih metara bruto površine za izdavanje, Šoping Centar će imati tri podzemna nivoa za parkiranje sa oko 500 parking mesta i šest spratova prostora za iznajmljivanje sa više od 80 lokala.

http://www.rajicevashoppingcenter.rs/project-details/

http://www.rajicevashoppingcenter.rs/leasing/

3 podzemna nivoa garaze + podrum ?

ovde http://www.beobuild.rs/read.php/688.html pise: ...imaće 4 podzemnih i 5 nadzemnih etaža....

 

[mekbejn]

znači po kapacitetu tačno pola Delta City-ja. Dosta je to za centar grada. Nadam se da neće da generiše prevelike gužve u saobraćaju.

 

[Zuma]

Ne, neće biti gužve, jer to se tako više ne može nazvati, ono što ćemo imati je potpuni kolaps čitavog saobraćaja. Tačno između najveće pešačke zone grada i Kalemegdanskog parka sa tvrđavom: Šoping mol, hotel, zabavni centar, vidikovac, centar okupljanja turista i jedina garaža u okolini za sve te sadržaje. Sve zajedno na čak 9 nivoa! Bez pomena vrednog javnog saobraćaja da bi se na drugi način uopšte stiglo do tog mesta. Dostupno jedino dugačkim pešačenjem ili automobilima putem "čak" dve ulice od kojih polovina jedne od njih, ona najšira, ima čitave TRI trake za OBA smera. Na ostalima je manje-više JEDNA traka po smeru. Još kad naprave Zahin kompleks i nešto umesto Oblaka, eto nama trajne zabave i mesta koje će biti najbolje naširoko zaobilaziti u interesu mentalnog zdravlja.

Ranije je postojala opcija potpune zabrane automobilskog saobraćaja oko pešačke zone, ali je to sada zbog šoping mola i hotela postalo nemoguće. Takođe, postojala je veoma kvalitetna opcija ulaska direktno u podzemnu garažu iz nekog automobilskog tunela, ali je sada verovatno i to postalo nemoguće. Ja više uopšte ne vidim kako se budući haos na ovom mestu sada može rešiti a da se ne ugroze komercijalni interesi koje je stvorilo insistiranje na velikom šoping centru umesto na sitnim uslugama ne-masovne prirode, odnosno na ogromnoj garaži u sredini čitave zone. Sa tunelom bi još nekako i prošlo, ali ovako ...

 

[Delija]

Неће бити никаквог хаоса. У тај тржни центар најмање 20% посетиоца ће бити туристи, у дневном шпицу још и више а нико од њих ту неће доћи колима. У тај тржни центар суграђани неће у великом броју наменски долазити аутомобилима у неке веће набавке. Највећи број домаћих посетилаца ће бити људи који раде у ближој околини, студенти, пролазници и локалци који живе у строгом центру.

А што се гараже тиче не би ме чудило да се она у највећем делу буде користила као јавна гаража па ће негативни ефекти ТЦ-а бити управо у нивоу једне веће јавне гараже, као што је нпр случај са оном на Обилићевом Венцу. Дакле, не толико изражени.

А ове твоје маштарије о подземним улицама, укључењима и искључењима не бих коментарисао.

 

[Zuma]

Uzevši u obzir da tačno znam kako već danas izgleda letnje veče u Knez Mihajlovoj, da sam svojim očima svaki dan svedok do koje je mere tržni centar tipa Ušće postao središte društvenog života svih od vrtića pa do matoraca koji se jedva kreću, da se glavnom alejom na ulazu u Kalemegdan više uopšte ne može proći, dok je on sam postao i koncertni centar, vašar, likovna galerija, muzej i društveni klub, da naši ljudi, a pogotovo ženska sorta ljudi, apsolutno ili NE ŽELE ili NE MOGU da pešače, da svi zajedno prosto obožavaju da uštede vreme i jednim potezom ubiju veliki broj muva odjednom, pa istovremeno "izvedu" svoju lepšu ili ružniju polovinu, kupe u samoposluzi i prenesu automobilom šta treba za kuću, sklone decu u igraonicu da ne smetaju, vide se sa društvom i odsede u kafani, tračare ili se muvaju po Kališu, da će ovo u nedostatku drugog trga sa dovoljno prostora blizu Kalemegdana biti sabirna tačka za apsolutno sve turiste u Beogradu i njihov lokalni prevoz, sa posebnim osvrtom na sve ulične izvođače koji išta vrede, da je zavisnost od kola društvene klase kojoj su ovi sadržaji bitni postala toliko velika da samo nedostatak parkinga sprečava još daleko veći broj dodatnih ljudi da dolaze ovde (ili uopšte u centar grada), da se otvara XX novih radnih mesta i usluga, a pešačka zona uskoro proširuje, da će na vrhu ove zgrade postojati kafana sa najboljim vidikom u gradu, da se doseljava i veliki hotel, i ko zna šta još ... uzevši sve to u obzir uveravam te da će ovde biti apsolutno jeziva gužva jer je Beograd dovoljno veliki da ljudi dolaze kolima čak i da bi posle pešačili, i da se jedno ovako posebno mesto, kombinacija najvećih atrakcija u Beogradu, NE MOŽE meriti sa drugima po tipičnoj upotrebi.

Pošto je kasno za bilo kakvu izmenu nemam nameru da bilo šta od ovoga dalje obrazlažem, pa mogu samo reći da ćemo ubrzo videti ko je bio u pravu.

 

[stf]

Зума, нема ниједног јединог разлога за бригу, ни када је у питању Рајићева, ни када је у питању Беко. Оба пројекта нису упоредива са шопинг молом Ушће јер су различитог концепта и циљне популације.

Ни Рајићева, ни Беко нису шопинг молови већ модерни тржни центри прилагођени садржајем и величином центру града, тј. историјкој трговачкој улици. По целој Европи их има.

Ево поређења Рајићеве и Ушћа:

Површина за издавање:

Ушће: 130.000 квадрата
Рајићева: 15.300 квадрата

Паркинг места:

Ушће:1.300 паркинг места
Рајићева: 500 паркинг места

Дакле, апсолутно неупоредиво. Ушће је регионални шопинг мол у који се долази колима из Београдског метро региона и из удаљених делова града. Као такав, место му није на тој локацији, али то смо давно апсолвирали. На тој локацији је маскимално могло да се изгради нешто величине Делта ситија, мада је и то дискутабилно.

Рајићева је туристички тржни центар укпољена концептом и величином Кнез Михаиловој. Модерна верзија ТЦ Миленијум у истој улици. Он је намењен домаћим и страним туристима и Београђанима који шопингују уз шетњу, на старомодан начин. Можда ће и оживети мало Кнез Михаилову која је замрла због Ушћа. Али опет, она није замрла због самог концепта шопинг мола, него лоше урбанистичке позицијеистог. Шопинг мол капацитета и концепта Ушћа би требало градити не ближе од Бежаније, околина Меркура. Као што ни фамозни Делта планет не би требало градити ближе од Медаковића.

А када говоримо о паркингу, верујем да се овде ради о својеврсној јавној гаражи и да ће се она користити на исти начин као и јавне гараже типа Обилићев венац. Заправо, изградња ове гараже би могла да оправда проширење пешачких зона око Кнеза.

 

[Zuma]

Podcenjujete privlačnost koju već sada ima kombinacija pešačke zone Knez Mihajlove i Kalemegdana. Deo ljudi koji bi inače voleo da ovde dolazi to trenutno ne radi zbog problema parkiranja. Bitno veća gužva bi se pojavila već i kad bi se ovde pravila samo garaža i ništa drugo. Deo ne dolazi zato što bi sa sobom voleli da povedu veoma stare ili veoma mlade osobe kojima je iole duže pešačenje problem. Deo ne dolazi zbog isuviše ekskluzivnih radnji i skupih kafana. Jednom delu fale određeni tipovi sadržaja kojih trenutno nema, itd, itd. Veliki parking, hotel, tržni i verovatno neka vrsta zabavnog centra će bitno povećati procenat populacije kojima je ovaj deo grada privlačan i pristupačan. Takvim centrima je u našoj nesigurnoj i slabašnoj ekonomiji masovnost prvi i osnovni poslovni cilj. Tačno je da je on po veličini manji od klasičnih tržnih centara, ali verujem da će to biti više nego kompenzovano privlačnošću postojećih i budućih sadržaja u okolini, kao i onih novih, pristupačnije i masovnije prirode, koje će tek biti ponuđene unutar ovog kompleksa. Tako da ovo nije pitanje poređenja apsolutnih veličina tržnih centara, već privlačnosti ukupne buduće ponude čitave okoline postavljene u odnos sa maksimalno raspoloživim kapacitetom pristupnih ulica. Novi Beograd ima široke bulevare. A zapitajte se sada kolika je trenutno rezerva u slobodnom kapacitetu Pariske ulice? Naprimer, koliko dugo u proseku gori zeleno svetlo a da ne prođe ni jedan automobil, puta broj traka u toj ulici? Da li će ta preostala rezerva biti ispunjena? Naravno da hoće. A jasno je šta sledi odmah posle toga.

 

[direktor]

I garaza na studentskom ako je ikad naprave

 

[jddipqd]

Veliki parking, hotel, tržni i verovatno neka vrsta zabavnog centra će bitno povećati procenat populacije kojima je ovaj deo grada privlačan i pristupačan.

Pa valjda je poenta da centar grada bude privlačan i pristupačan velikom delu populacije.

 

[RioBL]

Garaze su dobro dosle, ali bi problem mogle biti pristupne saobracajnice. Vjerovatno postoji neka matematika koja kaze da za garazu od 500 mjesta trebaju odredjene saobracajnice.

 

[stf]

Deo ljudi koji bi inače voleo da ovde dolazi to trenutno ne radi zbog problema parkiranja.

Аха, значи ко тренутно нема техничку могућност да дође на Калемегдан, не треба му је ни омогућити јер ће оним изабраним срећницима који сада на њега долазе бити урушен квалитет?

Врло занимљив пример себичлука.

 

[Пантограф]

Потпуни сам противник аутомобилизације у том делу града, мада, ова гаража је намењена посетиоцима тржног центра, а они неће тамо ићи у јутарњем и поподневном шпицу, већ првенствено предвече, за викенд итд.
То значи и да у принципу неће допринети још већој гужви у шпицевима, него ће гужве растегнути и на друге делове дана. И није смак света.

 

[Zuma]

Pa valjda je poenta da centar grada bude privlačan i pristupačan velikom delu populacije.

Deo ljudi koji bi inače voleo da ovde dolazi to trenutno ne radi zbog problema parkiranja.

Аха, значи ко тренутно нема техничку могућност да дође на Калемегдан, не треба му је ни омогућити јер ће оним изабраним срећницима који сада на њега долазе бити урушен квалитет?
Врло занимљив пример себичлука.

Nekada se nečega moramo odreći da bi dobili nešto vrednije. Silno sam vreme izgubio detaljno pričajući o istom tom problemu tokom rasprave o Zahinom centru, pa je bez veze sve to ponavljati. Suština je uobičajeni proces optimizacije korišćenja resursa, ali je njegov opis malo teži zadatak.

Kada u gradu postoji posebno vredan ili posebno redak prostor, veoma dobro prilagođen jednom određenom i uskom načinu korišćenja, ili kada je potražnja za njim veća od kapaciteta (zbog ulica, saobraćaja, ukupne površine, itd), nužna je njegova specijalizacija. Najgore što možete uraditi je preterati u pohlepi maksimalne eksploatacije te popularnosti pretvarajući ga u seoski vašar uvođenjem niza sasvim NOVIH TIPOVA sadržaja jer to degradira baš ono u čemu je on jedinstven i nezamenjiv, nepotrebno praveći još mnogo veću gužvu dovođenjem i onih ljudi koji tu inače ne bi došli, jer svoje potrebe druge vrste mogu dovoljno kvalitetno zadovoljiti i na drugim mestima. Takav prostor onda istovremeno pokušavajući da ima sve, uradi sve, i zadovolji svakoga, ništa ne radi kako treba, i ni u čemu nije vrhunski. A ljudima treba i središte, i fokus, i poseban kvalitet. Nešto što ne mogu imati oko svoje kuće. Sam centar grada zato mora biti poseban i neponovljiv, najboljih mogućih kvaliteta, on ne sme emulirati svaštarske kvalitete standardne stambene četvrti koje su nužno univerzalne, sušta suprotnost specijalizaciji koja je za takve stambene blokova u urbanizmu davno napuštena kao princip.

Naprimer, ako imate posebno vredan park, maltene botaničku baštu, ordinarana je glupost u parku dodati još i stambenu zgradu ili tržni centar, sa obrazloženjem da ima ljudi koji bi dobro platili da stanuju na čistom vazduhu, ili da prijatna atmosfera botaničke bašte poboljšava prodaju. Jer baš to drastično degradira njen kvalitet. Još i nekako ako ima dovoljno mesta. Ali šta ako nema? Kad već zbog ograničenog prostora ona ne može imati bitno više posetioca, a pri tome zadržati nivo zbog koga je uopšte poznata i posebna, onda se bar treba skoncentrisati da bude još bolja samo u tome što već tako dobro radi, da bi se što više zadovoljili oni koji dolaze zbog nje same, samo zbog tog njenog posebnog kvaliteta koji ima samo ona i nijedna druga, a ne da bi tu spavali, kupovali deterdžente ili meditirali nad bazom podataka. Naravno da bi bilo bolje da tu bude još više ljudi još raznovrsnijih potreba, ali ako je to nemoguće bez gubljenja onih kvaliteta i posebnosti koji su i bili razlog da taj prostor bude posebno izdvojen, onda bar možemo specijalizacijom da idemo na vrhunski kvalitet, pa da TAKO povećavamo njegovu popularnost, naše prihode i zadovoljstvo posetioca, a ne da gledemo samo puki broj bilo kojih ljudi koju su kao deo mase tuda prošli bez posebnog utiska. Jer to onda neće trajati.

U konkretnom slučaju to znači sledeće. Kombinacija Kalemegdana i pešačke zone Knez Mihajlove je zbog nečega toliko popularna da i sada jedva prihvata posetu. Taj maksimalni kapacitet se može donekle povećati novim i većim zgradama, ali zbog ograničenja u ulicama i veličini okolnog otvorenog prostora ne previše. Hajde onda da vidimo šta je to što ljudi na tom mestu vole, pa da još više ističemo baš taj posebni kvalitet da bi dolazilo još više onih koji vole upravo ono što je ovde dokazano kao poželjno, ali BEZ onih koji mogu biti isto tako srećni na drugom mestu. Dakle na nekom koje je dobro prilagođeno NJIHOVIM željama, bez vezane trgovine, tj prisilnog NAMETANJA dodatnih "Kalemegdanskih kvaliteta" koje inače ne bi sami izabrali. Jedne smo izgubili druge smo dobili, pa tako bar ne povećavamo gužvu jer sasvim novim sadržajima ne mamimo i one koji ovde inače ne bi ni došli, a ionako imaju alternativu (tržnih centara ima puno), a ipak privlačimo druge, one koji je nemaju (jer ne postoje drugi Kalemegdan i pešačka zona Kneza), a maksimalno vrednuju napor uložen u povećanje baš tog posebnog kvaliteta. To je dobar ekonomski i svaki drugi kompromis. I dalje imamo vrhunski kvalitet u centru grada (kao simbol i propaganda). Takođe, novac prvih nismo izgubili (jer ga oni i dalje mogu potrošiti u drugim tržnim centrima), a novac drugih takođe nismo izgubili (jer da smo degradirali Kališ i Knez oni ga inače ne bi potrošili nigde, a ovako će to ipak uraditi). Dakle sasvim uobičajeni proces optimizacije korišćenja resursa, ali optimizacije na osnovu opštih interesa grada, a ne pojedinog investitora koji je ugrabio dobar plac. Novom gradnjom se ističu prirodne prednosti prostora, ali se ne dodaju novi, nepovezani i ne-nužni sadržaji ako su prostorni i saobraćajni kapaciteti mali i za ove postojeće. Maksimizujemo samo neke, one najbolje kvalitete, činimo ih vrednim pamćenja, a ne degradiramo sve zajedno pokušavajući eksploataciju svih odjednom tamo gde je to nemoguće.

Potpuno je suprotna logika kapitala koji gleda samo svoj lični interes na svom placu, ne i širu sliku. U siromašnim zemljama postoji tendencija investitora da se do maksimuma eksploatiše svaka veća grupa ljudi, svako mesto koje je popularno, tako da se uvodi sve šira i šira ponuda sve manjeg kvaliteta i niže cene, svuda se nudi po malo od svega, uskoro čak i većina novih zgrada postaje multifunkcionalna i univerzalna, pokušava se svuda i na svakom mestu zahvatiti svaki raspoloživi dinar. U bogatim zemljama ciljna grupa može biti i elita, u siromašnim je to skoro uvek masa, puno malih zarada na mnogo mesta, opšti seoski vašar. Tako grad postepeno postaje bled, svuda jednak, pretrpani i amorfni megalopolis bez karaktera i posebnosti, sa puno jeftine i svaštarske ponude na svakom mogućem mestu, najnižeg kvaliteta i bez ikakvog razloga da se čovek mrdne od kuće. Imamo potencijalno elitni prostor u samom centru, nešto što svi mogu zapamtiti i poželeti da vide. Bar možemo da ne podstičemo njegovo pretvaranje u neprepoznatljivog klona svakog većeg naselja na planeti.

 

[RioBL]

Ja kao stranac na potezu Knez Mihajlova - Kalemegdan ocekujem da vidim neki stari Beograd, kulturu i istoriju grada i naroda. Da li se ovaj trzni centar uklapa u ovu sliku...nisam siguran. A mozda se slika moze i mjenjati, pa da u buducnosti gledamo spoj modernog i novog sa starim. Da li je to uopste moguce?

 

[RioBL]

...i jos mi nesto pade na pamet. Da su odlucili da naprave ovaj trzni centar kakv jeste, samo bez parkinga. Da li bi onda bilo bolje? Poznat je fenomen, da sto se vise sire ulice i grade parking mjesta, da guzva u saobracaju postaje jos veca. Ako nebi bilo parkinga, mozda nebi bilo vece guzve u ulicama u okolini a siguran sam da bi svi kapaciteti tog trznog centra bili jednako popunjeni.

 

[laki72]

Nisam strucnjak, ali ne vidim problem u izgradnji velike garaze. Naprotiv!
Izuzetno postujem odluku investitora da je napravi i kamo srece da su svi tako radili.
Izgradnjom veceg broja garaza, sticu se uslovi da se parking mesta po plocnicima i kolovozu polako ali sigurno salju u istoriju. To omogucuje lakse i brze kretanje pesaka, vozila, ali i ostavlja mogucnost (prostor) za nekoliko biciklistickih staza kroz centar.
Ono sto bi grad po meni trebao da uradi je stimulisanje izgradnje garaza, jer investitor koji uradi garazu ispod svog objekta direktno doprinosi uredjenju celog kvarta, a nekad i sire.
Sto se tice saobracajne guzve, one su vise posledica upravo nedostatka parkinga i sramotno lose ulicne. mreze. I naravno nedostatka metroa.
Umesto da se baziramo na resavanju tih problema, mi osudjujemo investitora koji gradi!
Pa nismo onda trebali da mu prodajemo to zemljiste i dozvolimo gradnju trznog centra!
Mogli smo onda tu napraviti zgradu za neki muzej, zar ne? No hteli smo 'brzu lovu' , prodali i sad sta je, tu je. Gledajuci sta se sve i kako po Beogradu gradi i gradilo, opet kazem, dobro smo prosli.

 

[relja]

...
Pa nismo onda trebali da mu prodajemo to zemljiste i dozvolimo gradnju trznog centra!
Mogli smo onda tu napraviti zgradu za neki muzej, zar ne? No hteli smo 'brzu lovu' , prodali i sad sta je, tu je. Gledajuci sta se sve i kako po Beogradu gradi i gradilo, opet kazem, dobro smo prosli.

Nismo "prodali", nego "su prodali", i to kršeći više zakona.
Sve pravne prepreke koje su decenijama kočile izgradnju su naprasno preskočene dolaskom sadašnje republičke i gradske vlasti. A nIje im strano, drastičan primer je Beograd na vodi.

Okolne ulice se ne mogu proširiti za uvećan saobraćaj, tako da samo neko ko je bezobziran i nezaintersovan za sve dalje od čitanja bar kodova na kasama te ogromne nove robne kuće može da gura ovaj projekat.

Istorija je puna loših posledica pogrešnih ideja iza kojih po pravilu stoje potpisi "nadležnih", "po zakonu".