Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]

[KiD]

^^^ Interesantan primer, ali je situacija ovde malko drugacija. Ovde se radi o dogradnji, dok se u Rajicevoj gradi iz pocetka. Mi ovde nemamo osnovu koju dogradjujemo i menjamo, prilagodjavamo i jos se radi o javnom a ne o privatnom objektu. Nekako javne objekte prati konzervativniji pristup. Iako bih se slozio sa tobom da nam u Beogradu treba vise umetnicke slobode u arhitekturi. Mislim da ova lokacija daje jako malo prostora za takvo eksperimentisanje. Ipak onaj koji pokusava da uklopi nesto novo u ovaj nas plac mora da premosti duzi istorijski period i manje stilske razlike za razliku od tog projekta na Menhetnu. Moras priznati da zgrada na Menhetnu iz industrijskog doba od opeke daje vise slobode nego secesija koja okruzuje plac u Rajicevoj.

 

[vladicash]

@shmeksi
Slazem se u potpunosti.To i ja kazem.Izgleda smesno i iritira! Zasto kod nas svaki novi objekat lici jedan na drugi?! Socijalizam se probudio i mutirao u novi oblik.

 

[relja]

Nerazumem sto si toliko tvrd prema ovom projektu, relja? Projekat uopste nije los.

Sad na stranu što iza ovoga stoji otimačina...
Soliter na Dorćolu. Soliter Beobanke na Zelenom Vencu. Soliter na Uglu Sarajevske i Nemanjine.Hotel Slavija. Staklena zgrada u Sremskoj pored Mamuta. Soliteri Politike i Doma omladine.
Sve su to u svoje vreme bili "moderni arhitektonski izrazi koji uspešno spajaju staro i novo" Aha, ma važi.
Evo sad još jednog, par staklenih kocki koje sa svih stana "gutaju" prelepe stare zgrade u najužem gradskom jezgru.
I po ko zna koji put se dato prvenstvo "umetničkoj slobodi", kao da nikada ranije ništa nije postojalo. Staro treba ostaviti da postoji samo da bi bilo nadvišeno, zasenjeno, marginalizovano, duh Beograda treba ubiti i overiti. E to mi smeta. Aritektura u Beogradu se svela na par alata iz paleta u softveru za projektovanje, znam da narctam kocku, kvadar, par nosača standarnih preseka i za materijal fasade staviti staklo, et volila - primenjena umetnost.

A "Srpski Kralj" je bio u par navrata dozidjivan. Šta fali sagraditi ga opet i dograditi pored njega još koju zgradu u sličnom stilu.
Gubimo samo tzv. "autorkski pečat arhitekte"

 

[jovanovm]

Pa nista ne fali sagraditi opet Srpski Kralj, mislim da se vecina nas slaze sa time, problem je sto se to nece desiti, i gledamo kako da izvucemo najbolje iz onoga sto ima.... A sad, graditi jos jednu zgradu u istom stilu pored da bi imitirali period koji je prosao - zbog cega? Pazi rekonstruisati nesto unisteno je poruka silama koje se trude da izmene istoriju svojim postupcima da je tako nesto nemoguce, i samo po sebi je plemenit cin. Sta znaci konstruisati potpuno novu zgradu u slicnom stilu? Zasto? Ostavimo sa strane cinjenicu da bi to bilo izuzetno skupo, energetski neefikasno i dugotrajno... Zbog cega bi se trudili da imitiramo nesto sto nismo imali? Sto nismo bili? To je, po meni, malogradjanska odlika.

 

[andreja]

Ne svidja mi se.Sve mi lici na ono videla zaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu.Mislim da ce upropastiti one prelepe zgrade.A i plasim se da ce je kroz desetak godina svi mrzeti kao sto mi mrzimo staklenac.

 

[relja]

Da, bre, staklenac, kako sam njega mogao da zaboravim! Tako je Andreja. Upravo to - novi staklenac, ništa nismo naučili, loša iskustva nam se ponavljaju

Pa nista ne fali sagraditi opet Srpski Kralj, mislim da se vecina nas slaze sa time, problem je sto se to nece desiti, i gledamo kako da izvucemo najbolje iz onoga sto ima.... A sad, graditi jos jednu zgradu u istom stilu pored da bi imitirali period koji je prosao - zbog cega? Pazi rekonstruisati nesto unisteno je poruka silama koje se trude da izmene istoriju svojim postupcima da je tako nesto nemoguce, i samo po sebi je plemenit cin. Sta znaci konstruisati potpuno novu zgradu u slicnom stilu? Zasto? Ostavimo sa strane cinjenicu da bi to bilo izuzetno skupo, energetski neefikasno i dugotrajno... Zbog cega bi se trudili da imitiramo nesto sto nismo imali? Sto nismo bili? To je, po meni, malogradjanska odlika.

Prvo, ne izvlačimo mi na forumu ništa, korist imaju investitori. Realno, niko ovde, kao i većina beograđana neće videti neke koristi od ove građevine, a vrlo mali broj će ikada kročiti u nju. Mi možemo samo da je gledamo prolazeći pored nje. Poslovnog prostora i hotela ima i biće i svim drugim delovima grada, svi koji mogu da priušte zakup na ovakvom mestu i inače preferiraju Novi Beograd. Ovde pričamo o estetici, a mi neki pokušavamo malo i o suštini.

A što se tiče originalnog hotela, on je imao prilično veliku kvadraturu, čak i za današnje prilike u Beogradu, što se da vieti na starim fotografijama. I (sad hipotetički) to ne bi bila izgradnja nove zgrade, već još jednog krila postojeće. Hipotetički, naravno.Kada bi, napominjem, kada bi se ponovo gradio, naravno da se ne bi gradio kao nekad od pune cigle, maltera i hrastovih greda, već od betona i sa svim modernim instalacijama - znači nov projekat (to kako si ti razumeo ne bi bio nov, već gradnja po starom projektu). Ima smisla rekonstruisati samo fasadu i donekle entrerijer..Odkud ti uopšte takva ideja?
Šta znači u sličnom stilu - znači isto onako kako je neko zgradu Doma sindikata lepo uklopio u prostor između Zgrade pozorišta na terazijama i Muzeja na uglu Dragoslava Jovanovića i Dečanske. Iili čak zgradu u kojoj je KCB nasuprot Palati Reunione (INEX). Ili Hipo zgrada malo niže u Tadeuša Košćuška. Zgrada B2 pored Moskve - nije u istom stilu ali je lepo uklopljena. Jednostavno, biramo poštovanje postojećeg prostora, ambijenta i ne narušavamo ga. I šta tu ima malograđansko? Po meni je ovaj "staklenac" upravo malograđanština, Andreja je lep rekao - videla žaba da se konji potkivaju...

 

[Homer Jay]

Pa nista ne fali sagraditi opet Srpski Kralj, mislim da se vecina nas slaze sa time, problem je sto se to nece desiti, i gledamo kako da izvucemo najbolje iz onoga sto ima.... A sad, graditi jos jednu zgradu u istom stilu pored da bi imitirali period koji je prosao - zbog cega? Pazi rekonstruisati nesto unisteno je poruka silama koje se trude da izmene istoriju svojim postupcima da je tako nesto nemoguce, i samo po sebi je plemenit cin. Sta znaci konstruisati potpuno novu zgradu u slicnom stilu? Zasto? Ostavimo sa strane cinjenicu da bi to bilo izuzetno skupo, energetski neefikasno i dugotrajno... Zbog cega bi se trudili da imitiramo nesto sto nismo imali? Sto nismo bili? To je, po meni, malogradjanska odlika.

Odlicna poenta!

Zapravo, po mom miseljenju sa Rajicevom se i nije dovoljno eksperminetisalo. Upravo je konzervativizam ogranicio mogucnosti koje ova lokacija ima.

Ta potreba da se gradi "Beograd koji nikada nije postojao" je cista palanacka iskompleksiranost i nista vise od toga. Kakva su to slaba mentalna snaga i nedostatak ikakave ambicije i samopostovanja potrebni da jedna generacija ne moze da se osmeli da da najbolje od svog vremena generacijama koje dolaze. Rajiceva je dakako daleko od najboljeg, ali ipak ce s moje strane uvek dobiti aplauz za hrabrost u odnosu na ziceraski plagijatorski stil kopiranja "stare arhitekture". Takav stav vise pristaje parazitu nego coveku. Jer paraziti upravo zive uzimajuci od drugoga, ne dajuci nikakav svoj doprinos.

 

[relja]

Teških li reči...a šta nam je u starom gradskom jezgru donela ta smelost i lična ambicija, generacijski doprinos - pa upravo soliter na Dorćolu, Zelenjaku, Staklenac, Politiku, Sremsku, pa ona zgrada Agrobanke. Stoje k'o piletu sise.
Za te "smele" stvari postoji Novi Beograd, one centar jednostavno - naružuju.

 

[Homer Jay]

Hm, slicno smo se ti ja razmimoilazili kada je u pitanju (nazalost) nikada izgradjena gradska galerija

Izgleda da imamo poprilicno suprostavljene estetske kriterijume. Npr. mnoge od tih zgrada koje si nabrojao jesu gabori, ali mnoge jako cenim - Politiku, DOB, Beobanku na Zelenjaku, cak i soliter u Nemanjinoj....

 

[popaj]

I meni se dopada projekat,da je moglo bolje moglo je, ali uvek moze bolje.
Sa odabirom pravih stakala mislim da bi se dobila odlicna refleksija starih zfgrada iz Uzun Mirkove i Kralja Petra,
npr.zgrada progresa u knezu nije najsrecnije resenje ali se stare zgrade bas lepo reflektuju na njenim staklima,
i ajte molim vas kakav staklenac ili ne znam sta vec, pa to ce biti hotel sa pet zvezdica ne mislite valjda da ce stakla biti musava kao na staklencu.
Ceo taj kvart ce biti oplemenjen i cist kakav ruku na srce nikad nije bio...
Nema potrebe za teskim recima,ukusi su razliciti,i po mom skromnom misljenju ovaj projekat nece naruziti centar.

 

[KiD]

Teških li reči...a šta nam je u starom gradskom jezgru donela ta smelost i lična ambicija, generacijski doprinos - pa upravo soliter na Dorćolu, Zelenjaku, Staklenac, Politiku, Sremsku, pa ona zgrada Agrobanke. Stoje k'o piletu sise.
Za te "smele" stvari postoji Novi Beograd, one centar jednostavno - naružuju.

Pazi, i TC na Zelenjaku i 'Staklenac' i Sremska su privremeni objekti. Ja na njih(iako se zgrozavam svaki put kad prodjem) gledam kao da su nam sacuvali lokaciju za nesto bolje s' obzirom da ako imamo pravi projekat, sutra vec bez ikakvih problema moze da krene rusenje. Ne mislim da treba u starom jezgru previse eksperimentisati, ali je projekat u Rajicevoj daleko od eksperimenta ili nekakvog smelog izraza. Mozda je moglo da se rekonstruise procelje ili neki deo 'Srpskog kralja' i to bi bilo zaista sjajno, ali nije. Ipak i pored toga, ovo za mene nije lose resenje. Da li prihvatas mogucnost da kad se zavrsi objekat ispadne bolji nego sto si mislio ili je ovo za tebe u potpunosti neprihvatljivo?

@ Homer
Soliter u Nemanjinoj i Beobanka na zelenom Vencu moraju da budu 'oljuscene' do osnovne konstrukcije i poslate na smetliste istorije sto pre, ovakve kakve su sad nemaju nikakvu vrednost.

 

[Goldstein]

Slazem se! Jedino mi smeta taj automobilski prilaz iz Kralja Petra. Vise bih voleo da tu bude pesacka zona, a to se izgleda cak ni ne planira.

Nisam siguran za taj prilaz ali najavljeno je (po recima Aleksandra Radojkovica iz Direkcije za puteve) da ce i Kralja Petra biti rekonstruisana poput Cika Ljubine i Zmaj Jovine, i to u delu od Cara Lazara do Uzun MIrkove. Navodno, po zavrsetku Vuka Karadzica.

 

[Homer Jay]

Fino, najzad jedna aktivna tema na forumu, a da nisu bisciklisticke staze

'Ajmo malo o nameni objekta. Tu stizemo do dela koji mi se narocito dopada.

Tu se opet aktuelizuje problem stava "teraj to na Novi Beograd". To stvara tuznu disproporciju u razvoju grada, pogledajte samo lisu aktivnih projekata na Beobuildu i uporedite sta se od toga gradi s jedne, a asta sa druge strane Save.

Tuzna je cinjanica da Beograd nema nijedan hotel visoke kategorije u centru grada!? Ne bi mozda svi da odsedaju u poslovnom distriktu. Mozda bi neko voleo da dobije i luksusznu sobu i dobru uslugu u blizini Kalemegdana i Trga Republike. Sta je sporno u tome imati dobar hotel u samom centru???

Ne vidim ni sta je sporno kada je u pitanju Trzni centar. Knez Mihailova je komercijalna zona. Naravno, ovde nije u pitanju veliki shopping mall tipa Delta city, vec nesto znatno manje (verovatno ce ponajvise liciti na Zira centar) sa malo ekskluzivnijim brendovima.

Supermarket. to je meni najsporniji doe centra, jer zaista ne vidim zasto bi jedan supermatrket na tom mestu bio neophodan. No, opet, to ce biti smesteno u suteren i njegovog postojanja necemo biti mnog svesniji nego postojanja Maxija u suterenu Beogradjanke. Verovatno ce ciljati na malo fensi ponudu, slicno kao renovirani Alonso na Dorcolu.

Bioskop. Ovo me vrlo raduje. Evidentno je da bioskopi u gradu odumiru, a narocito klasican koncept bioskopa. Slamku spasa filmadzije traze u multipleks centrima. Narocito je zgodno ako na jednom mestu mozete da zadovoljite vise potreba - da vecerate i odgledate film npr. Jos uvek se secam price jednog lika iz ZG-a na SSC-u koji je pokazao kako su multipleksi oziveli bioskopski zivot Zagreba.

Sve u svemu, i prostim kretanjem ljudi Knez Mihailovom ulicom moze se zakljuciti da je jedan (sadrzajno) ovakav objekat na tom mestu potreban. Mnogi koji ne idu na Kalemegdan vec" okrecu" kod Akademije, a neki bukvalno dodju do Kralja Petra i tu okrenu nazad. Verujte mi, sedite na klupicu i gledajte

I za kraj, Nemanjina i Beobanka. Pa i kod njih je problem, kao i kod vecine drugih zgrada u Beogradu, neodrzavanje. Same po sebi one nisu ruzne, ali su dosta propale. Posle jednog temeljnijeg sminkanja, videce se kako ce da bljesnu

 

[relja]

Fino, najzad jedna aktivna tema na forumu, a da nisu bisciklisticke staze

Samo reci temu, da vidiš kako ću da je raspalim

Da li prihvatas mogucnost da kad se zavrsi objekat ispadne bolji nego sto si mislio ili je ovo za tebe u potpunosti neprihvatljivo?

Hvala na pitanju pazi kad se i ja pitam Staklene zgrade u obliku prostih geometrijskih tela meni deluju kao privremene građevine. Neinventivno, dosadno, sve liče jedna na drugu, viđeno sto puta, k'o Sanja Tigrica. Tako i ova. Ne vidim ništa uzbudljivo u još jednom staklenom sanduku, a znam koliko je lapša bila zgrada koja se tu nalazila pre njega, i znam da je u pitanju otimačina imovine (koliko god to nekome bilo relativno ili manje bitno u ovoj priči).

Homere, pa zna se šta je sporno, zbog čega u centu nema hotela najviše kategorije, a na NBG ima. Ovi stari (nacionalizovani) se srozali dolaskom kapitalizma, velikim lancima nije u interesu da kupuju oduzete zgrade ili da grade na nacionalizovanom zemljištu (kao i slučaju Rajićeve, ovi su se upecali, Šeraton nije), očajan saobraćaj.... Biznis k'o biznis, ide tamo gde je lakše, a to je NBG.

 

[Ceza]

Moram da se nadovezem na HJa kada kaze da je nešto ovako potrebno na kraju Kneza. Tamo ne postoji mesto "da se zapljunes", pa da krenes nazad ka Terazijama. Kada ovo čudo naprave, najbolji deo zgrade će da bude ta pjaceta prema Knezu.

 

[relja]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=04&nav_category=12&nav_id=317132

Ko ima pravo da gradi u Rajićevoj

4. septembar 2008. | 18:01 -> 18:17 | Izvor: B92
Beograd -- Udruženje za povraćaj oduzete imovine smatra da su radovi u Rajićevoj ulici u Beogradu kriminalni akt uzurpacije zemljišta.

Izgradnja hotelsko-poslovnog centra na placu u Rajićevoj ulici u Beogradu je "kriminalni pokušaj" uzurpacije zemljišta na štetu Beograđana i vlasnika zemlje, izjavio je predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" Bogdan Veljković. U Direkciji za građevinsko zemljište kažu da je sve u vezi sa slučajem Rajićeve po zakonu.

Koordinator Mreže za restituciju u Srbiji Mile Antić je objasnio da investitori, izraelska kompanija "ABD d.o.o." i srpski partner "Union inžinjering", nikada nisu sklopili ugovor o zakupu zemljišta sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju i da su na taj način izbegli plaćanje zakupa.

On kaže da je iskorištena socijalistička administrativna dodela prava korišćenja. To podrazumeva da nema prihoda u budžet, već samo profit za one koji su na vlasti i onima koji su bliski vlasti.

"Da nema prihoda u budžet potvrđuju i dva ugovora koja su zaključena između preduzeća "Union inžinjerig" i Direkcije za građevnsko zemljište", kaže on.

"Jedan je iz '98, a drugi iz 2003, u kojima se nedvosmisleno i potpisuje i čak pred sudom overava između ova dva preduzeća da nije vršeno nikakvo plaćanje u budžet Srbije", navodi on.

"Dakle, baš kao što smo i rekli, ta administrativna korišćenja, socijalistička korišćenja, neko pokušava dobro da unovči", smatra on.

Antić navodi da je Ministarstvo za kapitalne investicije donelo rešenje o odobrenju za izgradnju koje nije zakonito jer se u njemu namerno ignoriše Zakon za izdavanje odobrenja za izgradnju.

"U tom se apsolutno članu zahteva da investitori kakav je ovaj moraju imati ugovor o zakupu građevinskog zamljišta. Bez ugovora o zakupu ne mogu dobiti odobrenje za izgradnju, izuzev na neki nezakoniti način", kaže Antić.

On navodi da ugovor nije zaključen jer se odmah nakon toga mora zaključiti i ugovor o plaćanju naknade za građevinsko zemljište.

Direkcija: Sve po zakonu

U Direkciji za građevinsko zemljište Beograda ovo demantuju i navode da je zemljište dato na korišćenje 1998. investitoru "Union inžinjering" i da je sve urađeno po zakonu.

Posle toga je, na zahtev investitora, javnim nadmetanjem izraelsko preduzeće ABD izabrano za subinvestitora. "Na ovoj lokaciji investitor ima zaključen ugovor sa Direkcijom o plaćanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta iz 2003", kaže Nenad Bajić iz Direkcije.

"Obaveza investitora je da se po dobijanju prijave za izvođenje radova u roku od 15 dana javi Direkciji i zaključi ugovor na osnovu koga bi se obračunala naknada", kaže on.

"Uništavanje kulturne baštine"

Predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" Bogdan Veljković i Mile Antić iz Mreže za restituciju u Srbiji, međutim, tvrde da je grad Beograd izigran i da je oštećen za preko 56 miliona evra.

Takođe, oni tvrde da je na spornoj lokaciji oskrnavljeno i značajno arheološko nalazište iz rimskog perioda. Veljković je najavio da će pokrenuti krivične postupke protiv ulagača van Srbije.

"Kada sam pre više od pet godina pred svedocima Meiru Avitalu, predstavniku navedenog preduzeća, skrenuo pažnju da ne samo da uzurpira otetu imovinu, nego da gradnja na ovom mestu uništava kulturnu baštinu Srbije i Evrope, njegov odgovor je bio: To nije problem jer za 5.000 dolara ja mogu da kupim bilo koju dozvolu u Beogradu", navodi Veljković.

"To me je zgranulo, pa sam ga upitao: A šta biste vi radili da ja počnem da kopam i gradim pored Zida plača u Jerusalimu? Njegov odgovor je bio jednostavan: Ubio bih vas", kaže Veljković.

Preduzeće ABD u Rajićevoj ulici, iza Gradske biblioteke, u tzv. ekstra centru grada, planira da pravi hotel sa pet zvezdica.

Preduzeće ABD saopštava da je otpočelo pripremne radove za izgradnju tržnog centra. Planirana je izgradnja kompleksa od 46.000 metara kvadratnih, koji će obuhvatiti tržni centar, luksuzni hotel s 5 zvezdica i garaže.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će zgrada koja se tu pravi narušiti izgled starog centra grada.

 

[Ditrih]

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će zgrada koja se tu pravi narušiti izgled starog centra grada...

Ono četvrtasto čudo je baš glomazno..

 

[shabanajzer]

znate kako, meni smeta sto g. veljkovic predstavlja svoj privatni problem kao problem nacionalnog znacaja.

- jel postoji zakon o restituciji? ne. hoce skoro biti donet? verovatno ne. drugim recima, g. veljkovic i citava mreza za restituciju nemaju nikakav zakonski osnov da traze povracaj svoje imovine i imovine svojih porodica. da li je to pravedno? nije. ali neka idu i lobiraju kod vlade da omoguci restituciju.

- ako je grad stvarno na gubitku, to se vrlo lako da utvrditi. na kraju krajeva, ako smo stvarno na gubitku 56 miliona eura, nista lakse nego naplatiti to sa sve kamatom. mozda se varam, ali jel grad nema mogucnost da se odrekne te naknade da bi privukao investitore? da sam ja firma koja ima mogucnost da gradi u beogradu ili recimo bukurestu, a bukurest me oslobodi poreza (all other things being equal), odoh ja u bukurest.

- ovo za nalaziste necu ni da komentarisem. pobogu, ljudi, gradio mario botta novu narodnu banku u atini na sred nalazista, i ne samo da ga nisu ostetili nego je istrazeno mnogo boljle nego sto bi bilo bez gradjevinskih radova.

 

[relja]

Zato sto su napravljene hiljlade ovakvih problema onda svi zajedno i jesu problem od nacionalnog znacaja.

A zasto nema zakona? Ko to usporava svih ovih godina (i pored svih zahteva poslednjih XX godina da se to uradi)? Da nisu isti oni koji preprodaju oteto?
Super je ta filozofija - tuži me, šta mi možeš. Čime mi to privlačimo investitore - korupcijom, mutnim radnjama, potpisima za flašu viskija? Šta on ima da gradi na tuđem!?!? I koje oslobađanje od poreza, Veljković je optužio grad da ne plaćaju ništa, a ne porez!
Potomci i nastavljači otimača i uzurpatora i dalje profitiraju od otimačine.

 

[shabanajzer]

kako stvari stoje sada, ta parcela je vlasnistvo grada. sa cisto pravnog stanovista, grad sa njom ima pravo da radi sta hoce dokle god ima ovlascenja za to.

donosenje zakona usporava odsustvo drzave da smisli kako ce da obesteti hiljade ljudi. konkretno, to sto ce tu drzava morati da plati ogromnu sumu (kako god, jednokratno, kroz obveznice, i dalje ostaje ogromna suma) i da se odrekne prihoda od jednako ogromne kolicine zemljista i imovine. i to je problem sistemskog nivoa, a ne lokalnog.

naravno da ce na lokalu korumpirani ljudi tu dolaziti do koristi, ali ostaje cinjenica da drzava, prosto, ne zeli da plati/vrati tu imovinu. i sto niko ne moze da je natera. tu ce mozda doci do pomaka ako se ikada budemo priblizili evropskoj uniji, ali ja realno ne bih ocekivao nista ozbiljno.

 

[relja]

Znači - šta mi možeš, uzeo sam ti, pokloniću, može mi se, - a ti me tuži ako možeš.
Lepo.

 

[shabanajzer]

ne bih to tako banalizovao. ocigledno je da je mreza za restituciju suvise slaba da uspesno lobira kod drzave, pa zato trazi foothold tamo gde moze - a to je po opstinama i gradovima, i kod investitora. tu su bili relativno uspesni, pa zato vidimo da ozbiljniji investitori i ne ulazu u projekte gde moze da dodje do sukoba ove vrste. ali to nece dovesti do promene stava drzave oko denacionalizacije, i to sve dok im neko (recimo eu) ne podvikne.

nemojte me shvatiti pogresno, ne branim ovakvu bahatost drzave. i moja porodica ima interesa da do denacionalizacije dodje. ali tu je neophodno da se stvar odradi sistemski, a ne da neko dobije nesto zato sto je bio glasniji od drugih. time sto se fokusiraju na ovakve high-profile stvari ljudi iz mreze skrecu paznju javnosti sa toga da treba denacionalizovati citave rudnike, fabrike, poljoprivredno zemljiste, gradsko gradjevinsko...

mada, tek treba videti kako ce se stvar resavati zakonom. evo jednog moguceg predloga (projuris) iz koga se vidi da stvari bas nece biti crno-bele:

Podržavljena neizgrađena građevinska zemljišta koja su opštini ili nekom drugom, u skladu
sa zakonom, predata radi ostvarivanja prostornog sprovedbenog plana, ne vraćaju se ako su u
trenutku stupanja na snagu ovog zakona već ustupljena za izgradnju. Cl. 25(2)

Ceo nacrt na http://projuris.org/DOC/DENACIONALIZACIJA_nacrt_zakona.pdf

 

[ljubopitljivi gradjanin]

Radovi na tom gradilistu su krenuli posle nekoliko godina zatisja. S obzirom da je na tom mestu arheolosko nalaziste i da su radovi zaustavljeni sbog toga kako to da se opet krece u radove. Nema nikakve informacije o tome sta je na tom lokalitetu istrazeno i kako ce gradnja uopste uticati na taj arheoloski lokalitet.
S druge strane i naslednici vlasnika tog zemljista nacionalizovanog posle 2. Sv. rata su pokretali inicijativu o proveri zakonske osnove za dobijanje dozvole za gradnju. Ni o tome javnost nije nista obavestena, da li je dozvola zakonita ili nije?
I trece, mozda i najvaznija, da li je stvarno potrebno na 100 m od Kalemegdana, u samom centru grada graditi trzni centar sa podzemnom garazom?

 

[Homer Jay]

Dakle, citav problem se vrti oko cetiri stavke:

1. Restitucija

- realno, to je najveci propblem. Ali slazem se sa stavovima da taj problem prevazilazi konkretan slucaj. Bivsi vlasnik ima svako pravo da se ljuti, i da se buni, ali za to nije kriv Ashtrom, kao investitor, vec je adresa na koju treba da se zali drzava. Poznato je da je jedan od razloga sto su investicije u starom delu grada manje, upravo taj sto su nereseni imovinski odnosi. tako je npr. pre nekoliko godina propao ambiciozni tender za Miticevu rupu (navodno grad nije bio zadovoljan ponudama na tenderu), a poznato je da se slicna buka dize i oko projekta Starog mlina (sto se off the record pominje kao glavni razlog zastoja na tom projektu). Medjutim, kako stvari trenutno stoje ta zemlja je drzavna i ustupljena investitoru - Unioninzinjeringu i to davne 1998. godine. Kao sto je poznato onima koji dugo bleje na forumu ne postoji osnov da se investitorima kojima je zemljiste dodeljeno na koriscenje ono i oduzme, cak i ako su neaktivni (takvih pimera po gradu je xy - pogledajte temu Uklete lokacije). Tako da je Unioninzinjering nasao suinestitora, tj Ashrom koji je prakticno finansijer celog posla, tj propala drzavna firma u ceo posao unosi samo svoje pravo na koriscenje zemljista. Posebnu paznju treba obratiti na godinu dodele zemljista Unioninzinjeringu - 1998. Tada je na vlasti bio SPO, najglasniji zagovornici restitucije. Oni su takodje dodelili Stari mlin izraelskoj Densiri. Kakva ironija

2. Arheologija

- ovo je po mom misjenju jalov argument. Kao prvo, mislim da vrlo malo ljudi razume da su iskopine cesto jasne samo arheolozima. Oni su ljudi strucnjaci i mogu da procene znacaj pronadjenih stvari. Za obicne gradjane, laike, ono sto bi mogli da vide u rajicevoj je dva reda naslaganih opeka. Ne zaboravite da su ispod stare Narodne biblioteke takodje pronadjeni ostaci iz rimskog perioda, i da su sada ogradjeni zicom i obrasli u korov. Ista sudbina bi zadesila i iskopine u Rajicevoj. No, bilo kako bilo, kazu da je investitor spreman da konzervira deo nalazista koje bi kroz staklo bilo vidljivo iz hola hotela i to je vrlo pohvalno. Uostalom, da na tom placu nije pocela izgradnja, nikada ne bi bio ni izvrseno arheolosko istrazivanje.

3. Arhitektura

- o tome smo vec dovoljno pisali. Mislim da su stanovista da je objekat preglomazan neutemeljena i da ce se to najbolje videti po zavrsetku istog. Naravno, zgrade Pedagoskog muzeja i Gradske biblioteke ce ostati malo u senci, ali u odnosu na Kalemegdan park apartmane, zgrade u Kralja Petra, Cara Urosa, Uzun Mirkovoj igotovo celom Knezu ovaj objekat nije visi. takodje u parteru ce objekat biti razbijen na vise celina, tako da ce izgledati kao veci broj kuca u nizu. Kada je u pitanju spoj starog i novog, takva diskusija nije ekskluzivitet Beograda. Poslednji primer je mozda Rim, gde je pored starih gradjevina sagradjen Ara Pacis muzej. Nova desnicarska vlada u Rimu sada hoce da ga srusi. Gradjani su podeljeni po tom pitanju.

4. Sadrzaj

- ovde za mene ima najmanje spornih stvari. Sadrzajno se takav objekat komletno uklapa u identitet Knez Mihailove ulice kao centra sopinga i razonode. Takodje, pored tih sadrzaja (soping, restorani, biskop), ne vidim sta je sporno imati luksuzni hotel u centru grada.

Cisto podsecanja radi, ovo nije prvi objekat u Beogradu oko kojeg se (neopravdano) dize tolika buka. Setimo se npr izgradnje garaze u Pionirskom parku. Bunili su se ljudi da garazi tu nije mesto, ekoloske organizacije su organizovale proteste upozoravajuci da ce drvece u parku biti poseceno, da ce priroda propasati da ce sve biti zabetonirano; arheolozi su upozoravali da se kopa na mestu vrednog istorijskog nasledja, da ce sve to otici u nepovrat; neki eksperti su upozoravali da je podzemna garaza idealna meta za teroristicki napad, zbog blizine skupstine.Pojedini sabracajci su upozoravali da ce izgradnja garaze sa toliko mesta stvoriti enormen guzve u okolnim ulicama. I sta sad? Gde su svi ti ljudi. Opet se prica ponavljala za B2 na Terazijskoj terasi. Da je ruglo, da je staklo i celik u istorijskom centru grada, da ce zakloniti pogled na Savu, da ce zaustaviti protok vazduha u centar grada itd. I sta sad? Niko ni ne primecuje da je zgrada nikla, niti se iko vise buni.

Slicno se opet ponavlja za mosta na Adi. I tako u nedogled se izvlace argumenti i vodi diskusija, ali precesto na argontan i nadmen nacin gde se svi ponasaju kao nosioci sveg znanja sveta, barata se apsolutnim kategorijama, gotovo aksiomski, bez potrebe dokazivanja svojih stavova - "zgrada je djubre. tacka". Kako, zasto.

Ja ne kazem da sam u pravu u ovom slucaju, ja samo diskutujem sa ostalima i iznosim svoj stav.

 

[Ceza]

Meni ovo izgleda kao:
Drzava je zeznula stvar. Stari vlasnik drzavi moze da pljune pod prozor, pa zato napravi sacekusu za investitora. Kada ovaj pocne da gradi i da okolinu nervira bukom, prasinom i profitom koji ce da ostvari, stari vlasnik onda napravi frku uz najbolju nadu da ce nesto da ucari. APP
Pitam se, pitam, Drzavo, ko ce onda da nam dodje kao investitor?!?