Dakle, citav problem se vrti oko cetiri stavke:
1. Restitucija
- realno, to je najveci propblem. Ali slazem se sa stavovima da taj problem prevazilazi konkretan slucaj. Bivsi vlasnik ima svako pravo da se ljuti, i da se buni, ali za to nije kriv Ashtrom, kao investitor, vec je adresa na koju treba da se zali drzava. Poznato je da je jedan od razloga sto su investicije u starom delu grada manje, upravo taj sto su nereseni imovinski odnosi. tako je npr. pre nekoliko godina propao ambiciozni tender za Miticevu rupu (navodno grad nije bio zadovoljan ponudama na tenderu), a poznato je da se slicna buka dize i oko projekta Starog mlina (sto se off the record pominje kao glavni razlog zastoja na tom projektu). Medjutim, kako stvari trenutno stoje ta zemlja je drzavna i ustupljena investitoru - Unioninzinjeringu i to davne 1998. godine. Kao sto je poznato onima koji dugo bleje na forumu ne postoji osnov da se investitorima kojima je zemljiste dodeljeno na koriscenje ono i oduzme, cak i ako su neaktivni (takvih pimera po gradu je xy - pogledajte temu Uklete lokacije). Tako da je Unioninzinjering nasao suinestitora, tj Ashrom koji je prakticno finansijer celog posla, tj propala drzavna firma u ceo posao unosi samo svoje pravo na koriscenje zemljista. Posebnu paznju treba obratiti na godinu dodele zemljista Unioninzinjeringu - 1998. Tada je na vlasti bio SPO, najglasniji zagovornici restitucije. Oni su takodje dodelili Stari mlin izraelskoj Densiri. Kakva ironija
2. Arheologija
- ovo je po mom misjenju jalov argument. Kao prvo, mislim da vrlo malo ljudi razume da su iskopine cesto jasne samo arheolozima. Oni su ljudi strucnjaci i mogu da procene znacaj pronadjenih stvari. Za obicne gradjane, laike, ono sto bi mogli da vide u rajicevoj je dva reda naslaganih opeka. Ne zaboravite da su ispod stare Narodne biblioteke takodje pronadjeni ostaci iz rimskog perioda, i da su sada ogradjeni zicom i obrasli u korov. Ista sudbina bi zadesila i iskopine u Rajicevoj. No, bilo kako bilo, kazu da je investitor spreman da konzervira deo nalazista koje bi kroz staklo bilo vidljivo iz hola hotela i to je vrlo pohvalno. Uostalom, da na tom placu nije pocela izgradnja, nikada ne bi bio ni izvrseno arheolosko istrazivanje.
3. Arhitektura
- o tome smo vec dovoljno pisali. Mislim da su stanovista da je objekat preglomazan neutemeljena i da ce se to najbolje videti po zavrsetku istog. Naravno, zgrade Pedagoskog muzeja i Gradske biblioteke ce ostati malo u senci, ali u odnosu na Kalemegdan park apartmane, zgrade u Kralja Petra, Cara Urosa, Uzun Mirkovoj igotovo celom Knezu ovaj objekat nije visi. takodje u parteru ce objekat biti razbijen na vise celina, tako da ce izgledati kao veci broj kuca u nizu. Kada je u pitanju spoj starog i novog, takva diskusija nije ekskluzivitet Beograda. Poslednji primer je mozda Rim, gde je pored starih gradjevina sagradjen
Ara Pacis muzej. Nova desnicarska vlada u Rimu sada hoce da ga srusi. Gradjani su podeljeni po tom pitanju.
4. Sadrzaj
- ovde za mene ima najmanje spornih stvari. Sadrzajno se takav objekat komletno uklapa u identitet Knez Mihailove ulice kao centra sopinga i razonode. Takodje, pored tih sadrzaja (soping, restorani, biskop), ne vidim sta je sporno imati luksuzni hotel u centru grada.
Cisto podsecanja radi, ovo nije prvi objekat u Beogradu oko kojeg se (neopravdano) dize tolika buka. Setimo se npr izgradnje garaze u Pionirskom parku. Bunili su se ljudi da garazi tu nije mesto, ekoloske organizacije su organizovale proteste upozoravajuci da ce drvece u parku biti poseceno, da ce priroda propasati da ce sve biti zabetonirano; arheolozi su upozoravali da se kopa na mestu vrednog istorijskog nasledja, da ce sve to otici u nepovrat; neki eksperti su upozoravali da je podzemna garaza idealna meta za teroristicki napad, zbog blizine skupstine.Pojedini sabracajci su upozoravali da ce izgradnja garaze sa toliko mesta stvoriti enormen guzve u okolnim ulicama. I sta sad? Gde su svi ti ljudi. Opet se prica ponavljala za B2 na Terazijskoj terasi. Da je ruglo, da je staklo i celik u istorijskom centru grada, da ce zakloniti pogled na Savu, da ce zaustaviti protok vazduha u centar grada itd. I sta sad? Niko ni ne primecuje da je zgrada nikla, niti se iko vise buni.
Slicno se opet ponavlja za mosta na Adi. I tako u nedogled se izvlace argumenti i vodi diskusija, ali precesto na argontan i nadmen nacin gde se svi ponasaju kao nosioci sveg znanja sveta, barata se apsolutnim kategorijama, gotovo aksiomski, bez potrebe dokazivanja svojih stavova - "zgrada je djubre. tacka". Kako, zasto.
Ja ne kazem da sam u pravu u ovom slucaju, ja samo diskutujem sa ostalima i iznosim
svoj stav.