Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]

[Bulevarac]

Ukoliko se secate nekog drugog vremena, ja se secam vremena od pocetka osamdesetih, kada nisam ni znao da postoji divlja gradnja ili je barem ja nisam primecivao.
Moj ujak je radio kao gradjevinski inspektor nekih sedamdesetih godina. Radio je bas na polsovima rusenja nelegalnih objekata. Pricao mi je da je isao tu negde kod Tanjuga i da se tada to vrlo brzo i bez pogovora zavrsavalo.

Да, није било дивље градње, само се ни од куда баш тада створила Калуђерица...

htedoh da te citiram, a dade ti plus

Ne znam kada je nastala Kaludjerica, ali ima razlike izmedju nadogradnje iznad kafane Prolece, i Kaludjerice.

 

[Пантограф]

Е, хвала Булеварац 8)

 

[direktor]

relja + moram da kopiram sliku kao jos jedan ponosti vlasnik istog

vratite zemlju vlasnicima :twisted:

 

[stf]

U TC 90tih lokali su se PRODAVALI, pa je vlasnik mogao sam da se bavi nekom delatnoscu ili da ga izda i on se brinuo samo o svom lokalu, a da li su ispred polomljene plocice ili fali sijalica nije bilo njegova briga, a jos manje kakva je ponuda u susednim lokalima.
U shopping mall-ovima niko ne moze da kupi lokal vec samo da ZAKUPI. O shopping mall-u se brine management team, kao sto ce biti slucaj i sa Rajicevom. Colliers se bavi izdavanjem lokala, pronalazenjem atraktivnih brendova.

То уопште није правило. Рецимо, Робне куће Београд су у власништву једног холдинга а локали се закупљују па су пропали и онај на Теразијама и Београђанка, а две робне куће у самом Кнезу нису ни отворене а зграде се распадају. А све су то ексклузивне локације. Уопште нећу да улазим у појединачне разлоге, поента овога што сам написао је да докаже да ни таква власничка структура ништа не обећава нити гарантује.

Као што нам ништа не гарантује да Colliers после годину две не запали из земље и остави нам рупчагу по сред срца града.

 

[Борчанац]

Робна кућа у Главној у Земуну. Исто добра локација као и ове у центру, али нема садржаја који су доступни у новим тц, некако су више прикладни човеку 80их него данашњем свету. Све су много мање посећене и из њих се излази са мањим кесама него из ушћа, делте... мислим да им се не пише најбоље ( слободна процена )
Само да не изађу на ово, данашње слике.





Као неки неуспео предизборни пројекат на крају Ћићевца ( који ми је симпатична варошица )

 

[relja]

Direktore :kk:

 

[11030]

Merkator centar je prvi shoping centar u beogradu, i jos uvek nije propao.

P.S. Kada bi otvorili po koju bioskopsku salu to bi bio pun pogodak.

Prolazim pored Starog Merkatora bas cesto i ne da je rupa nego je betonska grobnica...A i cini mi se da se vise trguje na ulici i pijaci pored nego u samom TC.

Sto se tice bioskopa, da ih nisu planski spalili i izruinirali imao bi gde da odes i pogledas film, a da to nije u TC.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd...ad-Bioskop-quotKozaraquot-postaje-supermarket

 

[bojan87]

Kakve veze ima stari merkator sa merkator centrom ?

 

[Feanor]

Stari merkator bi mogao da se uredi jer je dobro pozicioniran i ima dosta ljudi koji bi islu u njega umesto u Novi merkator... Samo da se skroz renovira i da ponuda bude moderna...

 

[Пантограф]

Јасно, само је потребна промена власничког модела: да неки власник/група инвеститора/конзорцијум откупи све локале од садашњих газда и да онда инвестира у обнову. Када тај тржни центар дотакне дно, а сада је готово на нењу, мислим да ће то бити и оствариво с обзиром да би требало да цена квадратног метра локала буде ниска. Друга опција је да општина или град покрену обнову, али то ипак не очекујем.

 

[jelenabg]

Tim tržnim centrima je samo potrebno naći pravu namenu. Recimo, Čumićevo sokače... Pričalo se da će se tu napraviti kao neka umetnička kolonija gde bi mladi umetnici izlagali svoje radove i prodavali ih. A pod umetnošću bi se podrazumevalo svašta: slike, grnčarija, garderoba, keramika i slično. Mislim da bi to, uz dobro osmišljenu reklamu, oživelo taj prostor.

 

[Duleja]

@jelenabg
Au bre, odakle stižu takve glasine, možda iz druge galaksije? Tamo mora da postoji neka služba za pronalaženje namena, pa je i do njih stigao vapaj da se pomogne nadaleko čuvenom Čumića Sokačetu... Inače se umetnici rado dadu organizovati, a ponajviše mladi i naivni. Jedino mi je bliska ta definicija umetnosti, specijalitet baš ovde kod nas: svašta-nešto umetnos'. Mislim da tome i ne treba neka reklama, naš produhovljeni i umetnosti gladan narod će da navali, samo što bi ta roba morala da se 100 % dotira, da im dođe za dž. Inače ništa.

 

[direktor]

Pa ima parce sredjeno umjetnici the coomic

 

[Борчанац]

@jelenabg
Au bre, odakle stižu takve glasine, možda iz druge galaksije? Tamo mora da postoji neka služba za pronalaženje namena, pa je i do njih stigao vapaj da se pomogne nadaleko čuvenom Čumića Sokačetu... Inače se umetnici rado dadu organizovati, a ponajviše mladi i naivni. Jedino mi je bliska ta definicija umetnosti, specijalitet baš ovde kod nas: svašta-nešto umetnos'. Mislim da tome i ne treba neka reklama, naš produhovljeni i umetnosti gladan narod će da navali, samo što bi ta roba morala da se 100 % dotira, da im dođe za dž. Inače ništa.

Ма отворити више локала као што је мама, ако још ради. У животу нисам видео очајнији прилаз нечему где је угоститељство делатност. Па да уметници ваљају пајпове као примењену уметност, а слике ће се саме јављати.

 

[jelenabg]

Pa ništa, po vama bi bilo najbolje da se to ostavi onako kako jeste, i ostaviti onakve kakvi jesu ostale TC-e iz 90-ih? Ovde je potrebna inicijativa da se nešto što je propalo podigne i vrati mu se sjaj, a ne samo da se sedi i kuka kako je grozno.

Bilo bi super kada bi se našao neki investitor, porušio sve te mrtve TC-e i napravio nešto normalno, ali, realno, teško ćemo to dočekati u nekom bliskom periodu.

 

[Homer Jay]

Tržni centar u Rajićevoj tek 2015.
Po ko zna koji put u poslednjih desetak godina odložen završetak gradnje poslovno-komercijalnog kompleksa od 57.000 kvadratnih metara
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Šoping centar u Rajićevoj biće otvoren u prvoj polovini 2015. godine, a uskoro će biti nastavljena gradnja, potvrdio je juče u pisanim odgovorima investitor, izraelska kompanija ABD d.o.o. Tako je, po ko zna koji put u poslednjih desetak godina odložen završetak gradnje poslovno-komercijalnog kompleksa od 57.000 kvadratnih metara u kome će osim šoping centra sa oko 500 parking mesta i više od 80 lokala biti smešten i hotel. Da će ovo pomeranje možda biti i poslednje svedoči promotivna kampanja koju je pokrenuo investitor – spot koji se pojavio na internetu i predstavljanje tržnog centra na njihovom sajtu.

On se najavljuje od 2000. godine kada je raspisan konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenje hotelsko-poslovnog centra i tada su prvu nagradu osvojile arhitekte Milan i Vladimir Lojanica. Tri godine kasnije sa tog mesta je ukinuta trolejbuska okretnica, a do danas iza ograda placa, veličine 10.000 kvadrata, između ulica Uzun Mirkove, Tadeuša Košćuška i Knez Mihailove, ne naziru se moderna zdanja.

Prethodnih godina kao glavne kočnice projekta vrednog 100 miliona evra navođeni su nerešeni imovinski odnosi na parceli, arheološka istraživanja, problemi oko finansiranja projekta... Neke od njih su u međuvremenu otklonjene, a na gradilištu su porušeni pomoćni objekti i izvedeni šipovi kao deo konstrukcije koja će zaštititi okolne zgrade.

Potvrdu o prijemu dokumentacije što je prema Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2003. godine „zeleno svetlo” za početak radova izdalo je avgusta 2009. godine Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Taj posao je u njihovoj nadležnosti zato što se lokalitet Rajićeve ulice nalazi u okviru prostorne kulturno-istorijske celine područja Knez Mihailove ulice, kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

– Dozvole su izdate u skladu sa zakonom. Investitor je pobio šipove. Svi objekti oko temeljne jame su stabilni i to je za sada najbitnije. Zašto su radovi stali, ne znamo. Pretpostavljamo da je razlog finansijski, jer je reč o velikoj investiciji. Kako se dugo ne gradi razmišljala sam da podnesem zahtev za preispitivanje građevinske dozvole, odnosno da zatražim da se ona poništi, ali za to nisam imala zakonskog osnova. Investitor nema rok kada treba da završi gradnju, jer su dozvole dobili prema starom zakonu o planiranju i izgradnji. Ni prema novim propisima ne kači ih obaveza da u roku od pet godina od izdavanja građevinske dozvole završe kompleks, što važi za sve objekte za koje su dozvole izdali organi lokalne samouprave, izuzev onih koji pribavljaju dozvolu od ministarstva – objašnjava Slavica Golubović, građevinski inspektor Ministarstva građevinarstva i urbanizma.

Investitor je, kako kažu u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, izmirio sve obaveze na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.

----------------------------------------------------------

ABD: Poslujemo u skladu sa zakonom

U kompaniji ABD kažu da „posluju u skladu sa dobijenim dozvolama, važećim procedurama i zakonima Republike Srbije”.

– Sve dobijene dozvole i odobrenja su na snazi i nisu prestala da važe. Posle veoma dugog procesa prikupljanja i dobijanja potrebnih dozvola, kao i usled ekonomske krize koja je pogodila privredu i otežala realizaciju projekta, u završnoj smo fazi odobravanja finansijskih sredstava od međunarodnih banaka. Lizing partner kompanije već vodi pregovore sa domaćim i internacionalnim brendovima, koji će se naći u šoping centru – kažu u kompaniji ovoj kompaniji.

----------------------------------------------------------------------

Borba za povratak imovine

Uprkos tvrdnjama da je sve urađeno prema zakonu, u Mreži za restituciju kažu da Bogdan Veljković, američki Srbin, čiji su preci pre Drugog svetskog rata na placu od 12 ari, na uglu ulica Tadeuša Košćuška i Uzun Mirkove, imali hotel „Srpski kralj”, nije odustao od borbe za povratak imovine. Ustavni sud je na njegovu inicijativu doneo odluku da je grad na nezakonit način investitoru dodelio zemljište i na osnovu nje svi dosad izdati papiri za gradnju su sporni, ističe Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.

– Dodelom zemljišta izbegnuto je plaćanje zakupa i tako je gradski budžet oštećen za 55 miliona evra. Nezakonito je izvršena dodela javne površine, odnosno dela ulica Rajićeve i Cara Uroša i njihovo proglašavanje ostalim građevinskim zemljištem. Ustavni sud je potvrdio da to nije u skladu sa najvišim pravnim aktom. U vezi sa tom odlukom sada se vode postupci pred Upravnim sudom i to još nije okončano – naglašava Antić.

On podseća da investitor, ako želi da gradi ceo kompleks kako je najavio, mora da se dogovori sa vlasnicima stanova u zgradi u Pariskoj 20, koja se graniči sa gradilištem, obuhvaćena je projektom i trebalo bi da se rekonstruiše.

– Niko od vlasnika stanova neće da ih proda, a porodici Belić je pre mesec dana vraćen poslovni prostor od 270 kvadrata u prizemlju objekta u Pariskoj 20 i višespratnica je sada u rukama privatnih vlasnika – kaže Antić.

Daliborka Mučibabić
objavljeno: 17.05.2013.

Izvor: Politika

 

[relja]

ABD: Poslujemo u skladu sa zakonom

U kompaniji ABD kažu da „posluju u skladu sa dobijenim dozvolama, važećim procedurama i zakonima Republike Srbije”.

– Sve dobijene dozvole i odobrenja su na snazi i nisu prestala da važe. Posle veoma dugog procesa prikupljanja i dobijanja potrebnih dozvola, kao i usled ekonomske krize koja je pogodila privredu i otežala realizaciju projekta, u završnoj smo fazi odobravanja finansijskih sredstava od međunarodnih banaka. Lizing partner kompanije već vodi pregovore sa domaćim i internacionalnim brendovima, koji će se naći u šoping centru – kažu u kompaniji ovoj kompaniji.

----------------------------------------------------------------------

Borba za povratak imovine

Uprkos tvrdnjama da je sve urađeno prema zakonu, u Mreži za restituciju kažu da Bogdan Veljković, američki Srbin, čiji su preci pre Drugog svetskog rata na placu od 12 ari, na uglu ulica Tadeuša Košćuška i Uzun Mirkove, imali hotel „Srpski kralj”, nije odustao od borbe za povratak imovine. Ustavni sud je na njegovu inicijativu doneo odluku da je grad na nezakonit način investitoru dodelio zemljište i na osnovu nje svi dosad izdati papiri za gradnju su sporni, ističe Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.

– Dodelom zemljišta izbegnuto je plaćanje zakupa i tako je gradski budžet oštećen za 55 miliona evra. Nezakonito je izvršena dodela javne površine, odnosno dela ulica Rajićeve i Cara Uroša i njihovo proglašavanje ostalim građevinskim zemljištem. Ustavni sud je potvrdio da to nije u skladu sa najvišim pravnim aktom. U vezi sa tom odlukom sada se vode postupci pred Upravnim sudom i to još nije okončano – naglašava Antić.

On podseća da investitor, ako želi da gradi ceo kompleks kako je najavio, mora da se dogovori sa vlasnicima stanova u zgradi u Pariskoj 20, koja se graniči sa gradilištem, obuhvaćena je projektom i trebalo bi da se rekonstruiše.

– Niko od vlasnika stanova neće da ih proda, a porodici Belić je pre mesec dana vraćen poslovni prostor od 270 kvadrata u prizemlju objekta u Pariskoj 20 i višespratnica je sada u rukama privatnih vlasnika – kaže Antić.

Daliborka Mučibabić
objavljeno: 17.05.2013.
[/quote]

Izvor: Politika[/quote]


Hvala Homere.

Na kakvim osnovama je ovaj projekat možda najbolje govori to koliko su ove dve izjave u koliziji:

Investitor ("pogodi me kriza i stalno mi traže neke papire") traži finansijere, a za to vreme se vode procesi i donose sudske presude koje obesmišljajaju bilo kakvu gradnju na tom zemljištu.
Za normalne banke ovo je više nego visokorizičan plasman.
Doduše, kako su neke domaće banke odobravale kredite, pitanje je šta je više "normalo"...

 

[Гага]

Јасно, само је потребна промена власничког модела: да неки власник/група инвеститора/конзорцијум откупи све локале од садашњих газда и да онда инвестира у обнову. Када тај тржни центар дотакне дно, а сада је готово на нењу, мислим да ће то бити и оствариво с обзиром да би требало да цена квадратног метра локала буде ниска. Друга опција је да општина или град покрену обнову, али то ипак не очекујем.

Плусићћћ,
Управо то, а ово исто би важило и за ТЦ Пирамида, који је исто у очајном стању.

 

[Zuma]

Ove godine slavimo jubilej. Deset godina kako je napuštena nekadašnja trolejbuska okretnica. Ako u Beogradu uopšte postoji građevinski plac sa većim potencijalima i na boljem mestu, ja za tako nešto ne znam. Kraj Knez Mihajlove i ulaz u Kalemgdan, pa vrh Beogradskog grebena sa koga teren pada sa jedne strane ka Dunavu, a sa druge ka Savi. Dva sprata naviše je dovoljno za neograničen vidik u tri smera. Srce pešačke zone danas, kapija Rimskog kastruma nekada. Čak i da se ravno u zemlju gleda, pa bi imalo šta da se vidi. Da je sreće pa da je grad ovde napravio veliki trg, sa centralnim nacionalnim spomenikom ili raskošnom fontanom, ni Trg Republike ni Terazije mu ne bili ni do kolena, a mentalna predstava Beograda bi u umu svih koji su ga videli bila sasvim drugačija. Naravno, tako nešto od gradskih vlasti zaista nismo mogli očekivati, jer oni vrednost mere samo u parama, a onda je logično prodati i svoje roditelje. Mogli smo, ipak, očekivati da neće biti dozvoljeno da jedan ovakav plac ostane neizgrađen 10 godina, ali ...

Dobro, nije se desilo ni to. Ali onda, možda, samo da su malo izravnali teren, zasejali travu i postavili par staza. Ili dali nekome da on to uradi za reklamu i deo prostora. Možda kao bivša Mitića rupa na Slaviji. Šta li se sve ovde moglo dešavati čitavih deset godina? Naravno, samo dok se ne reše problemi. Pa onda da se nastavi kopanje rupe. Kakvi smo, i to bi nam bilo dovoljno.

 

[Bulevarac]

@zuma pa da narod oseti sta znaci sloboda prostora?
Nemoze, udri ogradu, ostavi je 10 godina, pa kada krenemo da zidamo, ima da se raduju sta god zidali.

 

[Razor]

Sve što poželiš. U Srcu Grada. Rajićeva, Vaša kupovina. Vaše mesto. Planirano otvaranje - prva polovina 2015.

Koncept projekta

Ključni prodajni koncept Šoping Centra Rajićeva biće struktuiran na način koji će doprineti diversifikaciji maloprodajne ponude u pešačkoj zoni. Sa 15.300 kvadratnih metara bruto površine za izdavanje, Šoping Centar će imati tri podzemna nivoa za parkiranje sa oko 500 parking mesta i šest spratova prostora za iznajmljivanje sa više od 80 lokala. Ovaj projekat će na srpsko tržište doneti maloprodajne trgovine koji na njemu još uvek nisu prisutne ili pak nove koncepte postojećih trgovina. Sve do sada, niko od njih nije mogao da smatra pešačku zonu svojom lokacijom zbog ograničenja u pogledu vlasništva i raspoloživog prostora. Imajući u vidu da je ceo ovaj kraj u kome je smešten Šoping Centar pretežno modno orijentisan, Rajićeva će predstavljati (a) snažno modno uporište i (b) mešavinu poznatih međunarodnih maloprodaja mode i modnih detalja. Da bi kupci bili u potpunosti zadovoljni i projekat estetski orijentisan, u sklopu ovog koncepta naći će se prodavnice kozmetike kao i kozmetički saloni. Ideja je da se napravi besprekorna mešavina svih modernih i modno orijentisanih stvari, tako da kupac ima veliki broj opcija kada stvara svoj imidž, kao i dodatne elemente koji mu doprinose.

Područje starog Beograda, čuveno po brojnim kafićima i restoranima, biće dodatno obogaćeno zabavnom komponentom Šoping Centra Rajićeva. Centar će imati nekoliko pažljivo odabranih kafića i restorana, koji će postojeću ponudu učiniti raznolikom, kao i „welness“ element za klijente koji vole zdrav život. Sa ciljem stvaranja mesta za opuštanje, a bez njihovog grupisanja na jednom mestu, ovaj projekat će imati različite koncepte pristupa hrani i piću na svim nivoima. Jedino mesto gde će biti grupisan veći broj ovakvih elemenata, biće na trećem spratu, tako da će posetioci moći ne samo da uživaju u hrani, već i u neverovatnom pogledu na stari deo grada.

Odgovarjući na potrebe ne samo posetilaca koji će dolaziti iz drugih krajeva grada, već i onih koji žive u neposrednoj blizini Rajićeve, Šoping Centar će imati supermarket, razne servisne jedinice i druge elemente neophodne za udobnost svakodnevnog života, kao što su kućna elektronika, stvari za sport i odmor, dekoracije za kuću, kancelarijski pribor i oprema, apoteke, banke, mobilni operateri, itd. Na ovaj način, projekat ne služi samo kao jedna destinacija za ceo grad, nego je i deo lokalne zajednice i poslovanja kojih ima u izobilju oko Šoping Centra Rajićeva.

Poslednje, ali ne i najmanje važno (naročito za destinacije koje se nalaze u centru grada) Šoping Centar Rajićeva će svojim posetiocima obezbediti veliki broj parking mesta. Ova neverovatna pogodnost učiniće da se posetioci osećaju opuštenije u modernom šoping utočištu, koji je smešten u gusto naseljenoj gradskoj sredini, poznatoj po nedostatku parking mesta.

Budući da će imati jedinstvenu i ekskluzivnu lokaciju, savremeni dizajn i pažljivo osmišljen koncept kupovine i zabave, Šoping Centar Rajićeva će sigurno postati posebno mesto u Beogradu i centralna destinacija, kako za same građane, tako i za druge posetioce.

Slike sam preuzeo sa njihovog zvaničnog sajta:
http://www.rajicevashoppingcenter.rs/


Našao sam i firmu Avital koja se takođe vezuje za Rajićevu 1

TRŽNI CENTAR RAJIĆEVA - Beograd

U saradnji sa Ashtrom International Israel, Avital d.o.o. pokreće najznačajniji imovinski projekat u Srbiji –Tržni centar Rajićeva.

Projekat je smešten u srcu Beograda, u čuvenoj pešačkoj zoni u Knez Mihailovoj ulici, na mestu sa kog se pruža prelep pogled na Kalemegdanski park. Tu se nalazi centar kulturnog i društvenog života grada i glavna šoping zona.

Tržni centar Rajićeva će se razviti kao deo projekta mešovite namene, čija će druga faza obuhvatiti ekskluzivan luksuzni hotel. Cilj projekta je da se unapredi i očuva tradicija, a da se istovremeno odgovori na sadašnje i buduće potrebe Beograda modernim kompleksom, koji je izgrađen po najvišim standardima.

Tržni centar površine 16.500 kvadratnih metara moći će da se pohvali sa tri podzemna nivoa za parkiranje sa 500 parking-mesta.

http://www.avitalestate.com/raiceva.html

 

[Razor]

nastavak...

Garaža

Podrum

Prizemlje

Prvi sprat

Drugi sprat

Treći sprat

Četvrti sprat

 

[bojan87]

I kad nastavljaju gradnju jer ce je zapoceti u ovoj deceniji ili da cekamo sledecu?

 

[direktor]

Svakih 100 godina jedna faza

 

[Duleja]

^^