Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.164
- Pohvaljen
- 24.459
Gollum":h2kn0gj6 je napisao(la):
Ja sam to više puta spominjao u sklopu price o suštini takozvanog investitorskog urbanizma, bolje reći napuštanja principa bilo kakvog društveno odgovornog urbanizma. Ukratko: Svaki izgovor je dobar ako može opravdati dodavanje još kvadrata na bilo kom mestu.
Soliter bivšeg Centralnog Komiteta, iako očigledno u zelenoj zoni, visok i zato uzak u odnosu na čitav blok, bio je dovoljan razlog da se ceo taj zeleni blok otvori za novu gradnju. Postojanje Hotela Jugoslavija, u zelenoj zoni i na samom keju, očigledno je dovoljan razlog da se i tu doda još jedna zgrada gigantskih razmera. Par predratnih oronulih baraka iza fabrike Beko je dovoljan razlog da to ne bude javna površina u funkciji tvrđave sa jedne strane i obale Dunava sa sportskim centrom na drugoj strani, kao što bi bilo logično, nego da se tik pored tvrđave ubaci poslovni monstrum od stakla i betona. Potreba za običnim stepeništem sa Kalemegdana do Donjeg Grada, dovoljan je razlog da se to stepenište izduži i umota u klupko i tako dobije Oblak sa neverovatnih 11000 kvadrata. Pazite, od jednog stepeništa oni su bez problema stigli do 11000 kvadrata u totalno apstraktnoj konstrukciji smeštenoj ispod srednjevekovne tvrđave! I sad, u Rajićevoj smo već praktično imali trg. To je bio uglavnom prazan prostor trolebuske okretnice. Prvo im nije bio problem da zbog investitora trajno ukinu javni prevoz do Kalemegdana. Pa zatim, umesto da se po istom ovom prinicipu zadrži ono što je bilo, makar i tragovima, a to je u ovom slučaju otvorena površina u srcu pešačke i turističke zone grada, sada idemo obrnuto. Na već praznoj površini umesto trga mi opet gradimo poslovni objekt i tržni centrar! Ma daleko je to i od urbanizma i od običnog obraza.
Na slikama se lako vidi koliko je različitih mogućnosti pružao ovaj prostor. Zamislite trg koji bi u perspektivi mogao biti spojen i sa Kalemegdanom i sa zelenim trouglom u Pariskoj ulici. Dovoljno je srušiti onu jednu visoku i ružnu zgradu ka Kalemegdanu. Desno od nje je trenutno samo zgarište kafane i letnje bašte. U sredini trga bi mogla biti jedna ogromna fontana nalik onima u Rimu, a između dve zgrade na strani ka Kralja Petra puno mesta za sedenje na zakošenim stranicama jednog modernog amfiteatra, dakle dovoljno visoka zgrada sa nizom stepenastih terasa sa restoranima koja bi pružala i poslovni prostor i bila vidikovac kakav retko gde postoji. To bi bilo novo središte čitavog grada. Pošto sve računaju u novcu, koliko jednom gradu vredi jedno takvo novo "srce", a koliko ćemo mi dobiti što smo ovakav prostor prodali? Šta reći ... Ostaje samo da se nadamo da će i kod nas jednog dana oduzimati dozvole onima koji sem rupe ništa ne naprave čitavih 10 godina.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
Zuma sve je super ali prostor je isuvise mali za neki ozbiljniji trg kao sto bi to bilo u slucaju Slavije na primer. Drugo, sta ce ti trg koji se oslanja na ogromnu zelenu oazu. Trgovi su potrebni kao neki vid rasterecenja i opustanja u sred urbanog tkiva a ovde imamo kalimegdan. Nadam se da me kapiras sta hocu da kazem, Slavija bi bila odlicno mesto za trg sa fontanom i zelenilom. Ovde su investitori kao sto se i ocekivalo prenapucali kvadrate, sam projekat meni je fantastican ali je malo na steroidima i to nekima smeta. Bez obzira, uveren sam da ce i ovako da izgleda odlicno, arhitektonski je sjajno uklopljeno postignut je sklad samo je pitanje dokle ce postojece stanje da bode oci.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.644
- Pohvaljen
- 18.107
http://www.varoskapija.rs/restoran-park.htmldirektor":2ii16ask je napisao(la):
...ovo je bila žešća ispala.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.164
- Pohvaljen
- 24.459
Nebojsa":j01ua9q5 je napisao(la):
Ne, ovo bi bio maltene idealan trg. Jedino što malo smeta da bi stvarno bio idealan je zgrada Biblioteke, ali to nije naročiti problem. Iz malo kreativnosti ona moze dobiti svoju funkciju u okviru trga, a i po sadržaju je OK. Ovaj trg bi istovremeno odvajao i predstavljao vezu između urbanog tkiva i parka. Baš bi tu dobro legao otvoren prostor, zato što vizuelno ističe i obogućava da se bolje sagleda i ulaz u park i ulaz u pešačku zonu. Čak su i zgrade lepe, i Biblioteka i ona sa druge strane, obrasla bršljanom. Koliko sam shvatio, predviđeni tunel i trg iznad njega predviđaju uništenje dela parka baš zato što između Biblioteka i parka za pravi trg i nema mesta. Kad bi on bio iza Biblioteke to bi bilo savršeno.
Mi maltene i nemamo pravih trgova, ako se pod time podrazumeva mesto gde se skupljaju i zadržavaju ljudi a ne automobili. Njihova osnovna karakteristika je dovoljno slobodnog prostora na susretu važnijih tokova. Kod nas se nažalost trgom naziva prošireni trotoar uz neku ulicu. Na Slaviji u njenom trenutnom obliku jednostavno nema mesta za ljude. Na Terazijama ista stvar. Dok su postojale one okrugle klupe kod fontane, još se i moglo reći da to mesto pomalo počinje da živi kao trg. Onda je neka mračna i destruktivna inteligencija uklonila klupe i to je sada obično raskršće. Nažalost čak i kad bi se vratile, izduženi oblik i široke ulice ostavljaju malo mesta da Terazije postanu pravi, veliki trg, pun zivota u smislu da ljudi dolaze baš tu, ne da bi prošli, nego da bi se tu zadržali (park koji glada na Savu je već nešto drugo). Trg Nikole Pašića po svom uređenju zaista jeste trg, ali se ljudima ne dopada zbog toga što je mračan. Svuda naokolo su visoke zgrade, pa nema sunca, otvorenih vidika i svetlosti. Jedino što donekle liči na trg je Trg Republike. Tu ima prostora oko spomenika, pa nije ni čudo da su se sve demonstracije, skupovi i čitav javni život koji zateva takve skupove odvijale isključivo tu. Nažalost, slobodni prostor je u obliku ćiriličnog slova G, pa je razbijen i nepregledan. Jedna bina i veći skup ga čas posla napune i onda treba zaustavljati saobraćaj, iako ni to ne pomaže preterano. Jednostavno nemamo trg kakav bi nam trebao.
Ovde bi bilo savršeno. Ako bi se srušila visoka zgrada ka Kalemegdanu, prostora bi bilo dovoljno. Ako se ikada napravi tunel i ukloni ulica, trg bi se mogao jos prosiriti i povezati sa parkom. Sve Kalemegdanske aleje već vode tačno na njega. Trg je otvoreni prostor, a parkovska aleja je uska i natkrivena drvecem. Zbog toga su to dva prostora bitno razlicitih karakteristika koja se dobro dopunjuju ako su jedan pored drugog. Ranije sam spominjao da se ovde već na vrlo maloj visini otvara fantastičan vidik od 180 stepeni. Duž ulice Tadeuša Košćuška na Dunav, a sa druge strane duž Save, kao i sve između toga, iznad Kalemegdana na Novi Beograd i Zemun. Neka vrsta amfiteatra bi tako u trg povezala i treću dimenziju. Malim usponom (spoljasnjim stepenicama) sa trga na obližnju zgradu, prema Kralja Petra, na samom trgu bi imali i vidikovac sa koga bi se istovremeno, ispod posmatrača, video i sam trg, isto kao i pola Beograda. Još ako se ikada sruši i ona zgrada ka Knez Mihajlovoj ulici, trg bi se bez prekida proširio i na raskršće Knez Mihajlove i Kralja Petra sa svim restoranskim baštama, izlozima i drvećem koje je tamo zasadjeno ...
Predloženi projekat za Rajićevu nije toliko loš zato što ipak predviđa nekakav mali trg, ali to je nažalost svetlosnim godinama daleko od onoga što bi ovaj prostor mogao da pružiti ako bi se formirao pre svega kao trg, a ne pre svega kao tržni centar. Propustiti ovako jeftinu, dobru i neponovljivu priliku je po meni neoprostivo, ko god da je ovo odlučio.
Nebojsa":skjy0mto je napisao(la):
Pa ne treba nam trg u fazonu Slavije, nije to takav prostor, sa 3-4 velike saobracajnice koje su slivaju na trg, vec je to trg u pesackoj zoni. Znaci trg (samo) za ljude ne za automobile, samim tim moze i biti manji. Fontana ne bi morala da bude gigantska.
Ne razumem zasto je projekat fantastican. Prvo, sta je toliko fantasticno kod trznog centra? Drugo, ovo je bio deo Knez Mihalove gde su postojale samo stare zgrade, bez modernih i modernijih zgrada ubudzenih izmedju (kao sto je slucaj na pocetku Kneza, kod Platoa i sl.), i to je bila jedna fina ambijentalna celina, a sada ce se tu roknuti ovaj monstrum od stakla koji ce zaseniti sve ostalo. Ne mislim da je postignut sklad, naprotiv. Ova ce zgrada "strcati" i to vrlo. Trece, ja ne vidim koja je tacno poenta ovakvog trznog centra na toj lokaciji. Usce je vrlo blizu (do njega mozes da stignes za 15 min. peske, prevozom jos lakse), cela Knez Mihailova je soping zona, a postoje i manji trzni centri u Knezu kojima treba revitalizacija (npr. TC Milenijum).
Na kraju, aj da progutamo i trzni centar i strcajuci skalameriju kao nesto neizbezno u ovom vremenu, mene najvise brine najava da ce tu biti parking sa ne znam koliko mesta. Prvo, stimulises ljude time da dolaze kolima u centar, i da cirkulisu bas na tom mestu i da prave guzvu tamo gde ti najmanje treba; drugo, gde ce biti ulaz u taj parking? Ako prilaz garazi nije iz T. Koscuska (a mislim da nije), onda zbog parkinga jednog soping centra prakticno trajno unistavas mogucnost da se pesacka zona jednog dana prosiri na Vasinu, Uzun-Mirkovu i studentski trg (a mislim da bi to trebalo da bude cilj za razvoj ovog kraja u buducnosti).
Prioritet svih prioriteta kada su trgovi u Beogradu u pitanju, moraju biti Trg Republike i Studentski trg... Zapravo, svi postojeći "trgovi", budući da nijedan baš i ne liči na trg, već ih mi samo tako zovemo.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.644
- Pohvaljen
- 18.107
stf":25symj12 je napisao(la):Једина вредност у целокупном пројекту је тај мали плато испред уласка у здање.
Апсолутно немам ништа против целог пројекта уколико му се уради пренамена у Градску галерију. Феноменално место и одличан улазни портал.
Pa da je u pitanju javni prostor, cela ova diskusija bi išla u potpuno drugom smeru.
Možda se ne bi bi potezalo pitanje restitucije: oduzeto je, ali nije privatizovano već privedeno nameni u opštem javnom interesu: galerija, muzej, trg... a i pre toga je bila kakva takva funkcionalna okretnica javnog prevoza dok je Studentski trg bio protočan...
Eh, Stfe, sad me podseti na "pokojni" projekat Gradske galerije na Trgu republike 
Ima još rendera u arhivi Beobuilda.
Iako su ova dva projekta toliko različita, iako postoje potpuno drugačiji razlozi za njihovu (ne)realizaciju, opet postoji nekakva autentično beogradska nit koja ih povezuje i koja me frustrira...
Ima još rendera u arhivi Beobuilda.
Iako su ova dva projekta toliko različita, iako postoje potpuno drugačiji razlozi za njihovu (ne)realizaciju, opet postoji nekakva autentično beogradska nit koja ih povezuje i koja me frustrira...
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.412
- Pohvaljen
- 40.514
Rajićeva: Tužbe "ogradile" tržni centar
I. PREKOVIĆ | 25. jun 2013. 06:31 | Komentara: 0
Vlasnici okolnih stanova i parcela protiv izgradnje šoping-mola i hotela u ulici nadomak Kalemegdana. Bespravna gradnja i zauzimanje javnog dobra neke su od optužbi na račun investitora
GRAĐEVINSKO zemljište budućeg tržnog centra "Rajićeva", na bivšoj trolejbuskoj okretnici nedaleko od Kalemegdana, već deceniju unazad predmet je tužbi i krivičnih prijava, kako vlasnika povraćene nacionalizovane imovine u susedstvu placa, tako i trenutnih stanara iste ulice. Glavni uzrok nezadovoljstva jeste zauzimanje delova ulica Cara Uroša i Rajićeve, ali i dokumenti koji svedoče da je luksuzna lokacija ustupljena bez ikakve naknade.
"Vilom brodogradilicom" ovog "Skadra" može se svakako prozvati Bogdan Veljković, potomak čuvene beogradske porodice, kojoj je posle Drugog svetskog rata oduzeto više vrednih lokacija, kao što su Stari mlin, pivara BIP i 12 ari placa nekadašenjeg hotela "Srpski kralj", na uglu Pariske i Uzun Mirkove. Udruženim snagama sa Mrežom za restituciju, Veljković se bori za parče svoje dedovine, koja je planirana za gradnju, kao i petospratnica u Pariskoj.
- Ne postoji institucija kojoj se nisam obratio, dokumentujući svaki nelegalni korak. To je čitav istorijat kriminala na malom, koji ovaj grad košta najmanje 56 miliona evra zbog gubitka javnih prihoda u naknadi za građevinsko zemljište, jer zakup nije plaćen po tadašnjem zakonu koji je stupio na snagu 2003. godine - tvrdi Veljković. - Najmanje, kažem, jer se kvadratura planiranog objekta menja na nekoliko godina, ali samo naviše. Rešenjima i dopunama Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, od odobrenih 28.000 kvadrata, projektu je dodeljeno skoro 58.000 kvadrata.
Po inicijativi Veljkovića, Ustavni sud je odluku pripajanju Rajićeve i Ulice cara Uroša građevinskom placu, proglasio za protivzakonitu. Ta odluka je stigla samo do stanara Rajićeve, koji na osnovu nje pokušavaju da spasu svoje zgrade na uglu Uzun Mirkove i Kralja Petra.
Naše zgrade izgrađene su 1907. i zaštićeno su kulturno dobro. Kako se one to štite kada neko iskopa rupu duboku više metara nadomak njih i još planira da im se približi tik uz fasadu? - pita se predsednik skupštine stanara Miomir Jakšić. - Projektni plan podrazumeva da zauzme Rajićevu na manje od dva metra od naših vrata, kao i od ulaza u parking i potpuno nas blokira. Tu je trafo-stanica za ceo blok, koja je više puta gorela, a o prolasku vatrogasnih kola nema ni govora.
VODA STIGLA DO PODRUMA I ZIDOVA
PRE više od dve godine bageri su, uništivši obe ulice, iskopali rupu duboku nekoliko metara koja se neprekidno plavi tokom kišnih dana, a svoj put voda je pronašla i do podruma zgrada u Rajićevoj. Vlažni zidovi su "poklon" koji su dobili stanari zgrade kraj novih "komšija", a uvođenje grejanja u domove je bila prava avantura za starosedeoce. Oni su morali da doplate ceo proces pošto izvođač radova nije dozvolio da toplovod prođe kroz njegovu parcelu - Rajićevu ulicu.
STANARI NE DOZVOLjAVAJU RADOVE
KOMPANIJA ABD tvrdi da se sa predstavnicima stanara dogovorila i oko vrste i metodologije radova. "Komšije", međutim, kažu da su upoznate sa geodetskim merenjima šipova koji će se postaviti ispod njihovih temelja i ponudom osiguranja zgrada koju su odbili jer bi polisa glasila na ime kompanije. Iako građevinska firma poručuje da će pristup ulazima biti obezbeđen, kao i same zgrade, stanari neće dozvoliti nikakve radove, dok se ne usliše njihovi zahtevi.
ABD: SVE JE URAĐENO PO ZAKONU
IZVOĐAČ radova ABD d.o.o., u vezi sa odlukom Ustavnog suda o parcelama 710 i 713 Rajićeve i cara Uroša, tvrdi da su one dodeljene na osnovu važećeg Detaljnog urbanističkog plana za Knez Mihailovu ulicu. Dodaju i da je urbanistički projekat podele zemljišta urađen na osnovu tog plana, u skladu sa Zakonom o urbanističkim uslovima, i da su sve odluke konačne.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... zni-centar
I. PREKOVIĆ | 25. jun 2013. 06:31 | Komentara: 0
Vlasnici okolnih stanova i parcela protiv izgradnje šoping-mola i hotela u ulici nadomak Kalemegdana. Bespravna gradnja i zauzimanje javnog dobra neke su od optužbi na račun investitora
GRAĐEVINSKO zemljište budućeg tržnog centra "Rajićeva", na bivšoj trolejbuskoj okretnici nedaleko od Kalemegdana, već deceniju unazad predmet je tužbi i krivičnih prijava, kako vlasnika povraćene nacionalizovane imovine u susedstvu placa, tako i trenutnih stanara iste ulice. Glavni uzrok nezadovoljstva jeste zauzimanje delova ulica Cara Uroša i Rajićeve, ali i dokumenti koji svedoče da je luksuzna lokacija ustupljena bez ikakve naknade.
"Vilom brodogradilicom" ovog "Skadra" može se svakako prozvati Bogdan Veljković, potomak čuvene beogradske porodice, kojoj je posle Drugog svetskog rata oduzeto više vrednih lokacija, kao što su Stari mlin, pivara BIP i 12 ari placa nekadašenjeg hotela "Srpski kralj", na uglu Pariske i Uzun Mirkove. Udruženim snagama sa Mrežom za restituciju, Veljković se bori za parče svoje dedovine, koja je planirana za gradnju, kao i petospratnica u Pariskoj.
- Ne postoji institucija kojoj se nisam obratio, dokumentujući svaki nelegalni korak. To je čitav istorijat kriminala na malom, koji ovaj grad košta najmanje 56 miliona evra zbog gubitka javnih prihoda u naknadi za građevinsko zemljište, jer zakup nije plaćen po tadašnjem zakonu koji je stupio na snagu 2003. godine - tvrdi Veljković. - Najmanje, kažem, jer se kvadratura planiranog objekta menja na nekoliko godina, ali samo naviše. Rešenjima i dopunama Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, od odobrenih 28.000 kvadrata, projektu je dodeljeno skoro 58.000 kvadrata.
Po inicijativi Veljkovića, Ustavni sud je odluku pripajanju Rajićeve i Ulice cara Uroša građevinskom placu, proglasio za protivzakonitu. Ta odluka je stigla samo do stanara Rajićeve, koji na osnovu nje pokušavaju da spasu svoje zgrade na uglu Uzun Mirkove i Kralja Petra.
Naše zgrade izgrađene su 1907. i zaštićeno su kulturno dobro. Kako se one to štite kada neko iskopa rupu duboku više metara nadomak njih i još planira da im se približi tik uz fasadu? - pita se predsednik skupštine stanara Miomir Jakšić. - Projektni plan podrazumeva da zauzme Rajićevu na manje od dva metra od naših vrata, kao i od ulaza u parking i potpuno nas blokira. Tu je trafo-stanica za ceo blok, koja je više puta gorela, a o prolasku vatrogasnih kola nema ni govora.
VODA STIGLA DO PODRUMA I ZIDOVA
PRE više od dve godine bageri su, uništivši obe ulice, iskopali rupu duboku nekoliko metara koja se neprekidno plavi tokom kišnih dana, a svoj put voda je pronašla i do podruma zgrada u Rajićevoj. Vlažni zidovi su "poklon" koji su dobili stanari zgrade kraj novih "komšija", a uvođenje grejanja u domove je bila prava avantura za starosedeoce. Oni su morali da doplate ceo proces pošto izvođač radova nije dozvolio da toplovod prođe kroz njegovu parcelu - Rajićevu ulicu.
STANARI NE DOZVOLjAVAJU RADOVE
KOMPANIJA ABD tvrdi da se sa predstavnicima stanara dogovorila i oko vrste i metodologije radova. "Komšije", međutim, kažu da su upoznate sa geodetskim merenjima šipova koji će se postaviti ispod njihovih temelja i ponudom osiguranja zgrada koju su odbili jer bi polisa glasila na ime kompanije. Iako građevinska firma poručuje da će pristup ulazima biti obezbeđen, kao i same zgrade, stanari neće dozvoliti nikakve radove, dok se ne usliše njihovi zahtevi.
ABD: SVE JE URAĐENO PO ZAKONU
IZVOĐAČ radova ABD d.o.o., u vezi sa odlukom Ustavnog suda o parcelama 710 i 713 Rajićeve i cara Uroša, tvrdi da su one dodeljene na osnovu važećeg Detaljnog urbanističkog plana za Knez Mihailovu ulicu. Dodaju i da je urbanistički projekat podele zemljišta urađen na osnovu tog plana, u skladu sa Zakonom o urbanističkim uslovima, i da su sve odluke konačne.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... zni-centar
Мени се овај план свиђа и волео бих да буде реализован. Али, због скоро десетогодишњег безобразног одлагања радова, драго ми је што их сада кецају старе/нове комшије. И треба да их очерупају и измалтретирају што год могу више, како би послужили за пример онима који убудуће буду планирали да парцеле бескрајн дуго држе у парлогу.
BelgradeLove
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 29.07.2011.
- Poruke
- 158
- Pohvaljen
- 10
I ja navijam da se projekat realizuje onako kako pise na njihovom novom sajtu do 2015.....mislim da su tu velike pare u igri i ekskluzivna lokacija da bi jedna sacica stanara mogla da pokvari. Namirice se oni vec nekako.....
