Homer Jay":pzsnc8xl je napisao(la):
Mislim da se ne razumemo. Samo sam hteo da kažem kako se slika "propadanja" društva gotovo podjednako vidi i u pozorištu, i u tržnom centru. Zato mi se ne sviđa opaska Dušanovog druga da u tržne centre idu ljudi koji ne posećuju kulturne događaje. To je kvazielitističko etiketiranje.
Izgradnja novih centara ne proizvodi problem (gradovi koji su središta svetske kulture imaju mnogo više tržnih centara nego Beograd), problem proizvodi način na koji prosečan stanovnik Srbije doživljava stvarnost (pa i tržne centre u njoj) - a taj stav se ne gradi u tržnom centru, nego u kući, školi i putem medija, a u tržnom centru se manifestuje. Danas sam npr. pročitao da je neka učiteljica odvela ceo razred na otvaranje "Stadion šoping centra"!? E tu leži problem!
Meni samo smeta to ravnanje da samim tim što kupuješ, da izvineš, gaće u tržnom centru znači da ne voliš pozorište, ne čitaš knjige, gledaš samo sranje filmove i slušaš krš muziku. Jednostavno, vrlo pogrešan stereotip i vrlo blizak tom gnušanju koji "mallrats" imaju kada "na svom terenu" vide čoveka sa zavojem i "socijalnom" belom majicom u celofanu.
Ti isti ljudi, ili njihovi roditelji, su nekad moguće posećivali neka druga mesta. Poenta mog druga je bila da je Ušće puno, za razliku od gore pomenutih mesta za drugačije provođenje slobodnog vremena, a nekada nije bilo tako.
Šta misliš, zašto je moj drug bio u Ušću? Pa da kupi gaće, ili baterije, ili šta god. Nemam problema sa kupovinom u tržnim centima, oni za to i služe.
Apsolutno se slažemo da se propalo srpsko društvo itekako vidi i u krugovima koji pretenduju da jesu kulturni, ogrezli su u korupciji, nepotizmu, diletantizmu, prenemaganju, a nesposobni da vide šta nas sve zajedno čeka iza ugla. Kao da ništa nisu shvatili od ovoga što traje zadnjih dvadeset godina.
Eto, neki kulturni ljudi hoće, ili dozvoljavaju, da zapuše jedan od poslednjih otvorenih prostora u centru Beograda, i to čime, tržnim centrom. Pa umemo li da napravimo jedan pošteni trg u ovom gradu, ili moramo na svakom nešto da gradimo? Krajem osamdesetih Bogdan Bogdanović je hteo da podigne brdo na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, današnjem Pašićevom. Na ovom skorom konkursu za uređenje gradskih skverova, pobeđuje brdo u malecnom parku kod kafane Stara Hercegovina. Pre desetak godina, na izložbi studenata arhitektonskog fakulteta za uređenje Cvetnog trga, sve buduće arhitekte su nešto gradile na trgu, bar tećina njih piramidu?
Kao da imamo nacionalnu osobinu da mrzimo otvoren prostor. Ili nam je negde usput, posle sto godina autoritarnih režima, ispala potreba za slobodnim vidikom. Kada su postavljali spomenik Njegošu (Ko na brdu ak i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom) na platou kod filozofskog fakulteta, postavili su ga da gleda u stalno navučene zavese. Bista Svetozara Markovića ispred univerzitetske biblioteke stoji iza kovane ograde, ko u kavezu. Užas me hvata kad pomislim da će nam pod Kalemegdanom osvanuti "leteći tanjir" Zahe Hadid. Da li bi joj dozvolili tako nešto u Jerusalimu?
Izgleda da naši političari, biznismeni, urbanisti, ko god odlučuje o izgledu grada (naravno da urbanisti nisu tu na visokom mestu), kad odu negde u beli svet gde bi mogli da vide kako grad može da bude pravljen za slobodne ljude, ne dižu pogled sa mape tržnih centara, dok jure od jednog do drugog. A ko da njima i trebaju slobodni ljudi, slobodnog duha.