Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]

[vranac]

Promašio si poentu, ne prodaju se parkovi već građevinske parcele,

U Rajicevoj je prodat park kao gradjevinska parcela.

 

[Veliki Vracar]

Ne boj se taj V. će da vrati ljuljaške i svi će da budu srećni i zadovoljni! :laugh:

 

[Homer Jay]

@vranac

To u Rajićevoj nije bio park - već privremena zelena površina na mestu zgrada koje su srušene u Drugom svetskom ratu. Nije svaka travnata površina park. I parkovi podležu određenim urbanističkim i arhitektonskim pravilima - divlji parkovi ili privremeni parkovi su sa estetske tačke gledišta isto što i divlja ili privrmena gradnja.

 

[Nebojsa]

U svakom slucaju nikako da izadju na povrsinu da se vidi da se konacno radi. Kad god prodjem uvek dobijem isti odgovor : " radi se", "rade", "rade dole" ...... rade k...c, nikad se nista nit vidi nit cuje, izgleda da jos uvek nema izlaza iz imovinsko pravnog corsokaka, a ovamo saopstavaju kako je sve ok. Do sad bi ga napravili i od karata

 

[JohnyBgood]

Хајде онда да посечемо све паркове у граду и продамо их инвеститорима, да продамо и Калемегдан. Ваљда је и имати леп центар града без стаклених коцкетина, претерано саобраћаја и загушених улица у корист свих грађана.

Parkovi nisu raspoložive lokacije, moraš o tome voditi računa

Вероватно да си заборавио, али не тако мали део (oko 40% по слободној процени) тог ТЦ/хотела је баш и био паркић између окретнице и Краља Петра који је посечен, тако да испада да за наше власти паркови ипак јесу расположиве локације:

Ne ulazeci u skandalozno otimanje oko zemljista od strane interesnih grupa koje bi da cape nesto za nista, moram da kazem da mi se koncept zapravo svidja ali mi zestoko smeta natkrivanje javnih povrsina/ulica (dakle gradnja iznad njih, kako bi se osecali da nam ulicu na koju nam izlaze prozori neko natkrili i od nje napravi atrijum?) i uguravanje veceg volumena nego sto taj blok treba da primi. Da se samo malo smanje apetiti projekta bio bi jako dobar za taj deo grada.

Sa druge strane, uz rizik da me se ispljuje kao staromodnog, bas bih voleo da vidim da se tu ostavi jedan lep pravougaoni trg a da se rupe izmedju lepih starih zdanja popune (znaci gradnja upravo u ovom zelenom pravougaoniku i ispod biblioteke) ili rekonstrukcijom bombardovanjem srusenog ili zdanjima koja bi bila prepoznatljivo moderna a opet se uklopila. Ova slika jako lepo ilustruje kako bi tu mogao da bude trg, puno lepsi od Trga republike... naravno, verovatnoca toga je zanemariva s obzirom na to da je cena tog gradjevinskog zemljista ipak ogromna, ali eto, neka se bar kaze.

 

[vranac]

Po kojoj ceni je grad Beograd prodao to zemljiste?

 

[Nebojsa]

Ova zgrada do baste-restorana naruzice ceo projekat.

@Dzoni zar taj pravougaonik nije obuhvacen projektom

 

[JohnyBgood]

Ova zgrada do baste-restorana naruzice ceo projekat.

@Dzoni zar taj pravougaonik nije obuhvacen projektom

Ja mislim da projekat obuhvata SVE, popunjava celu tu prazninu oivicenu Uzun Mirkovom i Knez Mihajlovom. Ja bi voleo da se ovaj pravougaonik izmedju Kneza i Uzun Mirkove (gde je sada ta bara) ostavi kao trg... no to naravno necemo da vidimo. U bloku do Kalemegdana bi naravno sacuvao biblioteku i ovu visespratnicu a na mestu terase i u rupi izmedju bih nesto gradio, mozda neki lep butik hotel ili tako nesto, radnje, ili prostor za izlozbe FLU...

 

[neshaoct]

Ja se iskreno nadam da će čoveku vratiti njegov plac i da će on odlučivati šta će na njemu biti građeno.

Veljkovići potražuju puno imovine i zemljišta, između ostalog Stari mlin, gde su otpočeli radovi.

Srbija sama bira model za denacionalizaciju koji joj najviše odgovara i još važnije...onaj model koji može da sprovede u praksi. Ona nije obavezna da sprovede denacionalizaciju po nekom unapred predviđenom modelu, nego je njeno suvereno pravo da odluči kako će to da uradi.
Ona je obavezna da je sprovede.
Vraćanje u naturi tačno one imovine koja je oduzeta posle II sv. rata je samo jedan od načina, kao što znamo, i zbog toliko decenija koje su prošle primenjivaće se samo kao izuzetak, ne kao pravilo.

Konkretna parcela, ukoliko su već dobijene pare za nju, nikada neće biti vraćena u naturalnom obliku porodici koju pominješ. Čak i ukoliko onaj koji je kupio ne izgradi ništa na njoj, a naročito ne ukoliko izgradi određeni objekat. Parcela gde se već gradi (Stari mlin) isto tako nikada neće biti vraćena u naturi.

U praksi, ono što je oduzimano kao poljoprivredno zemljište i još uvek je sa tom namenom je pogodno za vraćanje u naturi. Ista je stvar i sa šumama.
Sve ostalo...najviše što može da se dobije ukoliko se insistira na vraćanju u naturi je neko drugo zemljište. Ili npr. u novom objektu ''Stari mlin'' (kada bude napravljen), naslednici mogu dobiti jedan broj kvadrata u određenoj vrednosti, i to je sve.
Ipak, najveći broj starih vlasnika i njihovih naslednika će dobiti obveznice, koje će dospevati bar jedno 20 godina, nešto slično kao što je vraćana stara devizna štednja.
Vrednost tih obveznica neće pokrivati u potpunosti vrednost oduzete imovine, naprotiv...
Koliko će pokrivati? Možemo pogledati primer drugih država jer nije Srbija jedina u kojoj je svojevremeno sprovedena nacionalizacija.
Ekonomski najjača država Evrope (Nemačka) je vratila starim vlasnicima svega 10% vrednosti nekadašnje imovine koju je nacionalizovala. Teško da će Srbija vratiti veći procenat...

... ili će taj zaradjeni novac da se iskoristi za isplatu vlasnicima, jednom kada sud u Strazburu tako naredi.

Kada bi se denacionalizacijom vraćalo 100% vrednosti oduzete imovine, ali neće...ni blizu. Ubedljivo najveći deo tih eura će ostati u budžetu.
Inače, Strazbur neće moći da ocenjuje svrsishodnost rešenja u jednom donetom Zakonu o denacionalizaciji, već samo da li je ispoštovano ono što u njemu piše, i to tek nakon što se iscrpi pravna zaštita u Srbiji, tj. pred našim Sudovima.
Postoji zabluda oko Suda u Strazburu jer treba znati da taj Sud potvrdi ogromnu većinu (90%-95%) odluka nacionalnih Sudova u postupcima u kojima građani tih država tuže svoju državu, tj. odluke njenih Sudova.

 

[relja]

Srbija sama bira model za denacionalizaciju koji joj najviše odgovara i još važnije...onaj model koji može da sprovede u praksi.

Kada kažeš "Srbija bira model" - na koga tačno misliš?
Na one koji dosnose odluke u ime finansjera partija, ili u ime glasača?
Sve partije koje su pobedjivale na izborima su se zaklinjale u vraćanje imovine, ali su sve to i izneverile.
Tako da "ne bira Srbija" koju čine građani Srbije, već mali krug ljudi, na štetu građana, čisto da se razjasne termini.

Vraćanje u naturi tačno one imovine koja je oduzeta posle II sv. rata je samo jedan od načina, kao što znamo, i zbog toliko decenija koje su prošle primenjivaće se samo kao izuzetak, ne kao pravilo.

To je tako iz gledišta ugla onih koji ne žele da se imovina vrati. Razvodnjavanje.

Konkretna parcela, ukoliko su već dobijene pare za nju, nikada neće biti vraćena u naturalnom obliku porodici koju pominješ.

"nikada neće biti vraćena u naturalnom obliku "To kažeš kao da je to aksiom, gotova stvar. SFSN.
Imovina je oduzeta zato što je čovek prograšen za "narodnog neprijatelja" (čitaj poseduje značanu imovinu), a nije sarađivao sa Nemcima.

Čak i ukoliko onaj koji je kupio ne izgradi ništa na njoj, a naročito ne ukoliko izgradi određeni objekat. Parcela gde se već gradi (Stari mlin) isto tako nikada neće biti vraćena u naturi..

Znači - aktivno se radi na sabotiranju vraćanja imovine. Kriminal pod zaštitom države.

U praksi, ono što je oduzimano kao poljoprivredno zemljište i još uvek je sa tom namenom je pogodno za vraćanje u naturi. Ista je stvar i sa šumama.

Ovde pričamo o potraživanju konkretne parcele na konkrenom uličnom broju. priča o šumama i gorama nas udaljava od teme.
Anyway, znam za slučaj jednog manastira koji se potraživao hektare šume, zapuštene od kada je oduzeta, i za brojne opstrukcije na svakom koraku procesa za povraćaj.

Sve ostalo...najviše što može da se dobije ukoliko se insistira na vraćanju u naturi je neko drugo zemljište. Ili npr. u novom objektu ''Stari mlin'' (kada bude napravljen), naslednici mogu dobiti jedan broj kvadrata u određenoj vrednosti, i to je sve.
Ipak, najveći broj starih vlasnika i njihovih naslednika će dobiti obveznice, koje će dospevati bar jedno 20 godina, nešto slično kao što je vraćana stara devizna štednja.
Vrednost tih obveznica neće pokrivati u potpunosti vrednost oduzete imovine, naprotiv...

Ja bih samo voleo da objasniš šta je tu tvoje mišljenje, a šta je 100% gotova, rešena, zapečanjena, overena, sprovedena i nepovratna stvar.

Ekonomski najjača država Evrope (Nemačka) je vratila starim vlasnicima svega 10% vrednosti nekadašnje imovine koju je nacionalizovala. Teško da će Srbija vratiti veći procenat...

Nailazio sam na razne podatke iz raznih izvora, ne bih komentarisao pojednačne primere.
A zašto teško? Kome je teško da se to uradi, zbog čega je to teško?

Kod nas je imovina oduzimana zato što se nasilno uvodio novi društveni poredak, a oduzimanje je bilo još jedan metod za uništavanje jedne klase, a ne zbog potrebe za tom imovinom. Oduzeta imovina je mahom propadala.

Inače, Strazbur neće moći da ocenjuje svrsishodnost rešenja u jednom donetom Zakonu o denacionalizaciji, već samo da li je ispoštovano ono što u njemu piše, i to tek nakon što se iscrpi pravna zaštita u Srbiji, tj. pred našim Sudovima.

Što bi se reklo "legal mamo jumbo."
A ja msilim da će se čovek pojaviti pred sudom sa tapijom na svoju zemlju, i nizom kretenskih presuda koje dokazuju nameru da se sve uradi da on ne dobije nazad svoje.

Postoji zabluda oko Suda u Strazburu jer treba znati da taj Sud potvrdi ogromnu većinu (90%-95%) odluka nacionalnih Sudova u postupcima u kojima građani tih država tuže svoju državu, tj. odluke njenih Sudova.

Statistika je kao bikini...

 

[neshaoct]

Kada kažeš "Srbija bira model" - na koga tačno misliš?
...Tako da "ne bira Srbija" koju čine građani Srbije, već mali krug ljudi, na štetu građana, čisto da se razjasne termini.

To što ih ti razjašnjavaš kako ti misliš da treba, ne znači da su oni i objektivno razjašnjeni.

Postupak denacionalizacije će se propisati Zakonom. Zakon donosi Skupština. Skupštini će ga predložiti Vlada.
Na političare u tom lancu koji će o tome odlučivati se utiče, lobira i to je normalno. U svim državama sveta se utiče na donosioce Zakona, neke države su i pravno normirale tzv. ''lobiranje''.
Onaj ko danas najviše lobira su upravo udruženja koja okupljaju stare vlasnike, odnosno njihove naslednike. Oni plaćaju novinske članke, razne okrugle stolove i to je sve legitimno...imaju ljudi interes koji bi želeli da ostvare na njima najbolji način.

Koliko je građanima Srbije važna denacionalizacija pokazaće i skori izbori. Kao što možemo videti nijedna od velikih stranaka ne ide dalje u tu priču osim deklarativnog ''to mora da se jednom uradi...''

Vraćanje u naturi tačno one imovine koja je oduzeta posle II sv. rata je samo jedan od načina, kao što znamo, i zbog toliko decenija koje su prošle primenjivaće se samo kao izuzetak, ne kao pravilo.

To je tako iz gledišta ugla onih koji ne žele da se imovina vrati. Razvodnjavanje.

To je iz gledišta realnosti.
Činjenica da od oduzimanja nije prošlo 2 ili 5 godina, nego zavisno od slučaja i do 60 godina, uslovljava da je naturalni oblik vraćanja moguć samo kao izuzetak.
Par primera, više ne mogu jer bi bilo previše opširno:
- zemljište na kojoj je napravljena Beograđanka.
Može li se starom vlasniku (ili njegovim naslednicima) vratiti ta parcela? Ne može i neće ni biti vraćena jer to što bi mu bilo vraćeno nije više u obliku u kojem je bilo kada je nacionalizovano. Dobiće ili neku drugu u gradu Beogradu, ili obveznice.
- goooomila stanova, kuća koje su nacionalizovane. 10, 15, 20 godina posle rata su u njima živeli ''zaslužni komunisti'', a onda su tokom 60-tih i 70-tih otkupljeni po tada važećim Zakonima. Svi koji su ih otkupili po tada važećim Zakonima ostaju njihovi vlasnici, niko ih nikada neće izbaciti. Neće jer su oni savesni vlasnici, tj. po Zakonima koji su tada važili su ih otkupili. Nije moguće da nekoga izbaciš napolje jer je otkupio stan u skladu sa pravnim propisima koji su tada važili. Šta je pogrešio, gde je njegova nesavesnost?
To je ono što političari vole da kažu da se ne može denacionalizacijom raditi nova nacionalizacija.
Vlasnici tih stanova će dobiti obveznice, ili ako bude moglo u naturi neke druge kvadrate koji su još uvek u vlasništvu države, pod uslovom da država želi da ih uključi u program za nadoknadu u procesu denacionalizacije. Ukoliko ne želi, i njima će podeliti obveznice.

Imovina je oduzeta zato što je čovek prograšen za "narodnog neprijatelja" (čitaj poseduje značanu imovinu), a nije sarađivao sa Nemcima.

Navedeni razlog nije od značaja.
Razlog oduzimanja ne menja činjenicu da je država dobila pare za određenu parcelu i time se iscrpljuje mogućnost njenog vraćanja u naturi. Država više ne raspolaže tom parcelom.

...aktivno se radi na sabotiranju vraćanja imovine. Kriminal pod zaštitom države.

O tome se može pričati.
Stari vlasnici (i njihovi naslednici) su želeli da se sva sporna imovina (koja je dočekala početak 21. veka u izvornom ili skoro istom obliku kao kada je nacionalizovana) izuzme, da se npr. parcele ne prodaju, da se stanovi ne prodaju, da se pojedina preduzeća ne privatizuju jer potiču iz nekadašnjih firmi, itd, itd. Oni su se za to zalagali jer i sami znaju da kada se jednom proda, od vraćanja u naturi nema ništa. Zato su želeli da faktički očuvaju tu imovinu još par godina (ili koliko već do donošenja Zakona) jer bi onda ona bila pogodna za vraćanje u naturi.
Može se pričati da država oglušivanjem na takve zahteve faktički želi da onemogući vraćanje u naturi, odnosno da preostane što manje imovine koja bi bila pogodna za vraćanje u naturalnom obliku.
Sa druge strane, postoje opravdani i svrsishodni razlozi zbog čega do izuzeća nije dolazilo...

...Ja bih samo voleo da objasniš šta je tu tvoje mišljenje, a šta je 100% gotova, rešena, zapečanjena, overena, sprovedena i nepovratna stvar.

Godinama se o tome priča kod nas.
Bio je i zvaničan Nacrt Zakona o denacionalizaciji. Bilo je i drugih predloga rađenih od strane raznih Udruženja. Imamo iskustva drugih evropskih država koje su već prošle putem denacionalizacije.
Sve to zajedno daje sliku šta bi želela jedna strana, šta druga, šta je međunarodna praksa.
Na osnovu svega toga, jasno je da denacionalizacija ide:
- u naturi izvornom imovinom.
- u naturi drugom sličnom imovinom (neku drugu parcelu, neke druge kvadrate, neku drugu šumu...).
- novčano.
Vezano za ovaj treći način, imajući u vidu količinu novca o kojoj je reč, nijedna država na svetu ne može to odjednom isplatiti, pa zato sve idu putem dugoročnih obveznica.
Prvi način je direktno vezan za decenije koje su prošle, vreme nije stalo i sva ta imovina koja je nacionalizovana nije bila pod staklenim zvonom sve ove decenije, nego se menjala, gradila, razvijala (država u sve to ulagala kada su npr. preduzeća u pitanju), pa zato nije više pogodna za vraćanje u naturi. Da je prošlo manje vremena, druga bi priča bila. Zamisli, primera radi da se denacionalizacija radi 6 meseci posle nacionalizacije...ubedljivo najveći deo bi se mogao vratiti u naturi, izvornoj.
Ali, što je više godina prolazilo, taj procenat opada, a posle 40, 50, 60 godina, od vraćanja u naturi ostade samo izuzetak.

Druga stvar je priča zašto se država i danas kada je izvesno donošenje Zakona o denacionalizaciji ''trudi'' da tih izuzetaka bude što manje čak i sa onom imovinom koja je dočekala 21. vek u obliku koji bi bio pogodan za vraćanje u naturi...

Ekonomski najjača država Evrope (Nemačka) je vratila starim vlasnicima svega 10% vrednosti nekadašnje imovine koju je nacionalizovala. Teško da će Srbija vratiti veći procenat...

Nailazio sam na razne podatke iz raznih izvora, ne bih komentarisao pojednačne primere.
A zašto teško? Kome je teško da se to uradi, zbog čega je to teško?

Ne mora da bude teško. Odavno je rečeno da papir trpi sve.
Može i Srbija da napiše da vraća 100%, a onda u realizaciji toga stane na 2%, 3% ili 5% (pogledati primere nekih drugih istočnoevropskih država). U čemu je koristi takvog Zakona, akta koji se ne može izvršiti?
Para nema, tj. vratiće se onoliko za koliko NBS proceni da može da se vrati (na osnovu stanja deviznih rezervi, stepena zaduženosti, projekcije kretanja zaduženosti u srednjem i dugom roku). Toliko dugoročnih obveznica će država odštampati i to je to.
Ljudi koji ne žele da čekaju 20 godina će moći da trguju tim obveznicama, tj. uz određeni diskont (zavisno od godine dospeća) dobiju novac odmah.
Ako jedna Nemačka nema para za više od 10%, o čemu onda mi da pričamo...

A ja msilim da će se čovek pojaviti pred sudom sa tapijom na svoju zemlju, i nizom kretenskih presuda koje dokazuju nameru da se sve uradi da on ne dobije nazad svoje.

Evo pojavi se.
Prvo, da bi mu uopšte primili predmet mora da pokaže odluku najvišeg Suda u Srbiji nadležnog za njegov predmet. Time će pokazati da je iscrpeo sve mogućnosti pravne zaštite u matičnoj državi, tj. u Srbiji.

Nakon toga će preći na utvrđivanje činjeničnog stanja:
- Tad i tad oduzeta ta i ta imovina. Imate validne papire kojima to dokazujete.
- Država koja je sprovela taj postupak je te i te godine donela Zakon po kojem vraća imovinu.
- U skladu sa tim Zakonom koji Srbija, kao i svaka druga država suvereno donosi i sama bira model po kojem sprovodi denacionalizaciju, Vama su ponuđene obveznice jer drugi oblik vraćanja nije moguć u konkretnom slučaju, u skladu sa donetim Zakonom.
- Vi ne želite obveznice, već hoćete u naturi.
- Ovaj Sud se ne bavi ocenom celishodnosti Zakonskih rešenja (da li su najpravednija, najbolja moguća ili sl.), već njihovom primenom.
Drugim rečima, da Vam nije ništa ponuđeno, da Vam nije priznato da je oduzeta imovina, ili da ste u postupku vraćanja imovine odbijeni (iako imate validne dokaze da je imovina svojevremeno oduzeta), ili da je pogodno da Vam se imovina vrati u naturi a država i pored toga želi da Vam isplati u obveznicama...e, onda bi ovaj Sud imao posla u Vašem slučaju.
Ovako, ništa.

 

[relja]

Ovo sigurno niko neće čitati, a i nemam puno vremena, počeće mi Mančester Ajaks.

Zašto se zakon godinama ne donosi, i zašto se poturaju predlozi kojima se izbegava vraćanje u naturi svega onoga što može da se vrati? Zato što to nekome nije u interesu.
To se ne može sakriti iza sistema izbora narodnih predstavnika. Poslanici, vlada... sistem je takav da ja ne znam ko je moj poslanik, glasam za spisak, posle niko nije odgovoran ni za šta.
Realnije je da odlučijći glas pripada predstavniku neke LGBT patije koji će svoj glas dati onoj struji koja im obećadozvolu usvajanja dece, nego što će poslanici glasati prema izraženim željama svojih birača.

Dalje - lobiranje. To spominješ kao da je u pitanu fer utakmica dveju strana jednakih snaga i običan sukob interesa, a ne otimačina.

Primer zemljišta na kojem je sagrađena Beograđanka je udaljavanje od teme. Ovde pričamo o zemljištu koje je manje više u istom stanju kao i kada su Nemci srušili hotel.

Ono što je najvažinje, a ti nisi spomenuo kada si nabrojao tri načina na koji može da se izvrši denacionalizacija - stari vlasnici stalno insistiraju da žele nazad ono što može da vrati u izvornom obliku. Na primer, moja porodica je predala zahtev za vraćanje nekog placa na Voždovcu. Znamo da od toga nema ništa, jer dobar deo tog placa je danas - ulica. To je kraj priče.

BTW - sama prodaja placa u Rajićevoj je urađena protivno tada važećim zakonima. To ne tvrdima, već onaj ko potražuje to zemljište.

Spominješ neku realnost. Građani koji potražuju nazad imovinu ne žele ni obveznice, jer su svesni da je realnost da te obvenice neće imati nikakvu vrednost. Plus, trpe poniženje od svoje države, plus time treba da se odreknu nečegašto ime je nepravedno oduzeto a onda za dž rodato nekim stranačkim dobrotvorima.

I na kraju, hajde, nemoj da donosiš odluke u ime tog suda, neka on sam odluči.
Sećam se da sam pre par godina gledao na TV nekog profesora, pravnika-teoretičara, koji je sa nadmenim osmehom rekao: "Haški tribunal... pa to i nije sud, to je T-R-I-B-U-N-A-L" sricao je slova... znamo šta je posle bilo.
Baš na ovoj temi, koja postoji dosta dugo, su neki članovi foruma tvrdili da denacionalizacija nije uslov za ulazak u EU... kad ono....
Da sam na mestu domaćih pravnika-teoretičara, ja bih vodio računa šta tvrdim (slično sam govorio i pravnicima u mojoj firmi za neke stvari, bolje bi prošli da su me slušali )

 

[neshaoct]

Možda si me pogrešno razumeo.
Nemam lično problem da se imovina vrati, naprotiv.

Želeo sam samo da ukažem:
- vraćanje u naturi će biti izrazita retkost (objašnjeno zbog čega).
- zbog toga će dobijanje dugoročnih obveznica biti pravilo.
- sud u Strazburu nema nadležnost da ocenjuje svrsishodnost donešenih Zakonskih rešenja.
Ako ne veruješ meni, lako je izguglati šta može biti predmet postupka pred Strazburom i šta su uslovi koji prethodno moraju da se ispune da bi se uopšte mogao podneti zahtev pred tim Sudom.

Olaka je konstrukcija, mit koji se stvara...da eto...ako si nezadovoljan odlukom nekog Suda u Srbiji, samo idi u Strazbur i dobijaš sigurno. To veze sa realnošću nema. :kk:
Ako se donese Zakon koji u konkretnom slučaju predviđa obveznice, to će i dobiti bez obzira da li im se to dopada, da li to žele ili ne.

Hipotetički, Srbija bi mogla da donese Zakon o denacionalizaciji u kome napiše da uopšte nema naturalnog vraćanja u bilo kom obliku, već samo obveznice na npr. 40 godina. Naravno da ovo nije dobro rešenje i neće ni biti u tom obliku usvojeno, ali pravo je države da donese ako hoće i takav Zakon, i Strazbur tu nema šta da radi osim da proveri da li je Sud u Srbiji vodio postupak po Zakonu koji predviđa jedino obveznice.
Ne može da kaže ''loš vam je Zakon jer ne predviđa vraćanje imovine u naturi'', pa da onda obara presude zbog toga. On se ne pita oko toga...

Ako stari vlasnik ove parcele tvrdi da mu je imovina oduzeta suprotno tada važećim Zakonima, postoje pravni lekovi za to. Ako ih je sve iscrpeo i ima pravosnažnu odluku na svoju štetu (a, smatra da ta pravosnažna odluka nije donešena na pravilnoj primerni materijalnog/procesnog prava i/ili ispravno utvrđenom činjeničnom stanju), niko ga ne sprečava da odavno pokrene postupak pred Strazburom.
Denacionalizacija nema veze sa tim...
Denacionalizacija pokriva slučajeva kada je imovina oduzeta u skladu sa tada važećim Zakonima, a kažeš da on tvrdi da je urađeno suprotno tadašnjem pozitivnom pravu.

 

[relja]

OK, ja nisam ni želeo da ulazim teoretske rasprave u oblasti koja mi nije struka.

Kratko objašnjenje - stari vlasnik (zapravo naslednik) osim što potražuje plac, tvrdi da ga je država (Grad?) prodala suprotno tadašnjim zakonima.

Pozitivno pravo?
Njegovom ocu je revolucionarni sud oduzeo imovinu, po pravu koje je donela revolucionarna vlast, u procesima u kojima su presude unapred bile poznate zato što su donete političkim odlukama na najvišem nivou, gde su branioci trpeli užasne pritiske, gde su u sudnice unošeni transparenti, uspaljene kolovođe dirigovale masi da urla "Na smrt!"...
Da je čovek bio saradnik okupatora i ratni profite ja ne bih imao ništa protiv da se ta imovina nikada ne vrati (kao u slučaju Nedićevih potomaka). Ali je ovde jedina krivica bila to što čovek nešto poseduje, makar to bio plac sa ruševinom. Dovoljno da ga optuže za narodnog neprijatelja (tj nerpijatelja nove vlasti).

I onda to neko hoće da šatro "ispravi" bezvrednim papirima na kojima je odštampano "Obveznica Republike Srbije". Pa gde to može da prođe? Pa nismo mi veverice...

Ne znam kako se to zove u udžbenicima prava, ali je sramota što i dan danas sistem pronalazi izgovore da se ta nepravda makar i delimično ne ispravi.



Samo da podestim na jedan post od pre tačno godinu dana

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=109125#p109125

Ako je sve čisto i legalno kako investitori tvrde, čemu toliko razvlačenje?

 

[neshaoct]

Kratko objašnjenje - stari vlasnik (zapravo naslednik) osim što potražuje plac, tvrdi da ga je država (Grad?) prodala suprotno tadašnjim zakonima.

Ok.
Da bi tužio, moraš da imaš tzv. ''legitimni interes'' da se pojaviš kao stranka, u ovom slučaju kao tužilac.
Npr. ne mogu ja tužiti državu jer je mom komšiji nešto uradila sa placem, jer ja tu nemam legitimni interes, nije moja imovina. Ali, on (komšija) može tužiti jer ima taj isti legitimni interes.

Ovde je očigledno problem što on nije vlasnik i nema nikakav pravni legitimni interes da bude tužilac. Isto kao i ti ili ja. Kao što ni ti ni ja nismo nigde upisani kao vlasnici te parcele, tako nije ni on.

Pozitivno pravo?

Važeće pravo.

Njegovom ocu je revolucionarni sud oduzeo imovinu, po pravu koje je donela revolucionarna vlast, u procesima u kojima su presude unapred bile poznate zato što su donete političkim odlukama na najvišem nivou...

Postupak rehabilitacije. To onda treba da pokrene.
Treba razgraničiti dve stvari...jedno je kada je imovina oduzimana na osnovu npr. Zakona o agrarnoj reformi ili šta već, pa su onda ljudi ostajali bez parcela po slovu Zakona (opšti pravni akt).
Druga je stvar kada si osuđen npr. za saradnju sa okupatorom, pa si na osnovu te osuđujuće presude (pojedinačni pravni akt) u sklopu dosuđene kazne ostao i bez imovine, ili bez građanskih prava u trajanju od toliko i toliko godina...
Treba pokrenuti postupak rehabilitacije njegovog oca, dokazati pred Sudom po proceduri na osnovu donetog Zakona (2006. godine) o tome da presuda nije bila zasnovana na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju (nije bio saradnik okupatora...) i onda sa poništavanjem te presude, poništava se i odluka o oduzimanju imovine.

Zakon o rehabilitaciji
("Sl. glasnik RS", br. 33/2006)

Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili
sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz politickih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju ne zastareva.

Zahtev sadrži lične podatke lica čija se rehabilitacija zahteva i dokaze o opravdanosti zahteva.

Obrazloženim rešenjem sud usvaja ili odbija zahtev za rehabilitaciju.

Rešenjem kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju sud utvrđuje da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Kvaka 22
Pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediće se
posebnim zakonom.

----------------------------

Zašto nije pokrenut postupak za rehabilitaciju njegovog oca?
Bitno je dobiti papir jer od datuma kada je rešenje o usvajanju zahteva za rehabilitaciju postalo pravosnažno, lako kasnije može dokazati da je država maliciozno prodala parcelu posle tog datuma, jer je već postojao pomenuti papir.
Savesno postupanje državnih organa bi bilo da ne raspolažu više tom imovinom u smislu otuđenja jer postoji pravosnažno rešenje kojim se poništava odluka Suda kojim je država uopšte i došla u posed te parcele.

 

[relja]

Samo kao islustracija o čemu se radi:

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/04/15/srpski/D05041401.shtml

Vašoj porodici komunisti su oduzeli svu imovinu kršeći čak i svoje propise?
- Stavljen je sekvestar na svu našu imovinu. Vojislav Veljković, moj otac, osuđen je 1946. kao saboter. Ali, vojni sud ga je 1947. godine oslobodio optužbi i doneo odluku da se skida sekvestar i ne sledi mera konfiskacije imovine. To je ostalo mrtvo slovo na papiru, a sva naša imovina je razgrabljena. Već četiri godine vodim spor pred srpskim sudovima. Predmet je sada na Vrhovnom sudu i nikako da bude rešen, iako je potpuno čist. Smatram da to nije slučajno. Posle presude odmah bih mogao uputiti tužbu sudu u Strazburu.

Pravni savet? (ne meni, g. Veljkoviću)

 

[neshaoct]

Ok, ako je već pokrenuo postupak...onda treba da čeka. Kao što i sam kaže, kada jednom dobije papir od Vrhovnog suda (a, mora jednom), ako ne bude njime zadovoljan pravac Strazbur.
Mada, ja bih proverio može li se pokrenuti postupak za rehabilitaciju i tako još jednom oborio i tu odluku iz 1946. godine. Treba prvo videti može li uopšte da pokrene postupak rehabilitacije, tj. da li se njegov otac smatra ''rehabilitovanim'' još od 1947. godine odlukom Vojnog suda, ili ne.

 

[relja]

neshaoct, čovek nije tek neko sa ulice. Ako imaš vremena i ako te zanima pročitaj ovaj intervju, ima ih nekoliko po net-u. Nije on neka obična uplašena advokatska žrtva, on se bori sa ovim našim kretenskim sistemom više od 20 godina.
Slučaj placa u Rajićevoj je ogledalo naših vlasti, države i pravnog sistema.

 

[direktor]

Podrzavam covjeka velkovica da mu se vrati oduzeta imovina na osnovu sramne osude njegovih predaka i da nam na to mjesto vrati srbskog kralja relja+

 

[zoran risticevic]

Pozdrav svima.
Plac u Rajicevoj je prodat za 3 mil$ plus 2000m2 po 2000$. Dakle, rec je o skandalu pribliznom onom kada su Maticu dali Usce za dz. Tu je projektovano 48000m2 po 5000e, dakle posao je vredan oko 240 mil.e.

 

[vucko]

Pozdrav Zorane,a koliki je plan u pitanju?

 

[vranac]

Nadstresnica prema Knez Mihajlovoj, me podseca na zgradu UniCredit banke u Rajicevoj:

Bilo bi mi draze da je ne bude.

 

[drum1]

да то је постало обележје српске архитектуре касних 90их-00их. мислим да је супер што га имамо, мада је овај често претеран. ако се не варам брана је почео са тим од цептера у краља петра. сада је (надстрехе) има на његовој згради у кумановској, у на објектима у блоку 26, на савограду, на центру за контолу летења и ко зна где још све.

мислим да треба да се то рафинише или измисли ново обележје савремене српске арх.

 

[JohnyBgood]

да то је постало обележје српске архитектуре касних 90их-00их. мислим да је супер што га имамо, мада је овај често претеран. ако се не варам брана је почео са тим од цептера у краља петра. сада је (надстрехе) има на његовој згради у кумановској, у на објектима у блоку 26, на савограду, на центру за контолу летења и ко зна где још све.

мислим да треба да се то рафинише или измисли ново обележје савремене српске арх.

Kako je sve to funkcionisalo za veme ovih snegova? Da li je bilo slucaja odlamanja zescih ledenica pravo dole na trotoar?

 

[drum1]

нисам чуо да јесте.