Teslin toranj

[vucko]

Realno,blok 39 naucni centar da zavrse,izmeste tehnicke fakultete i matematicku gimnaziju u isti blok.Pa nek se onda gubimo sa tim idejama oko teslinog toranja

 

[relja]

@Kole
Izmislio je Tesline zrake, kao i radio ali mu je neki žabar Markoni ukrao patent, a i hranio je golubove
I da, u Parizu je iskulirao Saru Bernar kada je probala da ga startuje.

 

[jovanovm]

Tesla je svakako zasluzio jedan monumentalni spomenik. Ali da ne zvalavim kako i zasto, to ionako skoro svi znaju.

Zašto? Ja ne razumem. Čovek nije rođen u ovoj zemlji, nije radio u ovoj zemlji, jedino je spominjao "srpstvo" kad je došao da primi nagradu u Beogradu, podržavao je ideju jugoslovenstva... Mislim da mu je dovoljno lik na novčanici, aerodrom i muzej. Takođe, mislim da mu najgori mogući spomen može biti falus. Bilo bi lepše da za te pare stipendiramo nekog našeg studenta, da pomognemo program zapošljavanja, da mu damo priliku da znanje stečeno napolju primeni ovde. Prost primer, kod mene na fakultetu ima deset naših doktora elektroinženjeringa i kompjuterskih nauka koji završavaju ove godine. Nijedan nema ni nameru da se vrati u Srbiju - svi će raditi u Intelu, Google-u, Facebook-u, Microsoftu... To je samo ove godine. Zamislite da imamo bar jednu firmu u Srbiji sa deset tako pametnih ljudi.

Ali ne, tako se ne dobijaju izbori, tako se ne pale mase, tako se gradi zemlja. A koliko vidim mi smo kolektivno od toga odustali.

 

[2012]

Pa sad ako krenemo redom zašto ovo a ne ono...nema kraja, uvek će neko reći da ima prečih stvari ali opet koliko vidim zaboravljate na korist Beograda od takvog simbola kao prestiža jednog malog naroda(mogu da zamislim kakav bi toranj ili sl.napravili drugi narodi takvom geniju) pa i turističkog,kao i prepoznatljivog simbola da podsetim mnoge svetske metropole su uložile milijarde da bi dobile svetski prepoznatljivi simbol prestiža i atrakcije..London je "izmislio" svoje "oko" pričom ni iz čega ali na prvi pogled,po čemu se sada ponosi svojim novim simbolom iako je big ben bio da tada neprikosnoven,ali ta atrakcija Teslin toranj bi kako sam ja razumeo u svom podnožiju imao Teslin muzej sa mnogo atraktivnijom postavkom,kao i mesta za razne sadržaje obrazovne i istraživačke
Pa se kaže... Čovek nije rođen u ovoj zemlji, nije radio u ovoj zemlji, jedino je spominjao "srpstvo" kad je došao da primi nagradu u Beogradu, podržavao je ideju jugoslovenstva..zar to umanjuje značaj ili ponos što je našeg roda..? Tim pre zato što je bio kosmopolita sa globalnom vizijom treba nama da bude uzor .. genije koga danas svet pominje sa još većim žarom zbog mnogih tek ostvarenih naučnih proboja baziranih na njegovim idejama.Kakvim respektom se izgovara njegovo ime i u Moskvi,Tokiju,N.Y
Hvala Tesli što mi danas imamo čime da se ponosimo u svetu,odati mu počast tornjem,muzejom je dobra ideja ali zato zahteva izuzetnu ozbiljnost u realizaciji takvog projekta iste pažnje kako se pristupilo i gradnji hrama Sv.Save te se nadam da ovo nije samo partijski predizborni projekat već da iza svega stoji jezgro naučne zajednice..koja treba i da izađe sa vizijom celog procesa.međunarodni konkurs je osnov za bilo kakve ozbiljne razgovore na temu samog izgleda tornja i kompleksa kao i lokacije..

 

[jovanovm]

Mislim da je manija ovim tornjem manifest kolektivnog ludila. Tesli bi se najbolje ukazala počast tako što bismo kupili poneki kompjuter za ETF, sredili poneku salu, platili nekom knjige (još zamislite, nekom iz Like?)...

Uopšte ne vidim nijedan razlog za izgradnju ovako nečega.

 

[kole]

Zasto je Tesla zasluzio da ima monumentalan spomenik?! Pa vidi mozda zato sto je on odgovoran za dobar deo realnosti kakvu ti poznajes. Mozda zato sto su njegovi pronalasci u mnogo cemu formirali modernu civilizaciju. Ali verovatno si upravu, mozda ne spomenik. Mozda nesto drugo. Neki muzej, naucni centar.
Sto se njegove nacionalnosti tice, on je prvenstveno bio covek planete Zemlje. Njegov rad i znacaj se danas oseca u citavom svetu podjednako. Nije bio opsednut novcem i slavom. Ja bih licno voleo da se napravi neki razuman projekat u njegovo ime u Beogradu. Ne zato sto mi treba nesto da privucem strance, vec iz cistog postovanja prema tom coveku. Mada kako @relja rece ne treba ni praviti kult od toga. Vec smo imali dovoljno kultova. Inace Tesla se zloupotrebljava na sve strane. Postao je svetski brend za svakog ko se dohvati glinerice. Malo mi je to bljutavo, covek je ipak bio veliki.
Ali ko sto je vecina od nas vec odavno zakljucila. Od nase vlada se ne moze ocekivati nista razumno. Tako da je stvarno bolje da bar ne pravimo magarce od sebe. Ili bar da pokusamo da ne pravimo.

 

[kole]

Vidi @relja.
Kolko ja znam on je mnoge njih iskulirao.

 

[jovanovm]

@kole
Upravo zato njemu nije potreban spomenik - spomenik Tesli je sama utičnica za struju, pa i ova mašina koju koristim da napišem ove redove... njegovi pronalasci jesu vrlo važni, lepo je da je takav čovek došao sa "naših" prostora, te se upravo zato i pitam... da li mu treba svetleći falus?

Teslin toranj bi bio spomenik našoj gluposti, a ne tom čoveku. Nama ne trebaju turističke atrakcije, već inženjeri.

 

[shumar]

Postoji mnogo razloga za Teslin toranj jer je to i zaslužio, problem kao i uvek su finansije i šta je prioritet.

Nebuloze tipa da Tesla to ne zaslužuje jer nije rođen ovde ostavimo za ekstremiste i neke druge forume u kojima je bitno ko ima koliko krvnih zrnaca i koje boje.

 

[Delija]

Јovanovim + ко врата. :kk:

 

[relja]

NIkola Tesla u Beogradu i okolini ima ili je po njemu dato ime:

Spomenik ispred Elektrotehničkog fakulteta
Institut
Bulevar na Novom Beogradu
Srednja elektrotehnička škola
Termoelektrana
Međunarodni aerordrom
Još jedan spomenik na aerordromu (budale)
Muzej Nikole Tesle (ne bih imao ništa protiv nove zgrade, pa čak i na Beton hali )
i, jedna fontana

plus, slika mu se nalazi na novčanici od 100 dinara, fotografija visi u većini školskih učionica ... itd, itd.... sigurno sam nešto zaboravio.

Osim možda nove, adekvatne zgrade muzeja, sve bi bilo, najblaže rečeno, neozbiljno nesodtojno čoveka.

 

[relja]

@ Kole

istina, ali to je bilo kao kada bi mu danas prišla unapred impresionirana Monika Beluči, a njega to baš smara

...starim, ničeg mlađeg u tom kalibru nisam mogao da se setim


edit: nisam znao da žena ima 46 godina Možda Monika Beluči premotana 10-15 godina u nazad...

 

[vucko]

Tako je Mr Relja.Samo jos fudbalski tim nije nazvan po njemu.

Eventualno novu zgradu muzeja i to je to.

 

[JohnyBgood]

A da se konsultuju sa elektroinženjerima ili sa profesorima sa ETF-a?

Ili je to samo skluptura kojoj će da se da Teslino ime?

Pobogu - šta će ta stvar da radi?

Da su oni skloni konsultovanju bilo koga ko nesto zna, ne bi im pao elektronski sistem za gasanje na njihovom kongresu. I ne bi jedan ortoped pravio haos u gradjevinarstvu. Samo dva primera, od bezbroj. Odnosno ja ne znam ni za jedan primer gde su angazovali nekoga ko nesto zna a ne nekoga po partijskoj liniji.

 

[JohnyBgood]

Drago mi je da se zdrav razm jos drzi na ovoj temi, podelih pluseve ali da sad ne nabrajam imena.

Ovaj toranj bi odista bio samo spomenik nasoj gluposti, tu se slazem 100%.

Ako neko misli,"izgradicemo toranj pa ce to privuci strane investicije," to je stvarno kako mali Djokica zamislja modernu ekonomiju. Investicije se privlace tako sto (1) imas obrazovanu radnu snagu (ALO, kakve su nam skole i fakulteti?), (2) tako sto vlada pravna sigurnost i reketasi na vlasti ne mogu nista od tebe da iznudjuju da bi te pustili da radis biznis, i (3) tako sto imas dobru infrastrukturu pa je lako izvesti robu koja se tu napravi (zeleznice, koridor 10, obilaznica, ALO?! Koji CRNI toranj dok ti to zvrji nezavrseno?)

Uzgred, meni je ovo sto je ova isprijektovala jezivo ruzno a toranj ruznjikav. No cak i takvog da ga negde sagrade, ne bi imao nista protiv da bude od PRIVATNIH DONACIJA. Da se u svom ovom haosu drzava zaduzuje (a nasa drzava se zaduzuje da bi isplacivala i ove mizerne penzije, toliko smo pukli) bi bilo :bash:

A to da nam PREDSEDNIK poteze izgadnju OVOGA na Slaviji je tek :bash: :bash: :bash:

 

[JohnyBgood]

@kole
Upravo zato njemu nije potreban spomenik - spomenik Tesli je sama utičnica za struju, pa i ova mašina koju koristim da napišem ove redove... njegovi pronalasci jesu vrlo važni, lepo je da je takav čovek došao sa "naših" prostora, te se upravo zato i pitam... da li mu treba svetleći falus?

Teslin toranj bi bio spomenik našoj gluposti, a ne tom čoveku. Nama ne trebaju turističke atrakcije, već inženjeri.

I ja se pitam o psihologiji ovih sto bi hteli da im TO bude simbol Beograda. Kratak, debeo, sa okrugom glavom, pa jos svetli! Simbol Beograda. Kontra Dubajcanima koji su se opredelili za jedan JAKO dugacak a tanak.

Kad malo razmislis, i drugi postojeci simbol Beograda je jedan go muskarac. Hmmm...?!

 

[Marcus Lupus]

:bash:
Dokle s ovom megalomanijom i ovim ogoljenim provincijalizmom?
Zanimljivo. Kada smo pre nekoliko meseci diskutovali o Avalskom tornju, ko god je rekao nešto razumno, bio je poklopljen pričama o "simbolu Beograda" itd. Isto i za onaj paganski hram sv. Savi. I isto je rečeno i onima koji su bili za skromniji most. Vi "simbolisti" biste već jednom mogli da se dogovorite šta je simbol Beograda pa da ostanetae na istom barem dve godine.

 

[Glas prirode]

Toranj ne bi bio jeftina turisticka atrakcija, vec pre svega jedno originalnao i prepoznatljivo umetnicko delo, on nije spomenik Tesli vec delo kome je Teslino stvaralastvo uzor. I sam Partenon je zamisljen kao turisticka atrakcija pre nego sto je sagradjen, njegova glavna uloga je bila da pronosi slavu Atine medju svim narodima i u svim vremenima, Cini mi se da je zamisao vise nego uspela, jer eto ga iako malo ocerupan, stoji i posle dva i po milenijuma i njegovi beli stupovi i trouglasti zabat su znak koji sa Grckom i Grcima podseca svakog ko za njega zna sirom sveta.

Trebalo bi da izgleda bas kao nedovrsen toranj, da predstavlja upravo teznje i istrazivacku smelost uprkos svemu, sama nauka je uvek nedovrsena prica, u njegovoj autenticnoj nedovrsenosti je njegova umetnicka i simbolicka snaga, dovrsavanje kule koja ionako ne bi mogla da sluzi svrsi, jer se bez kablova bar sto se tice prebacivanja struje na veliko, i dalje ne moze. A posebno kod nas, gde su kablovi svuda, pa cak i preko i oko drveca, mogu se videti bas tako cak i preko puta Akademije nauka, ali niko jos ne zna kako struja moze da se provede, sem od drveta do drveta, od zgrade do zgrade, preko bandera, iznad ulica. Mozda toranj ipak bude od koristi, pa nekako umesto bezbrojnih kablova nad Beogradom preuzme slanje struje na sve strane.

Iako su mi megalomanija i rasipnistvo i kultovi velikih ljudi, strani, imajuci u vidu primere iz sveta, jeftine ili ne, turisticke atrakcije tog tipa ipak donose velike prihode od kojih narod moze da ima koristi i posla,

Cesto strani gosti prvo idu u Teslin muzej, e samo zbog te cinjenice podrzavam ovu pricu, jer zaista moze da poveca broj i zadrzavanje stranih gostiju i doprinese ugledu zemlje i naroda.

Mi bas i nemamo toliko toga sto negde drugde ne moze da se vidi, a mnoga tzv. obelezja nisu uopste niti posebno originalna niti zanimljiva, svaki grad ima mostove i crkve i tvrdjave i reke, telekomunikacione tornjeve, koji su manji ili veci, ali su ipak samo to, a nista posebno , Beogradu treba nekoliko zaista neobicnih i uzbudljivih dela koja se prepoznaju i pamte, o kojima se prica i zbog kojih se dolazi.

Samo jednu takvu stvar imamo u gradu. A to je usce sa zelenim, sasvim prirodnim ostrvom, izmedju jednog od najstarijih gradova Evrope i sasvim modernog grada, samo to je izuzetno u Beogradu i nista vise.

 

[Marcus Lupus]

@kole
Upravo zato njemu nije potreban spomenik - spomenik Tesli je sama utičnica za struju, pa i ova mašina koju koristim da napišem ove redove... njegovi pronalasci jesu vrlo važni, lepo je da je takav čovek došao sa "naših" prostora, te se upravo zato i pitam... da li mu treba svetleći falus?

Teslin toranj bi bio spomenik našoj gluposti, a ne tom čoveku. Nama ne trebaju turističke atrakcije, već inženjeri.

I ja se pitam o psihologiji ovih sto bi hteli da im TO bude simbol Beograda. Kratak, debeo, sa okrugom glavom, pa jos svetli! Simbol Beograda. Kontra Dubajcanima koji su se opredelili za jedan JAKO dugacak a tanak.

Kad malo razmislis, i drugi postojeci simbol Beograda je jedan go muskarac. Hmmm...?!

Jao, konačno nešto iz moje struke.

E, dakle, stvar je u tome da je kao estetski ideal lepote čoveka u umetnosti po pravilu služio muškarac, odnosno na ceni je bila samo muška lepota sve do pre poslednjih stotinak godina. Priča o ženi kao lepšem polu je zapravo jako mlada, a u umetnosti i dalje nema nekih vrhunskih predstava žena koje bi mogle da pariraju predstavama muškaraca. Najpoznatija žena u vizuelnim umetnostima - Monaliza - zapravo je ružna. Uopšte, ideal muške lepote je gotovo nepromenjen od antike do danas, a ideal ženske lepote zapravo još uvek ne postoji.
To je prvo.
Drugo, spomenici se mnogo ređu dižu ženama. I zaista, skoro svi glavni spomenici u Beogradu, kao i maltene sve glavne ulice, posvećeni su muškarcima, i to najčešće vladarima, a zatim ratnicima, mada se to delimično i poklapa. Posebno je to izrazito u snažno patrijarhalnim društvima kao što je srpsko, gde je kult rata neprekidno prisutan.
I sad, treća stvar, mada bih tu samo ovlaš spomenuo, da se ne započne diskusija, jeste dakle ta, da je patrijarhalni muškarac, po mnogim tumačenjima, ženomrzac; naklonjen je da vrednost pripisuje samo sopstvenom polu. Na prostoru Južne Evrope, u tom smislu, zaista psotoje svega dve glavne predstave žene: žena-majka i žena-kurva. Zašto žena-kurva nije nikom simbol je jasno, a žena-majka pak nije, jer 1) predstavlja neku nežnost, dubinsku emocionalnost, njeno postavljanje u prvi plan je postavljanje emocionalne osetljivosti, a to patrijarhalni muškarac doživljava kao slabost i 2) simbol mora biti nešto snažno, pobedničko, mora izražavati tzv. muški princip, a to svakako nije neka nežna majka.

E, toliko o golom Pobedniku, pokušao sam da sažmem koliko se da, nadam se da si ukapirao nešto. Ili da je bilo ko ukapirao.
Da sažmem: Patrijarhalni svet je prepun muških homoerotskih elemenata. Danas je, doduše, tradicionalni polni identitet /patrijarhalnog/ muškarca u krizi, i ko zna, za milenijum-dva ćemo možda dobiti i Pobednicu.

 

[relja]

Kratkom pretragom na Googleu po "novi simbol Beograda" u prve 4 strane mi je ponuđeno:

Centar na vodi (zapravo, na Beton hali)
Tesline munje/toranj
Opera na Ušću
Avalski toranj
Beogradske terase
Most na Adi (prvi put tek na 4. strani, stagnira u poslednje vreme)
Novi Zvezdin stadion

Pobdenik se prvi put pominje na 5. strani, kao "nezvanični simbol Beograda"

http://webcache.googleusercontent.c...ada&cd=48&hl=en&ct=clnk&source=www.google.com

Novi pobednik na Adi

Most sa pilonom koji buši oblake nad prestonicom predstavljaće novi simbol grada i naći će se u društvu Pobednika, Hrama Svetog Save i Avalskog tornja, koji su se kao zaštitni znak Beograda urezali na suvenire, razglednice, ali i u pamćenje turista


Novi most preko Ade, čiji završetak Beograđani iščekuju, rasteretiće saobraćajne gužve i prekinuti mučne sate vožnje pored Sajma, a svojim karakterističnim pilonom koji su konstruktori „vinuli nebu pod oblake" dodaće još jedan detalj silueti našeg glavnog grada i predstavljaće novo prepoznatljivo obeležje Beograda. To je nedavno izjavio i predsednik SANU Nikola Hajdin, tvrdeći da će baš novi most na Adi sa pilonom predstavljati novi simbol grada, što ponovo vraća priču o tome koji su zaista najprepoznatljiviji simboli Beograda.

Sigurno je da će ovaj most sa svojom ogromnom vertikalom biti obeležje koje će se urezati kako na buduće razglednice i suvenire, tako i u memoriju gostiju srpske prestonice. Ali postavlja se i pitanje koji su to najtipičniji i najznačajniji simboli Beograda, jer su mišljenja o ovoj listi uvek bila različita, a previše često se dolazilo i do zaključka da Beograd nema baš toliko eksponiranih objekata koji bi se zbog arhitektonskog značaja mogli staviti pod odrednicu simbola grada.
Pressmagazin u razgovoru sa jednim od naših najznačajnijih modernih arhitekata, akademikom Branom Mitrovićem, i bivšim predsednikom Komisije za Spomenike i imenovanje ulica i trgova Skupštine grada Beograda Miletom Prodanovićem, predstavlja „razglednicu" Beograda. Svaka rasprava na ovu temu pokazuje da se kao najznačajniji „trejdmark" Beograda ipak ističe Meštrovićeva skulptura pobednika na Kalemegdanu, a da za njim sledi Hram Svetog Save na Vračaru. Usled bogate istorije, koja je u Beograd mnogo više dovlačila osvajače i rušitelje nego graditelje, naša stvarnost je da su danas, ipak, najprepoznatljiviji objekti nastali posle Drugog svetskog rata - „Beograđanka", pa i nekima omražena zgrada SIV-a na Novom Beogradu. Mada se u red najznačajnijih simbola mora „smestiti" i palata „Albanija", sagrađena neposredno pred početak rata.
Kalemegdan
Kalemegdan

Kalemegdan

Plansko uređivanje počelo je 1890. godine kada vojska predaje park beogradskoj opštini

Brana Mitrović, profesor Arhitektonskog fakulteta i dopisni član SANU, u osvrtu na spisak gradskih simbola ističe da Beograd nije previše bogat značajnim arhitektonskim spomenicima i spomenicima kulture. Ali dodaje da to ne znači da Beograd nema svoju posebnost koja ga čini specifičnim u odnosu na druge evropske gradove.

- Kada se govori o simbolima Beograda, odmah treba istaći da ih naš glavni grad i nema baš previše. Zbog toga nam ostaje da eksploatišemo one koji su prepoznatljivi i koji su već tradicionalni. Takođe, treba istaći da Beograd sam po sebi i na određen način predstavlja simbol, i to u geografskom smislu i značaju. U najprepoznatljivije simbole Beograda spada sigurno njegova najeksponiranija tačka i to na Kalemegdanu. Naravno, mislim na Meštrovićevu skulpturu Pobednika - kaže Mitrović, uz objašnjenje da mi nažalost nikada sa arhitektonsko-građevinskog aspekta nismo iskoristili geografske pogodnosti.
Mileta Prodanović, profesor na FLU, slikar, pisac i bivši predsednik Komisije za spomenike i imenovanje ulica i trgova Skupštine grada Beograda slaže se da je najprepoznatljiviji simbol Beograda lociran na Kalemegdanu.
- „Pobednik" se iskristalisao u najpoznatiji simbol grada možda i uz pomoć Televizije Beograd, koja ga je imala u svojoj špici. Treba istaći da je to ipak memorijal balkanskih ratova koji se odnosi na celu državu, a ne toliko na Beograd. Ipak, „Pobednik" je svakako na najdominantnijem mogućem mestu - objašnjava Prodanović, uz napomenu da bismo pri sastavljanju spiska gradskih simbola sigurno morali uzeti u obzir još jedno delo Ivana Meštrovića, tačnije Spomenik neznanom junaku na Avali.
Profesor Mitrović, koji je projektovao neke od najbitnijih zgrada, među kojima ima i onih u samom centru Beograda, kaže da kada se govori o simbolima grada, sve zavisi sa koje se pozicije kreće da bi se neka građevina mogla svrstati u tu kategoriju. On ističe da se mora uzeti u obzir mesto, značaj i vrednost arhitekture. A kada se svi ovi faktori uzmu u obzir, onda ima malo građevina koje svojim prostornim i arhitektonskim kvalitetom zaslužuju epitet simbola.
Crkva Svetog Marka
Crkva Svetog Marka

- Naš grad jednostavno nema toliko tih eksponiranih tačaka koje se mogu podvesti pod kategoriju simbola. Mostovi, zbog svoje pozicije, mogu se smatrati na neki način simbolima. Zbog toga se i ovaj novi most sa pilonom tako kategoriše u nekim krugovima - objašnjava Mitrović kriterijume po kojima se neki objekat može proglasiti gradskim simbolom.
A ti kriterijumi mogu biti različiti, pa i izrazito subjektivni. Tako Mitrović ističe Beograđanku, koja se može staviti u kategoriju gradskih simbola iako se ova palata u arhitektonskom smislu teško može podvesti pod ovu kategoriju.
Simbole grada određuju razni elementi. Palata Albanija je predstavljala arhitektonsko čudo u periodu u kome je izgrađena. U trenutku kada je podignuta, bila je najviša zgrada u jugoistočnoj Evropi. S druge strane, njenoj tituli simbola doprinela je prepoznatljivost. Albanija je locirana na samom ulazu u Knez Mihailovu ulicu, ali predstavlja višedecenijsku lokaciju na kojoj su se ugovarali ljubavni dejtovi, ali ne i samo oni.

Tipični gradski objekat je i spomenik Knezu Mihailu, okružen Narodnim pozorištem i Narodnim muzejom, koji ne samo da je postao tipični beogradski topos, već je vremenom postao i lokacija na kojoj građani zakazuju sastanke, tretiraju „konja" kao najpoznatije beogradsko sastajalište sa kog se kreće u noćni provod, ali i gde se iskazuje nezadovoljstvo prema vlastima i gde se može i srušiti režim.
Zbog svega toga, ovaj spomenik je pretrpeo transformaciju pravog naziva u odomaćenu skraćenicu „kod konja". Ako su palata Albanija i spomenik Knezu Mihailu postali gradski simboli, jedan drugi spomenik je takođe postao prepoznatljiv na specifičan način. Radi se o Vukovom spomeniku. Park u kome se ovaj spomenik nalazi već više decenija predstavlja lokaciju u kojoj se okupljaju fizički radnici koji na ovom mestu čekaju poslovni angažman. Zbog toga su oni prozvani „vukovci", a lik Vuka Karadžića, koji se isključivo vezivao za obrazovanje i uspeh u školi, pretrpeo je promenu značenja, pa „vukovac" nije više bio termin za učenika sa knjižicom nakrcanom odličnim ocenama već za osobu koja radi teške poslove jer od obrazovanja i nema baš mnogo toga.
Mitrović u gradske simbole ubraja i objekte koji su poslednjih dvadesetak godina poprilično omraženi zbog svoje ideološke simbolike.
- Ako bismo govorili sa aspekta arhitekture, onda se mora istaći zgrada nekadašnjeg SIV-a, a danas Palate Srbija na Novom Beogradu. Simbol je bila i zgrada starog CK, koja je uništena u bombardovanju 1999. godine - govori Mitrović i dodaje da postavljanje šoping-mola uz Poslovni centar „Ušće" predstavlja arhitektonski presedan.

- U arhitektonske simbole treba svakako uvrstiti Muzej savremene umetnosti na Ušću. A lično, na spisak favorita stavljam Zlokovićevu zgradu „Fijata" kod Autokomande. Takođe, Sava centar je simbol Beograda, jer iako ovu arhitekturu ne smatram bliskom, ona je u tom trenutku predstavljala ogroman iskorak i nešto što je arhitektonski bilo ispred svega što se radilo u regionu - kaže Mitrović.
Mileta Prodanović takođe ističe da je nemoguće utvrditi opšti konsenzus o tome šta predstavlja dominantni gradski simbol i da razni ljudi vide u ovoj kategorizaciji razne objekte.
- Neki će kao glavne simbole istaći splavove, drugi Pobednika, treći vrapca... Sigurno je da će novi most na Adi predstavljati vertikalu vidljivu sa svih strana. Ali mislim da postoji jedan jedini simbol koji ni vreme, a ni ljudi nisu uspeli da upropaste i za koji su Beograđani najmanje odgovorni zato što je toliko dugovečan. To je ušće dve zaista moćne reke. Dakle, sam položaj je ono što najviše određuje Beograd - daje Prodanović specifičnu definiciju gradskog simbola Beograda.
S druge strane, Brana Mitrović kaže da bi, kao i u slučaju Beograđanke, tačnije postojanja negativnih i pozitivnih mišljenja o nekom objektu, ista stvar mogla da se primeni i na čuvene Geneksove kule na Novom Beogradu, koje se mogu podvesti pod etiketu simbola srpske prestonice. Mitrović ističe da ako posmatramo našu stvarnost, onda na listu značajnih simbola svakako treba uvrstiti i splavove, kao nešto o čemu se u svetu priča kada se pomene Beograd.
- Splavovi su simbol Beograda kao potpuni kontraargument. Tačnije, kao antiteza, jer se u tom slučaju simbolički predstavlja ambijent grada. Možda je simbol Beograda više ono što se ne vidi nego ono što možemo da vidimo u materijalnom smislu - zaključuje naš sagovornik.

Simboli Beograda

POBEDNIK - Ivan Meštrović je 1912. projektovao fontanu koja je trebalo da se postavi na Terazijama, sa temom oslobođenje Srbije od Turaka. U centru je trebalo da stoji petostepeni stub kao simbol pet vekova ropstva pod Turcima, a na čijem vrhu bi stajao „Pobednik". Međutim, ubrzo su usledili balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat, zbog čega se odustalo od plana. Umesto toga, „Pobednik" je 1928. postavljen na Kalemegdanu, povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Danas se često koristi kao nezvanični simbol grada. Plato ispred „Pobednika" sa kog se vidi ceo Novi Beograd obavezno posećuju stranci koji posete naš glavni grad.
Pobednik
Pobednik

SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU - Posle Prvog svetskog rata spomenici neznanim junacima podignuti su u svim savezničkim zemljama. Kraljevina Jugoslavija se pridružila, a obeležene godine od 1912. do 1918. upućuju da je on posvećen i junacima balkanskih ratova. Nemci su za vreme rata na mestu spomenika sahranili jednog vojnika 1915. i na grob postavili krst sa natpisom „Ein unbekannter serbischer Soldat" (nepoznati srpski vojnik).


TRGOVI I SPOMENICI - U centru grada na Pozorišnom trgu stoji spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću, poznatiji u narodu kao „kod konja", koji je glavno sastajalište Beograđana. Trg okružuju i zgrade Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja. Na trgu „Slavija" nalazi se spomenik Dimitriju Tucoviću, a ovaj trg je i glavno saobraćajno čvorište grada. „Trougao" se kompletira Trgom Nikole Pašića gde je pre nešto više od 10 godina podignut spomenik ovom značajnom političaru.


PALATA „ALBANIJA" - Sagrađena 1940. godine, dugo je bila najviša zgrada i dominirajući objekat moderne arhitekture u gradu. Sa 13 spratova i 53 metra, u vreme izgradnje bila je najviša zgrada u jugoistočnoj Evropi. Palata je u stvari zgrada Hipotekarne banke Trgovačkog fonda Kraljevine Jugoslavije, a ime koje je do danas ostalo u upotrebi dobila je po kafani „Albanija", koja se nalazila na istom mestu.


SKUPŠTINA SRBIJE - Prvi projekat napravio je 1891. godine poznati arhitekta Konstantin Jovanović. Današnji Dom narodne Skupštine, delo Jovana Ilkića, predstavlja „doteranu" varijantu Jovanovićevog projekta. Podignuta je u blizini tadašnje Batal-džamije. Gradnja je započeta 1907. godine, a kamen-temeljac položio je kralj Petar Prvi. Tokom Prvog svetskog rata Ilkić je umro u logoru u Nežideru, a planovi su izgubljeni. Nove planove, prema izgrađenom stanju, napravio je Ilkićev sin Pavle. Ispred glavnog ulaza postavljena je skulptorska grupa „Igrali se konji vrani".


BEOGRAĐANKA - Najveća zgrada u centru Beograda sagrađena 1974. sa idejom da visinom dominira kao prostorni gradski orijentir.


lBEOGRADSKA TVRĐAVA I KALEMEGDAN - Tvrđava je danas muzej istorije Beograda. Zvanično ovu celinu čine Beogradska tvrđava (podeljena na Gornji i Donji grad) i park Kalemegdan, koji predstavlja plato ispred tvrđave, ali se ceo kompleks kolokvijalno naziva Kalemegdan. Plato Kalemegdan je u vreme dok je tvrđava bila glavno vojno uporište Beograda služio da se neprijatelj osmotri i sačeka za borbu. Preuređivanje u park počelo je posle predaje Tvrđave Srbima (1867), po naređenju kneza Mihaila Obrenovića. Plansko uređivanje Kalemegdana počinje 1890. kada vojska predaje park beogradskoj opštini. Tadašnji predsednik opštine Nikola Pašić odobrio je prvi kredit za uređivanje Kalemegdana od 10.000 tadašnjih dinara. Pre Prvog svetskog rata Kalemegdanski park završavao se na mestu gde su sada kamene stepenice. Zemljište iza ovih stepenica bilo je sve do 1929. potpuno neuređeno i obraslo u korov.


HRAM SVETOG SAVE - Gradi se na Vračarskom platou. Komunističke vlasti su tek u leto 1984. godine dale dozvolu za nastavak gradnje, pa je hram ponovo osveštao patrijarh German. Hram Svetog Save je jedan od tri najveća pravoslavna hrama u svetu. Ispred njega je i spomenik Karađorđu. Hram je danas glavno obeležje siluete Beograda.


CRKVA SVETOG MARKA - Sagrađena je 1940. na mestu stare crkve iz 1835. godine. Oblikovana je u srpsko-vizantijskom stilu. Po arhitekturi, hram je najsrodniji manastiru Gračanici. U južnom delu nalazi se sarkofag sa kostima cara Dušana, koje su prenesene iz njegove zadužbine manastira Sv. Arhanđela kod Prizrena. U crkvi se čuva jedna od najbogatijih zbirki srpskih ikona 18. i 19. veka.


SAVA CENTAR - Građen je od 1976. do 1979. godine, a sa hotelom „Kontinental" čini jedinstvenu arhitektonsku celinu. Svojevremeno je Sava centar bio najpoznatiji kongresni centar u ovom delu Evrope. Zvali su ga „Stakleni dvorac" jer je bio među pet najvećih kongresnih centara na svetu, a sa 100.000 kvadrata i danas važi za jedan od pet najvećih u Evropi. Centar „Sava" nastao je po nalogu Tita, koji je želeo reprezentativan objekat za održavanje Konferencije OEBS-a.
Avalski toranj
Avalski toranj

AVALSKI TORANJ - Jedan od zaštitnih simbola Beograda. Po dolasku u grad iz pravca Niša, pojavljivanje tornja u vidokrugu značilo bi da je Beograd blizu. Prvi Avalski toranj izgrađen je 1965. godine, a Međunarodna asocijacija tornjeva iz Pariza proglasila ga je za najlepši na svetu u kategoriji trokraka. Bio je visok 202,7 metara. Prvi toranj je srušen u NATO bombardovanju 1999, a novi je nedavno otvoren. Novi toranj visok je 204,68 metara. Na 120. metru je restoran, a na 125. vidikovac. Do njih se, sa dva najsavremenija lifta, stiže za svega tridesetak sekundi.


GENEKS KULA - Soliter od 35 spratova na Novom Beogradu neposredno uz autoput. Izgrađen je 1980. godine u brutalističkom stilu. Dobio je ime Zapadna kapija Beograda jer „pruža dobrodošlicu" putnicima koji dolaze iz pravca beogradskog aerodroma.


PALATA „SRBIJA" - Nekadašnja zgrada SIV-a danas je mesto gde naše vlasti primaju državnike koji dolaze u posetu. Zgrada je bila među prvi većim objektima u Novom Beogradu. Izgradnja je počela 1947, a gradile su je omladinske radne brigade.


KONAK KNEZA MILOŠA - Posle konaka za svoju ženu i decu u beogradskoj varoši, knez Miloš Obrenović podigao je 1834. i za sebe konak u Topčideru. Za vreme prve vladavine, Miloš je samo povremeno tamo boravio, a za vreme druge sve vreme proveo je u Konaku, gde je i umro. Ispred Konaka je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen kao prirodna retkost.

Veljko Miladinović, Branko Rosić

Mogao bih navesti bar 10 stvari koje ovde nisu navedene, a koje su isto nazivane "novi simbol Beograda" u poslednjih 20 godina.

Kad god treba progurati neku ideju, a nema nekih jakih argumenata, poteže se za "novim simbolom".

Beograd je pun atrakcija, ali je problem što su u ovom gradu dominantni ljudi koji o tome ne znaju baš ništa.

 

[2012]

Mislim da je manija ovim tornjem manifest kolektivnog ludila. Tesli bi se najbolje ukazala počast tako što bismo kupili poneki kompjuter za ETF, sredili poneku salu, platili nekom knjige (još zamislite, nekom iz Like?)...

Uopšte ne vidim nijedan razlog za izgradnju ovako nečega.

A da malo preformulišeš rečenicu,mislim na deo o Lici..

 

[relja]

Hm, mislim da nisi shvatio šta je jovanovm hteo da kaže....

 

[2012]

Ovo u zagradi za Liku ,kome je to upućeno? ..ako je mislio na studenta iz Like zagrada može da navede na pogrešan zaključak..da ne pomisli neko da je mislio na Teslu..
Elem neko je postavio pitanje kako će izgledati to isijavanje munja..evo slike..

 

[boca-ica]

Odličan Reljin prilog o simbolima Beograda , zajednička crta svih je ne dovoljno uređen prostor oko njih
p/o ljaksi logici : imamo i mi toga.... samo mrzi nas da uredimo inače to bi bila atrakcija ma mi smo...

Sigurno da bi Teslin toranj brzo bio okružen korovom, pljeskarnicama , i ko zna ščim i kakvim ljaksi dostignucima

 

[Bulevarac]

O da, dobro sam shvatio...s obzirom da je napisano..(možda bi pomoglo da mi i ti objasniš šta je hteo da kaže?,ovo u zagradi za Liku ,kome je to upućeno?) ako čovek piše nešto a da zapravo misli nešto drugo, neka se i potrudi da ne bude pogrešno shvaćen,ovako kako je napisano meni to tako izgleda..možda da preformuliše rečenicu.nije kasno da se ispravi..
Elem neko je postavio pitanje kako će izgledati to isijavanje munja..evo slike..
http://violetwand.com/images/site/_large_tesla_coil.jpg

a sta si ti mislio da je hteo da kaze?