Ja da sam cekao na lajkove i podršku drugih(ne mislim na Baticu naravno) ne bi imao tri stana nego bi kao vecina forumasa bio podstanar.
Beogradski taksista je evropski, a verovatno i svetski fenomen. Naravno da od nečeg unikalnog treba praviti turističku atrakciju:
1) U ne-Srbija zemljama Evrope sam primetio da ti pogled na taksi vozilo u kretanju daje olakšanje, znaš da će pažljivo preći preko raskrsnice, propustiti tog koga treba da propusti, kombinacija znanja i saobraćajne kulture. U Beogradu te pogled na takvo vozilo dovodi u stanje pripravnosti, bilo da si pešak, na biciklu ili vozač, jer od poštovanja svog prvenstva prolaza su ti važniji život, zdravlje i izbeći materijalnu štetu.
2) U ne-Srbija delu Evrope taksiranje je socijalna kategorija. U Holandiji taj posao rade starije osobe koje si izgubile zdravlje za neki posao, ili su stari i sa problemom da nađu drugi posao, ili su niže obrazovani migranti. U Belorusiji dosta taksiraju studenti, ili neki zaposleni rade kao dopunski posao. Naravno, ima i jedna niže obrazovana klasa koja radi to kao jedini posao gde se sa produženim radnim vremenom postiže nešto malo manje od prosečne plate. Odnosno van Srbije taksista je socijalno zanimanje sa zaradom po satu ispod proseka.
3) U ne-Srbija delu Evrope niko se ne buni protiv raznovrsnosti taksi usluge, ne znam za slučaje taksi protesta. Štrajk je kategorija za profilisane kadrove poput železničara, medicinara, prosvetara, dok kroz uvek dostupna niskoplaćena zanimanja za nekvalifikovanu i polukvalifikovanu radnu snagu imaš veliki protok kadrova, sa malo onih koji ostanu večne kasirke ili taksisti. Posledično van Srbije kupac stvarno dobija dosta povoljan odnos cena-kvalitet.
4) U ne-Srbija delu Evrope, vozač taksija nije vlasnik automobila, već je taksi firma vlasnik vozila.
5) Taksi stanice maltene ne postoje, a osnovni sistem zakazivanja usluge je pozivom i preko aplikacije. Odnosno, prazna taksi vozila maltene uopšte ne zauzimaju gradski prostor.
6) Van Srbije nemaš sistemski i namerno očajne veze masovnim javnim prevozom sa lokacijama poput velike železničke stanice ili aerodroma, namerno kako bi ljudi izbegavali javni prevoz, a koristili taksi, iako se time kvari kompletan kvalitet transportne mreže.
Posledično, u Srbiji moja inženjerska porodica (dok se 2017 nisam iselio), predstavlja sirotinju koja jede popare i supe od pilećih nogica iznutrica, dok su taksisti elita koja kupuje po nekoliko stanova. Pa u vanbalkanskom finansijski jačem delu Evrope se porodica koja za ceo radni vek stekne samo jednu kuću ili stan za ceo radni vek smatra srednjom klasom. Nije Danska jedina država u kojoj je nešto trulo.