Da malo zafilozofiram.
Živim sa komšijom u istoj zgradi i slučajno radimo u istoj firmi. On ima auto a ja ne, pa smo se dogovorili da delimo troškove puta.
Komšija je prosečan vozač i ne znam da li mu je auto skroz ispravan, tako da je tu sav rizik moj. Ako mi je to previše rizika, ići ću javnim prevozom, biciklom, peške.
Zatim, postoji jedna univerzalna odlika čoveka, a to je da želi da se kreće, da stigne od A do B, pa kako god. Autostop, šta to beše?
"Civilizacijski pomak" jeste jedino u tome, da se u tu priču mnogi ugrađuju, što opet ne isključuje najrazličitija neprijatna iznenađenja. Na kraju sve opet ostaje stvar ličnog izbora.