Granica je pređena. Posle II svetskog rata a posebno posle KEBSa u Helsinkiju dogovoreno je da se granice ne menjaju. I nisu se menjale (osim na KIpru) čak ni u Africi (osim podela Sudana ali to je bilo valja uz odobrenje samog Sudana). SSSR, ČSSR i SFRJ su se raspale u okviru republičkih granica ili na primeru Kosova pokrajinske (koju smo mi ukinuli, ali kosovari nisu). Moglo je da padaju vlade, da se veće države mešaju uunutrašnje stvari, sve je moglo ali da se poštuje granica...
Imaš dve države - A i B.
Obe države su međunarodno priznate, obe su članice UN. Sve supersile priznaju granice te dve države.
Unutrašnje uređenje te dve države nije bitno za primenu međunarodnog prava na obe, što uključuje i pravo na njihov suverenitet i teritorijalni integritet.
U državi A, na jednom manjem delu njene međunarodno priznate teritorije, deo stanovnika protestvuje i kaže da više ne priznaje centralnu vlast.
U državi B, na jednom manjem delu njene međunarodno priznate teritorije, deo stanovnika protestvuje i kaže da više ne priznaje centralnu vlast.
U obe države taj protest preraste u pobunu, a ona vrlo brzo preraste i u oružanu pobunu.
U obe države centralne vlasti reaguju tako što pošalju još Policije, a kasnije i još Vojske da uspostave ustavni poredak.
U državi A na stranu tih pobunjenih stane jedna supersila tako što ih prvo politički podržava, a onda im obezbedi logistiku i naoružanje.
U državi B na stranu tih pobunjenih stane jedna supersila tako što ih prvo politički podržava, a onda im obezbedi logistiku i naoružanje.
Na državu A se izvrši napad od strane supersile, tj. supersila sa podrške pobunjenima pređe na efektivno korišćenje svoje vojne sile na strani pobunjenih.
Na državu B se izvrši napad od strane supersile, tj. supersila sa podrške pobunjenima pređe na efektivno korišćenje svoje vojne sile na strani pobunjenih.
Oba napada su bez relevantne odluke SB UN, odnosno nije iskorišćen pravni mehanizam koji postoji.
Taj mehanizam predviđa šta čine UN ako jedna država svojim radnjama ugrožava svetski mir, ili čini genocid ili druge teške zločine. Taj mehanizam je upisan u Povelji UN, i ne samo da je slovo na papiru nego je već i primenjen u praksi npr. kada je Irak napao Kuvajt.
Koristeći svoju silu, jedna supersila protera državne organe sa tog manjeg dela teritorije države A, a u korist pobunjenih.
Koristeći svoju silu, jedna supersila protera državne organe sa tog manjeg dela teritorije države B, a u korist pobunjenih.
Supersila kaže pobunjenima u državi A da (kad su silom oterane centralne vlasti međunarodno priznate države) proglase svoju nezavisnost, i da će im ta supersila priznati tu nezavisnost.
Supersila kaže pobunjenima u državi B da (kad su silom oterane centralne vlasti međunarodno priznate države) proglase svoju nezavisnost, i da će im ta supersila priznati tu nezavisnost.
======
Država A = Srbija.
Država B = Ukrajina.
I, onda dođeš i kažeš kako to nije isto?
Kažeš kako nije agresija na Srbiju narušila načelo nepovredivosti međunarodno priznatih granica, već da je to urađeno tek sada sa napadom na Ukrajinu?
Da ne bude da je ovo samo eto moj stav...
Evo ti dokaz da i na političkom zapadu znaju da su sproveli agresiju na Srbiju, ali si ti slep da prednost daš onome šta rade, a ne onome šta pričaju. Ti prednost daješ njihovoj propagandi umesto njihovim delima. Naime, baš zato što znaju da su bili agresori, traže od nas da mi (proizvod toga što su oni uradili) priznamo.
Ako su oni ionako imali pravo na to - što im je tako bitno da mi priznamo?
Ako svojom vojnom akcijom nisu prekršili međunarodno pravo, ako nisu radili protiv Povelje UN i samim tim bili agresori - zašto traže da se mi saglasimo sa tim?
Ako je to već završena priča (kako vole da kažu), ako je stvar sa Kosovom nepovratna i zauvek završena (kao što takođe vole da kažu) - što im onda treba da Beograd prizna nešto što je ionako već gotovo, ionako već završeno?
Treba im prizanje Beograda baš zato što znaju da nije gotovo jer su oteli KiM.
Njihova dela (traže od Beograda da prizna) su u suprotnosti sa onim što pričaju (sve je već po tom pitanju gotovo i završeno).
Ili je gotovo i završeno i onda treba da ih boli ona stvar da li Beograd priznaje, ili nije gotovo i nije završeno sve dok Beograd ne prizna i zato još kako to traže od nas.
Ne mogu obe te stvari biti istovremeno.