Šta je novo?

Studija visokih objekata grada Beograda

Frajla":1enlp8a7 je napisao(la):
lukpot":1enlp8a7 je napisao(la):

Dobro 'ajde, mogla sam i ovu da postavim:
http://v8.cache2.c.bigcache.googlea...hotos/original/3225402.jpg?redirect_counter=2
taman se vidi i kako su poceli da mecu prozore gde im mesto nije i time dodatno naruzuju zgradu :D

BTW, slažem se da su ružne te zgrade sa braon roletnama, one koje imaju bež varijantu deluju mnogo očuvanije.
 
A'e vi sto podrzavate poster nemojte ni da prelazite reku, taman da nam ne pravite guzvu :lol:

Ne znam koje su te sa bez roletnama, ja gde god pogledam vidim mix belih i braon :D

Ja licno ne bih volela da vidim vise nijednu zgradu visu od nekih 8 spratova, jer kad uvece izmile napolje svi iz ovih solitera, to nemas gde iglu da bacis.
 
Не треба нам ваш НБГ, нама преко реке је овде супер, а ви немојте преко реке јер правите гужву ;)
 
Zasto vecina ovde zeli da Beograd lici na New York sa velikim brojem oblakodera od po 200 i vise metara nacickani u jednom klasteru?

Pa Beograd bi pre trebao da lici na Budimpestu ili Prag.
 
Beograd bi trebalo da lici na sebe, sa ili bez soitera,ali samo na sebe. Ali neko se uvek trudio i trudi da gradi grad koji lici na neki drugi, pa zato Beograd lici na sve samo ne na sebe, sem svog sasvim posebnog prirodnog izgleda i polozaja.

Niske zgrade do Savske obale u blokovima 45 i 70 su primer naselja priblizno savrsenom mestu za stanovanje, ali najveci nedostatak je jednolicnost, preko svake mere je ponavljan isti izgled ,spratnost i raspored i polozaj zgrada. Resenje jesu murali, i razlicite boje, sem zidova sa smedjim plocicama, ali delovi zgrade sa lodjama koji su beli bi mogli da se oboje u boje koje se slazu sa smedjiom, poput zute, oker, narandzaste, zelene i bele.

Taj kraj je nekad bio najtisi, jer u blizini nema prometnih ulica i zato je neobican taj preokret, da zbog zvucnika to postane bucno mesto.Ali to je vladajuci pogled na svet koji postaje diskoteka !
 
Ова забрана градње високих зграда би требало да важи само у "старом" Београду.НБГ заслужује праве облакодере. Замислите ону зграду од 333м (ваљда Basix Tower) на НБГ-у :D
НБГ стварно треба овако да изгледа :)
oglas.jpg
 
НБГ је пословно-финансијски центар Београда и Србије, и као такав треба да има високе зграде. ова страна Београда треба да остане каква јесте
 
spatiotecte":2w0ff1pg je napisao(la):
Zasto vecina ovde zeli da Beograd lici na New York sa velikim brojem oblakodera od po 200 i vise metara nacickani u jednom klasteru?

Pa Beograd bi pre trebao da lici na Budimpestu ili Prag.
Beograd, kao i svi moderni i glavni centri drzava u kojima se nalaze treba da ima polslovni deo sa nekoliko visokih modernih zgrada a najidealnije mesto po GUPU za to su delovi Novog Beograda, tacnije blokovi 41- Kampus, 25, 26 i 20 sa bliznakinjama na Uscu. Niko ovde nespominje New York i neki ogroman broj oblakodera visine po 100 spratova itd, jer tako nesto nemaju ni pet puta veci i razvijeniji gradovi od Beograda, niti u ovom gradu ima mesta za tako grandiozne projekte i da neko cak i zeli da ih realizuje.
 
Uostalom, Beograd nikad neće ličiti na Budimpeštu ili Prag iz više razloga:

1) Imamo različito kulturno-istorijsko nasleđe, uključujući i arhitektonsko (koje smo onda revnosno porušili)
2) Budimpešta je pre 100 godina imala milion stanovnika, Prag je bio industrijski najrazvijeniji grad Austro-Ugarske.
3) Beograd je pretrpeo značajnu štetu u drugom svetskom ratu i odlučio je da ne obnavlja ništa
4) Što se tiče arhitekture 20. veka, posebno druge polovine, mi imamo bogato i kvalitetno nasleđe koga se ne treba stideti, već nastavljati se na dotično

Što se visine zgrada tiče - mislim da nam je prvenstveno potrebna dobra infrastruktura, dobri sistemi javnog prevoza. Potrebne su nam zgrade po meri ljudi, a ne da stvaramo ljude po meri zgrada. Šta znači ta demagoška floskula? Pa prosto rečeno - prvo komunikacije (jel da spomenem reč na m?), pa onda urbanistički planovi. Razmišljati samo vizuelno gde se šta uklapa je recept za katastrofu.
 
Svaki investitor prvenstveno postavlja pitanje infrastrukture, to je od sustinskog znacaja. Urbanistickih planova za blokove 25 i 26 jos nema, ali su zato pozurili da sto pre smeste onu crkvu kojoj tu mesto nije i koja ko da je smarsa pala. Da me neko pogresno neskapira, nisam protiv crkve ali kome pade na pamet da je gradi na onom mestu koje je namenjeno za nesto sto nema veze jedno sdrugim.
 
Slazem se,toj crkvi nije tu mesto.Mada znam da ako ne bi bilo crkve bio bi neki trzni centar tu.
 
Иако се слажем да цркви ту није место, ништа она ту не смета, још може да буде и занимљиво. Пре који месец је била нека репортажа о Србима у САД. Екипа је посетила и православни храм (некада католичка катедрала) који се налазу између стаклених пословних солитера....једна мала оаза мира, баш је симпатично изгледало. Мислим да је у питању био Њујорк.

Према томе, присуство цркве у овом облику може да буде чак и егзотично и разбије монотонију сивог алукобонда и плавичастог стакла.

Уосталом, све је боље от тржног цетра. :)
 
Nije sporno toliko sto je izgradjen hram na tom mestu, koliko planovi koji predvidjaju vrlo veliku gustinu izgradjenosti, glomazne megalomanske zgrade i solitere od preko 40 spratova, pre ce biti da tome nije mesto tu, mozda u Krnjaci, to jest u Trecem Bgd, a najbolje bi bilo kao sto je mnogim idejnim resenjima predvidjano da je ovaj blok ostao u srednjem delu prirodna celina koja je trebalo da se nastavi sve do Save, jer je to jedan izuzetno lep potez koji povezuje Dunavski predeo sa VR ostrvom, sa Adom,Topciderskom dolinom i nastavlja se prema Avali. Tako nesto, i to u sred grada, nema mozda ni jedan grad na svetu, takvu prirodnu dragocenost u srcu grada.
Iz tih razloga je i zeleznicka stanica podignuta na stubove.

Zgrade u bloku 26 bi trebalo izgraditi uz paralelne ulice koje ga obuhvataju, slobodnostojece solitere, ali ne preteranih visina, najbolje do 20 spratova.

Sto se crkve tice, treba voditi racuna da se ne okruzi zgradama sa svih strana i da u njenoj blizini ne budu zgrade vise od nje, a da bude sto vise slobodnog prostora.

Steta je sto se nase crkve ne projektuju smelije, jer u okviru kanonskih zahteva i cak u okviru hriscansko rimskog ili bolje poznato vizantijskog stila, mogu da se traze mnogo smelija resenja, a ne da podrazavamo nesto sto ima svoje mesto u vremenu i istoriji arhitekture.
 
када видим какве све спејс цркве праве католици просто ми буде жао да су наши и даље у 15 веку
 
Glas prirode":2oiyve1m je napisao(la):
Nije sporno toliko sto je izgradjen hram na tom mestu, koliko planovi koji predvidjaju vrlo veliku gustinu izgradjenosti, glomazne megalomanske zgrade i solitere od preko 40 spratova, pre ce biti da tome nije mesto tu, mozda u Krnjaci, to jest u Trecem Bgd, a najbolje bi bilo kao sto je mnogim idejnim resenjima predvidjano da je ovaj blok ostao u srednjem delu prirodna celina koja je trebalo da se nastavi sve do Save, jer je to jedan izuzetno lep potez koji povezuje Dunavski predeo sa VR ostrvom, sa Adom,Topciderskom dolinom i nastavlja se prema Avali. Tako nesto, i to u sred grada, nema mozda ni jedan grad na svetu, takvu prirodnu dragocenost u srcu grada.
Iz tih razloga je i zeleznicka stanica podignuta na stubove.


Zgrade u bloku 26 bi trebalo izgraditi uz paralelne ulice koje ga obuhvataju, slobodnostojece solitere, ali ne preteranih visina, najbolje do 20 spratova.
Претерујеш. Трећег Београда, на који се сви ложе, неће никад бити, јер је јасно да се становништво Београда неће увећавати. Према томе, једино остаје Нови Београд као део града за високу градњу, и стварно је ред да се манемо паланачких петоспратница.

Мада, на ову никакву визуру, и 20 спратова које предлажеш су пуна капа.
Glas prirode":2oiyve1m je napisao(la):
Sto se crkve tice, treba voditi racuna da se ne okruzi zgradama sa svih strana i da u njenoj blizini ne budu zgrade vise od nje, a da bude sto vise slobodnog prostora.

Steta je sto se nase crkve ne projektuju smelije, jer u okviru kanonskih zahteva i cak u okviru hriscansko rimskog ili bolje poznato vizantijskog stila, mogu da se traze mnogo smelija resenja, a ne da podrazavamo nesto sto ima svoje mesto u vremenu i istoriji arhitekture.
Ово се све слажем. Кад је већ црква ту (кад се нико није сетио да Цркви уступи земљиште на другом месту), треба је уклопити што боље. А и сама Црква би требало да мало размисли о пројектовању цркава у истом стилу као пре неколико векова.
 
Glas prirode":2ksbi7gd je napisao(la):
Nije sporno toliko sto je izgradjen hram na tom mestu, koliko planovi koji predvidjaju vrlo veliku gustinu izgradjenosti, glomazne megalomanske zgrade i solitere od preko 40 spratova, pre ce biti da tome nije mesto tu, mozda u Krnjaci, to jest u Trecem Bgd, a najbolje bi bilo kao sto je mnogim idejnim resenjima predvidjano da je ovaj blok ostao u srednjem delu prirodna celina koja je trebalo da se nastavi sve do Save, jer je to jedan izuzetno lep potez koji povezuje Dunavski predeo sa VR ostrvom, sa Adom,Topciderskom dolinom i nastavlja se prema Avali. Tako nesto, i to u sred grada, nema mozda ni jedan grad na svetu, takvu prirodnu dragocenost u srcu grada.
Iz tih razloga je i zeleznicka stanica podignuta na stubove.

Zgrade u bloku 26 bi trebalo izgraditi uz paralelne ulice koje ga obuhvataju, slobodnostojece solitere, ali ne preteranih visina, najbolje do 20 spratova.

Sto se crkve tice, treba voditi racuna da se ne okruzi zgradama sa svih strana i da u njenoj blizini ne budu zgrade vise od nje, a da bude sto vise slobodnog prostora.

Steta je sto se nase crkve ne projektuju smelije, jer u okviru kanonskih zahteva i cak u okviru hriscansko rimskog ili bolje poznato vizantijskog stila, mogu da se traze mnogo smelija resenja, a ne da podrazavamo nesto sto ima svoje mesto u vremenu i istoriji arhitekture.
hahaha, pa gde nadje Krnjacu za poslovne solitere :lol:
Ako ti je do prirode imas je oko grada do mile volje koliko hoces, a ovaj grad, toliko unazadjen i zapusten zadnjih decenija treba vec jedanput da pocne da poprima vizure jedne moderne prestonice ove drzave a ako hoces i ovog dela Evrope. Dosta je vise konzervativizma i nazadovanja.
Jos jedanput kazem, crkvi onde mesto nije iz prostog razloga sto zauzima dragoceno mesto za gradnju objekata drugacije namene, jer sam prostor je ionako suvise mali i jos na to zatrpavati ga nepotrebnim stvarima na ustrb onih za koje je namenjen, stvarno nemogu da razumem.
 
Poenta visokih zgrada i jeste da ima zelenila izmedju njih.

Ja bih recimo menjao ovu tranzicionu arhitekturu P+6 ili P+8 za solitere kao na NBG,ali bi makar bilo nekog zelenila izmedju.

Ne unistavaju zelenilo i prirodu visoke zgrade vec te niske koje nepotrebno idu u sirinu umesto u visinu!
 
Mislim da bi bilo bolje da Beograd, ako vec nekada bude imao solitere, prati primer Pariza sa jednim klasterom visokih zgrada negde van centra umesto rastrcani soliteri svuda po gradu kao Varsava.
 
To je valjda i bila poenta bloka 26,da imamo neku grupaciju visokih zgrada,u blizini sportsku arenu i.t.d.

Ali dobismo crkvu koja je zauzela dobar deo bloka.Trzni centar bi se mogao i srusiti eventualno,ali crkva je tamo do smaka svijeta.A mozda i docnije...
 
spatiotecte":12i4r81l je napisao(la):
Mislim da bi bilo bolje da Beograd, ako vec nekada bude imao solitere, prati primer Pariza sa jednim klasterom visokih zgrada negde van centra umesto rastrcani soliteri svuda po gradu kao Varsava.
Ne da bi bilo bolje nego se to tako upravo i radi. Pogledaj Americke gradove koji su reper za ovu temu, u svakom gradu imas deo tzv city ili downtown koji je poslovni deo i tu su skoncentrisani soliteri, manji, veci nije bitno, sve ostalo je normalno, stanogradnja, kuce, objekti niske spratnosti kao i ovde i svuda u svetu. I Beograd po GUPu ima takav deo, svoj city a to su upravo blokovi 20-Miskovic, sa bliznakinjama na Uscu i blok 26.
 
Vrh