Београдско небо отворено за облакодере
Град избрисао ограничења спратности стамбених и пословних зграда. – Сваки инвеститор који буде желео да гради небодере мораће да докаже да неће нарушити визуре, ширину улица...
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Укидањем студије високих објеката, документа који је спречавао подизање зграда виших од 150 метара у приобаљу и од Београдске тврђаве до Савске улице, град се отворио према инвеститорима, поручили су из Скупштине града.
Једини облакодер за који ће небо бити граница је кула од 220 метара у „Београду на води”, пројекту који инвеститор из Уједињених Арапских Емирата развија у договору са државом. За друге приватне улагаче који су желели да запарају облаке својим зградама препреке су само привидно уклоњене.
Да би Мирослав Мишковић могао да зида Делта торањ (144 метра) између „Хајата” и „Сава центра”, Милан Беко облакодер од 250 метара у луци Београд, грчки инвеститор две куле од по 137 метара код хотела „Југославија” или ПСП „Фарман Београд” објекат од 146 метара у комплексу „West 65” мораће да направе план детаљне регулације. Кроз њега ће доказивати да високим објектом неће заклонити поглед на Гардош, „Победник”, Храм Светог Саве, Варош у Шанцу...
Додуше, и то је за те инвеститоре уступак јер, да је студија остала на снази, имали би мале шансе да свој наум спроведу у дело зато што су њихове локације биле у зонама које нису предвиђале објекте више од 100 метара.
Тако је креатор студије, Урбанистички завод Београда, пре четири године одредио подручја за високу градњу (делови Новог Београда, зона уз аутопут према Бубањ Потоку, десна обала Дунава између луке Београд и Аде Хује, лева обала Савског амфитеатра) штитећи историјско језгро града, што је пракса Атине, Беча, Барселоне, Париза.
– Студија није била обавезујућа и требало је да спречи импровизацију и корупцију у планирању. Њено укидање неће произвести негативне последице јер су сви важни критеријуми студије сада унесени у Генерални план.
То значи да ће сваки инвеститор који жели да гради високо здање морати да докаже да оно неће нарушити визуре, ширину улица, да ће водоводна, канализациона, електроенергетска мрежа моћи да подрже велики број квадрата, да ће имати довољно паркинга, испунити противпожарне услове – каже Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда.
Али, то није утешило стручну јавност, која је прошлог априла била затечена када је Привремено веће града ставило ван снаге студију само због куле „Београда на води”, коју је тај документ онемогућавао.
– Високи објекти не могу да се сеју тамо где то инвеститори пожеле. Будва је пример града где је на снази урбанистичка „демократија” у којој може да се зида све, па добијете хаос у простору. И концепт „Београда на води” је проблематичан ако тај пројекат уопште има неки концепт – каже Бранислав Митровић, професор на Архитектонском факултету и академик.
За разлику од приватних инвеститора, компанија „Игл хилс” из Емирата изгледа да неће имати проблема да зида своју кулу од 210 метара. Држава чини све како би одржала своје обећање да ће створити услове за зидање „Београда на води”.
Појас десне обале Саве, где је предвиђена изградња тог пословно-стамбеног комплекса од око два милиона квадрата, изузет је из Генералног плана Београда, својеврсног неимарског устава престонице. Тих 90 хектара земљишта биће осмишљено просторним планом подручја посебне намене.
Истина је да је „Београд на води” проглашен пројектом од националног значаја, али подручја посебне намене, према важећем закону, одређују се за објекте и просторе од стратешког значаја за републику: заштићене природне или културне целине, аутопутеве, хидроцентрале, енергетске комплексе, туристичка подручја, националне паркове. Никада до сада тај план се није радио за стамбено-пословни комплекс.
– Влада има законска овлашћења да територију на којој се планира „Београд на води” прогласи подручјем посебне намене и уреди је својим планом. То право има чак и када се зидају станови, локали, канцеларије, хотели, а не само објекти од јавног интереса – изричити су у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које ће издавати дозволе за комплекс на десној обали Савског амфитеатра.
Вешала за пројектанта
Ни градња Западне капије Београда седамдесетих година прошлог века, донедавно највише зграде на Балкану, није прошла без жустрих дебата и оспоравања. Јер, архитекта Михајло Митровић је уместо зграде од 12 спратова и месне заједнице у Улици народних хероја на истој локацији замислио две куле по којима ће Београд бити препознатљив.
– Нисам се сложио са идејом да зграда од 12 спратова буде пола пословна пола стамбена како је то конкурсом било задато. На истој локацији самовољно сам урадио две зграде стамбену и пословну које су повезане на врху. Дуго сам образлагао своје идеје пред планским комисијама, веровао сам да је то добро решење и да ће те куће бити препознатљив знак Београда што већ деценијама јесу. У тој великој хајци против мене имао сам подршку Стојана Максимовића, архитекте и пројектанта „Сава центра”. Чак је и карикатуриста „Политике” Иво Кушанић објавио карикатуру, цртеж зграда и испод њих вешала са текстом: За кога су вешала? За пројектанта – сећа се Митровић.
Апсурдно је, наглашава, забранити градњу високих зграда и треба озбиљно истражити где оне могу да се подигну као архитектонска поента, знак у простору, али никако у старом језгру града. У нашој средини, каже Митровић, високе куће су изложене непредвидивим непријатностима.
– У развијенијим земљама не може се догодити да лифтови у кули од 40 спратова не раде, да виши спратови немају добар притисак воде, да прозори и врата не дихтују. Када сам пројектовао Западну капију Београда нисам ни сањао да ће људи бити заробљени на тридесетом спрату као што се десило у време НАТО бомбардовања – каже Митровић.
Највише пословне и стамбене зграде
• Западна капија Београда, две бетонске куле (стамбена и пословна „Генекс”) архитекте Михајла Митровића у Улици народних хероја у Новом Београду саграђена је 1977. године. Стамбени део има 30 спратова, а пословна кула је нижа за четири спрата. Грађевина досеже 117,76 метара изнад земље.
• Пословни центар „Ушће” (некадашња зграда Централног комитета) у Блоку 16, висока је 104 метра без антене. Грађена је од 1961. до 1965. према пројекту Михаила Јанковића, Мирјане Марјановић и Душана Миленковића. Погођена је у НАТО бомбардовању 1999. године и обновљена 2005. године. На истој локацији планирана је и сестра близнакиња.
• „Београђанка” у Масариковој улици зидана је према пројекту Бранка Пешића од 1967. до 1974. године. На висини од 101 метар распоређена су 24 спрата.
• Источна капија Београда, три стамбена солитера „Рудо” у истоименој улици на Коњарнику са по 28 спратова висока су по 85 метара и грађена између 1973. и 1976. године. Аутори пројекта су архитекта Вера Ћирковић и инжењер Милутин Јеротијевић, а извођач радова било је предузеће „Рад”.
Далиборка Мучибабић
објављено: 21/09/2014
