Šta je novo?
Od:
Filteri

Studija visokih objekata grada Beograda

Baš bih voleo da znam ako nije tajna, pošto ih lično poznaješ, šta je njihov osnovni moriv za protest? Da li su možda to studenti građevine i arhitekkture koji sada susreću razočarenje što praksa nije lepa kao akademska teorija, ili su tu možda ideološke pobude, možda i jedno i drugo?
 
Pa mogu ti aktivisti licno odgvoriti posto su na forumu , ako vide tvoje pitanje bedmen
 
Slican transparent ako ne i isti je bio okacen na beko fabriku
 
Како се гаси пожар у високоградњи?
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=3XjN6tCFXQs[/youtube]
Гомила високоградње је изгорела због немогућности гашења ватре због висине, камиони немају довољно високе мердевине, хелиш нема никаквих шанси да испрска унутрашњост..?
 
Postoji nesto sto se zove hidrantska instalcijua u zgradi i prskalice i javljaci pozara , tj detektori dima
 
Па то нешто очигледно не функционише како треба па зато питам.
Shanghai high-rise fire kills 53
an_apartment_building_is_on_fire_in_the_downtown_a_4ce1862b02.jpg

Beijing Television Cultural Center fire
799px-CCTV_new_headquarters_Fire_20090209.jpg

Jianye Mansion
adskiy-pozhar-v-kitayskom-neboskrebe_3.jpeg

adskiy-pozhar-v-kitayskom-neboskrebe_5.jpeg

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=VzaU1ZsCnhY[/youtube]
Па и у Дубаију
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=g47pYydDSX8[/youtube]
Big Tower in Istanbul catches fire
iff90e265213384997587e6f5696b9ba2_i-2.jpg


article-0-14180961000005DC-776_964x663.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Skyscraper_fire
http://911research.wtc7.net/wtc/analysis/compare/fires.html
 
Београдско небо отворено за облакодере
Град избрисао ограничења спратности стамбених и пословних зграда. – Сваки инвеститор који буде желео да гради небодере мораће да докаже да неће нарушити визуре, ширину улица...
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
geneks-kule.jpg


Укидањем студије високих објеката, документа који је спречавао подизање зграда виших од 150 метара у приобаљу и од Београдске тврђаве до Савске улице, град се отворио према инвеститорима, поручили су из Скупштине града.

Једини облакодер за који ће небо бити граница је кула од 220 метара у „Београду на води”, пројекту који инвеститор из Уједињених Арапских Емирата развија у договору са државом. За друге приватне улагаче који су желели да запарају облаке својим зградама препреке су само привидно уклоњене.

Да би Мирослав Мишковић могао да зида Делта торањ (144 метра) између „Хајата” и „Сава центра”, Милан Беко облакодер од 250 метара у луци Београд, грчки инвеститор две куле од по 137 метара код хотела „Југославија” или ПСП „Фарман Београд” објекат од 146 метара у комплексу „West 65” мораће да направе план детаљне регулације. Кроз њега ће доказивати да високим објектом неће заклонити поглед на Гардош, „Победник”, Храм Светог Саве, Варош у Шанцу...

Додуше, и то је за те инвеститоре уступак јер, да је студија остала на снази, имали би мале шансе да свој наум спроведу у дело зато што су њихове локације биле у зонама које нису предвиђале објекте више од 100 метара.

Тако је креатор студије, Урбанистички завод Београда, пре четири године одредио подручја за високу градњу (делови Новог Београда, зона уз аутопут према Бубањ Потоку, десна обала Дунава између луке Београд и Аде Хује, лева обала Савског амфитеатра) штитећи историјско језгро града, што је пракса Атине, Беча, Барселоне, Париза.

– Студија није била обавезујућа и требало је да спречи импровизацију и корупцију у планирању. Њено укидање неће произвести негативне последице јер су сви важни критеријуми студије сада унесени у Генерални план. То значи да ће сваки инвеститор који жели да гради високо здање морати да докаже да оно неће нарушити визуре, ширину улица, да ће водоводна, канализациона, електроенергетска мрежа моћи да подрже велики број квадрата, да ће имати довољно паркинга, испунити противпожарне услове – каже Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда.

Али, то није утешило стручну јавност, која је прошлог априла била затечена када је Привремено веће града ставило ван снаге студију само због куле „Београда на води”, коју је тај документ онемогућавао.

– Високи објекти не могу да се сеју тамо где то инвеститори пожеле. Будва је пример града где је на снази урбанистичка „демократија” у којој може да се зида све, па добијете хаос у простору. И концепт „Београда на води” је проблематичан ако тај пројекат уопште има неки концепт – каже Бранислав Митровић, професор на Архитектонском факултету и академик.

За разлику од приватних инвеститора, компанија „Игл хилс” из Емирата изгледа да неће имати проблема да зида своју кулу од 210 метара. Држава чини све како би одржала своје обећање да ће створити услове за зидање „Београда на води”.

Појас десне обале Саве, где је предвиђена изградња тог пословно-стамбеног комплекса од око два милиона квадрата, изузет је из Генералног плана Београда, својеврсног неимарског устава престонице. Тих 90 хектара земљишта биће осмишљено просторним планом подручја посебне намене.

Истина је да је „Београд на води” проглашен пројектом од националног значаја, али подручја посебне намене, према важећем закону, одређују се за објекте и просторе од стратешког значаја за републику: заштићене природне или културне целине, аутопутеве, хидроцентрале, енергетске комплексе, туристичка подручја, националне паркове. Никада до сада тај план се није радио за стамбено-пословни комплекс.

– Влада има законска овлашћења да територију на којој се планира „Београд на води” прогласи подручјем посебне намене и уреди је својим планом. То право има чак и када се зидају станови, локали, канцеларије, хотели, а не само објекти од јавног интереса – изричити су у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које ће издавати дозволе за комплекс на десној обали Савског амфитеатра.

Вешала за пројектанта

Ни градња Западне капије Београда седамдесетих година прошлог века, донедавно највише зграде на Балкану, није прошла без жустрих дебата и оспоравања. Јер, архитекта Михајло Митровић је уместо зграде од 12 спратова и месне заједнице у Улици народних хероја на истој локацији замислио две куле по којима ће Београд бити препознатљив.

– Нисам се сложио са идејом да зграда од 12 спратова буде пола пословна пола стамбена како је то конкурсом било задато. На истој локацији самовољно сам урадио две зграде стамбену и пословну које су повезане на врху. Дуго сам образлагао своје идеје пред планским комисијама, веровао сам да је то добро решење и да ће те куће бити препознатљив знак Београда што већ деценијама јесу. У тој великој хајци против мене имао сам подршку Стојана Максимовића, архитекте и пројектанта „Сава центра”. Чак је и карикатуриста „Политике” Иво Кушанић објавио карикатуру, цртеж зграда и испод њих вешала са текстом: За кога су вешала? За пројектанта – сећа се Митровић.

Апсурдно је, наглашава, забранити градњу високих зграда и треба озбиљно истражити где оне могу да се подигну као архитектонска поента, знак у простору, али никако у старом језгру града. У нашој средини, каже Митровић, високе куће су изложене непредвидивим непријатностима.

– У развијенијим земљама не може се догодити да лифтови у кули од 40 спратова не раде, да виши спратови немају добар притисак воде, да прозори и врата не дихтују. Када сам пројектовао Западну капију Београда нисам ни сањао да ће људи бити заробљени на тридесетом спрату као што се десило у време НАТО бомбардовања – каже Митровић.
Kliknite za proširenje...

Највише пословне и стамбене зграде

• Западна капија Београда, две бетонске куле (стамбена и пословна „Генекс”) архитекте Михајла Митровића у Улици народних хероја у Новом Београду саграђена је 1977. године. Стамбени део има 30 спратова, а пословна кула је нижа за четири спрата. Грађевина досеже 117,76 метара изнад земље.

• Пословни центар „Ушће” (некадашња зграда Централног комитета) у Блоку 16, висока је 104 метра без антене. Грађена је од 1961. до 1965. према пројекту Михаила Јанковића, Мирјане Марјановић и Душана Миленковића. Погођена је у НАТО бомбардовању 1999. године и обновљена 2005. године. На истој локацији планирана је и сестра близнакиња.

• „Београђанка” у Масариковој улици зидана је према пројекту Бранка Пешића од 1967. до 1974. године. На висини од 101 метар распоређена су 24 спрата.

• Источна капија Београда, три стамбена солитера „Рудо” у истоименој улици на Коњарнику са по 28 спратова висока су по 85 метара и грађена између 1973. и 1976. године. Аутори пројекта су архитекта Вера Ћирковић и инжењер Милутин Јеротијевић, а извођач радова било је предузеће „Рад”.
Kliknite za proširenje...

Далиборка Мучибабић
објављено: 21/09/2014
Kliknite za proširenje...

Izvor: Politika

Zanimljivo je da Brani Mitroviću nisu smetali visoki objekti kada je projektovao kule bliznakinje na mestu Genex Impuls halla (za šta je dobio prvu nagradu na konkursu održanom 2004. godine) ili kada je 2007. izradio projekat za hotel od 20+ spratova pored stadiona Crvene zvezde. Slika i prilika domaće struke.
 
Homer Jay":3q3hrjrk je napisao(la):
Zanimljivo je da Brani Mitroviću nisu smetali visoki objekti kada je projektovao kule bliznakinje na mestu Genex Impuls halla (za šta je dobio prvu nagradu na konkursu održanom 2004. godine) ili kada je 2007. izradio projekat za hotel od 20+ spratova pored stadiona Crvene zvezde. Slika i prilika domaće struke.
Kliknite za proširenje...

Занимљиво је такође да се "струка" буни и да је агресивна само онда када они не добију посао. Буне се дижу само против објеката који граде и пројектују станци.

Рецимо, мени лично је комплекс "Рајићева" далеко спорнији од примера ради Беко комплекса или Бетон хале, али се због његаниједном није дигла "струка" или режирани протести и ширени транспаренти "инвеститорски урбанизам".
 
Годинама пишем колико је тај друштвени талог "афирмисаних архитеката" корумпиран, нестручан, лицемеран, бахат, умишљен, безобразан и суштински криминалан. Лојанице су једни од најистакнутијих чланова тог друштванцета па је и логично да тим лицемерима не смета онај набрекли хотел накаламљен на постојећа, иначе веома лепа и вредна здања у Рајићевој. Срећа па се сад гради само онај простојнији и умеренији део пројекта.
 
Nego, vidim da ima dosta gradilista gde se grade soliteri po Bg-u. Dobro je da se studija ukinula inace bih pomislio da je ekonomski razlog sto se masovno ne grade soliteri. (ironija)
 
Tako je Milanche, sve je stajalo zbog "Zakline" (jel tako bese?) !!! :D ;)
 
Па и није баш тако. Студија је кочила високе зграде пре финансијске кризе усред грађевинског бума у БГД. Данас се нема пара, то је тачно.
 
Da oživim ovu temu,mislio sam da kažem nešto :

U Beogradu se treba dozvoliti gradnja viša od toliko i toliko,ali samo u jednom kvartu/bloku/delu gde bi sve te poslovne i financijske zgrade i oblakoderi bili locirani,kao Savamala(blok 19 i 20,samo sa dosta većom spratnosti,ne takve "krmače").Mislim da bi za to najbolje došao NBGD,zato što svi veliki gradovi i svetski i regionalni centri,su uglavnom podeljeni rekom kao Beograd,i sa jedne strane je uglavnom brdo/planina,isto kao i u BG-u.Uzmite za primer Tokio,sa planinom Fudži u pozadini,a u podnožju,na ravnom svi ti oblakoderi i neboderi.Tako sam i ja zamišljao Beograd,da se sa Beograda ima tako lep pogled na nebodere Novog Beograda.A to za taj određeni prostor na kom bi svi oblakoderi bili načičkani,bilo bi najbolje iskoristiti napuštene prostore i šipražja grada,tipa blok 42,ali je bolje IMT,jer ako bi neboderi bili visoki 85-200 m taman ne bi bili previsoki i ogromni da zaklanjaju i uništavaju pogled sa beogradskih brda,a taman bi bili na dovoljnoj udaljenosti da lepo prijaju očima,a i tako ne bi imali ništa da zaklanjaju,ni Kapiju,ni Ušće,ništa.Razmišljao sam da to bude taj financijski distrikt BG-a,površine nekih 1,5x1km,uključujući te niže zgrade između nebodera,parking,ulice,...Pogledajte na primeru Moscow City-ja,i biće vam jasnije.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh