Dragi Njile, mislim da tvoj sud počiva na sasvim pogrešnim premisama. Ne zbog toga što smatraš da Beograd polako dostiže svoj populacioni maksimum (tu bih čak mogao s tobom i da se saglasim, iako se uvek libim da govorim u apsolutnim, svršenim kategorijama, jer zaista nisam sposoban da sudim o budućnosti, naročito sada kada mi je kristalna kugla na punjenju proročkom vodom iz Delfa
), već ponajpre zbog toga što implicitno sugerišeš da je sa ovim brojem stanovnika zadovoljio većinu svojih razvojnih potreba.
Ako se zadržimo na konzervativnoj (samim tim, verovatno, i realnoj) proceni da Beograd danas ima oko milion i sedam stotina hiljada stanovnika, to je veličina jednog Beča ili Varšave. Da ne bih odmah bio privezan uz stub srama, reći ću da sam sasvim svestan ogromnih, gotovo neuporedivih, razlika između našeg i ova dva pomenuta grada: Vijena je jedna hijena od grada, bogata kao ruski krez, a Varšava prestonica daleko mnogoljudnije države koja je, pri tom, u ozbiljnom privredno-društvenom zamahu. Ali, ajde da budemo (nerazumni) optimisti i da pretpostavimo da će i ovaj naš nesrećni, jedva primetni, komadić planete u nekoj doglednoj budućnosti imati priliku da počne da se razvija na malo normalniji i, što je daleko važnije, predvidljiviji način.
A takav razvoj pokazao bi koliko toga ovde nedostaje (čega smo svi mi, i bez
povratka u budućnost, svesni): od ulica i trotoara, podzemnih prolaza i nadzemnih prelaza, stambenog ili poslovnog prostora, pa sve do naučno-istraživačkih i sportsko-rekreativnih centara i periferija. Za neku ovlašnu sliku i prvi utisak već danas bi bilo dovoljno da prođemo kroz dostupne brojke i uporedimo Beograd sa bilo kojim gradom slične veličine a iole pristojnijeg nivoa razvoja (brojke koje, na primer, govore o stambenom ili kancelarijskom fondu), pa da vidimo kolike su te razlike i koliko je golem taj prostor za napredak našeg
belog grada.
Šta je poenta ovog mog razglabanja? Ta da je Beograd daleko od svog razvojnog maksimuma (čak bih rekao da je trenutno tek malo iznad svog minimuma) i da je mnogo prostora za uzlet. Samim tim, ne bih isključio ni Treći, ni Drugi, ni Prvi Beograd. Jer, gde god pogled da deneš, pronašao bi neki prostor za boljitak.
Naravno, ovo jeste sanjalački (što ne znači i nerealni) spisak. Ako bih sad bio Žak Fatalista, mogao bih da ti dam za pravo do pretposlednjeg zareza i poslednje tačke i da kažem: da, neće biti Trećeg Beograda. Ali, sa dolaskom Apokalipse, neće biti ni Prvog, zar ne?
