Šta je novo?

Studija visokih objekata grada Beograda

NebojsaG":3en4xsdr je napisao(la):
spatiotecte":3en4xsdr je napisao(la):
Mislim da bi bilo bolje da Beograd, ako vec nekada bude imao solitere, prati primer Pariza sa jednim klasterom visokih zgrada negde van centra umesto rastrcani soliteri svuda po gradu kao Varsava.
Ne da bi bilo bolje nego se to tako upravo i radi. Pogledaj Americke gradove koji su reper za ovu temu, u svakom gradu imas deo tzv city ili downtown koji je poslovni deo i tu su skoncentrisani soliteri, manji, veci nije bitno, sve ostalo je normalno, stanogradnja, kuce, objekti niske spratnosti kao i ovde i svuda u svetu. I Beograd po GUPu ima takav deo, svoj city a to su upravo blokovi 20-Miskovic, sa bliznakinjama na Uscu i blok 26.

Problem americkih gradova je sto su im ti poslovni klasteri u samom centru grada.

Jedan takav klaster moze biti jedna simpaticna ambijentalna celina i da bude neka vizura ali nekako mi je lokacija Usce previse blizu centra grada, zapravo, to je jedva prekoputa.
 
Ја имам одличан предлог...Све облакодере у Гроцку :laugh: :laugh: :laugh: Ма боље у Заклопачу ;)
 
spatiotecte":325dswhf je napisao(la):
NebojsaG":325dswhf je napisao(la):
spatiotecte":325dswhf je napisao(la):
Mislim da bi bilo bolje da Beograd, ako vec nekada bude imao solitere, prati primer Pariza sa jednim klasterom visokih zgrada negde van centra umesto rastrcani soliteri svuda po gradu kao Varsava.
Ne da bi bilo bolje nego se to tako upravo i radi. Pogledaj Americke gradove koji su reper za ovu temu, u svakom gradu imas deo tzv city ili downtown koji je poslovni deo i tu su skoncentrisani soliteri, manji, veci nije bitno, sve ostalo je normalno, stanogradnja, kuce, objekti niske spratnosti kao i ovde i svuda u svetu. I Beograd po GUPu ima takav deo, svoj city a to su upravo blokovi 20-Miskovic, sa bliznakinjama na Uscu i blok 26.

Problem americkih gradova je sto su im ti poslovni klasteri u samom centru grada.

Jedan takav klaster moze biti jedna simpaticna ambijentalna celina i da bude neka vizura ali nekako mi je lokacija Usce previse blizu centra grada, zapravo, to je jedva prekoputa.

Zato i ponavljam da je najbolji blok 26,taman dovoljno daleko od centra je a i od reka.A i na pola NBG-a je otprilike.
 
spatiotecte":3j8fcvch je napisao(la):
NebojsaG":3j8fcvch je napisao(la):
spatiotecte":3j8fcvch je napisao(la):
Mislim da bi bilo bolje da Beograd, ako vec nekada bude imao solitere, prati primer Pariza sa jednim klasterom visokih zgrada negde van centra umesto rastrcani soliteri svuda po gradu kao Varsava.
Ne da bi bilo bolje nego se to tako upravo i radi. Pogledaj Americke gradove koji su reper za ovu temu, u svakom gradu imas deo tzv city ili downtown koji je poslovni deo i tu su skoncentrisani soliteri, manji, veci nije bitno, sve ostalo je normalno, stanogradnja, kuce, objekti niske spratnosti kao i ovde i svuda u svetu. I Beograd po GUPu ima takav deo, svoj city a to su upravo blokovi 20-Miskovic, sa bliznakinjama na Uscu i blok 26.

Problem americkih gradova je sto su im ti poslovni klasteri u samom centru grada.

Jedan takav klaster moze biti jedna simpaticna ambijentalna celina i da bude neka vizura ali nekako mi je lokacija Usce previse blizu centra grada, zapravo, to je jedva prekoputa.
Nekapiram u cemu je problem sto su poslovne zgrade u centru grada, i to prvi put u zivotu cujem a pogotovu nerazumem kakav to problem zadaje Amerikancima. Bio sam u Americi, u Cikagu i Los Andjelesu i nikakav, ni najmanji problem nisam primetio. Pojasni malo.
 
@ NebojsaG: Pa vidi ovako, gradovi u americi su relativno mladi i nemaju neko istorijsko urbano tkivo poput evropskih gradova. Kod njih i nije neki problem sto imaju visoke poslovne zgrade u centru posto su njihovi gradovi drugacije koncipirani.
Ti gradovi kako ih sada vidimo su se stvorili za 100 godina koristeci drugacije urbanisticke koncepte. Takodje su se razvijali u visinu i bili su na neki nacin istorija i simbol americkog prosperiteta.

U Beogradu bi bila totalna katastrofa kad bi poceo da se stvara jedan klaster visokih zgrada oko terazija, trga republike i slicno... Moze eventualno neki oblakoder da se ukomponuje u centru kao sto je to uspesno uradjeno sa Beogradjankom koja je postala reper u gradu ali da pocnu da se mnoze visoke zgrade u centru,to bi izaslo na lose.
Prvo sto bi te staklene kule zaklanjale ostale istorijske znamenitosti Beograda i stavljale bi ih u drugi plan, drugo, smatram da svaka epoha ima svoje mesto u gradu i da ne mogu neki politicari ili urbanisti danasnjeg doba da za 20 godina uniste ambijentalnu celinu jedne evropske prestonice za koju je trebalo 200 godina da se ostvari.
 
Wile E. Coyote":34qxy05x je napisao(la):
Naravno! Zamislite ceo Airport city u jednoj kuli, umesto u nekoliko zgradica.

Tacno je da soliteri stede mesto u kome ostaje vise prirode, a secam se i kako je ceo taj deo kod starog Aerodroma izgledao, prizor sa pogledom na siroko nebo i zelenilo koje blesti obasjano suncem, stare vrbe i topole, okruzene nepreglednim poljem u svim bojama poljskih cvetova, na horizontu bezanijskog brda nezaboravni sutoni iznad hangara napustenog aerodroma, a slika je bila sasvim lepo zaokruzena soliterima u bloku 37 i Mercedes soliterima .

Nekoliko kula usred istog sacuvanog prirodnog predela bi bilo daleko velicanstvenije resenje od ovih ozbiljnih sivih zgradica koje ce prolaznike samo zamarati sve dok budu trajale.

Misao o modernom gradu se zasnivala upravo na visokim zgradama koje ostavljaju mnogo vise mesta za prirodu, Novi Beograd je do ove decenije bio upravo takav, i pored preterano sirokih kolovoza i trotoara i velikih povrsina pod parkinzima, postojale su ogromne prirodne celine izmedju blokova tako da je to bio grad u prirodi, a sada postaje grad sa tek malo vise zelenila.

Pogledajte kako izgledaju soliteri Novog Beograda sa Kalimegdana, sjajno, ali vecina njih nema vise od 20 spratova i to je sasvim dovoljno.

Ako 20 000 ljudi naseli svake godine Bgd. odakle to da se nece uvecavati, mada, nikad se ne zna mozda ce se i smanjivati, ali ako govorimo o soliterima preko 20 spratova, za to je Treci Beograd i tacka.
 
Glas prirode":3g0oil7a je napisao(la):
Ako 20 000 ljudi naseli svake godine Bgd. odakle to da se nece uvecavati, mada, nikad se ne zna mozda ce se i smanjivati, ali ako govorimo o soliterima preko 20 spratova, za to je Treci Beograd i tacka.
Ради се о томе да је цела Србија (осим, наравно, Косова, које је специфичан случај) у депопулацији. Београд надокнађује депопулацију насељавањем, али то неће вечито трајати. Према томе, неће бити никакве потребе за неким "Трећим Београдом", јер се становништво неће драстично увећавати.
 
Dragi Njile, mislim da tvoj sud počiva na sasvim pogrešnim premisama. Ne zbog toga što smatraš da Beograd polako dostiže svoj populacioni maksimum (tu bih čak mogao s tobom i da se saglasim, iako se uvek libim da govorim u apsolutnim, svršenim kategorijama, jer zaista nisam sposoban da sudim o budućnosti, naročito sada kada mi je kristalna kugla na punjenju proročkom vodom iz Delfa :p ), već ponajpre zbog toga što implicitno sugerišeš da je sa ovim brojem stanovnika zadovoljio većinu svojih razvojnih potreba.

Ako se zadržimo na konzervativnoj (samim tim, verovatno, i realnoj) proceni da Beograd danas ima oko milion i sedam stotina hiljada stanovnika, to je veličina jednog Beča ili Varšave. Da ne bih odmah bio privezan uz stub srama, reći ću da sam sasvim svestan ogromnih, gotovo neuporedivih, razlika između našeg i ova dva pomenuta grada: Vijena je jedna hijena od grada, bogata kao ruski krez, a Varšava prestonica daleko mnogoljudnije države koja je, pri tom, u ozbiljnom privredno-društvenom zamahu. Ali, ajde da budemo (nerazumni) optimisti i da pretpostavimo da će i ovaj naš nesrećni, jedva primetni, komadić planete u nekoj doglednoj budućnosti imati priliku da počne da se razvija na malo normalniji i, što je daleko važnije, predvidljiviji način.

A takav razvoj pokazao bi koliko toga ovde nedostaje (čega smo svi mi, i bez povratka u budućnost, svesni): od ulica i trotoara, podzemnih prolaza i nadzemnih prelaza, stambenog ili poslovnog prostora, pa sve do naučno-istraživačkih i sportsko-rekreativnih centara i periferija. Za neku ovlašnu sliku i prvi utisak već danas bi bilo dovoljno da prođemo kroz dostupne brojke i uporedimo Beograd sa bilo kojim gradom slične veličine a iole pristojnijeg nivoa razvoja (brojke koje, na primer, govore o stambenom ili kancelarijskom fondu), pa da vidimo kolike su te razlike i koliko je golem taj prostor za napredak našeg belog grada.

Šta je poenta ovog mog razglabanja? Ta da je Beograd daleko od svog razvojnog maksimuma (čak bih rekao da je trenutno tek malo iznad svog minimuma) i da je mnogo prostora za uzlet. Samim tim, ne bih isključio ni Treći, ni Drugi, ni Prvi Beograd. Jer, gde god pogled da deneš, pronašao bi neki prostor za boljitak.

Naravno, ovo jeste sanjalački (što ne znači i nerealni) spisak. Ako bih sad bio Žak Fatalista, mogao bih da ti dam za pravo do pretposlednjeg zareza i poslednje tačke i da kažem: da, neće biti Trećeg Beograda. Ali, sa dolaskom Apokalipse, neće biti ni Prvog, zar ne? :p
 
spatiotecte":2kyprulp je napisao(la):
@ NebojsaG: Pa vidi ovako, gradovi u americi su relativno mladi i nemaju neko istorijsko urbano tkivo poput evropskih gradova. Kod njih i nije neki problem sto imaju visoke poslovne zgrade u centru posto su njihovi gradovi drugacije koncipirani.
Ti gradovi kako ih sada vidimo su se stvorili za 100 godina koristeci drugacije urbanisticke koncepte. Takodje su se razvijali u visinu i bili su na neki nacin istorija i simbol americkog prosperiteta.

U Beogradu bi bila totalna katastrofa kad bi poceo da se stvara jedan klaster visokih zgrada oko terazija, trga republike i slicno... Moze eventualno neki oblakoder da se ukomponuje u centru kao sto je to uspesno uradjeno sa Beogradjankom koja je postala reper u gradu ali da pocnu da se mnoze visoke zgrade u centru,to bi izaslo na lose.
Prvo sto bi te staklene kule zaklanjale ostale istorijske znamenitosti Beograda i stavljale bi ih u drugi plan, drugo, smatram da svaka epoha ima svoje mesto u gradu i da ne mogu neki politicari ili urbanisti danasnjeg doba da za 20 godina uniste ambijentalnu celinu jedne evropske prestonice za koju je trebalo 200 godina da se ostvari.
Ej, ej, pa kome bi palo na pamet da oko terazija i trga republike zida oblakodere! U starom delu grada, uveren sam, ima mesta za desetak zgrada visine od 20 do npr 35 spratova, a da nebudu rastrkane vec da formiraju celinu i pri tom da nenarusavaju nikakve istorijske i druge znamenitosti i da svojom visinom "neprogutaju" siru okolinu. U jednom Parizu takvih znamenitosti ima na skoro svakom koraku pa su poslovni deo grada skoncentrisali van samog centra kako nebi uticao na silne spomenike kulture i to je normalno, ali sta mi ovde sem hrama, kalisa, kneza i karadjordjeve imamo? Imamo samo jedan monoton stil gradnje u kombinaciji sa soc-komunistickim sivilom, a pritom jos i zapustenim, i nista vise, to je to. Upravo taj spoj starog, u nasem slucaju zapustenog i novog cini po meni idealan balans u arhitekturi za BG i na neki nacin doprinosi revitalizaciji grada.
 
@Minnheima

mesta za izgradnju novih sadržaja ima i bez trećeg beograda. savski amfiteatar, staro sajmište, prostor od gazele do bloka 70, imt, imr, nisove skladišta kod ade, gomila kasarna na atraktivnim lokacijama, prazne livade na novom beogradu, + gomila udžerica na vračaru koje bi trebalo srušiti i napraviti zgrade.........


tako da hiljade hektara postoje u samom gradu bez da se širi na neki treći beograd....

kad se popuni 90% ovih lokacija možemo da ozbiljno razmatramo na koju stranu da se dalje širi grad. a do tada....... :kafa:
 
U potpunosti se slažem s tobom. Nisam ni želeo da budem apologeta Trećeg Beograda, već mi je jedina namera bila da (s mnogo reči) kažem da ne treba tvrditi da se neke stvari nikada neće dogoditi, ni da za njima, opet nikada, neće postojati potrebe.
 
Ja se nešto pribojavam da bi taj najnoviji Beograd, kad se izgradi ovaj novi most, mogao biti najsličniji onom što sad postoji na Bulevaru kralja Aleksandra od Cvetkove pijace ka Smederevu ili na Bulevaru oslobođenja od Banjičke šume ka Avali (put, jelte).
 
Minnheima":3ebx5fo9 je napisao(la):
Dragi Njile, mislim da tvoj sud počiva na sasvim pogrešnim premisama. Ne zbog toga što smatraš da Beograd polako dostiže svoj populacioni maksimum (tu bih čak mogao s tobom i da se saglasim, iako se uvek libim da govorim u apsolutnim, svršenim kategorijama, jer zaista nisam sposoban da sudim o budućnosti, naročito sada kada mi je kristalna kugla na punjenju proročkom vodom iz Delfa :p ), već ponajpre zbog toga što implicitno sugerišeš da je sa ovim brojem stanovnika zadovoljio većinu svojih razvojnih potreba.
Ниси ме схватио. То уопште не сугеришем. Само гледам реално на ситуацију: Срби су један од најстаријих народа на свету (само се ви смејте! :p ) и то је чињеница. Ако се нешто из корена не промени у овој држави (а јасно је да још дуго, дуго неће), и становништво ће бити у депопулацији због све нижег стандарда. Наравно, о некој будућности кроз стотиннак година не вреди говорити, јер је много вероватније да ће се депопулација наставити, него да неће.

Још једна ситница: У време настајања Новог Београда, на том терену је живело много мање људи него што данас живи на хипотетичком простору Трећег Београда. Сем тога, ситуација са подземним водама је много гора у банатском, него у сремском делу. Ако буде неког драстичног ширења града, вероватније је да ће се бесомучно ширити на запад све док не прогута Сурчин, него да ће раселити целу ча-ча-ча област.
 
Kad govorimo o Trecem, govorimo u raspravi o visini zgrada i kada smatram da je najvisim zgradama mesto u Trecem to ne znaci da mora da bude izgradjeno sve od Panceva do obale Dunave sa novim mostom.

Jedan deo, poput pariskog Difansa bi bio mesto za te najvise zgrade koje bi dobro izgledale na horizontu panonske ravnice dok se dole ogledaju u vodi, a visoke zgrade bi ustedele i na prostoru koji oduzimaju od prirode.

I prostor Ade huje od marine Dorcol do Luke i fabrike kartona bi trebalo da ostane prirodan prema reci, a soliteri do 30 spratova bi mogli da se smeste blize Dunavskoj i Visnjickoj ulici, dok bi oko njih takodje prevladavale prirodne povrsine.
 
Ko kaze da ce u Trecem Beogradu ziveti Srbi? :) Ja bih voleo da nam grad ima malo sire kulturne vidike, kako i zasluzuje svojim nasledjem... hehe sada je "Beo"grad... :)

Elem, sto se americkih gradova tice, oni su imali ambijentalna jezgra i stare ulice dugo pre Beograda kako ga poznajemo danas. Od Terazija pa nadalje je u 19. veku bila poljana dok je Menhetn popunjavan, ili kad se "dizao" Cikago.

Ne znam, volim visoke zgrade, postoji dosta dobrog u njima (zelene povrsine, jednostavnost kretanja, anonimnost mase), ali postoji i dosta toga loseg (otudjivanje od drugih, od okoline, cena odrzavanja).... U svakom slucaju, Beograd ima dovoljno slobodnih prostora, posebno na NBG za izgradnju visokih zgrada. Preko puta Dunava bih vise voleo da vidim izdignutu arhitekturu zasnovanu na principu sojenica koja bi omogucila ocuvanje i razvoj prirode i ponudila nesvakidasnji pogled na grad...
 
Trecu Beograd na srecu ni ne moze da se aktivira zbog visokih podzemnih voda i skupoce realizacije izgradnje tamo nekih bar 10tak godina.Sto je i dobro,inace bi dobili jos jedno haoticno naselje bez ikakvih arhitektonskih vrednosti,a urbanizam bi bio sveden na to da gazda Djoletu doteramo gasovod da mu zena ne przi cevape na elektriku nego na plin.
 
Ја бих Београд трећи :) у некој даљој будућности искористио за олимпијски комплекс који бих повезао са старим и новим Београдом трокраким мостом преко самог почетка ушћа како се тиме не би угрозило ВРО. За класичну стамбено-пословну градњу у оквиру центра града има места за наредних 100 година а можда и више с обзиром на белу кугу.
 
jovanovm":398y467y je napisao(la):
Ko kaze da ce u Trecem Beogradu ziveti Srbi? :) Ja bih voleo da nam grad ima malo sire kulturne vidike, kako i zasluzuje svojim nasledjem... hehe sada je "Beo"grad... :)

Elem, sto se americkih gradova tice, oni su imali ambijentalna jezgra i stare ulice dugo pre Beograda kako ga poznajemo danas. Od Terazija pa nadalje je u 19. veku bila poljana dok je Menhetn popunjavan, ili kad se "dizao" Cikago.

Ne znam, volim visoke zgrade, postoji dosta dobrog u njima (zelene povrsine, jednostavnost kretanja, anonimnost mase), ali postoji i dosta toga loseg (otudjivanje od drugih, od okoline, cena odrzavanja).... U svakom slucaju, Beograd ima dovoljno slobodnih prostora, posebno na NBG za izgradnju visokih zgrada. Preko puta Dunava bih vise voleo da vidim izdignutu arhitekturu zasnovanu na principu sojenica koja bi omogucila ocuvanje i razvoj prirode i ponudila nesvakidasnji pogled na grad...

A u kom gradu zivi samo jedan narod , a sto se tice Treceg odlicno znas ko je sve tamo ziveo, pa zasto ne bi i nadalje.
 
Мислим да су у праву они који кажу да је Трећи Београд само визија остављена за неки будући век. У шумадијском и сремском делу града има толико простора за сређивање, да ће нам требати деценије и деценије за њихово попуњавање. Довољно је поменути сламове с десне стране аутопута, од Газеле ка Бубањ Потоку. Колико ту има безвредних уџерица и простора за будућу градњу.
 
Studija visokih objekata na 50tak strana.Nema na cemu :)

33/2011
april 2011.

„Studija visokih objekata Beograda“, važna je i aktuelna za grad Beograd, i biće osnov za planiranje i izgradnju već kroz Plan generalne regulacije Beograda. Stoga je predstavljamo od strane stručnog tima Zavoda. Osnovni razlog za izradu Studije su ograničenja visinske regulacije na čitavoj teritoriji Generalnog plana Beograda 2021, odnosno potreba da se utvrde zone moguće izgradnje, i predlog procedura za razmatranje, planiranje, projektovanje i izgradnju visokih objekata u Beogradu.

http://www.urbel.com/documents/2011/info 33.pdf
 
Bravo, druze! Zanimljivo je da je klaster pomeren sa Bloka 26, na podrucje oko Zeleznicke stanice NBG. Iako unakazenom Bulevaru Milutina Milankovica treba impuls za podizanje objekata u visinu, velika je steta sto Studija Blok 26 tretira kao zonu za izgradnju objekata do 50m visine. Pogotovo imajuci u vidu famozni konkurs i pokazano prethodno interesovanje pojedinih investitora (Besix, CEE...).

Ipak, treba imati u vidu da Studija nema snagu izvrsne odluke (gradjevinske dozvole se ne dodeljuju po studiji nego po planovima detaljne regulacije). Treba pozdraviti to sto se po prvi put u poslednje tri decenije neko ozbiljnije pozabavio mogucnoscu za izgradnju visokih objekata u Beogradu. Onako laicki gledano, cini se da ima dosta prostora za napredak i neke restrikcije su poprilicno rigidne (kako bi npr. Studija tretirala Beogradjanku koja je savrseno upakovana u gusto urbano tkivo starog Beograda?), te se nadam da ce kroz sudar nivelaciju pritisaka investitora i uzimanjem u obzir (ne)kvalitata objekata koje predlazu, Planovi detaljne regulacije izroditi kvalitetna resenja.
 
Sto se tice bloka 26 nije iznenadjenje jer je prostor suvise mali da primi veci broj objekata velike spratnosti ali opet cini mi se da su sa visinom od 50m - 16 spr. otisli u drugu krajnost.
Samo da mi uskoro docekamo bolje dane i zainteresovanost investitora za gradnju a kvalitetnih resenja ce sigurno biti!
 
Pa i nije toliko mali. Ako su 4 oblakodera previse nek ucrtaju 2. Nije to poenta, zavlace nas, mlate praznu slamu. Tesko da bi pozitivna studija uticala da pri trenutnoj ekonomskoj situaciji postanemo skyscrapercity ali ovo nazadno razmisljanje ubija u pojam!
 
Не знам зашто се појам метрополе везује за високе зграде. По мени је много битнији однос ширине улице и висине зграда. Једном сам негде прочитао да је то испоштовано у Санкт Петербургу и није ми било јасно шта је писац хтео да каже док нисам прошетао. Невероватно је да идеш улицом а све ти је у видном пољу. Знам која је била фрка када је Гаспром хтео да направи неку високу зграду.
Овде осећам да сви прижељкују неки небодер па где год да га посаде.
 
Meni se ne svidja sto zeznuse blok 26 ogranicenjem na 50 metara.Mislim da bi Kula u Bloku 26 preko puta siva napravila super liniju. SIV-nova kula-Arena.I nije mi jasno zasto da se ne grade zgrade duz treceg Bulevara kada ce tamo ici metro a planiraju ih duz bulevara kojim ide bg voz i gde cemo imati uzasnu guzvu kada prebace autobusku i zeleznicku stanicu. :(

Evo mape iz dokumenta

untitled.jpg
 
Vrh