BEOGRAD
Beograd ne raste u nebo već četiri decenije
Prema urbanističkim propisima dozvoljena je gradnja objekata do 100 metara, a samo na jednoj lokaciji – kod Buvljaka visina može da bude i do 150 metara. – Kriza i propisi koji ograničavaju spratnost razlozi su zašto se u prestonici odavno ne grade oblakoderi
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da su se samo investitori pitali Beograd bi danas imao „Delta tauer” od 144 metra u Ulici Milentija Popovića, kulu bliznakinju „Ušće” visoku 104 metra u Bulevaru Mihajla Pupina, Libeskindov neboder od 250 metara na dnu Francuske ulice, zdanje od 147 metara u Bulevaru Nikole Tesle i dva oblakodera od po 40 spratova na Autokomandi.
Njihove planove omeli su finansijska kriza, nerešeni vlasnički odnosi na zemljištu i urbanistički propisi koji su ograničili spratnost objekata. Oni su kočnica i za poslednju najavljenu visoku građevinu od 146 metara u Ulici Omladinskih brigada.
– U našem stambeno-poslovnom kompleksu
„Vest 65” na Novom Beogradu predviđeno je poslovno zdanje od 33 sprata sa kancelarijama i hotelskim apartmanima, ali nalazimo se u zoni gde je maksimalna dozvoljena visina do 100 metara i sada to ne možemo da gradimo.
Ne znači da se propisi neće promeniti za koju godinu, kada kula kao treća faza izgradnje kompleksa dođe na red za zidanje. Do tada čekamo i osluškujemo tržište – kaže Ana Ristić, pi-ar srpskog ogranka kompanije „PSP-Farman”.
Četiri decenije već prestonica čeka da ugosti novi neboder viši od 20 spratova, a sve su prilike da se to neće desiti još nekoliko godina, koliko je potrebno da se usvoje planovi detaljne regulacije i završi izgradnja.
Visoka zdanja najpre bi mogla da izrastu u Ulici Kneza Miloša – na lokaciji bivšeg Saveznog MUP-a, i na uglu Omladinskih brigada i Milutina Milankovića. U toku je izrada planskog dokumenta i za hotel „Jugoslavija”, ali kako kaže Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, još se
ne zna kolika spratnost će biti dozvoljena na toj lokaciji :bash: .
Stari projekat od kojeg se odustalo između ostalog i zbog studije visokih objekata predviđao da se uz hotel dogradi kula od 33 sprata, odnosno 147 metara.
– Kroz planove tek treba da se dokaže da li će gradnja novih kvadrata na tim parcelama moći da podrži infrastruktura, saobraćajna mreža i hoće li njihova visina ugroziti važne prostorne repere grada, poput Hrama Svetog Save, tvrđave, Gardoša, ušća – ističe Stefanović.
Prema njegovom mišljenju u Beogradu nije bilo visokih građevina zato što su decenijama nedostajali urbanistički propisi i „nije se znalo gde mogu da se zidaju, ali studija je uvela red u toj oblasti što je dobro rešenje za grad”.
Sa njim se ne slaže
Đorđe Bobić, arhitekta. On smatra da je studija visokih objekata besmislena posebno kada ograničava spratnost na Novom Beogradu.
– Taj deo grada ima široke ulice i bulevare i ako investitori mogu da obezbede dovoljno parking mesta, ispune sve protivpožarne uslove zašto im zabraniti da zidaju objekte više od 100 metara. Svojevremeno je bio konkurs u blizini „Arene” za objekte oko 150 metara, ali je investicija propala. U svetu se grade visoke zgrade, jer je zemljište skupo i mnoge metropole nemaju slobodnih parcela na kojima bi mogle da se šire – ističe Bobić.
Beograd nema taj problem, ali pitanje je da li ima ozbiljnih investitora kojima bi se sada isplatilo da grade visoke kuće s obzirom na finansijsku krizu i činjenicu da je u glavnom gradu praznog poslovnog prostora na pretek.
– S druge strane, urbanističke regule su krute i zastarele. Kada je „Delta” htela da zida neboder od 36 spratova u Milentija Popovića urbanisti su rekli da bi on
mogao da zakloni pogled na Novi Beograd sa Savske terase :bash: . Ne bih dozvolio visoke objekte jedino na potezu od tvrđave do Slavije. Oni su dobrodošli zato što bi urbanu teksturu grada učinili dinamičnijom – ističe Dejan Racić, konsultant za investicije i bivši direktor „Delta ril estejta”.
Šta kaže studija visokih objekata
Prema Studiji visokih objekata, stambene zgrade više od osam i poslovni objekti koji prelaze 12 spratova neće moći da se zidaju u Knez Mihailovoj ulici, u starom jezgru Zemuna, na Bežaniji, u zonama vodoizvorišta kao ni na mestima gde bi mogle da zaklone pogled na Hram Svetog Save, spomenik „Pobednik”, Zvezdarsku šumu, Varoš u šancu.
Osim prostora sa kojih pogled puca na simbole grada, poput Beogradske tvrđave, Avalskog tornja i savska i dunavska obala su sačuvane od izgradnje solitera. Izuzetak su lokacije na kojima se planira urbana obnova – novobeogradska strana Savskog amfiteatra, područje Dunavskog priobalja oko Pančevačkog mosta, kada to ne ugrožava vizure sa Gardoša.
Graditelji čiji apetiti dosežu do 150 metara, na koliko je ograničena visina objekata, moraće, pre nego što počnu da zidaju, da dokažu da će građevinski divovi moći da budu održavani, da će biti ekološki i energetski održivi i da za takve projekte izrade plan detaljne regulacije ili urbanistički projekat.
Lokacije na kojima će biti podignute kule moraće da zadovolje kriterijume, kao što su: obezbeđena protočnost saobraćaja, dovoljno parking mesta, da budu izvan ambijentalnih i istorijskih celina, da ne naruše najvrednije gradske vizure...
Mihajlo Mitrović, otac Zapadne kapije Beograda: Vešala za projektanta
Kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka dobio konkurs za izgradnju zgrade od 12 spratova i mesne zajedice u Ulici narodnih heroja Mihajlo Mitrović, arhitekta, odustao je od tog objekta i predložio da se na istom mestu podignu dve kule po kojima će Beograd biti prepoznatljiv.
Uprkos brojnim osporavanjima uspeo je, kako kaže, zahvaljujući sopstvenoj borbi, da njegov projekat bude izveden, a tada glavni grad SFR Jugoslavije, ali i Balkan dobije najvišu građevinu od betona. Temelji su položeni 1971. godine.
– Nisam se složio sa idejom da zgrada od 12 spratova bude pola poslovna pola stambena kako je to konkursom bilo zadato. Na istoj lokaciji samovoljno sam uradio dve zgrade stambenu i poslovnu koje su povezane na vrhu. Dugo sam obrazlagao svoje ideje pred planskim komisijama, verovao sam da je to dobro rešenje i da će te kuće biti prepoznatljiv znak Beograda, što već decenijama jesu. U toj velikoj hajci protiv mene, imao sam podršku Stojana Maksimovića, arhitekte i projektanta Centra „Sava”. Čak je i karikaturista „Politike” Ivo Kušanić objavio karikaturu, crtež zgrada i ispod njih vešala sa tekstom: Za koga su vešala? Za projektanta – seća se Mitrović.
Zone gde mogu da se grade objekti:
do 50 metara
• Desna obala Dunava između Luke Beograd i Ade Huje
• Središnji deo ulice Milentija Popovića
do 100 metara
• Bulevar Milutina Milankovića
• Bulevar Arsenija Čarnojevića
• Uz autoput ka Bubanj potoku
do 150 metara
• Buvljak, buduća autobuska stanica i železnička stanica Novi Beograd
Najviše poslovne i stambene zgrade
1. Zapadna kapija Beograda doseže 117,76 metara iznad zemlje.
Stambeni deo ima 30 spratova, a poslovna kula je niža za četiri sprata. Delo je arhitekte Mihajla Mitrovića, podignuta je 1977.
2. Poslovni centar „Ušće” (nekadašnja zgrada Centralnog komiteta), visoka je 104 metra bez antene. Građena je od 1961. do 1965, prema projektu Mihaila Jankovića, Mirjane Marjanović i Dušana Milenkovića. Pogođena je u NATO bombardovanju, obnovljena 2005. godine.
3. Beograđanka u Masarikovoj ulici zidana je prema projektu Branka Pešića, od 1967. do 1974. godine. Na visini od 101 metra raspoređena su 24 sprata.
4. Istočna kapija Beograda, tri stambena solitera „Rudo”, sa po 28 spratova. Visoke su po 85 metara i građene između 1973. i 1976. godine. Autori projekta su arhitekta Vera Ćirković i inženjer Milutin Jerotijević, a izvođač radova bilo je preduzeće „Rad”.
Krov hotela „Metropol palas” – vidikovac od aprila
Kada kafe-restoran hotela „Metropol” bude otvoren u aprilu, njegovi posetioci će moći da se popnu na krov zdanja, koji će predstavljati prvi prestonički vidikovac, iz kojeg će, s visine od deset spratova, pogled pružati na gotovo ceo grad.
Restoran neće biti otvoren samo za goste hotela, već za sve znatiželjnike i turiste koji požele da sa jednog mesta sagledaju panoramu Beograda. On je jedina prestonica u regionu koja takvu atrakciju decenijama čeka.
Postoji u Beogradu još nekoliko mesta koja su mogla postati vidikovci, samo da im mana nije to što im, praktično, ne može pristupiti svako ko poželi ili, ako to i jeste moguće, malo je ko zna da oni postoje.
Jedini rotacioni restoran na kulama „Geneksa” nikada nije proradio, jer mehanizam koji bi ga pokretao nije kupljen. Restorani rade i na 25. spratu Poslovnog centra „Ušće”, 20. Zgrade „Ineksa”, 15. spratu „Politikine” višespratnice, a 24. sprat „Beograđanke” koristi RTV Studio B.
Te lokale, međutim, uglavnom koriste zaposleni i njihovi gosti, dok se na poslednji sprat „Ušća” može popeti samo sa pozivnicom onoga ko taj prostor zakupi za proslave.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 03/02/2013