Šta je novo?
Od:
Filteri

Studija visokih objekata grada Beograda

Zanimqiv post sa SSC-a

dzoledzole":27p6hdrn je napisao(la):
Ovako,

Da pojasnim, tj detaljnije napisem sta sam hteo da kazem.
Na jednom panelu prosle godine, predstavnici gradskih vlasti predstavili su studiju visokih zgrada u Beogradu. Kako to obicno biva, isla je jedna powepoint prezentacija i predstavnici grada su pricali. Oni su napravili, za svako mesto gde su postojale indicije neke visoke gradnje, fotomontaze, vise kao skyline gde su pokazali, za svaki primer, koliko se neka zgrada uklapa/ne uklapa/strci iz svog okruzenja. Tako je npr, gledano sa kalemegdana pokazano koliko kula kod hotela Jugoslavija "strci" od okoline, pa koliko bi onaj nesretni Belex ili kako je trebalo da se zove kod SIV-a, strcao od okruzenja. U svakom slucaju, sama prezentacija je bila u duhu "nama visoke zgrade nisu potrebne" i predstavili rezultate, po kojima se moze graditi u X zoni do 100m, u Y zoni do 150 itd...

Jednostavno, ljudi ovde na forumu treba da prihvate, da NE POSTOJI volja, pa rekao bih i vizija da se Beograd oslobodi odredjenih prepreka za izgradnju visokih zgrada. Oni koji vode ovaj grad, vec godinama, nemaju misljenje da bi Beograd trebalo da ima visoke zgrade i to u sustini nema veze ni sa terenom, ni vizurama, ni investitorima.

Paradoks je da je Beograd svoje najvise zgrade imao pre 30-40 godina, kao i da je danas nemoguce napraviti recimo stambene zgrade kakve imate na Banjici ili na Novom Beogradu.
Dodao bih na kraju, ja nisam a priori zagovornik visokih zgrada, nisam ni protiv njih, ali mi sama ideja da postoji ogranicenje koje nije bazirano na racionalnim razlozima, jednostavno nije prihvatljiva.
Kliknite za proširenje...
 
Generalno, ograničavanje zauzetosti parcele jeste neophodno vratiti (što se neće desiti, ali ajde), značajnije ispod 50% u većem delu grada, izuzimajući sam centar ili poneke delove u drugim delovima grada. Ovako sve postaje okovano jeftinim (izgledom) zgradicama koje se nabijaju jedna uz drugu, čak i na NBG koji svakako nije tako planiran.
E sada u neko normalno vreme graditelji (da ne kažem investitori pošto to nisu bili) su sami ostavili široke blokovske parkove po NBG i gradili i zgrade od preko 8 spratova i postizali odgovarajući koeficijent izgrađenosti bez maksimalnog zauzeća parcele i ostavljali parkove.
Sada je očigledno neophodno da se sve propiše, ali potom i isprati posle završetka projekta. Zašto posle, pa zato što sada vaćina zgrada ima propisan neophodan broj parking mesta, ali kada u prvih par meseci investitor ne proda parking mesta za po njega prihvatljivoj ceni, često izvrši prenamenu prostora (magacini, kanc. prostor itd) a stanovnicima ponovo ostaje da se parkiraju jedni drugima na glavu (delom su sami krivi doduše). Ovo se svakako ne može tolerisati, već se mora zabraniti strogo, što bi verujem smanjilo cene garaža. Što se tiče zelenog pojasa, samo i samo, striktno propisani procenat parcele može da dovede do ovoga ili pak da grad sam ostavi neke parcele za ove svrhe, a ne sve da zavaljaju invesitiorima radi kratkoročne dobiti.

Što se tiče koeficijenta izgrađenosti, više puta se kod nas desi da investitori uzmu lokaciju sa malim koeficijentom izgrađenosti i velikom zauzetošću parcele (pošto su u starim planovima planirani neki zanatrski centri i sl.) a da onda izvrše prenamenu u stambeno, dobiju veći koef izgrađenosti (ne znam stvarno kako) i lepo unište deo grada. Naravno jedini trošak za investitora je veće naknada za izgradnju, a to što je kupio lokaciju sa drugima karakteristikama (koje bi možda neko drugi hteo da plati više u startu) niko ne pominje.
 
Не само "гараже у стамбени простор", него и "гараже у пословни простор или радионицу". Многи су то урадили.
 
Као и многобројни житељи центра града који поседују куће и дворишне гараже. Наравно, не паркирају у дворишта и гараже него заузимају паркинг простор на улици.
 
Zanimljiv tekst iz "Politike" prepun beogradskih bizarnosti :D

BEOGRAD
Beograd ne raste u nebo već četiri decenije
Prema urbanističkim propisima dozvoljena je gradnja objekata do 100 metara, a samo na jednoj lokaciji – kod Buvljaka visina može da bude i do 150 metara. – Kriza i propisi koji ograničavaju spratnost razlozi su zašto se u prestonici odavno ne grade oblakoderi
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
beogradjanka.gif


Da su se samo investitori pitali Beograd bi danas imao „Delta tauer” od 144 metra u Ulici Milentija Popovića, kulu bliznakinju „Ušće” visoku 104 metra u Bulevaru Mihajla Pupina, Libeskindov neboder od 250 metara na dnu Francuske ulice, zdanje od 147 metara u Bulevaru Nikole Tesle i dva oblakodera od po 40 spratova na Autokomandi.

Njihove planove omeli su finansijska kriza, nerešeni vlasnički odnosi na zemljištu i urbanistički propisi koji su ograničili spratnost objekata. Oni su kočnica i za poslednju najavljenu visoku građevinu od 146 metara u Ulici Omladinskih brigada.

– U našem stambeno-poslovnom kompleksu „Vest 65” na Novom Beogradu predviđeno je poslovno zdanje od 33 sprata sa kancelarijama i hotelskim apartmanima, ali nalazimo se u zoni gde je maksimalna dozvoljena visina do 100 metara i sada to ne možemo da gradimo. Ne znači da se propisi neće promeniti za koju godinu, kada kula kao treća faza izgradnje kompleksa dođe na red za zidanje. Do tada čekamo i osluškujemo tržište – kaže Ana Ristić, pi-ar srpskog ogranka kompanije „PSP-Farman”.

Četiri decenije već prestonica čeka da ugosti novi neboder viši od 20 spratova, a sve su prilike da se to neće desiti još nekoliko godina, koliko je potrebno da se usvoje planovi detaljne regulacije i završi izgradnja.

Visoka zdanja najpre bi mogla da izrastu u Ulici Kneza Miloša – na lokaciji bivšeg Saveznog MUP-a, i na uglu Omladinskih brigada i Milutina Milankovića. U toku je izrada planskog dokumenta i za hotel „Jugoslavija”, ali kako kaže Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, još se ne zna kolika spratnost će biti dozvoljena na toj lokaciji :bash: .

Stari projekat od kojeg se odustalo između ostalog i zbog studije visokih objekata predviđao da se uz hotel dogradi kula od 33 sprata, odnosno 147 metara.

– Kroz planove tek treba da se dokaže da li će gradnja novih kvadrata na tim parcelama moći da podrži infrastruktura, saobraćajna mreža i hoće li njihova visina ugroziti važne prostorne repere grada, poput Hrama Svetog Save, tvrđave, Gardoša, ušća – ističe Stefanović.

Prema njegovom mišljenju u Beogradu nije bilo visokih građevina zato što su decenijama nedostajali urbanistički propisi i „nije se znalo gde mogu da se zidaju, ali studija je uvela red u toj oblasti što je dobro rešenje za grad”.

Sa njim se ne slaže Đorđe Bobić, arhitekta. On smatra da je studija visokih objekata besmislena posebno kada ograničava spratnost na Novom Beogradu.

– Taj deo grada ima široke ulice i bulevare i ako investitori mogu da obezbede dovoljno parking mesta, ispune sve protivpožarne uslove zašto im zabraniti da zidaju objekte više od 100 metara. Svojevremeno je bio konkurs u blizini „Arene” za objekte oko 150 metara, ali je investicija propala. U svetu se grade visoke zgrade, jer je zemljište skupo i mnoge metropole nemaju slobodnih parcela na kojima bi mogle da se šire – ističe Bobić.

Beograd nema taj problem, ali pitanje je da li ima ozbiljnih investitora kojima bi se sada isplatilo da grade visoke kuće s obzirom na finansijsku krizu i činjenicu da je u glavnom gradu praznog poslovnog prostora na pretek.

– S druge strane, urbanističke regule su krute i zastarele. Kada je „Delta” htela da zida neboder od 36 spratova u Milentija Popovića urbanisti su rekli da bi on mogao da zakloni pogled na Novi Beograd sa Savske terase :bash: . Ne bih dozvolio visoke objekte jedino na potezu od tvrđave do Slavije. Oni su dobrodošli zato što bi urbanu teksturu grada učinili dinamičnijom – ističe Dejan Racić, konsultant za investicije i bivši direktor „Delta ril estejta”.

Šta kaže studija visokih objekata

Prema Studiji visokih objekata, stambene zgrade više od osam i poslovni objekti koji prelaze 12 spratova neće moći da se zidaju u Knez Mihailovoj ulici, u starom jezgru Zemuna, na Bežaniji, u zonama vodoizvorišta kao ni na mestima gde bi mogle da zaklone pogled na Hram Svetog Save, spomenik „Pobednik”, Zvezdarsku šumu, Varoš u šancu.

Osim prostora sa kojih pogled puca na simbole grada, poput Beogradske tvrđave, Avalskog tornja i savska i dunavska obala su sačuvane od izgradnje solitera. Izuzetak su lokacije na kojima se planira urbana obnova – novobeogradska strana Savskog amfiteatra, područje Dunavskog priobalja oko Pančevačkog mosta, kada to ne ugrožava vizure sa Gardoša.

Graditelji čiji apetiti dosežu do 150 metara, na koliko je ograničena visina objekata, moraće, pre nego što počnu da zidaju, da dokažu da će građevinski divovi moći da budu održavani, da će biti ekološki i energetski održivi i da za takve projekte izrade plan detaljne regulacije ili urbanistički projekat.

Lokacije na kojima će biti podignute kule moraće da zadovolje kriterijume, kao što su: obezbeđena protočnost saobraćaja, dovoljno parking mesta, da budu izvan ambijentalnih i istorijskih celina, da ne naruše najvrednije gradske vizure...
Kliknite za proširenje...

Mihajlo Mitrović, otac Zapadne kapije Beograda: Vešala za projektanta

Kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka dobio konkurs za izgradnju zgrade od 12 spratova i mesne zajedice u Ulici narodnih heroja Mihajlo Mitrović, arhitekta, odustao je od tog objekta i predložio da se na istom mestu podignu dve kule po kojima će Beograd biti prepoznatljiv.

Uprkos brojnim osporavanjima uspeo je, kako kaže, zahvaljujući sopstvenoj borbi, da njegov projekat bude izveden, a tada glavni grad SFR Jugoslavije, ali i Balkan dobije najvišu građevinu od betona. Temelji su položeni 1971. godine.

– Nisam se složio sa idejom da zgrada od 12 spratova bude pola poslovna pola stambena kako je to konkursom bilo zadato. Na istoj lokaciji samovoljno sam uradio dve zgrade stambenu i poslovnu koje su povezane na vrhu. Dugo sam obrazlagao svoje ideje pred planskim komisijama, verovao sam da je to dobro rešenje i da će te kuće biti prepoznatljiv znak Beograda, što već decenijama jesu. U toj velikoj hajci protiv mene, imao sam podršku Stojana Maksimovića, arhitekte i projektanta Centra „Sava”. Čak je i karikaturista „Politike” Ivo Kušanić objavio karikaturu, crtež zgrada i ispod njih vešala sa tekstom: Za koga su vešala? Za projektanta – seća se Mitrović.
Kliknite za proširenje...

Zone gde mogu da se grade objekti:

do 50 metara
• Desna obala Dunava između Luke Beograd i Ade Huje
• Središnji deo ulice Milentija Popovića

do 100 metara
• Bulevar Milutina Milankovića
• Bulevar Arsenija Čarnojevića
• Uz autoput ka Bubanj potoku

do 150 metara
• Buvljak, buduća autobuska stanica i železnička stanica Novi Beograd
Kliknite za proširenje...

Najviše poslovne i stambene zgrade

1. Zapadna kapija Beograda doseže 117,76 metara iznad zemlje.
Stambeni deo ima 30 spratova, a poslovna kula je niža za četiri sprata. Delo je arhitekte Mihajla Mitrovića, podignuta je 1977.

2. Poslovni centar „Ušće” (nekadašnja zgrada Centralnog komiteta), visoka je 104 metra bez antene. Građena je od 1961. do 1965, prema projektu Mihaila Jankovića, Mirjane Marjanović i Dušana Milenkovića. Pogođena je u NATO bombardovanju, obnovljena 2005. godine.

3. Beograđanka u Masarikovoj ulici zidana je prema projektu Branka Pešića, od 1967. do 1974. godine. Na visini od 101 metra raspoređena su 24 sprata.

4. Istočna kapija Beograda, tri stambena solitera „Rudo”, sa po 28 spratova. Visoke su po 85 metara i građene između 1973. i 1976. godine. Autori projekta su arhitekta Vera Ćirković i inženjer Milutin Jerotijević, a izvođač radova bilo je preduzeće „Rad”.
Kliknite za proširenje...

Krov hotela „Metropol palas” – vidikovac od aprila

Kada kafe-restoran hotela „Metropol” bude otvoren u aprilu, njegovi posetioci će moći da se popnu na krov zdanja, koji će predstavljati prvi prestonički vidikovac, iz kojeg će, s visine od deset spratova, pogled pružati na gotovo ceo grad.

Restoran neće biti otvoren samo za goste hotela, već za sve znatiželjnike i turiste koji požele da sa jednog mesta sagledaju panoramu Beograda. On je jedina prestonica u regionu koja takvu atrakciju decenijama čeka.

Postoji u Beogradu još nekoliko mesta koja su mogla postati vidikovci, samo da im mana nije to što im, praktično, ne može pristupiti svako ko poželi ili, ako to i jeste moguće, malo je ko zna da oni postoje.

Jedini rotacioni restoran na kulama „Geneksa” nikada nije proradio, jer mehanizam koji bi ga pokretao nije kupljen. Restorani rade i na 25. spratu Poslovnog centra „Ušće”, 20. Zgrade „Ineksa”, 15. spratu „Politikine” višespratnice, a 24. sprat „Beograđanke” koristi RTV Studio B.

Te lokale, međutim, uglavnom koriste zaposleni i njihovi gosti, dok se na poslednji sprat „Ušća” može popeti samo sa pozivnicom onoga ko taj prostor zakupi za proslave.
Kliknite za proširenje...

Daliborka Mučibabić
objavljeno: 03/02/2013
Kliknite za proširenje...

Izvor: Politika
 
Док се код нас у Београду још води полемика, да ли градити високе зграде или не, ево да погледамо како изгледа панорама Дубаија са највише зграде на свету "Бурџ калифе" (Burj Khalifa). Чувени енглески фотограф Џералд Донован је направио панорамску фотографију са самог врха ове зграде, односно 828 метара, наравно уз дозволу власти Дубаија.

A Burj eye view of Dubai: Heart-stopping 360-degree interactive image taken from top of the world's tallest building
Image was captured from the top of the spire of Dubai’s Burj Khalifa
Made up of 70 different high resolution images stitched together
Recreates the view Tom Cruise had while filming for Mission Impossible Four
By MARK PRIGG
PUBLISHED: 11:40 GMT, 28 January 2013 | UPDATED: 14:41 GMT, 28 January 2013
Comments (108) Share

It is an astonishing image of a unique city.
This incredible panoramic image was taken 828 metres above sea level, from the top of the tallest building on earth, Dubai’s Burj Khalifa.
Composed of over 70 individual photos, it recreates the view Tom Cruise made famous as he sat at the tower’s peak during the filming of Mission Impossible Four, ‘Ghost Protocol’.
Navigate around the interactive image below (may not work on all mobile devices)
............................
Прочитајте цео чланак и како је снимљена ова панорамска фотографија, погледајте прекрасну панораму, а имате и краћи видео запис на:

http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/ ... z2JrjWHWrk



 
Sutra u jutarnjem programu Studia B jedna od tema emisije biće zašto u Beogradu u zadnjih nekoliko decenija nije izgrađen nijedan neboder.
 
А гост ће бити нови директор урбанистичког завода.Дакле по среди је одбрана студије...А чујем и да су данас пуштали на РТС-у монтаже кула по Калишу. :shock:

По свему судећи урбанистички завод узвраћа ударац медијима тј инвеститорима који су покренули ову дискусију последњих дана.То ће бити први потез новог директора завода што је, бар мени, уједно и доказ да прича има позадину као и да су неки инвеститори ипак били озбиљни у намерама да праве куле по граду чим се завод оволико цима око терања таквих инвестиција.
 
Па ај' да их притискамо некако? Удружимо се сви, о-рук, и оде ураган Жаклина на неко друго место...
 
Kako bi ja pocisto zavod sa kartom u jednom pravcu penzija
 
Као што сам и предвидео завод и Ђилас узвраћају ударац јефтиним спиновима.Само код нас струка може себи да дозволи да се врати 100 година уназад а да највећи део јавности то прогута као "ствар урбанизма" или "прописе" које се темеље на некаквим "студијама"...

Благи ужас.
 
stalno razmatram koji su to skriveni interesi DS-a da vodi borbu protiv nebodera.


nažalost ne mogu da shvatim šta je problem. somboli beograda?

ma daj....


da li neko zna koji su skriveni interesi iza ove retardirane studije?

kad bi to znali lakše bi vodili borbu protiv ove studije.
 
Можда нема никаквих скривених интереса, већ имамо ту несрећу да се о тим ставкама пита екипа која солитере не воли и истовремено сматра да су посисали сву памет света.

Иста фора као и са гурањем Белама. То се свело на чист егоизам екипе која једноставно неће да призна да је погрешила већ прави мутанта. Пре ће унаказити град него што ће признати да можда и нису у праву. Егоизам дела струке.
 
u ovom intervjuu kaže voditeljka visina nebodera ne sme zaklanjati simbole beograda.

ok, slažem se, ali...


koje to simbol bi zaklanjali kula kod hotela jugoslavije, kula u west 65 i savezni mup?


pri tome ta ista ekipa dozvolila je da se stvore naselja poput kaluđerice, krnjače, miljakovca III, naselje veljka vlahovića i tako redom, a sad odjednom im je stalo da građani imaju pogled na simbole.....


ja lično smatram da je od pogleda na simbole važnije imati trotoar, kanalizaciju, javni prevoz, uređene javne površine i generalno javne površine poput parkova kojih ovakva naselja nažalost nemaju, ulice dovoljno široke za normalan dvosmerni saobraćaj, propisani broj parking mesta.....


a oni su našli da treniraju strogoću na investicijama od više miliona eura, i to u doba krize, i to bez realnog razloga za ograničenjima.....

a nemamo kanalizaciju, ali zato ćemo da imamo vizure u fulu....... jel jelte vizure nam utiču na kvalitet života, za razliku od trotara koji nema neku posebnu svrhu.......a javni parkovi su pošast protiv koje se treba boriti.



dalje, u ovom sramnom tv prilogu studio đ je otišao i korak dalje u ubeđivanju da su kule loše po nas, pa je napravio i intervju sa nekom babom iz ruda koja kaže da njima livada ne treba jer se tu šetaju kerovi, nego da bi bolje bilo da se tu digne zgrada....


samo bi postavio pitanje odgovornim ljudima, čija je krivica što je to livada po kojoj šetaju kerovi, a ne uređeni park u koji roditelji izvode svoju decu? da li je to krivica nebodera Rudo, ili je krivica gradskih vlasti......
 
stf":10yzxfnn je napisao(la):
Можда нема никаквих скривених интереса, већ имамо ту несрећу да се о тим ставкама пита екипа која солитере не воли и истовремено сматра да су посисали сву памет света.
.
Kliknite za proširenje...

Пази,ово се баш дуго налазило на фејсбук профилу Жаклине Глигоријевић као насловна фотографија

images


Дакле нема говора о ограничености,неимформисаности или пак лошем укусу.Ради се или о испуњавању нечијих интереса или о опису радног места које је на снази од 1982е.Једини стручњак са којим сам ја у контакту и који је тесно сарађивао са Деполом,Ференчаком,Вуканом и Жаклином целу ту екипу назива "што горе што скупље".

Око овога више нема шта да се дискутује. Људи стопирају плазу - 400 милиона.Стопирају Југославију - 150 милиона,Сад ево крате Вест 65,ко зна колико милиона. За то неко мора да одговара па таман и да нисмо у беди и да можемо да бирамо инвестиције.
 
MilisaV":r8b0krii je napisao(la):
dalje, u ovom sramnom tv prilogu studio đ je otišao i korak dalje u ubeđivanju da su kule loše po nas, pa je napravio i intervju sa nekom babom iz ruda koja kaže da njima livada ne treba jer se tu šetaju kerovi, nego da bi bolje bilo da se tu digne zgrada....


samo bi postavio pitanje odgovornim ljudima, čija je krivica što je to livada po kojoj šetaju kerovi, a ne uređeni park u koji roditelji izvode svoju decu? da li je to krivica nebodera Rudo, ili je krivica gradskih vlasti......
Kliknite za proširenje...

Upravo tako, ako ovako nastave, proglasiće svaku zelenu površina sramotom grada i nabudžiti zgradu. A onda će naći neki novi minipark ili blokovski prostor i "renovirati" ga sa asfaltnim stazama, pokazujući nam kako brinu za zelenilo.

Ovaj izbor za intervju je sramono jednostran i čista propaganda. Pričaju kao da se neboderi grade poput kaluđerice i da će isti propasti zbog neodržavanja, umesto da usvoje i poštuju propise koji će osigurati pravilno održavanje i ovakvih zgrada, a da lokacije istih planiraju prevashodno na bazi raspoložive infrastrukture i u ređim slučajevima uticaja na toliko bitne vizure.
 
Како волим то "јавно мњење" изабрано и филтрирано од стране квазиновинара по директивама тајкунизованих политичара.

Студио Ђ монтира прилоге толико провидно манипулативне да холивудски филмови Б продукције изгледају уверљивији.

Људи у солитерима нису ништа отуђенији од људи у нижим зградама, саме зграде нису у бољем стању, а ни лифтови. Све су то проблеми апатичне и неодговорне средине у којој свако гледда искључиво своју гузицу а за опште добро мало кога брига.

Рођени ујак ми живи у Рудо солитеру који је у бољем стању од већине крмачица по Београду. Сви ходници су чисти и свеже окречени, све је улицкано и дотерано, лифтови шљакају као швајцарски сат.... али тако нешто не одговара репортерима студија Ђ
 
Mozda zato sto su gradovi koji nisu razarani i podizani 40 puta?
 
spatiotecte":2jkhvc6j je napisao(la):
Zasto se Prag, Budimpesta ne bune sto nemaju oblakodere?
Kliknite za proširenje...

Зато што Будимпешта има заштићене историјске целине на обали Дунава и зато што та забрана траје практично од 1896е године. За Праг је слична ситуација.Цео центар града је историјски споменик.

А има ли Београд нешто макар и приближно томе? Нема,можда једино Калемегдан али та визура је и онако "девастирана" високим објектима у његовој позадини.Ми практично немамо ни један већи кварт који нема високе објекте. Можда ужа околина Кнез Михаилове и Доћола и то би било то. Па чак и над Косанчићевим Венцем доминира спомених (у част несврстаних беше?).Над Дорћолом димњак Топлане док се Кнез Михајлова завршава палатом Албанија,а јако је близу и политикина кула. О другим деловима града не треба трошити речи јер се свуда налазе високи објекти.

Када боље размислим испада да студија о високим објектима у естетском,архитектонском и урбанистичком смислу заштићује и ставља у први план визуре на изграђене куле и високе објекте од пре 30-40 година као што је она ЕПС-ова наказа испред Храма Светог Саве,Генекс,Београђанку,солитере у 27 марта,дорћолски димњак,политикину кулу... Београд је овом студијом осуђен на само такве симболе који ће доминирати панорамом Београда,уз наравно Мост на Ади.
 
Jednu stvar nikako ne mogu da shvatim, koji je interes gradskih službi da blokiraju izgradnju visokih zgrada. Evo dobar primer je recimo West gde je investitor jasno izrazio želju da ne menja svoj projekat, odnosno da planirana kula ostane visine ~140 m a iz Grada poručuju da na toj lokaciji ne može više od 100m.

Koji je interes Grada da stopira investicije koje bi neminovno dovele do novih radnih mesta? U Gradu kažu da ni postojeći poslovni prostori nisu iskorišćeni, dobro to je možda tačno ali kakve to veze ima sa Gradskom upravom pa neće oni graditi novi poslovni prostor, finansijski rizik je isključivo na investitoru.

Stvarno, što više razmišljam o ovome to mi je manje jasno, pa jedan Zagreb polako dobija svoje visoke zgrade, u planu je još jedna da krene sa izgradnjom o Sofiji da ne pričamo. Kakve zaštićene vizure, kao što reče Delija ono malo što ima a što vredi zaštiti je već upropašćeno.
 
Meni na pamet padaju 2 razloga,prvi je da traze mito a posto se radi o ogromnim objektima,i mito je sigurno ogroman koji se trazi,a ne nekoliko stotina eura za neke sitnice.

A drugi je da nista ne zaseni most na Adi koji je napravljen donekle i tako da bude jedini visoki objekat napravljen u Beogradu u zadnjih 30 godina.

Neka me neko ispravi ako pogresno pretpostavljam.
 
40 година у Београду није направљен ниједан високи објекат. Ни под Ковачевићем, ни под Богдановићем, ни под Бакочевићем, ни под Груденком, ни под Унковићем, ни под Човићем, ни под Крунићем, ни под Богдановићем... Сви су у глави антиципирали да ће Ђилас једног дана направити мост од 200 метара, па да му не заклоне видик.

Убаци мало временску компоненту у мозак.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh