Šta je novo?
Od:
Filteri

Stranci u (o) Beogradu

centarfor je napisao(la):
www.kurir.rs

"Srbija je možda novi američki san"! Amerikanac se preselio u Beograd, pa otkrio razlike: U SAD ovo nikad ne možete da vidite, a u Srbiji je normalno!

Aleks je Amerikanac koji je oženjen Srpkinjom i već pet godina živi u Beogradu sa njom, njihovo troje dece, ali i sa taštom, tastom i podstanarima.
www.kurir.rs www.kurir.rs

Kakve su sanse da u BG vozu ili trolejbusu s leve strane imam beskucnika a s desne nekog predrkanog milionera? Npr. Jevrosimovic iz Comtradea.
Hladni smo mi i nedostupni po ovome :)
@vradovic Ispada da su na zapadnoj obali ljudi vise dostupni, otvoreniji i druzeljubivi? :) zar ne, Vladice? Kakav je hispano mentalitet u Kaliforniji?
Kliknite za proširenje...
Postoji znacajna razlika. U Americi (barem na zapadnoj obali) ljudi su pristupacni na prvi pogled. U smisu javice ti se bez obzira da li te poznaje ili ne. Taj neki inicijalni korak da svako razgovara sa svakim je mnogo drugaciji. Na primer ako odes na stanicu gradskog prevoza uglavnom ce ti se svi javiti, osim ako nije neki zalutli turista. Dok kod nas nece niko. Ako se ti javis nekome gledace te cudno. To daje osecaj da smo hladni i namrgodjeni. Zapravo grumpy je pravi izraz za nas. Dok na zapadu se uglavnom obavezno nasmeju jedni drugima prilikom prvog kontakta ocima kao znak da nisi grumpy. Kod nas bi to bilo cudno.
Ono sto sam primetio je da se to u nekim slucajevima praktikuje u BNV barem u okviru zgrada dok kad zadjes u neki kraj delovao bi bas cudno. E sad taj inicijalni korak u Americi je bas lak ali je zato kasnije vise "sebican" jer u sustini svi su okrenuti sami sebi. Zivot se svodi na kuca kuca kuca i bukvalno nista dalje od toga. Postoje izuzeci ali retko.
Tako da smo mi hladni u pocetku i to zesce a oni hladni kasnije. U Americi NEMA apsolutno NEMA nikakvog pravog druzenja kao u Srbiji iz nase perspektive to deluje fake. Jedan od razloga je to sto decu svaki razred u osnovnoj skoli mesaju sa drugom decom. Upravo da ih naprave da nisu previse vezani jedni za druge plus se cesto sele iz grada u grad iz drzave u drzavu pa gube kontakte. Sta se desi onda imas bukvalno nekada Amere koji te pitaju "izvini jel mozemo da se druzimo" ;-))) a prvi put ga vidis u zivotu. Plus to njihovo druzenje nije kao u Srb vec stvarno deluje izvestaceno. Dok nasa dijaspora je uglavnom okrenuta jedna drugima i vrlo lako se povezuje zbog neke pripadnosti necemu oni to nemaju nego moraju da "startuju". Tako da verovao ili ne cesto se desava da nasi "odbiju" druzenje sa njima ili traje jako kratko jer je prosto "usiljeno". Cak i na cragislist ili na nextdoor mozes da vidis "potreban neko za friedship". ;) Prosto samo drugacije je i to ne mozes da primetis dok nisi dugo u obe drzave.

Zato oni za nas kazu grumpy a mi za njih "fake smile".
 
Poslednja izmena:
vradovic je napisao(la):
Postoji znacajna razlika. U Americi (barem na zapadnoj obali) ljudi su pristupacni na prvi pogled. U smisu javice ti se bez obzira da li te poznaje ili ne. Taj neki inicijalni korak da svako razgovara sa svakim je mnogo drugaciji. Na primer ako odes na stanicu gradskog prevoza uglavnom ce ti se svi javiti, osim ako nije neki zalutli turista. Dok kod nas nece niko. Ako se ti javis nekome gledace te cudno. To daje osecaj da smo hladni i namrgodjeni. Zapravo grumpy je pravi izraz za nas. Dok na zapadu se uglavnom obavezno nasmeju jedni drugima prilikom prvog kontakta ocima kao znak da nisi grumpy. Kod nas bi to bilo cudno.
Ono sto sam primetio je da se to u nekim slucajevima praktikuje u BNV barem u okviru zgrada dok kad zadjes u neki kraj delovao bi bas cudno. E sad taj inicijalni korak u Americi je bas lak ali je zato kasnije vise "sebican" jer u sustini svi su okrenuti sami sebi. Zivot se svodi na kuca kuca kuca i bukvalno nista dalje od toga. Postoje izuzeci ali retko.
Tako da smo mi hladni u pocetku i to zesce a oni hladni kasnije. U Americi NEMA apsolutno NEMA nikakvog pravog druzenja kao u Srbiji iz nase perspektive to deluje fake. Jedan od razloga je to sto decu svaki razred u osnovnoj skoli mesaju sa drugom decom. Upravo da ih naprave da nisu previse vezani jedni za druge plus se cesto sele iz grada u grad iz drzave u drzavu pa gube kontakte. Sta se desi onda imas bukvalno nekada Amere koji te pitaju "izvini jel mozemo da se druzimo" ;-))) a prvi put ga vidis u zivotu. Plus to njihovo druzenje nije kao u Srb vec stvarno deluje izvestaceno. Dok nasa dijaspora je uglavnom okrenuta jedna drugima i vrlo lako se povezuje zbog neke pripadnosti necemu oni to nemaju nego moraju da "startuju". Tako da verovao ili ne cesto se desava da nasi "odbiju" druzenje sa njima ili traje jako kratko jer je prosto "usiljeno". Cak i na cragislist ili na nextdoor mozes da vidis "potreban neko za friedship". ;) Prosto samo drugacije je i to ne mozes da primetis dok nisi dugo u obe drzave.

Zato oni za nas kazu grumpy a mi za njih "fake smile".
Kliknite za proširenje...

Tih razlika ima i unutar Evrope. Britanci i Irci se obavezno javljaju i startuju za priču na autobuskom stajalištu recimo, dok Finci drže rastojanje od 3 metra (ima stari poznati mim o ovome).

Čak i unutar Skandinavije ima puno razlika. Dok su Danci opušteni i često se nasmeju pri kontaktu očima, Šveđani gledaju u daljinu ili dole.

U celoj Istočnoj Evropi (Sloveni, Mađari, Rumuni) nema nikakvog površnog kontakta i ljudi često izgledaju toliko neprijateljski nastrojeni da se ponekad i iznenadim kako je moguće da rade u uslužnim delatnostima.

Zato se osećaš super kad u Engleskoj uđeš u neku radnju, dok je u Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj to kao da si ušao nepozvan na nečiju sahranu.

P.S. Finci na autobuskom stajalištu:

y9aI3B3RGHGhWxuwCB8z-PuA6df1vdhk4U9rxxO0zxs.jpg
 
Nisam znao za unutar Evrope kako je. Hvala sto si podelio.
 
Upoznam juce jednu komsinicu sa sprata, ispostavilo se da je zena emigrirala iz Ukrajine za Ameriku pre nekih 40ak godina, zatim kada je otisla u penziju preselila se u Beograd. Kaze da joj idealno odgovara jer je mogla da kupi stan i da komotno zivi od svoje ustedjevine. Preselila se pre nekih godinu dana. Inace ovo nije prvi put da sam cuo za ovakvu pricu kod nas, izgleda je trend da se Amerikanci penzionisu po Evropi, pogotovu tamo gde mogu da zive na visokom nivou sa penzijom/ustedjevinom.
 
Zacard je napisao(la):
Upoznam juce jednu komsinicu sa sprata, ispostavilo se da je zena emigrirala iz Ukrajine za Ameriku pre nekih 40ak godina, zatim kada je otisla u penziju preselila se u Beograd. Kaze da joj idealno odgovara jer je mogla da kupi stan i da komotno zivi od svoje ustedjevine. Preselila se pre nekih godinu dana. Inace ovo nije prvi put da sam cuo za ovakvu pricu kod nas, izgleda je trend da se Amerikanci penzionisu po Evropi, pogotovu tamo gde mogu da zive na visokom nivou sa penzijom/ustedjevinom.
Kliknite za proširenje...
Ma kakvi. Najcesce se penzionisu(ne racunajuci Floridu) po Meksiku, Panami, Kosta Riki.....komsiluk. Oni malo bogatiji po Spaniji i Portugaliji. Starci vole sunce. Depresivno mi deluje da je neko odlucio da se penzionise u sivilu Beograda.
 
Poslednja izmena:
Zion Williamson je napisao(la):
Ma kakvi. Najcesce se penzionisu(ne racunajuci Floridu) po Meksiku, Panami, Kosta Riki.....komsiluk. Oni malo bogatiji po Spaniji i Portugaliji. Starci vole sunce. Depresivno mi deluje da je neko odlucio da se penzionise u sivilu Beograda.
Kliknite za proširenje...
Ne znas koji su neciji razlozi. Mnogim ljudima, pogotovu starima, je bitna sigurnost tako da Latinska Amerika u startu otpada. Komsijski zimski meseci su nepodnosljivi. Da li si nekada bio na primoriju zimi? U ostalom nije ni bitno, preneo sam sta mi je gospodja rekla, pa sto bi rekao pokojni Balasevic, ako su lagali mene i ja lazem vas.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh