Stari savski most - Most Miladina Zarica

[Cotra]

Da. Moci ce, ali kolovoz ce biti jako blizu stanova.

 

[Zuma]

Itekako. Ima tu dosta mesta i nece biti toliko blizu stanova kao sto se misli

Ne znam po kom to merilu "neće biti toliko blizu stanova"?

Kao što se vidi, razmak susednih zgrada je otprilike 52 metra. Ako je širina mosta 26 m, to je pola. Pa sa svake strane do zgrade ostaje pola od toga, dakle 13 metara. I to je bez dodatne bočne širine betonske glave kojim se završava rampa za pristup, i stepenica, ako bude nešto slično starom. Znači u visni prozora spavaće sobe i nekih 13 metara od nje, a možda i manje od toga, neprekidna kolona automobila, tramvaja, pešaka, trotineta i bicikala. I bučnih pijanica sa hiljadu kafana na obali. Moći će da im ubace flašu direktno u krevet kad im ostane prazna. I to kao nije "toliko blizu stanova"? Elitno naselje?

 

[johnny_s]

Zašto bismo se mi potresali oko toga koliko blizu prozora će nekome prolaziti most, kad je taj neko savršeno znao da će se to desiti kada je kupovao stan? Zašto uopšte pričamo o tome?

 

[Zion Williamson]

Ne znam po kom to merilu "neće biti toliko blizu stanova"?

Kao što se vidi, razmak susednih zgrada je otprilike 52 metra. Ako je širina mosta 26 m, to je pola. Pa sa svake strane do zgrade ostaje pola od toga, dakle 13 metara. I to je bez dodatne bočne širine betonske glave kojim se završava rampa za pristup, i stepenica, ako bude nešto slično starom. Znači u visni prozora spavaće sobe i nekih 13 metara od nje, a možda i manje od toga, neprekidna kolona automobila, tramvaja, pešaka, trotineta i bicikala. I bučnih pijanica sa hiljadu kafana na obali. Moći će da im ubace flašu direktno u krevet kad im ostane prazna. I to kao nije "toliko blizu stanova"? Elitno naselje?

Pogledajte prilog 219511

Ja ih nisam terao da kupuju stanove tu. Licno da mi je nekao dao tu besplatno stan pored mosta prodao bi ga odmah. Ja samo kazem da fizicki moze da prodje most a da ne bude bas na pljucomet. Ti ljudi koji zive tu nek vide sta ce, da ce biti bucno, bice. Verujem da su znali kad su kupovali da ce uvek tu biti neki most, bilo trenutni ili novi. Jedino nije fer pre njima ako im je neko obecao da jednog dana nece tu prolaziti most. A takodje, izmeri Zuma koliko je 13 metara.....to nije uopste fizicki malo. Za buku naravno da jeste. I 300 metara je malo u slucaju buke
Ne znas ti Zuma kako centar Chicaga u Loop-u izgleda gde metro ide u krug na visini bukvalno prolazi na 3 metra od prozora ljudima. A i u NYC po Queens-u ima toga

Zašto bismo se mi potresali oko toga koliko blizu prozora će nekome prolaziti most, kad je taj neko savršeno znao da će se to desiti kada je kupovao stan? Zašto uopšte pričamo o tome?

Pusti, vidis da se Zuma potresao zbog njih

 

[Jelancha]

Pogledajte prilog 219505

Ko je ovo projektovao?!?
Odlično rešavanje konflikta pešaka i biciklista.

 

[eremijanbg]

Ne znam po kom to merilu "neće biti toliko blizu stanova"?

Kao što se vidi, razmak susednih zgrada je otprilike 52 metra. Ako je širina mosta 26 m, to je pola. Pa sa svake strane do zgrade ostaje pola od toga, dakle 13 metara. I to je bez dodatne bočne širine betonske glave kojim se završava rampa za pristup, i stepenica, ako bude nešto slično starom. Znači u visni prozora spavaće sobe i nekih 13 metara od nje, a možda i manje od toga, neprekidna kolona automobila, tramvaja, pešaka, trotineta i bicikala. I bučnih pijanica sa hiljadu kafana na obali. Moći će da im ubace flašu direktno u krevet kad im ostane prazna. I to kao nije "toliko blizu stanova"? Elitno naselje?

Pogledajte prilog 219511

Mozda na kraju i ne bude most tu. Mislim da tas na vagi preteze u korist nekoliko hiljada politickih i ostalih investitora u kvadrate bnw naspram ostatka stanovnistva Beograda. Ne bi me cudilo da zbog wellbeing-a ovih prvih, ova distanca ipak bude neprihvatljiva pa se od novog mosta na tom mestu odustane. Natavno upakovano u ideju boljeg resenja negde drugo. . Malo sarkazma ali sve mi blize realnosti.

 

[Вожд]

Могу и возила под земљу, а мост за пешаке.. Мислим у некој другој земљи.

 

[schonenk]

Zašto bismo se mi potresali oko toga koliko blizu prozora će nekome prolaziti most, kad je taj neko savršeno znao da će se to desiti kada je kupovao stan? Zašto uopšte pričamo o tome?

Niko se ne potresa, vec to ide u prilogu sumnji da ce tu proci most veceg kapaciteta ili most uopste.

 

[V-sky]

U junu počinje demontaža Starog savskog mosta i pripremni radovi za izgradnju tunela - Pred Beograđanima ogromne saobraćajne gužve u najavi

U junu počinje demontaža Starog savskog mosta i pripremni radovi za izgradnju tunela - Pred Beograđanima ogromne saobraćajne gužve u najavi

www.ekapija.com

 

[Zuma]

Način na koju je uglavljen most među solitere govori o vrednostima jednog potpuno naopakog i nehumanog, investitorskog pristupa urbanizmu po kome se trenutno gradi Beograd. Kako je ovde, tako će biti svuda. Još i gore, jer je ovo tobože elitno naselje. Zato je ovaj razmak važan. Ako se slažete da je ovo normalno, da se ovako projektuju pozicije mostova i njihova okolina, onda će će isti pristup biti kad se bude gradilo nešto što je vama važno. Tako će izgledati čitav Beograd.

 

[Karlo del Ponte]

Dva puta sam preslušao kolegu Ivana Bankovića, da nešto ne propustim. Izvukao sam 9 ključnih tačaka:
1) Broj putnika: Ivan je zbunio publiku, ali mislim da se sam zbunio. Ono o čemu on govori, verovatno je vezano za broj vozila. Kada se govorilo o metrou, govorilo se o oko 9000 putnika na sat u vršnom satu u opterećenijem smeru, a to je računajući 24 sata, koeficijent neravnomernosti koji je u ovom slučaju oko 2,4 i dva smera, reda veličine 180.000 putnika javnog prevoza. Po brojanju saobraćaja iz 2014. od 10 najopterećenijih linija, 16, 65 i 95 idu preko Brankovog mosta, 7 i 83 idu preko Starog savskog mosta, a 17, 18 i 88 preko Gazele. Tada samo 23 i 50 od prvih 10 nisu prelazili preko nekog savskog mosta. Iz statistike je ispao tramvaj 9 zbog radova u Vojvode Stepe, a sigurno bi ušao u prvih 10. Koeficijent popunjenosti kola neka bude 1,3 putnika, tu je negde. U studijama metroa se pominje 800.000 putnika preko Save, sa težnjom da bude preko milion dnevno.

most	Ivan Banković rekao putnika	Broj vozila koji se pominjao u javnosti najčešće	Broj putnika kola + javni prevoz
Brankov	50.000	90.000-100.000	130.000+180.000 = 310.000
Stari savski	20.000-25.000	11.000-15.000	17.000 + 73.000 = 90.000
Gazela	120.000	120.000-170.000	180.000 + 100.000 = 280.000
Most na Adi	40.000	40.000-60.000	60.000 + 60.000 = 120.000

Naravno da je ovo neka gruba računica, sa greškom 15%. Dodajmo još BG:VOZ, sa nekih 20.000 putnika preko Save. A to treba da bude naša nacionalna sramota da se najbrži i najpouzdaniji prevoz tako malo koristi.
2) Potrebni su nam mostovi, i to bar još dva preko Save. Tu nema šta da dodam i oduzmem.
3) Druga rešenja mostova su se mogla planirati pre 4-5 godina, sada smo zagradili obalu, jedino ovde ostalo mesto. Uslovno tačno. Kod Sajma još nije sve izgubljeno, ali severno od Gazele je situacija gora. Vezano za Kraljice Drage Obrenović, ili bliže Kuli, kupci stanova su nam se kleli kako "oni apsolutno ništa ne mogu da utiču vezano za infrastrukturu". Imamo i treći problem, a to su međudržavni ugovori, i da su srećnija rešenja pozicija mostova postali bukvalno diplomatsko pitanje, pa makar i sutra svrgli Dahije.
4) "Most počinje da rešava kada se izgradi tunel": Ivan pogazio i matematiku i struku. Prvo, pogotovu centar Beograda ne može da zadovolji ni 20% transportnih potreba kolima ne samo zbog malo širokih ulica, već i zbog parking mesta. Njihov broj će na sveto nikad da se upetostruči. Drugo, čak i kada su u pitanju kretanja koja tranzitiraju centar, došlo se do toga da čak ni Novi Beograd nema dovoljno drumske infrastrukture da zadovolji neki dominantno automobilski model, a kamoli desna obala. Treće, na levoj obali Save most nije ni na kakvom glavnom pravcu, a na desnoj glavni pravac je tunel, koji po nekoj kvazi logici na mestu izlaza kvari situaciju na drugom glavnom pravcu (Despota Stefana) odnosno ne ide na neki svoj glavni pravac. Tada se na Despota Stefana sliva i iz strogog centra, i iz Takovske, i iz Naprednog tunela na 1+1 za kola i 1+1 za javni prevoz, i to u semaforskim raskrsnicama isprekidane trake. Pod 4, dok traka u neprekidnom toku (autoput, denivelisano) ima kapacitet do 1800 vozila na sat, bulevarska traka ima 2-3 puta manji kapacitet. Ovde se na krajevima mosta ni za tunel ne predviđaju ni petlje ni nadvožnjaci. Odnosno, najskuplji deo infrastrukture, na mostu i u tunelu, planira se da može da koristi ispod 50% svoje transportne moći.
5) Ograđuje se od pitanja opasnosti mosta: pravilno. Ako nisi sam izučio građu, ili se ne pozivaš na nekog ko je izučio, kažeš ne znam. Ipak, postoji podatak da je ciklus kapitalnog remonta 30-40 godina, i da je kapitalni remont završen pre samo 16 godina.
6) "Nema ekonomske štete od saobraćajnog kolapsa", i možemo slobodno da zatvorimo Saobraćajni fakultet. Pa zašto uopšte radimo bilo koji novi most, prugu, tunel, u velikom gradu ako je sve super? Niko ne gubi vreme, a i to što se gubi nema nikakvu ekonomsku vrednost? Ja sam pominjao red veličine gubitaka u iznosu od 3 mosta, ali ako bih to rekao, napomenuo bih da je to gruba procena, da vreme izgubljeno u saobraćaju ima ogromnu ekonomsku vrednost, i da ne prave Kinezi bezveze petlju za jedan vikend, ili Nemci menjaju železnički most za 4 dana.
7) "Most kod Ade Huje preduslov za rekonstrukciju Pančevačkog": Most kod Ade Huje je u uslovima neizgrađenosti Spoljne magistralne tangente između Višnjice, Mirijeva, Kaluđerice i Medakovića bočni sporedni pravac, obilazni za pravac kretanja većine u Kotežu, Borči i Krnjači. Stvarno koristan most bi bio bliže centru od Pančevačkog, ne dalje. Jedan od pravaca razmišljanja je da se u neposrednoj blizini Pančevca napravi širi i samo drumski most, a stari Pančevac ostane samo za železnicu. Most kod Ade Huje je još i najgore od mogućih rešenja.
8) "Problem je što su samo po dve saobraćajne trake": A nije problem što već prve raskrsnice i kružni tokovi ne mogu da prime ne pun kapacitet te dve trake. Ako ćemo u širem smislu, 1+1 tramvaj i 2+2 drum, to je bar na sredini mosta isti kapacitet kao Brankov most.
9) "Lukovi smetaju za po jednu traku više": Pa taj tip mosta sa lukovima je takav zbog drugih kriterijuma, da most bude što niži, a da se ispoštuje visina plovnog puta sa minimalnom debljinom mostne grede. I rasponski i viseći mostovi bi imali veću visinu, i dosta duže rampe u uslovima konflikta prostora na desnoj obali. A sa dve trake više će se samo smanjiti sa 13 na 10 metara od najbližeg prozora, u oba slučaja potreba za bukobranima (najbolje od neke vrste zimzelene puzavice, tuja, čempresa ili slično).

Dakle, za 9 stavova koje je podkačio, čak na 6 je dao dosta loše odgovore sa kojima se javnost može dovesti u zabludu.

 

[oplatnatehnika]

Način na koju je uglavljen most među solitere govori o vrednostima jednog potpuno naopakog i nehumanog, investitorskog pristupa urbanizmu po kome se trenutno gradi Beograd. Kako je ovde, tako će biti svuda. Još i gore, jer je ovo tobože elitno naselje. Zato je ovaj razmak važan. Ako se slažete da je ovo normalno, da se ovako projektuju pozicije mostova i njihova okolina, onda će će isti pristup biti kad se bude gradilo nešto što je vama važno. Tako će izgledati čitav Beograd.

Тај систем вредности није сметао да се бранков мост направи пре рата, а додатно надогради после рата? У прилог томе иде слика бранковог моста. Растојање међу зградама мање од 10 метара. Исти случај као са "кружним током и семафорима". Где се константно набија притисак људима да је кружни ток са семафорима српска измишљотина. Очигледно такви нису отишли даље од круга двојке. Нпр до светски познатих кружних токова Париза, Лондона, Атине...

 

[marrecar]

Ja ih nisam terao da kupuju stanove tu. Licno da mi je nekao dao tu besplatno stan pored mosta prodao bi ga odmah. Ja samo kazem da fizicki moze da prodje most a da ne bude bas na pljucomet. Ti ljudi koji zive tu nek vide sta ce, da ce biti bucno, bice. Verujem da su znali kad su kupovali da ce uvek tu biti neki most, bilo trenutni ili novi. Jedino nije fer pre njima ako im je neko obecao da jednog dana nece tu prolaziti most. A takodje, izmeri Zuma koliko je 13 metara.....to nije uopste fizicki malo. Za buku naravno da jeste. I 300 metara je malo u slucaju buke
Ne znas ti Zuma kako centar Chicaga u Loop-u izgleda gde metro ide u krug na visini bukvalno prolazi na 3 metra od prozora ljudima. A i u NYC po Queens-u ima toga
Pogledajte prilog 219519


Pusti, vidis da se Zuma potresao zbog njih

Uzimati bilo šta iz SAD kao primer za nekakvo opravdanje u fazonu "i kod njih je tako pa ništa" je van svake pameti.

 

[sjcam]

Ko je ovo projektovao?!?
Odlično rešavanje konflikta pešaka i biciklista.

Još bolje, biciklističke trake su jednosmerne - po jedan smer sa svake strane tramvajskih i metro šina
(iako na renderu to nije tako)

 

[Zuma]

Тај систем вредности није сметао да се бранков мост направи пре рата, а додатно надогради после рата? У прилог томе иде слика бранковог моста. Растојање међу зградама мање од 10 метара. Исти случај као са "кружним током и семафорима". Где се константно набија притисак људима да је кружни ток са семафорима српска измишљотина. Очигледно такви нису отишли даље од круга двојке. Нпр до светски познатих кружних токова Париза, Лондона, Атине...

Pogledajte prilog 219547

To se ne može porediti. Beograd na vodi je projektovan na praznoj livadi. Nisu imali nikakvih ograničenja, pa su ne samo mogli, nego i morali da slede svetske urbanističke standarde koji su norma kad god se projektuje iole humana urbana zona bez nasleđenih prostornih obraničenja, dakle na praznom prostoru. Za razliku od te situacije, i svetske metropole i stari Beograd, a pogotovo Beograd, su istorijski gradovi još uz srednjeg veka gde su moderne ulice tek mnogi kasnije silom nakalemljene na strukturu ulica iz vremena pešaka i zaprežnih kola. Da bi se preteča Brankovog mosta, most Kralja Aleksandra, uopšte mogao napraviti na potpuno zauzetoj obali, morali da plaćaju eksproprijaciju i ruše privatne zgrade. Brankova ulica bukvalno nije postojala. Ni metar. Morali su da je probijaju ispočetka. To je veoma skupo pa je U TOM SLUČAJU razumljivo da išli na to da ruše što manje. Evo kako je to tada izgledalo.

ZATO je taj razmak kod Brankovog mosta sada mali. A da bi most proširili posle rata, opet su morali da ruše okolne zgrade. Zato su dakle obe grupe graditelja imale veoma dobro opravdanje za male razmake do susednih zgrada.

Takođe, tamo gde su pre rata imali slobodu da probijau ulice, ovako su izgledale. Pogledajte prostor za pešake i uporedite sa Beogradom na vodi maltene stoleće ksnije.

Ali ništa od tih ograničenja ne važi za Beograd na vodi. Tu nije bilo nasleđenih ograničenja, pa je zato ono što je napravljeno veran odraz stvarnog sistema vrednosti koji je usvojen slobodnom voljom onih koji odlučuju. Za koga se zaista gradi to što se gradi? Ko tu koliko profitira? Kakav će biti Beograd sa TAKVIM urbanističkim principima kao osnovom? Čija je korist primarna? Koliko su bitni interesi građana? Dakle na takvom detalju kao što je razmak mosta od prozora nesrećnika koji tu stanuju se vide usvojeni standardi koji će krojiti budućnost Beograda i u mnogim drugim aspektima. Zato je to veoma važno.

 

[Zuma]

Dok sam našao drugu sliku iscurilo mi je vreme pa ne mogu da ispravim pogrešan izraz. Da bi bilo jasnije: Ulica "Miloša Velikog" je primer tada važećih prostornih standarda i pažnje prema građanima i prema njihovim interesima u pogledu javnog prostora onda kad su imali slobodu da tako rade, tj kad nisu morali da ruše vredne zgrde koje već postoje da bi trasirali novu ulicu, pošto trasa uglavnom ide po slobodnom prostoru. Sadašnja paralela tome bi bile ulice Beograda na vodi i koliko je tu javnog prostora odvojeno za bitno više ljudi. A Brankova ulica je primer koliko je, za razliku od "Miloša Velikog", bilo teško i skupo probijati se kroz gusto izgrađeno područije jer tu bukvalno sve mora prvo da se vlasnicima plati, pa onda ruši. Što objašnjava mali razmak mosta i okolnih zgrada kod Brankovog mosta. Dakle da ni ranije nije bilo više prostora do tadašnjeg mosta zaista nije argument. Da ne spominjem dodatnu pretpostavku da mi danas ne smemo biti humaniji od shvatanja humanosti i potreba grada od pre skoro 100 godina.

 

[Delija]

Читајући овај добар Карлов пост о глупостима које је изнео његов колега са видеа горе помислих на једну другу последицу тунела са моста ка Деспота Стефана а то је да ће по изградњи тог тунела наши драги суграђано-аутомобилисти натрчавајући са НБГ стране из 3+3 мреже на 1+1 у Д. Стефана проводити дневно неких 30-50минута у колима у тунелу.
А то ће тај тунел такође учинити неупотребљивим за јавни превоз.

Пре 100 година неки други људи су ту планирали трамвајски/метро тунел. Завидан ниво регресије, нема шта.

 

[Дошљак]

Тунел је требало да излази у зону Дунавске.

 

[Delija]

Ма и тамо ти је у шпицу солидан колапс ка периферији. Нигде тај тунел не треба да избија нити да се прави док се јавни превоз не доведе на употребљив ниво. Евентуално да се гради заједно са трамвајским тунелом и обавезно са подземном станицом у самом центру и онда ко седне у кола да чекића у том тунелу уместо господски да прође трамвајем за два минута нека изволи.

 

[Дошљак]

Од Дунавске би могли данаправе одавно планирану рампу за Панчевачки мост. Мислио сам на део Дунавске кроз Вилине воде, где треба да се одради ширење. Притом тако би се саобраћај са НБГ водио тунелом да заобиђе скроз Деспота Стефана, и оде ка Банату директном рампом за мост из Дунавске, и даље ка Карабурми и Вишњици продужетком Дунавске до Вишњичке у зони војводе Мицка.
Трамвај кроз тунел би била феноменална ствар, са подземним станицама Теразије, Џорџа Вашингтона и Деспота Стефана би смо добили прави преметро.

 

[Cotra]

Mozda na kraju i ne bude most tu. Mislim da tas na vagi preteze u korist nekoliko hiljada politickih i ostalih investitora u kvadrate bnw naspram ostatka stanovnistva Beograda. Ne bi me cudilo da zbog wellbeing-a ovih prvih, ova distanca ipak bude neprihvatljiva pa se od novog mosta na tom mestu odustane. Natavno upakovano u ideju boljeg resenja negde drugo. . Malo sarkazma ali sve mi blize realnosti.

Ja sam skoro ubedjen da nece biti mosta. NIkada.
Zasto da trose pare na to, kad im gradjani i ne traze.

Ceo sistem gradnje u Beogradu je sistem pljacke i da buducnost grada i gradjana je nebitna onima koji danas uzmu pare.\
Najpametnije je iseliti se iz Beograda.

 

[Bender Rodriguez]

Pa iseli se.

 

[Zuma]

Gruba procena reda veličine cene, tj štete od saobraćajnih gužvi. "Račun na salveti":

• Neka je jedno putovanje po gradu zbog saobraćajnih gužvi koje ne bi trebale da postoje prosečno duže samo 20 minuta ( = 0,33 časa)
• Uzmimo da samo zaposleni svakog dana putuju po gradu (što naravno ni izdaleka nije tačno, ali neka bude tako za konzervativnu procenu)
• Neka oni prosečno imaju dva putovanja dnevno (odlazak i vraćanje sa posla. Ni to nije realno, ali uzmimo opet samo sigurni minimum)
• Registrovana zaposlenost u 1. kvartalu 2024. u Beogradskom regionu je 841.029 ljudi (nekima je posao toliko blizu da ne zavise od saobraćaja, ali takvih ima malo, dok zbog veličine Beograda mnogi imaju natprosečno duge putne relacije, pa recimo da se to u proseku međusobno potire)
• Minimalna cena rada po času (neto) u 2024. godini je 271 dinar (i to u Srbiji, ne u Beogradu, gde je viša, ali zanemarimo i tu razliku)

Iz ovoga ispada da se u Beogradu samo zbog nepotrebno uvećanog dela saobraćajnih gužvi dnevno prosečno gubi

841.029 * 2 * 0,33 = 555.079 časova

Recimo da bi tako ušteđeno vreme ljudi inače mogli bitno korisnije upotrebiti. Recimo da ipak svi ne bi bili sposobni da za tako ušteđeno vreme zarade prosečnu cenu rada (da je saobraćaj u Beogradu kakav bi morao biti). Ali MINIMALNA cena rada (i to u Republici, ne u Beogradu) ipak izgleda kao sasvim razumna donja granica procene koliko izgubljeno vreme prosečno vredi, uzevši u obzir i da vrednost vremena ni izdaleka ne može biti izražena samo u novcu. Dakle samo zbog ONOG DELA saobraćajnih gužvi koje su gore nego što bi morale biti, dnevno se gubi vrednost od

555.079 časova * 271 dinar = 150.426.409 dinara

To je 1.285.696 evra dnevno

Tako dolazimo do zaprepašćujuće cifre da Grad i građani gube novac tempom od bar milion evra dnevno

Ponovo, ne zbog onog nužnog dela gubitka vremena u saobraćaju u velikom gradu, nego samo zbog nepotrebnog VIŠKA gubitka vremena, onog zbog loših saobraćajnih rešenja. I to je bila krajnje konzervativna, tj minimalna procena, kao što iz pretpostavki možete videti.

Šta bi se sve u gradu moglo uraditi sa trajnim prihodom od milion evra dnevno?
Šta je, u svetlu toga, "skupa" intervencija u popravljanje saobraćaja, a šta uopšte nije skupo uzevši u obzir gubitke?
Koliki su do sada akumulitrani gubici i šta se sve za TAKVU sumu moglo uraditi?

Izvori podataka:

Minimalna zarada u Republici Srbiji

Statistički izveštaj | Republički zavod za statistiku Srbije

www.stat.gov.rs

 

[Zuma]

Ja sam skoro ubedjen da nece biti mosta. NIkada.
Zasto da trose pare na to, kad im gradjani i ne traze.

Ceo sistem gradnje u Beogradu je sistem pljacke i da buducnost grada i gradjana je nebitna onima koji danas uzmu pare.\
Najpametnije je iseliti se iz Beograda.

Mosta će sigurno biti i to onoliko brzo koliko vlasti to mogu da postignu. Razlog za ovakvu procenu je to što je nivo saobraćajnih gužvi dostigao kritični prag posle koga čak i laici postaju svesni da "verovatno tu nešto nije u redu", a to onda postaje političko pitanje. Činjenica da saobraćaj do sada nije bio "javni problem" je posledica, pre svega, krajnje nesposobne opozicije i univerzalnog problema da su veoma postepene i polagane promene laicima redovno nevidljive. Ljudi se uvek vremenom naviknu na trenutno stanje, a sutra bude tek sasvim neznatno lošije. To je teško videti sem onima kojima je posao da prate takve stvari. Kao u priči o tome kako skuvati žabu bez poklopca na loncu.

Ono što je sada različito je činjenica da se istovremeno desilo nekoliko stvari. Prvo, dostignut je neki gornji prag gužvi posle kojih postaje nemoguće obavljati čak i neke uobičajene poslove pošto 24 časa više nisu dovoljna za sve što se mora uraditi. Onda problemi silom prilika postaju vidljivi i onima koji o tome inače ne razmišljaju.

Drugo, rušenje jednog od svega dva mosta u centralnoj zoni grada narušava postepenost promene nagore, a time i nevidljivost problema. Ako se predviđanja obistine, imaćemo naglo i vidljivo pogoršanje saobraćaja.

I treće, saobraćaj po Beogradu ni ranije nije bio dobro rešen, u smislu da bi bez velikih investicija u njega čak i normalan rast grada (dakle da nema investitorskog urbanizma) pre ili kasnije izazvao saobraćajnu krizu.

Međutim, da bi stvar bila gora, onda dolazi SNS i usvaja koncept masovne izgradnje (uz isto tako masovno menjanje namene javnih i zelenih površina) koji sasvim bukvalno nema veze sa mozgom. I to govorim bez ikakvih moralnih sudova o tome šta je "dobro za građane", nego isključivo tehnički i urbanistički. Imate istorijski, stari deo grada, koji već ima ograničene saobraćajne kapacitete i bez ogromnog povećanja broja turista i broja usluga baš u njemu. Već bi to bio problem. Ali sada dolazi SNS i kreće sa fantastičnim tempom gradnje koji upravo u stari deo grada, koji i ne može imati potrebnu saobraćajnu infrastrukturu, a pogotovo uz sve gradske obale (sa ubuduće ionako najvećim gužvama i bez toga), DODATNO ubacuje ogroman broj gigantskih stambeno-poslovno-zabavnih kula. Ne niskih zgrada koje slede istorijsku matricu, nego KULA. Stari grad bi u budućnosti bio u saobraćajnom problemu čak i da nema ni jednog novog stanovnika, nego samo nove turiste, novi biznis i nove usluge. I upravo je to trebalo raditi: Bez povećanja gustine stanovanja. Samo bi onda imali neke šanse za pravi kvalitet sa ovakvom strukturom ulica i druge infrastrukture. Međutim fantastičan tempo ubacivanja novih ljudi baš u onaj deo grada koji je najmanje tome prilagođen, koji to prostorno i saobraćajno ne može da izdrži, skoro nužno najavljuje budući kolaps. Tome se usputno smanjuje vrednost i onoga zbog čega svi ti ljudi dolaze. Na duže staze grad gubi, profitiraju samo trenutni privatni investitori, pa čak i oni samo privremeno. Jedino što nas sada spašava je puno mostova i PUNO tunela, svuda po gradu. Drugih mogućnosti više nema.

Tako da su to četri različita razloga koja najavlju da će sve to postati veliki problem, a zbog toga i politički. Kad se to desi sumnjam da će biti uobičajenog odugovlačenja. Ali sad ovde problem nažalost nije više nije samo volja i sposobnost upravljača, nego smo se doveli u stanje da su rešenja objektivno teška, izrazito skupa i da traže puno vremena.

 

[dragan]

"Povećanje gustine stanovanja" je neminovno, jer se stare zgrade zamenjuju novim koje imaju više stanova. A tako se povećava i broj vozila u gradu, verovatno više od 100.000 poslednjih 10god. Zato se i gradi novi most i tunel da se rastereti saobraćaj u centru.