Sjajan koncept. Ovo bi rešilo većinu takvih problema.Zato je u nekim zemljama Zakonom zabranjeno da političari otvaraju, najavljuju otvaranja, seku vrpce i td.
I onda je rešen problem. Nema požuri kampanja je, zafarbaj, zamaži...
Most | Broj | Prelazaka |
Brankov | 50.000 | ljudi dnevno |
Stari Savski most | 20.000 - 25.000 (recimo 22.500) | ljudi dnevno |
Gazela | 120.000 | ljudi dnevno |
Most na Adi | 40.000 | ljudi dnevno |
У продужетку БнВ улице краљице Драге.Konacno neko pametan da objasni koje su opcije.
Dosta vise sa ,,Ne damo most! Mostovi se ne ruse, vec se prave novi".
A gde da napravimo onda taj novi? ,,E pa ne znam".
Konacno neko pametan da objasni koje su opcije.
Dosta vise sa ,,Ne damo most! Mostovi se ne ruse, vec se prave novi".A gde da napravimo onda taj novi? ,,E pa ne znam".
Праве се али у овом случају по примеру из Москве који је @Прле овде објавио, прво се поред постојећег моста изгради једна мостовска конструкција, па се на њу пребацује саобраћај, затим се прелази на демонтажу постојећег, и након градње нове конструкције, у нашем случају треба још једна мост. конструкција до Саванове за две траке ( смер ка Новом Београду).Konacno neko pametan da objasni koje su opcije.
Dosta vise sa ,,Ne damo most! Mostovi se ne ruse, vec se prave novi".
A gde da napravimo onda taj novi? ,,E pa ne znam".
Neolitski lokalitet Usek na Banjici bio je najdugovečnije vinčansko naselje
„Vinčanska kultura je sinonim za pozni neolit centralnog Balkana, a vinčansko naselje na Banjici je naseljeno na samom početku vinčanske kulture, oko 5000. godine pre nove ere i živelo sve do 4600. godine pre nove ere. Jako je važno što je u tih 400 godina, koliko je postojalo neolitsko naselje na Banjici, mi možemo da ispratimo razvoj različitih fenomena i materijalne kulture koju vezujemo za samu vinčansku kulturu“, objašnjava Miloš Spasić, kustos Muzeja grada Beograda.
Na Banjici, prilikom naseljavanja, ljudi su osnovali jedno veoma skromno naselje i objekti u kojima se živelo bili su plitko ukopane poluzemunice, dok su na kraju postojanja naselja ljudi živeli čak i u dvospratnim velikim kućama, koje su mogle imati i do 220 kvadratnih metara, dodaje kustos.
„Banjica je jedan od najznačajnijih lokaliteta vinčanske kulture, upravo zato što se mogu ispratiti razvoj i evolucija arhitektonskih objekata, od vrlo skromnih, do najsloženijih formi. Na Banjici su istražene kuće najvećih površina. Najinteresantnije je što mi vidimo dinamiku svakodnevnog života u ovom naselju – vidimo da su se kuće proširivale nakon proširivanja porodice. Dolazak novog člana domaćinstva zahtevao je i nove kvadratne metre u samoj kući, što znači da su te kuće bile dozidane. To se u arhitekturi Banjice jako lepo vidi“, navodi Spasić.
Samo napomena, u pitanju su originalne bandere iz 1984. samo prefarbane 2008 prilikom rekonstrukcije tog dela pruge.Ladno seku nove bandere umjesto da iste izvade štetočine jedne bandere mislim da su tu od 2010 bar za rezervu da imaju kreteni