Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Za početak ovaj plastenik-balon, jeftinoća i banalizacija prostora, užas iz svih delova grada se vidi, na krovu reklama za kladionicu - potpuni poremećaj. Nemam ništa protiv sporta i fudbala ali MORA da leti odatle, kao i ove hale i čuda. Ustvari, kad se izgradi zemunski put, ništa osim sajmišta ne bi trebalo da bude u kvadratu koji će se formirati.
 
Скица продужетка Булевара Зорана Ђинђића

Pogledajte prilog 158286


Još jednom da ponovimo ovaj plan za spajanje dve ulice:

%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%90%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B0-jpg.158286


i zašto ne može da se zaobiđe "Nemački paviljon":


screenshot.650-2.jpg


zato što, u bilo kojoj varijanti zaobilaženja te zgrade, produžetak Vladimira Popovića u smeru ka Brankovom mostu će da prođe kroz prostor onog "prvobitnog" predratnog Sajmišta i koncentracionog logora. O nelogičnoj i opasnoj krivini da ne pričamo.
Mislim da je jasno šta je ovde "dopustivo", a šta je "nedopustivo".
 
Diša sa foruma, sanja o nekoj saobraćajnici 13-13 koja je bila u planovima ko zna kada.
 
Овим новим кружним током се губи преседање које данас имамо на стајалишту Старо Сајмиште са окретнице блок 20 и паркинга иза на трамваје и бусеве 78/83.
 
Zašto? Svakako moraju da postoje tramvajske stanice kod mosta.
 
Овим новим кружним током се губи преседање које данас имамо на стајалишту Старо Сајмиште са окретнице блок 20 и паркинга иза на трамваје и бусеве 78/83.
Da li je iko isao do okretnice pa presedao na 83? Ja kada idem sa 35 ili 27E gledam sa mosta da li idu 78/83 pa presedam kod Usca gde ne mora ni ulica da se predje.
 
То ређе, али ту је било преседање са паркинга. Зна ли се будућа позиција трамвајског стајалишта?
 
Pa prema ovom planu gore, ostaće na istoj poziciji.
 
Ne, između kružnog toka i semafora za ulazak u Sajmište, ista pozucija kao i sada...

Znam, znam...
 
Тешко да постоји смисленија позиција за денивелацију трамваја од ове али не вреди.

Колико фрустрира деценијска спознаја да би овај град са неких 300-500 милиона могао да препороди градску железницу, трамвајски и тролејбуски систем који би скупа били ефикасна, поуздана и одржива основа транспорта овог града. А онда из таквих околности никакав други метро не би ни био могућ до оног логичног, интегрисаног са овим, претходно сређеним, системима.
 
@Delija pa uvjek se bira naj lošije rešenje koje će po pravilu na kraju biti i najskuplje a sve radi tamo neke uštede minimalne na kratak rok
Prilikom planiranja više se ne gleda u budućnost
Vec samo da se pokrpi sadašnjost i nista drugo.
 
Колико фрустрира деценијска спознаја да би овај град са неких 300-500 милиона могао да препороди градску железницу, трамвајски и тролејбуски систем који би скупа били ефикасна, поуздана и одржива основа транспорта овог града. А онда из таквих околности никакав други метро не би ни био могућ до оног логичног, интегрисаног са овим, претходно сређеним, системима
Nema se, otišlo je 600 miliona na prenos fudbala, to je bio prioritet.
A posle još 2 puta toliko otišlo na opravljanje ''napredno optimizovanog'' EPSa.

U vreme najgorih i najvećih kriza (i lokalno i globalno gledano) 1.6 ~ 2 milijarde evra je bačeno u kantu...
 

Обележен дан сећања на жртве Холокауста и геноцида у Другом светском рату


Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском, заменица градоначелника Београда Весна Видовић положила је венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту.

У име Владе Србије, венце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Антић и помоћница министра Татјана Миленковић, као и представници Војске Србије, дипломатског кора, те грађанских и борачких удружења.

Весна Видовић је истакла да Београд сваке године обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату.

– Сећамо се свих чији су животи угашени идеологијама зла и мржње, индустријом смрти и узажасном фашистичком идејом да Срби, Јевреји, Роми и нису људска бића и да их треба мучити, убијати и спаљивати. На данашњи дан се сећамо свих који су 22. априла 1945. покушали пробој из логора смрти у Јасеновцу – рекла је Весна Видовић.

Она је подсетила на то да Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Како је рекла, за време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани.

– Овде, на Старом сајмишту у Београду, у два нацистичка логора страдало је у оквиру тадашње НДХ више од 6.500 Јевреја, око 10.000 Срба и више стотина Рома од 1941. до 1944. године. Сећањем на њихово страдање, Србија показује посвећеност култури људских права и култури сећања. На простору Старог сајмишта, који је деценијама био запуштен, почела је изградња Меморијалног комплекса 27. јула прошле године. Прва фаза радова је завршена, а биће формирана још два музеја у којима ће бити документа, фотографије и докази нацистичких злочина – додала је Весна Видовић.

Она је нагласила да је Београд поносан на своју историју, јер је читава Србија дала огромну жртву и створила модеран послератни свет на чијем темељу се заснивају Европа и Европска унија.

– Важно је да се овакви догађаји обележавају и захваљујем председнику Вучићу и Влади Србије што чувају историју од заборава. Чувањем сећања на жртве показујемо да смо спремни да градимо бољу будућност – закључила је заменица градоначелника.

По завршетку државне церемоније, учесници су имали прилику да обиђу Меморијални центар и погледају изложбу.

 

Обележен дан сећања на жртве Холокауста и геноцида у Другом светском рату


Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском, заменица градоначелника Београда Весна Видовић положила је венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту.

У име Владе Србије, венце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Антић и помоћница министра Татјана Миленковић, као и представници Војске Србије, дипломатског кора, те грађанских и борачких удружења.

Весна Видовић је истакла да Београд сваке године обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату.

– Сећамо се свих чији су животи угашени идеологијама зла и мржње, индустријом смрти и узажасном фашистичком идејом да Срби, Јевреји, Роми и нису људска бића и да их треба мучити, убијати и спаљивати. На данашњи дан се сећамо свих који су 22. априла 1945. покушали пробој из логора смрти у Јасеновцу – рекла је Весна Видовић.

Она је подсетила на то да Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Како је рекла, за време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани.

– Овде, на Старом сајмишту у Београду, у два нацистичка логора страдало је у оквиру тадашње НДХ више од 6.500 Јевреја, око 10.000 Срба и више стотина Рома од 1941. до 1944. године. Сећањем на њихово страдање, Србија показује посвећеност култури људских права и култури сећања. На простору Старог сајмишта, који је деценијама био запуштен, почела је изградња Меморијалног комплекса 27. јула прошле године. Прва фаза радова је завршена, а биће формирана још два музеја у којима ће бити документа, фотографије и докази нацистичких злочина – додала је Весна Видовић.

Она је нагласила да је Београд поносан на своју историју, јер је читава Србија дала огромну жртву и створила модеран послератни свет на чијем темељу се заснивају Европа и Европска унија.

– Важно је да се овакви догађаји обележавају и захваљујем председнику Вучићу и Влади Србије што чувају историју од заборава. Чувањем сећања на жртве показујемо да смо спремни да градимо бољу будућност – закључила је заменица градоначелника.

По завршетку државне церемоније, учесници су имали прилику да обиђу Меморијални центар и погледају изложбу.


Ovo je izgleda slikano u unutrašnjosti kule, koja se rekonstruiše:

e312b12cb5480ce4dc59a733567213ec_4985913258.jpg
 
Ako je ova postavka u kuli, a izgleda da jeste, onda je ovo jedan mali istorijski momenat.
 
Vrh