Za ovaj najizazovniji posao u prvoj fazi rekonstrucije spomenika kulture koji će udomiti Memorijalni centar "Staro sajmište", bilo je angažovano 40 radnika i majstora za demontažu, skelara, dizalčara, inženjera...
Ovom složenom poslu prethodile su temeljne i opsežne pripreme, objašnjavaju, za "Novosti", Aleksandra Šević, arhitekta konzervator, predvodnik tima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda za izradu projekta rekonstrukcije, i arhitekta konzervator Slobodan Radovanović, direktor restauracije i konzervacije u firmi "Koto", kojoj je u konzorcijumu sa "Alp inžinjeringom" na tenderu Ministarstva kulture i informisanja povereno izvođenje radova. Trebalo je osmisliti kako betonske elemente tornja skinuti s kule nagrizene zubom vremena (sazidana je 1937. kao centralni deo kompleksa Prvog beogardskog sajma), i usledila pažljiva demontaža u više segmenata.
- Stanje je bilo tako loše pa su morale jako dobro da se isplaniraju tačke u kojima će se sajle, koje nose elemente zakačiti, a da neki od njih ne pukne, jer bez obzira na armaturu, taj je beton jako krt - objašnjava Aleksandra Šević, dodajući da se posle analize dimenzija i broja betonskih elemenata i njihove težine, došlo do zaključka da se konstrukcija iseče na četiri elementa.
Prema rečima Radovanovića, već je u projektu dobro procenjeno da je toranj deo objekta čija je stabilnost ugrožena:
- Veliki nam je izazov bila tehnologija njegovog sečenja i spuštanja, a sledi osmišljavanje ozbiljne tehnologije i razrade detalja za formiranje novog konstruktivnog sklopa. Jer, za nekih mesec dana, polako, po istom principu, krećemo s vraćanjem novih segmenata tornja, od baze pa nagore, u četiri pet taktova.
Postupak skidanja u četiri segmenta, nastavlja Ševićeva, omogućio je da se još jednom provere svi podaci elemenata koji čine toranj:
- Cilj nam je da dođemo do identičnih dimenzija za nove betonske elemente koji će se izliti, kako bismo i dimenziono najbliže vratili podnožje i sam toranj u prvobitni oblik.
Jer, ideja je, kako tvrdi sagovornica, da se čitavom kompleksu vrati autentični izgled, iako arhivski projekat trojice opštinskih arhitekata - Rajka Tatića, Milivoja Tričkovića i Đorđa Lukića, prema čijem planu je izgrađen pre Drugog svetskog rata, nije sačuvan:
- Postoji jedan broj istorijskih fotografija koje su mnogo pomogle da sagledamo kako je izgledao ovaj centralni, najprepoznatljiviji objekat Prvog beogradskog sajma. Nešto malo skica kule je postojalo iz perioda neposredno posle rata, 1947. i 1948, kada je objekat prilagođen za smeštaj Direkcije radnih akcija za izgradnju Novog Beograda. Ima podataka o tome kako su zatečeni, donekle u ratu devastiran prostor, adaptirali, nivelisali visinske razlike između kote spoljnog prstena i unutrašnjeg prostora. Uz neke avio-snimke, to je sve što je postojalo od tehničke dokumentacije.
Sve to je i bila okosnica jednog dugog istraživanja. Tokom pripreme dokumentacije, od 2010. do 2015, Zavod je napravio niz od 11-12 elaborata i projekata (radili su ih stručnjaci iz različitih oblasti, od građevinskih inženjera, statičara, geodeta, a urađena su i sondažna ispitivanja, da bi se utvrdilo šta je ispod kote tla). Potom je započeta izrada projekta postojećeg stanja, koju je posebno, prema rečima Aleksandre Šević, otežalo to što su svi dotadašnji korisnici (slikari koji su tu imali ateljee, kao i porodice od kojih su neke tu živele bez pravnog osnova) još bili u kuli, a do nekih delova bilo je nemoguće doći (zatvoreni prostori bez korisnika).
- Pripremajući tehničku dokumentaciju naišli smo na ključni problem: objekat je bio potpuno netačno upisan u katastru - nastavlja sagovornica, uz napomenu da ništa nije moglo da se radi dok se to ne ispravi. - Nije se mogao rekonstruisati objekat koji izlazi iz okvira onoga što u katastru postoji, jer bi se to tumačilo kao dogradnja, a mi ne dograđujemo, već nam je ideja bila da se vrate autentični elementi arhitekture.
U katastru je bilo upisano da kula ima zupčasti oblik, a na istorijskim fotografijama se vidi prvobitno kružna osnova, s kvadratnim jezgrom u središnjem delu.
- To jezgro rotira i u zoni iznad prvog sprata čini jednu osmougaonu formu, da bi se, opet, rotacijom došlo do kvadratnog tornja - objašnjava arthitekta. - To je jedna igra formi, specifična za ovaj objekat, koja mu daje arhitektonsku vrednost. Ceo Sajam je podignut u međuratnom periodu, pa najvećim delom svi objekti nose taj duh modernizma. Što je vidljivo i u Italijanskom paviljonu, koji će biti rekonstruisan posle kule.
Donošenjem zakona i osnivanjem Memorijalnog centra, već posle završetka idejnog projekta, stručnjaci Zavoda su o budućim potrebama objekta imali sagovornika u Krinki Vidaković Petrov, v. d. direktora institucije koja će čuvati sećanja na žrtve nacista stradale u zloglasnom logoru tokom Drugog svetskog rata. Inače, ovo je peta faza života Starog sajmišta, a Memorijalni centar - peti korisnik. Prvo je bio sajmsko-izlagački objekat, potom logor, pa ga je koristila Direkcija za izgradnju Novog Beograda, a 1952. je predat ULUS-u, koji je umetnicima tu podelio radne prostore.
Prateći demontažu tornja, ali i obijanje maltera na kuli, Aleksandra Šević, poput arheologa (što je radila i pri rekonstrukciji Narodnog muzeja), prikuplja podatke sa same zgrade, koji će kasnije biti trajno izgubljeni, a čine ukupnu sliku Starog sajmišta, u sva njegova četiri prethodna života. Sve se to beleži i dokumentuje, svaka zanimljivost, faza izvođenja radova, a postoji ideja da se od tog materijala, u različitim medijima, ostaviti zapis o ovoj rekonstrukciji.
U prvoj fazi obnove, do kraja godine, kula će, kako tvrde projektant i izvođač, biti kompletno zatvorena bravarijom, odnosno stolarijom, biće urađena fasada i delimično radovi u enterijeru. MKI će u narednom periodu pripremiti tendersku dokumenatciju za drugu fazu, koja podrazumeva vodovod i kanalizaciju, grejanje i hlađenje, lift, i deo enterijera. Ideja je da se radovi nadovežu jedni na druge i budu završeni u dve kalendarske godine.
Ovaj objekat neće biti obnovljen tako da mu vratimo najsitnije detalje, kakve su postojale 1937, već da mu se vrate njegove izuzetne arhitektonske odlike - kaže Ševićeva. - Smatrali smo da u tom središnjem prostoru može da se ugradi lift do prve platforme, u skladu s propisima koje moramo da zadovoljimo. To ne bi bio panoramski lift, kako je u javnosti neprocizno preneto, jer ne može da ide do vrha tornja, tu nema gde da se izađe, nebezbedno je. On će ići do podnožja tornja, odakle se izlazi na terasu u obliku osmokrake zvezde, odnosno dva zarotirana kvadrata.
Sam toranj je autentično bio esteski element arhitekture, njegov konstruktivistički segment - tvrdi arhitekta Zavoda. - To je arhitektura u funkciji arhitekture. On nije imao posebnu upotrebnu ulogu. Zaključili smo, penjući se na sam vrh, da u svakoj od platformi postoje servisni otvori koji omogućavaju da se popne do vrha. Zatečena je i trokraka metalna konstukcija, koja je mogla biti i trokraki oslonac i za neki veliki reflektor koji je obasjavao celi kompleks logora tokom rada, ili možda kao nosač mitraljeza. Na fotografijama se, od dodatnih elemenata, vide zvučnici, reflektori, sajle sa sajamskim zastavicama. Na vrhu tornja postoje jarbol i čekrk za zastavu. U zoni neposredno pred vrh naišli smo na tragove kablova u zaštitnim cevima, što govori da je do gore išla struja, najverovatnije za razglas ili reflektor.
MINULOG vikenda, u dva dana, tokom 24 radna sata, s dve dizalice, jedne teške 50, a druge 200 tona, kao i jedna sa korpom omogućava rad na visini 48 metara, demontiran je dotrajali toranj sa Centralne kule Starog sajmišta, težak oko 50 tona.
www.novosti.rs
