Марта Вукотић-Лазар
ЗНАЧАЈ „СТАРОГ БЕОГРАДСКОГ САЈМИШТА" И "ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА" ЗА ИДЕНТИТЕТ ГРАДА БЕОГРАДА
Линија савске обале и Бранкове улице са „Савским мостом“, представљала је важни ликовни и композицијски елемент и главни оквир целокупне урбанистичке композиције Београда, по мишљењу архитекте Николе Добровића. При решавању проблема Савске падине, од изузетне важности, по њему, била је чињеница да се она највише приближава Новом Београду, то јест левој обали Саве. Писао је да је овај предео "најважнији део читавог „Савског амфитеатра“ окренутог својом идеалном осом према реци Сави. По свом положају „Савски амфите-атар“ је урбанистички пандан „Дунавском амфитеатру“, окренутом према северо-истоку испод заједничке водо-делнице дате у облику гребена. Тај гребен представља у ствари доминантну линију у конфигурацији Београда као целине. После успешно решеног задатка он ће по својој изражајној снази и пластичној вредности представљати "урбани-стичку кресту" будуће метрополе на Дунаву и Сави."
У просторном погледу “Савски амфитеатар” представља спону старог и Новог Београда, преко десне и леве обале реке Саве. То је уједно и најважнији централни део града, који омогућава директан контакт градског ткива са реком као осовином. Визуре са Врачарског гребена према „Савском амфитеатру“ и Новом Београду остварују се дуж уличне мреже, управне на простор „Савског амфитеатра“, а са простора железничке станице могуће је сагледати Теразијски гребен и део панораме коју сачињавају Косанчићев венац и Београдска тврђава са Калемегданом. „Бранков мост“ и мост ''Газела'' представљају просторне доминанте, које условљавају визуелну одвојеност „Савског амфитеатра“ од остатка градског ткива. Најзначајније визуре су оне са реке, одакле се у потпуности сагледава „покренутост терена“ на десној обали Саве, где се налази старо језгро Београда. Визуре – како оне из простора амфитеатра тако и оне на сам простор амфитеатра – наважнији су квалитет шире локације.
Комплекс “Старог београдског сајмишта” лежи на левој обали Саве између моста из Бранкове улице тзв. “Бранковог моста”, старог “Савског моста” и центра Новог Београда. На супротној страни обале низ падину београдске греде спушта се “Савски амфитеатар”. Ова два моста, која поред моста “Газела” везују сремски и шумадијски део Београда, уздижу ниво комуникативности и дају посебан акценат овом простору. Ова просторно-композициона целина, не само да је имала изузетан привредни значај, већ је постала и метафора плански остварене целине. Укупан изглед комплекса “Старог београдског сајмишта”, као и композициона повезаност сваког појединачног архитектонског објекта у оквиру њега, утицао је на отварање нових перспектива урбанистичког развоја Београда на левој обали Саве.
Проглашењем Београда за туристичко место, 1936. године, припремни радови на подизању Београдског сајма на левој обали Саве, уз изграђени пут Београд – Земун добијају свој пуни замах. То је био први потез освајања леве обале Саве, по урбанистичкој концепцији Генералног плана из 1923. године.
Основна концепција пројекта је била у постављању павиљона око једног централног објекта у виду куле, чија је улога осим изложбене била и да, као централни мотив буде видљив са најудаљенијих тачака града. На тај начин је створен трг, одакле су сви павиљони могли бити сагледани. Затворени центар, постављањем последња два павиљона паралелно један с другим, отвара могућности решавања перспективне диспозиције и наговештава осовину будуће магистрале, која ће се у каснијем проширењу сајма и реализовати. Архитекти Тричковић, Лукић и Татић су своје решење »у виду једне птичије перспективе, коју је председник Илић прихватио«, приказали у основи 1:1000, 6. септембра 1936. године.
“Старо београдско сајмиште” је важно место у урбаном наслеђу Београда. Овај изузетни “везни простор” старог и новог Београда, лежи на последњем луку реке Саве и специфичних је амбијенталних, стилских, просторних, и еколошких вредности. Од историјског, али и меморијалног значаја за град, “Старо београдско сајмиште” је било пример новог урбаног система, организованог на рационалан и функционалан начин. Са доминантном конструктивистичком кулом деловао је као пример концепта града урбанистичке авангарде двадесетих година XX века, где ни за трен није заборављен богати изражајни речник традиционалног града (трг, улица, блок). Сачувана конструктивистичка кула “Старог београдског сајмишта” и данас је преломна тачка амбијента на аксиалном потезу, од трга крај реке, ка Музеју савремене уметности.
Зборник 6 / 2010 (Музеј примењене уметности. Online)