Сајмиште није тема о изградњи објеката, односно обнови објеката некадашњег сајма, то је тема о мучилишту великог броја људи иако обнова објеката јесте наравно битно, али не и најбитније питање.
Најважније је како ће изгледати поставка будућег музеја, хоће ли бити испоштована струка, односно реч историчара, музеолога. Важно је да буду презентоване најтачније и проверене информације, односно садржај, без уплива политике и разноразних интереса споља. О томе се овде мора говорити јер је то кључно. Обновљена зграда сама по себи је само љуштура без суштине, као примера ради стара ЖСт. Хоће ли активности и мисија будућег музеја бити на трагу онога што је нама као друштву у односу према жртвама неопходно?
То је сада, када је обнова почела и институција формирана, суштинско питање. А сама институција је, наравно, као и све друге, подложна организационим променама.
И наравно да је битно да и остали меморијали буду изједначени и увезани са Сајмиштем, били су повезани као систем логора са стратиштима за време рата, па је за схватање размера и карактера злочина апсолутно неопходна комплетна слика.