Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Зашто у документу поред нормалног и цивилизацијског,
као што је истраживање јесу ли жртве покопане ту,
не стоји и нпр. ревитализација Немачког павиљона, када се већ толико бранило његово рушење..?
 
Izvor: Beobuild.rs

Staro sajmište - oteto od zaborava
staro-sajmiste-centralna-kula-030823-02b.jpg

Rekonstrukcija Centralne kule u sklopu memorijalnog centra “Staro sajmište” ušla je u poslednju fazu građevinsko-zanatskih radova, a njihovo izvođenje trajaće do kraja ove godine. Sanacija ovog spomenika kulture teće već godinu dana i u prethodnom periodu završeni su svi radovi na konstrukciji i njenoj statičkoj sanaciji. Trenutno se izvode radovi na instalacijama, nakon čega sledi uređenje enterijera i opremanje prostora za novu namenu. Kada se završi, Centralna kula memorijalnog centra primarno će služiti kao izložbeni prostor u kome će biti prezentovan istorijat ove lokacije i njena strašna sudbina tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Objekat Centralne kule je jedan od malobrojnih sačuvanih delova nekadašnjeg Sajmišta, a kako u arhivama ne postoji njen projekat, rekonstrukcija je izvedena na osnovu relativno malog broja sačuvanih istorijskih fotografija i snimaka.

Veliku foto reportažu kao i više informacija možete videti u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/staro-sajmište--oteto-od-zaborava-p3130.html
staro-sajmiste-centralna-kula-040823-08.jpg

staro-sajmiste-centralna-kula-040823-18.jpg

staro-sajmiste-centralna-kula-040823-25.jpg

Veliku foto reportažu kao i više informacija možete videti u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/staro-sajmište--oteto-od-zaborava-p3130.html
 
Bio danas u TC Ušće, pa svratio i do kule.
Ima tu još posla. Vidi se da je juče bila oluja, ali nema vidljive štete

Utisak je nestvaran. Celog života znam za kulu kao sivu, sumornu zapuštenu ruinu u poodmakloj fazi raspada. Sada, iako još uvek nezavršena, izgleda kao da je isečena i zalepljena sa neke stare fotografije, ili kao da je vremeplovom preneta iz 1940.

Sa jedne strane srećan što je zgrada spasena i rekonstruisana, što će žrtve logora najzad, sa toliko zakašnjenja konačno dobiti svoj memorijal i što ljudi neće više samo konstatovati "tu je bio logor" bez razumevanja šta su izgovorili.
Sa druge strane, gledam u ovaj prozor u predratni Beograd, tužan što u istovremeno nestaju mnoga zdanja iz istog vremena, porodične kuće, vile koje su suviše skromne za novokomponovane bogataše, ... Senjak, Prof i Činovnika kolonija, Neimar...onaj Vračar više ne postoji...
Kao so na ranu, u daljini se vidi kupola Mitrovićevog zamka na Dedinju.

Okolina - horor. Ako budu tražili dobrovoljce da se krči i utovaruje otpad, javljam se. A i red bi bio da se jednom radnom akcijom za vraćanje u prethodno stanje, potpuno dobrovoljnom, zatvori krug.
Kako misle da urede okolinu kule a da se ne ruši posleratni paviljon u kojem su danas stanovi, nije mi jasno.


Na mestu Nemačkog paviljona je ostalo još malo šuta, ograda fabrike Končar je uklonjena, ruše se i drugi posleratni objekti na trasi bulevara. Sada je vizura neometana, puca pogled, spajanje izgleda potpuno logično... Paviljon kao da je bio nepotrebni višak. A i ko ga je i kada sagradio, tek onda rušenje deluje kao nešto najnormalnije.

IMG_20230806_133756335.jpg
IMG_20230806_133831783.jpg
IMG_20230806_135206059.jpg
 
Каква је динамика за уклањање осталих објеката? Имамо ли неке податке?
 
РЕАКЦИЈА МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА ЗБОГ НАСТАВЉАЊА СА ДЕВАСТАЦИЈОМ СПОМЕН-ПАРКА ,,ЈАЈИНЦИ”
Бројне поруке са фотографијама изнова оскрнављеног простора Спомен-парка „Јајинци“ у Београду пристигле су на адресу Музеја жртава геноцида од стране забринутих грађана. Повод за огорчење наших суграђана је још једно у низу скрнављења овог непокретног културног добра.
Подсећамо јавност на то да се недолично и антицивилизацијско понашање грађана у Спомен-парку „Јајинци“ учестало дешава у претходних неколико месеци.
У претходном периоду сведочили смо да се на највећ гробишту из периода Другог светског рата на подручју Републике Србије организују ауто трке, спортске манифестације, концерти, сунчања, али и да стратиште служи као депонија.
И овога пута несавесни грађани искористили су простор Спомен-парка „Јајинци“ за одлагање грађевинског отпада и тиме на најгрубљи начин угрозили меморијални простор.
Овом приликом Музеј жртава геноцида подсећа јавност на то да још увек није отпочела процедура преузимања Спомен-подручја „Јајинци“ те да ће давањем на старање и управљање овог историјског локалитета од несумњивог националног значаја Музеју жртава геноцида бити спречена вишедеценијска пракса да се масовне гробнице десетине хиљада наших страдалника користе за ауто трке, излете, спортске активности, шетање кућних љубимаца, организовање прослава дечијих рођендана, сунчања, одлагање отпада, као и бројне друге активности које са правом изазивају узнемирење грађана Београда и читаве Републике Србије.
До окончања процедуре, Музеј жртава геноцида позива Министарство унутрашњих послова, Комуналну милицију, одговарајућу секретаријате града Београда, ЈП „Зеленило-Београд“ и Завод за заштиту споменика културе града Београда да без одлагања, а у складу са својим надлежностима и овлашћењима, идентификују лица која се недолично понашају на масовној гробници у оквиру меморијалног простора, као и да преузму све неопходне активности како се скрнављење Спомен-парка „Јајинци“ више не би дешавало.

363433185_594002222914790_2461809778538201868_n.jpg
363304485_594002219581457_2248284577992504452_n.jpg
363446816_594002162914796_1524830836017078601_n.jpg
 
Jel može citat, ili br strane?
Hvala.
Преузео сам документ и све никако да седнем да исчитам, јер има доста текста. Јутрос кренем да читам и имам шта да видим: Јован Бајфорд. Токсични син Тимотија Бајфорда. Лик који је такав србомрз да Мадлен Олбрајт, да је жива, од нервозе би грицкала нокте у његовом присуству.

Мало талентован, и препун злобе растрзан између два идентитеа јер није знао шта је, да ли Србин или Енглез, спас је нашао у томе што ће постати (он тако мисли) стручњак за холокауст у Србији, лукаво добијајући средства за своја "истраживања". Са квалификацијом дотичног сам имао у (не)част да се сретнем док сам писао магистарски рад на тему српског национализма и патриотизма у делимасв владике Николаја (Велимировића), а Бајвордова наклапања су морала да се обраде као једног од најагилнијег нападача. Раскринкати Јована као шарлатана није био проблем, јер он пише плитко, он није упознат са делима св. Николаја, а најмање је вршио још историјску анализу. Више је него оочигледно, да је површно сакупио део комунистричке пропаганде (која је св Николаја називала државним непријатељем бр.1) и тако "доказао" да су Срби фашисти.

Е сад одговор на твоје питање Реља:

Јован није паметан, али је лукав, тако да у тексту нема кованице "Српски концентрациони логор" јер вероватно зна да би са тим завшио своју бедну каријеру "професора"
Али, Јован се уби да докаже да
1. Срби упорно хоће "српски Јад Вашем" а да игноришу јеврејске жртве. Овој тези поклања скоро па 2/3 писанија
2. Срби су у ствари фашисти, тако да су дужни да направе Јад Вашем у Србији - најбоље прочитати део о св Николају, Недићу и Љотићу странице 28-30


Даље иду графички прилози, нисам читао
 
Naleteo sam na internetu na vodič kroz Novi Beograd izdat 1984. godine u kojem se deo bavi mesnim zajednica.
Evo dela o mesnoj zajednica Staro Sajmište gde je po meni najzanimljivi grafički prikaz planiranog produženja ulice preko Nemačkog paviljona.



Pogledajte prilog 169241:
*Naselje. za vreme rata logor".
Mesna zajednica Staro Sjamiste 1984~2.png

Operisano od mozga.
 

Оригиналне скице, пројекти и комади ентеријера чувеног Петра Зарића


Након 120 година од рођења и 50 година од смрти Петра Зарића, Завод за заштиту споменика културе града Београда представиће оригиналне скице, пројекте и фотографије радова, комаде намештаја и друге елементе ентеријера на изложби под називом „Петар Зарић, стручно цртање и детаљисање, обрада дрвета, унутрашња архитектура у дрвету”. Аутори изложбе и каталога су Снежана Неговановић, из Завода за заштиту споменика културе града Београда, и Добрила Иванић Здравковић, унука Петра Зарића. Отварање изложбе биће 15. августа у 19 часова у Музеју примењене уметности у Београду, а изложба ће бити отворена до 1. септембра.

Током рада на обнови Централне куле Старог сајмишта, Завод за заштиту споменика културе града Београда ступио је у контакт с потомцима Петра Зарића, у чијој богатој заоставштини је сачуван и албум с фотографијама које је Зарић лично снимио при уређењу ентеријера просторија Централног павиљона и Задужбине Николе Спасића у комплексу новоизграђеног Београдског сајма 1937. године.

Изложба представља изузетну личност обдарену многим способностима: одличног цртача, познаваоца стручне теоријске спреме, маштовитог креатора у дрвету који је до танчина познавао стилове, квалитет и ћуди дрвета и технологију обраде, проналазача и предавача на Академији за примењену уметност. Уређивао је многе изложбене просторије наших сајмова у земљи и иностранству, за разне потребе креирао и израђивао намештај, радио иконостасе и црквени намештај за Српску православну цркву и био велики стручњак за област унутрашње архитектуре у дрвету.

Имајући у виду да је Европска комисија прогласила ову годину за Европску годину вештина, која је званично отпочела 9. маја, стављајући вештине у центар интересовања, с циљем да се промовише и улаже у образовање и обуку ради помоћи људима да се прилагоде потребама тржишта рада и технолошким променама, оваква изложба нуди низ идеја и решења развоју занатства и вештина за нове потребе данашњег тренутка. Истовремено, изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда о Петру Зарићу, као сјајном ствараоцу, скреће пажњу на угрожено материјално и нематеријално занатско наслеђе, неопходно у целокупном очувању културне баштине, али и као могући подстицај за усавршавање појединаца управо у овим традиционалним облицима занатства и способности.​

c1927bf33d3792695249675c67c330c0_8740818808.jpg


 
Бајфорд и слични су и овде а и генерално проваљени одавно. Само неинформисани или злонамерни то не желе да виде.
 
Poslednja izmena:
I ja sam danas prošao istom trasom :)
U baraci bivše kožarske škole je trenutno smešten i već radi Memorijalni centar, vidi se i u galeriji vesti

Na kuli se vidi mali napredak u radovima u odnosu na prethodni vikend.
I italijanski i čehoslovački paviljon su bruka i sramota. Ali ne kolika je turski... porodice došle na nedeljni ručak u, bar za njih, prijatnom ambijentu.
Na stepeništu srušenog rumunskog, na čijem mestu se danas nalazi ona SUBNORova tabla - neko ostavio oprane tepihe da se suše na suncu...

Na fasadi italijanskog se vide tragovi originalne "venecijanske crvene" boje od pre rata.
Ako nije uspelo da se pogodi nijansa pri rekonstrukcijama u Krunskoj 50 i Karađorđevoj 41, ovde nikako ne bi smelo da se omane.
 
Nema niti jednog razloga da Grad u bilo kom trenutku ne uskoči i uredi makar ovu površinu između čehoslovačkog i turskog paviljona.
To je dva dana posla.
 
Vrh