Београд
Учионица у Централној кули Старог сајмишта
Израда пројекта реконструкције поверена је Заводу за заштиту споменика културе. – Сређивање куле је зачетак меморијалног комплекса, посвећеног хиљадама страдалих у нацистичком логору, формираном на простору предратног сајмишта
Централна кула на Старом сајмишту први је објекат који ће бити обновљен и претворен у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту. Израда пројекта реконструкције је започета и поверена Заводу за заштиту споменика културе, а сређивање куле биће зачетак меморијалног комплекса у знак сећања на хиљаде Јевреја, Срба, Рома, који су у току Другог светског рата страдали у логору формираном на простору предратног сајмишта.
Централна кула, површине 800 квадратних метара, каже Александра Фулгоси, архитекта завода, требало би да буде седиште нове институције која ће се бавити сећањем на све жртве логора Старо сајмиште.
– Предложили смо да у њој буде стална поставка о историји Старог сајмишта, да буде место за тематска предавања, дискусије и пројекције филмова. Реч је о сложеном програмском, али и грађевинском пројекту. Статика куле је врло угрожена, а сам објекат је у лошем стању – објашњава Фулгоси.
У првој фази, док се не обнове други објекти, попут Италијанског и Чехословачког павиљона, део куле ће бити претворен у учионицу отворену за основце и гимназијалце.
– Идеја је да образујемо младе и да они сазнају шта се десило на Старом сајмишту. Тим ангажованих стручњака имаће задатак и да што је могуће пре сними сведочења преживелих логораша. Њихова казивања била би пројектована на видео-бимовима. Централна кула би у почетку требало да обједини све четири функције будућег центра: меморијалну, едукативну, истраживачку и документациону – истиче Фулгоси.
Пројекат реконструкције и ревитализације куле и павиљона покренуо је град, јер су та здања у његовом власништву. За сада, како каже Жељко Ожеговић, председник градске комисије за утврђивање стања на подручју споменичког комплекса и културног добра „Старо сајмиште”, није извесно када би обнова могла да почне.
– То зависи од финансијских могућности. Ако у буџету не буде новца за ту намену, покушаћемо да их обезбедимо из иностраних фондова. До тада ћемо припремити пројекте и видети колико ће тај посао коштати. У сваком случају је добро то што смо целу причу померили са мртве тачке. Обезбедили смо нови простор за уметнике чији су атељеји сада у Централној кули – наглашава Ожеговић.
----------------------------------------------
20,5
хектара комплекса сајма и 1,4 хектара водене површине обухваћено је Планом детаљне регулације из 1992.
5,5
хектара приобаља намењено је меморијалном садржају који чине Савски трг, вода и споменик жртвама Сајмишта. Планом је предвиђена обнова преосталих и изградња нових павиљона на месту срушених.
----------------------------------------------
Културно добро у корову
Културно добро, Старо сајмиште, данас је затрпано нерешеним имовинским проблемима, дивљим објектима и коровом, а његовом изградњом, пре 74 године започета је урбанизација леве обале Саве. Архитекте Миливоје Тричковић, Рајко Татић и Ђорђе Лукић, осмислили су га као монументалну и модерну целину са средишњим павиљоном-кулом, као доминантним мотивом. До 1937. године, када је одржан први београдски сајам, подигнуто је пет југословенских павиљона, павиљон задужбине Николе Спасића и национални павиљони Италије, Чехословачке, Румуније, Мађарске и холандске фирме „Филипс”. Осим сајмова, организоване су и изложбе аутомобила, књига, телекомуникација, концерти, конгреси и спортске активности.
Д. Мучибабић
објављено: 14.09.2012.