Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Kod tramvajskog mosta takodje je rasciscen teren i nasut tucanik ima pra gradjavinskih masina bagercic i neki ivicnjaci ovoga treba podhitno prijaviti :o
 
A gde tačno?

Izgleda da se pročulo da će biti raseljavanja...
 
17-3-2012

slika1121.jpg


Ovo su radovi oko Kožarske škole (srdnje škole koja se nalazi na prostoru Starog Sajmišta :( ).
I sa druge strane, ka centralnoj kuli, uređuje se prostor ispred ove barake u kojoj je smeštena ta škola (ivičnaci, trotoar, zemlja za travu).

Usput video sam tri devojke (manekenski tip) kao se doteruju u kolima, i onda poziraju i fotografišu ispred centralne kule... stvarno mi je bilo glupo da priđem i pitam o čemu se radi.

Ona "građevina" sa prethodne strane izgleda ptpuno isto.

Kafić "So i biber" radi punom parom, bašta je puna gostiju po ovako lepom vremenu.
Samo sa stao ispred na minut, sačekao sam da me pogleda par gostiju, prekrstio se, okrenuo i otišao.
 
So i biber ? Ne hvala . . .
@relja, đaba. . . . jednostavno ne žele ni da saznaju ,
takvi su . . . važno im samo sada, pljeska i pivo i . . . . . :(
ili
kako reče Petrija

"Čovek ti je taka živina - sve zaboravlja. Ne znam kaki bol da ima, najzad će uvek da ga odboluje i da zaboravi.
I produži da živi ko da ga i nije zadesilo ništa strašno.
Pamti još ponešto od to, nije da je baš sve zaboravio,
al i to nekako kao kroz maglu, ko da se desilo nekom drugom, ne njemu.
Taka je to strvina. Voli da živi, živina."

Petrijin venac - Dragoslav Mihailović
 
Da, lepo rečeno...

Nego, ne znam kako do sada nisam primetio, ali postavljena je ploča ispred spomenika, a kada i ko ju je postavio, pojma nemam.

slika1139.jpg


Prolazio sam ovuda više puta kako je vreme počelo da se prolepšava, i nije mi jasno kako je ranije nisam primetio...
:rolleyes:
 
Rekla mi pticica da je videla trake oko onog objekta,mozda su dosli gradjevinski inspektori i zapecatitili "gradiliste"?
 
^ mada prvo pomislih da su je stavili jer je Tadić držao govor na Dan sećanja na holokaust ( evo i slike sa jednog bloga baš tog dana http://iheartbelgrade.files.wordpress.com/2012/01/p1110324.jpg ) ali niko se nije hvalio.... :/ da li je vraćena ukradena ili urađena nova?!

Kroz maglu se sećam i nekako mi se čini da je videh tu i u novembru prošle godine, zapala mi je za oko ta mrljava ploča.
 
Ploca je postavljena kad i spomenik valjda 1997 mislim da ga je otkrio SM :kafa:
 
Dišo, red je da pređeš na jače piće :p Ploča je ukradena 2006.
 
Pa to ukradena je ko dobar dan evo ganjam se vec mjesec dana da vrate plocu na Teslin spomenik kod etf ukradena po 3 ili 4 put moracu da ostampam pair i plastificiram i zaljepim mozda primjete :bash:
 
Da li je blok 18a staro sajmiste???

Ako jeste radice plan detaljne regulacije za njega


27. mart 2012.

Javni poziv za prikupljanje ponuda

Predmet javne nabavke koja se sprovodi u otvorenom postupku: izrada geološko-geotehničke dokumentacije za potrebe izrade Plana detaljne regulacije bloka 18a u Novom Beogradu.

Oglas je objavljen u "Službenom Glasniku RS" br. 22/12 od 23.03.2012.god.
 
Nije, blok 18a je prostor izmedju starog i novog zeleznickog mosta. Staro sajmiste je blok 17
 
Blok 18a je zapravo bivši Karton siti. Vrlo profitabilna lokacija. Odavno se mogao naslutiti ovakav rasplet.
 
Pa, mislim da je to jedno od onih mesta na kojima "Beograd" treba da siđe na reke.
Na temi o UMP-u smo pričali o izlazu na šetalište i biciklističku stazu kod Gazele.

Lokacija je malo bučna i skučena (mada, to nije bio problem poslednjih dvanaest godina).

Da je plan potreban - potreban je. Tu se nalaze one perionice, placevi za oduzete automobile i sl i zauzelu su pešačko-biciklističku stazu duž Vladimira Popovića.
 
U pravu ste ljudi.Gledam plan Beograda,staro sajmiste blok 17,blok 18 je od starog savskog mosta do gazele a 18a je od gazele do novog zeleznickog.
 
Ta ista maketa je bila izložena u Narodom muzeju na izložbi o Starom sajmištu (2006 ako se ne varam).

Vučko , hvala puno za youtube link.
Crno beli kadrovi su napraljeni za vreme Međunarodne vazduhoplovne izložbe, vide se IK-1, Dewoitine i Goudou Leseurre namenenji muzeju (stradali u Aprilskom ratu), skokovi padobranom...
 
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1501683

Недеља, 22. април 2012.

Положени венци на Старом сајмишту

Драган Ђилас, градоначелник Београда положио је данас, поводом Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, венац на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту. Венце на Споменик на Старом сајмишту положили су и представници Министарства рада и социјалне политике, представници амабасада Израела и Немачке, преживели заточеници, породице настрадалих, представници Савеза јеврејских општина, Националног савета Ромске националне мањине и Музеја жртава холокауста.

– Мислим да је најважније да не заборавимо шта се догодило пре пуно година, да негујемо сећања на те догађаје, како се они никада не би поновили. Јуче сам био у Бањалуци, где ми је председник Републике Српске Милорад Додик поклонио књигу о Јасеновцу, и у њој сам видео једну фотографију коју никада нећу заборавити, фотографију вешала за децу. То је фотографија коју нико од нас никада не сме да заборави. Ми ћемо иза овог споменика направити меморијални парк за оне који су убијени пре свега, у логорима у Београду. То неће бити лак посао, јер на том простору неки људи данас живе, неки имају кафиће, али за све ћемо обезбедити адекватан смештај. О томе ће водити рачуна наша комисија коју предводи Жељко Ожеговић, и ја верујем да ћемо у наредним годинама моћи да на још достојанственији начин обележимо страдање људи у Другом светском рату – рекао је градоначелник Ђилас.

Државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Негован Станковић рекао је да је Влада Србије посвећена очувању сећања на све жртве и учеснике догађаја из историје, па и ослободилачких ратова.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату установљен је прошлогодишњим изменама Закона о државним празницима, а обележава се у знак сећања на 22. април 1945. године, када је дошло до пробоја групе заточеника логора Јасеновац-Доња Градина.
Kliknite za proširenje...
 
Bravo za memorjialni park ,treba cuti misljenje o tom projeku jevrejske zajednice.
Ali prvo treba biti precizan o kom delu sajmista se radi,na kojoj povrsini ..jer pored pomenutih ljudi koji tu zive i nekih kafica ..gde su ih videli osim u nelegalni barakama pored semafora blizu starog mosta.. :kafa:
Treba naglasiti da u velikom broju objekata starog sajmista zivi ,radi,stvara veliki broj najpriznatijih umetnika,slikara i da je mesto poznato i po vrhunskoj slikarskoj koloniji...nadam se da nikom ne pada napamet da uklanja brojne atelje priznatih slikara,vec da ih nekako ukorporira u objekte nekog memorijalnog centra ili neke eventualne restauracije sajmista.
Ateljei priznatih slikara akademika su i najprimereniji sadrzaj takvog mesta koji je nas monmartr..dakle dajte dobra projekat i raspisite medjunarodni konkurs da ne bi dobili grozno resenje kao na Savskom trgu..i neciji diplomski rad da se vezba u jezgru Beograda..
 
Koliko ja znam, Jevrejska zajednica je uključena, i ne vidim šta bi oni imali protiv.

Postoji restorančić "So i biber", prekoputa Spasićevog paviljona (Posejdon).
Tu je čuveni "Brodarac" (ne znam da li i dalje radi i da li pod istim imenom), ovekovečen i u "Insajderu".

Ne znam koji umetnici sada rade u kuli ali:
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=173166#p173166

Po meni je najvažnije bilo prvo vratiti kulu u prethodno stanje - uočljiva je i rekonstrukcija će privući pažnju i aktuelizovati problem.
Posle toga će sve ići mnogo lakše.
 
Rešenje problema sajmišta u etapama, da, ali da li je ikada i jedan posao u gradu rađen u etapama?

- Da su MSU radili u etapama i prvo sređivali depo prostor, mi bismo još uvek imali otvoren muzej, sa možda neurednom fasadom jer je u međuvremenu nestalo para pri rekonstrukciji depoa, ali bože moj.

- Da Narodni rade u Etapama možda bi sada već umesto paravana postojala restaurirana fasada Narodnog muzeja koja bi lepo izgledala, a onda neka rade unutrašnjost još hiljadu godina.

Da se ne lažemo, rekonstrukcija jednog dela sajmišta se neće desiti.
 
A ako ne sada, kada...? Pod tim imenom je sinoć u Beogradu, u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije, Fondacije Hajnrih Bel i Fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost“, počela Međunarodna konferencija o budućnosti prostora na kome se nalazio Koncentracioni logor na Sajmištu u Beogradu.
Pre 75 godina, uoči Drugog svetskog rata, na severnoj obali Save, a jedva nekoliko stotina metara od centra Beograda, podignuto je za te prilike savremeno i ambiciozno Sajmište. Trebalo je da posluži kao mesto održavanja velikog međunarodnog sajma uzoraka 1937. godine i tadašnji mladi i moderni beogradski arhitekti dobro su iskoristili šansu a rezultat je bio jedan, za te prilike, vrlo markantan kompleks koji je potvrđivao i želju i sposobnost za pridruživanje relevantnim tokovima svetske kulture i privrede.
Nažalost, samo nekoliko godina kasnije, Sajmište će poslužiti u sasvim druge, doslovno monstruozne svrhe. Tu će se 1941. i 1942. pod nemačkom okupacijom nalaziti zloglasni Iudenlager Semlin, koncentracioni logor u kome je ubijeno hiljade i hiljade ljudi. Istoričari procenjuju da je upotrebom zloglasne „dušegupke“ – kamiona gasne komore, u periodu između novembra 1941. i maja 1942. sistematski ubijeno oko 7000 hiljada Jevreja, uglavnom žena i dece. Upravo „zaslugom“ Sajmišta, Srbija je postala prva teritorija pod nemačkom okupacijom koja je proglašena „očišćenom“ od Jevreja (iudenfrei).
Kasnije, u periodu između 1942. i 1944. godine, tu će biti Anhaltelager, prihvatni logor za političke zatvorenike, prinudne radnike i zarobljene partizane u kome je još najmanje 10.500 ljudi ubijeno ili umrlo usled bolesti ili gladi.
Nakon okončanja Drugog svetskog rata „sudbina“ Sajmišta se često menjala. Varirala je između različitih ideja (i pokušaja njihovih realizacija još različitijih intenziteta) pa je Sajmište bilo i glavni štab omladinskih radnih brigada i umetnička kolonija i simbol stradanja naroda Jugoslavije i simbol srpskog mučeništva – „srpski Jad Vašem“, da bi u poslednje vreme postalo i predmet (ne)prikrivenih aspiracija „naših“ predstavnika „liberalnog kapitalizma“ raspoloženih da markantnu i prestižnu lokaciju finansijski „valorizuju“ izgradnjom kakvog stambeno-poslovnog centra ili već nečeg sličnog.
A trenutna realnost je da se većina današnjih objekata i zemljišta koristi za namene (ugostiteljstvo, zabava, substandardno stanovanje) koje je veoma teško dovesti u sklad za kulturnim i istorijskim značajem lokaliteta. Neki su objekti srušeni, a oni koji su sačuvani su u vrlo lošem stanju. Usled višegodišnje nebrige i neodržavanja propadanje kontinuirano traje. Otpadaju delovi fasada, objekti se devastiraju velikim brojem dogradnji i pregradnji, uz korišćenje neodgovarajućih materijala i uništavanja originalnih građevinskih materijala. Oštećeni krovovi se ne saniraju pa su velika oštećenja od vode i vlage. Stanje je očigledno vrlo loše, a još je lošije to što i ne znamo koliko, jer ne postoji nikakva ozbiljna i stručna analiza.
Zato je Konferencija „A ako ne sada, kada...?“ više nego dobrodošla. Ona podseća na to da smo, po svemu sudeći, zaboravili na nešto veoma važno Na, kako to lepo stoji u predgovoru knjige „Staro Sajmište“ Jovana Bajforda, značaj razmišljanja o načinima obeležavanja ljudskog stradanja kako bi se „odala dostojna pažnja žrtvama, podsećalo na iskustva koja se ne smeju ponoviti i doprinelo stvaranju simboličkih prostora na kojima se mogu sresti ružna prošlost, i nadajmo se, bolja budućnost.“

Autor: Rodoljub Šabić
Kliknite za proširenje...
 
Субота, 12. мaj 2012.

План реконструкције споменичког комплекса „Старо сајмиште” представљен у Дому војске

1505210_plan_rekonstrukcije_v.jpg


Члан Градског већа Жељко Ожеговић и председик комисије за утврђивање стања на подручју споменичког комплекса и културног добра „Старо сајмиште” представио је данас, испред града Београда, план реконструкције тог комплекса у меморијални центар посвећен жртвама холокауста.

Он је у оквиру међународне конференције,која се на ту тему одржава од 10 до 12 маја у Дому војске, представио прве кораке реконструкције три објеката у оквиру сајмишта, а која се налазе под ингеренцијом града.

–Реч је о три објекта, међу којима је и зграда са централном кулом која, према плану комисије, треба да буде прва реконструисана и зачетак меморијалног комплекса „Старо сајмиште. Идеја је да се будућим посетиоцима понуди четири кључна садржаја, као што су: сећање, образовање, документација и истраживање о том месту – најавио је Ожеговић.

Он је подсетио да је предходна градска комисија, коју је такође водио, дефинисала стање у области имовинско - правних односа, док ова треба да учини први корак у остварењу коначног циља.

–Ипак, то није локално питање, које коначно треба да буде решено на државном нивоу, као и свуда у свету где се отварају меморијални комплекси – закључио је Ожеговић.

На конференцији под називом „Ако не сада, када....? Будућност простора Сајмишта у Београду” узели су учешће представници стручне јавности из земље и иностранства, представници Завода за заштиту споменика културе града Београда и Архива града Београда, као и других меморијалних комплекса. Простор Старог сајмишта је под немачком окупацијом, од 1941. до 1944. године, био концентрациони логор у коме је убијено на хиљаде људи, пре свих Јевреји, Срби и Роми.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Grad Beograd
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh