Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Da, taj kafić je već spomenut na ovoj temi.

Para za bacanje već imamo, bar sudeći po izveštaju Državne revizije.

I ne slažem se da je uređenje Sajmišta bacanje para.
 
Iskreno, meni je bolje i da je pristojan kafic, nego zaraslo shiblje, gde niko ne sme da zadje kad padne mrak i slicno...
I svakako da taj kraj mora da se sredi, zaista predstavlja ruglo Novog Beograda. Verovatno ce ceo kraj dobiti jos vise na znacaju kada se (i ako) probije Vladimira Popovica do raskrsnice pre Brankovog mosta...to bi bio sjajan potez i ljudi bi iz blokova za 5-10 minuta vec bili na Branku...pretpostavljam da je to negde u perspektivi.
 
Toliko filozofiranja o starom sajmistu ponekad, kada je apsolutno jasno sta jedino treba da se uradi sa tim prostorom:

1. izbaciti sve trenutne sadrzaje

2. restaurisati prostor tako da bar donekle lici na onaj od pre drugog svetskog rata

3. napraviti od celog kompleksa spomen-park tj. muzej zrtvama.

Neka jedna od zgrada bude muzej samog kompleksa, zbog njegovog znacaja (to je prakticno bio zacetak NBG, prvo sirenje grada preko reke).
 
Slazem se gotovo u potpunosti...ja bih voleo da tu vidim muzej beograda :) znam da je nerealno...ali samo kazem, voleo bih.
 
hazard":2k0wa9bi je napisao(la):
Toliko filozofiranja o starom sajmistu ponekad, kada je apsolutno jasno sta jedino treba da se uradi sa tim prostorom:

1. izbaciti sve trenutne sadrzaje

2. restaurisati prostor tako da bar donekle lici na onaj od pre drugog svetskog rata

3. napraviti od celog kompleksa spomen-park tj. muzej zrtvama.

Neka jedna od zgrada bude muzej samog kompleksa, zbog njegovog znacaja (to je prakticno bio zacetak NBG, prvo sirenje grada preko reke).
I to je svima jasno.... i ništa se ne dešava, ništa se ne pokreće....

U javnosti se priča o sudbini Sajmišta pojavljuje u naletima, po pravilu kao inicijative pojedinaca ili neformalnih grupa, i to traje dok ti ljudi imaju energije. Država ih izignoriše, političare baš briga, a naša javnost je i inače apatična....i tako decenijama.
 
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087?yyyy=2010&mm=03&nav_id=417074

11. mart 2010.
Prezentacija logoa "Sajmišta"

U Beogradu je u toku izložba radova najvećeg svetskog dizajnera Miltona Glejzera. U petak od 16 časova održaće se prezentacija logoa Memorijalnog centra ‘Sajmište’ u DKC-u.

Na prezentaciji će govoriti Stiven Heler, poznati američki dizajner i poznavalac holokausta, Mirko Ilić, koji je sa Miltonom Glejzerom koautor logoa, i Veran Matić, direktor B92. Takođe u dvorana Kulturnog centra Beograda, biće prikazani i delovi dokumentarnog filma ‘Sajmište - istorija jednog logora’ u produkciji naše kuće, a održaće se i niz radionica u kojima učestvuje više od sto studenata i dizajnera iz celog regiona.

Staro sajmište je mesto pored koga svakodnevno prolazimo, a gde je tokom Drugog svetskog rata ubijeno na hiljade Jevreja i Srba, mesto užasnih patnji, smrti i uspomena.

Upravo je to mesto na kome danas u Srbiji i na Balkanu treba stvoriti memorijalno-edukativni centar za događaje iz Drugog svetskog rata, ali i istorije represije u posleratnim godinama, kao i stradanja u sukobima tokom poslednje decenije XX veka. Istinsko suočavanje sa prošlošću najbolji je način da se zaustave novi sukobi, mržnja i netolerancija na ovim prostorima.

Memorijalni centar ’Sajmište’ biće mesto na kome će svako moći da se upozna sa dokumentima koji obuhvataju faktografiju vezanu za tragične događaje od 1941. do 1999. godine, ali gde ćemo moći i da naučimo nešto o tome kako da nam se užasi rata i torture više nikada ne ponove.

Glejzerova izložba u Robnoj kući Beograd u Knez Mihailovoj ulici će biti otvorena do 10. aprila.
 
Izvor : Politika

Novi planovi za Staro sajmište

Pred gradonačelnika Dragana Đilasa ovih dana stići će izveštaj posebne radne grupe koja je proteklih nedelja utvrđivala imovinsko, pravno i građevinsko stanje spomen-kompleksa Staro sajmište. Posle analize izveštaja, grad će doneti odluku kada, kako i sa kojim sredstvima će početi već decenijama najavljivana obnova zapuštenog prostora na levoj obali Save, pod Brankovim mostom.

– Dugo smo čekali da vidimo da li će pepublika nešto uraditi po tom pitanju s obzirom na to da sam sa Aleksandrom Nećakom, predsednikom Saveza jevrejskih opština u Srbiji, krajem prošle i početkom ove godine bio na dva sastanka u Ministarstvu inostranih poslova. Posle tih sastanaka ništa se nije desilo. Gradonačelnik je zato i formirao radnu grupu sa idejom da se utvrdi imovinskopravno stanje na prostoru kompleksa. Završni izveštaj upravo radimo – kaže Željko Ožegović, član Gradskog veća, inače predsednik komisije za utvrđivanje stanja na području spomeničkog kompleksa i kulturnog dobra Staro sajmište.

Šta sve sadrži izveštaj komisije? Između ostalog, evidentirani su objekti koji su izgrađeni pre i posle rata, ali su pobrojani i oni koji su u decenijama iza nas bespravno podignuti, uz opis stanja u kom se nalaze.

– Šarolika je situacija u pogledu korisnika tog prostora i objekata u vlasništvu grada. U nekima od njih je jedan broj slikara i vajara koji imaju zaključen ugovor sa „Poslovnim prostorom” grada, a drugi to nemaju. Može se javiti i potreba raseljavanja nekih građana i umetnika koji tu borave, ukoliko bude doneta odluka da se krene u obnovu i ako za to bude sredstava. Možda je najbolje da se radi po fazama, jer grad zbog mnogih započetih infrastrukturnih projekata to ne može samostalno i odjednom da finansira. Mislim da bismo mogli da se nadamo i nekim donacijama iz inostranstva. Ostaju tri ključna pitanja na koja se moraju naći odgovori: ko će i kako finansirati obnovu kompleksa, ko će njime upravljati i kakav će programski sadržaj biti – objašnjava Ožegović.

Država mora da pokaže odgovornost prema tom mestu strašnih zločina i stradanja i da zajedno sa gradom učestvuje u rekonstrukciji memorijalnog kompleksa. Na taj način bi poslala jasan signal i na unutrašnjem i na međunarodnom planu da ovo pitanje jeste izuzetno važno, smatra Ožegović.

Staro sajmište danas deluje kao zaboravljeno parče srpske prestonice, a ostaci nekadašnjeg zdanja, oronuli i zubom vremena nagrizeni, gotovo da ne otkrivaju ništa od njegove burne prošlosti. Samo dobro upućen prolaznik, šetajući između ruiniranih paviljona, znaće da hoda zemljom natopljenom krvlju i prisetiće se podataka prema kojima je ovde ubijeno više od 10.000 zatočenika okupatorskih vlasti, Srba, Jevreja i pripadnika drugih naroda.

– Teško, teško se ovde živi – izgovara Mirjana Novitović, koja decenijama stanuje u trošnom stančiću na drugom spratu takozvanog mađarskog paviljona, u koji se uselila još 1952. godine sa sada pokojnim suprugom.

Ona je i predsednica kućnog saveta. Pokazuje na propale zidove paviljona, tavan od trske i limeni krov sa koga u kišnim danima lije voda. A iza zgrade je, kaže, haos.

– Eto, tu je donedavno radio neki privatnik, spaljivao gume u pećima i to nas je gušilo... Znate, mnogo je nesrećnih ljudi ovde. Nije lako. Svesni smo da ovde spavamo na kostima ubijenih logoraša, neprijatan je to, užasan osećaj – kazuje Novitovićeva.

Živojin Jovanović živi u zgradi koja je podignuta posle Drugog svetskog rata. Od 1992. do 1996. godine bio je odbornik u novobeogradskoj opštini.

– Još tada se pričalo da će ovde nešto da se radi, da će da bude opera, pa memorijalni centar, da je ovo najluksuzniji prostor u Evropi, ali ništa. Živimo u nehigijenskim uslovima, snalazimo se kako možemo, mnogi stanari koriste zajednički ve-ce – priča Jovanović.

Izuzev spomenika na keju blizu Save, unutar samog nekadašnjeg logora smrti, samo jedna skromna, željna obnove, spomen-ploča podseća na vreme patnji. Centralna kula nekada grandioznog zdanja sajmišta polako gubi bitku sa vremenom i zarasta u puzavicu. Iz jedne prostorije dopiru zvuci muzike, a unutra, među gomilom neobičnih skulptura, na trošnoj hoklici sedi mršava starica. Dame se ne pitaju za godine, ali ona bez premišljanja otkriva: „Osamdeset osam!”

– Ne znam kakav je plan, ali nadam se da me neće izbaciti. Ovde sam već 53 godine, otkad je Moša Pijade ove prostorije dodelio Udruženju likovnih umetnika Srbije. Nema nas još puno, mnogi su pomrli – izgovara naša čuvena vajarka, akademik Olga Jevrić.

____________

Obaveza preuređenja

Gradski arhitekta Dejan Vasović smatra da je neophodno da se prostoru vrati izgled iz tridesetih godina prošlog veka, odnosno izgled sajmišta, ali i da se adekvatnim spomenikom obeleži sav onaj užas koji se ovde događao u vreme okupacije Beograda.

– Takođe i sa stanovišta uređenja priobalja mi imamo obavezu da ovu površinu konačno uredimo – dodaje Vasović.
 
@Jovanovm - šta ti bi, ti si ozbiljan čovek ....

Pozitivno je što se barem nešto radi, pa makar se samo razmenjivali papiri između službi i komisija.
Koliko puta se pričalo o Sajmištu, pa se sve brzo zaborailo?

Za samo uređenje kompleksa će moći da se namaknu neke pare iz inostranstva (provejava iz članka), ali novac za stanove za raseljavanje nam niko neće "dati".

Nešto nisam optimista, nadam se da "UBICA DRVEĆA" :) neće samo primiti informaciju k' znanju i potom konstatovati da para, u ovom trenutku, nema, i da se rešenje odlaže do daljnjeg - opet.
 
Koliko ja znam, to naselje je i prvo naselje na teritiriji NBG-a. I od svog samog pocetka je divlje.
 
Ako misliš na naselje "Staro sajmište" (između Gazele, Vladimira Popovića, Tramvajskog mosta i parka republike Srpske), da, ali je legalizovano još 1940. godine. Više pojedinosi imaš u knjizi "Tajna Novog Beograda". Interesantno, pre rata je to naselje bilo poznato kao "Novi Beograd".

Ožegović se bavi prostorom samog "Starog sajmišta" - preživelih pavoljona i kule.predratnog sajma, potom nemačkog logora.

Zaslugom jednog od učesnika foruma AirSerbia i SSC, imali smo prilike da pogledamo nemontiran materijal američkih dopisnika iz 1945, između ostalog i posledice američkog bombardovanja Sajma 1944, kada je poginuo veći broj logoraša.

Evo par sličica iz filma, snimatelj je stajao na navozu današnjeg Tramvaskog, nekada "Nemačkog" mosta

sajm1.jpg


sajm2.jpg


sajm3.jpg


sajm4.jpg


sajm5.jpg


I sam most, slikan sa "padobranske kule" postavljene još za Vazduhoplovnu izložbu 1938. godine

sajm6.jpg
 
Pozdrav
Kaze ovako, informacija od nek ljudi koje znam da u skorijoj buducnosti nema nista od rusenja naselja Staro Sajmiste!
Informcija je pouzdana, tako da sam razocaran.
Para nema, iako su projekti uradjeni,ali dzaba.
Lopovi su na sve strane.
:(
 
Ne znam da li spada u staro sajmište i onaj deo do benzinske pumpe Dejtonke ka tramvajskom mostu
ali taj prostor, zauzimaju neke polu propale firme gotovo da nema kuca i stanara koje treba pojedinačno raseljavati
sve baraka do barake ...čisto ruglo... auto i kaminonski servisi, perionice kola, i sl. a koje nije za centar grada

Sobzirom da da se radi o vrlo atraktivnom gradskom zemljištu, ne bi bilo loše proveriti samo vlaništvo zemljišta, a istim firmama
ponuditi drugu lokaciju a taj prostor iskoristiti pametnije umesto deceniskog rugla

(možda kao okretnicu umesto Zlenog venca sa adekvatnim pratećim sadržajem ) zapravo bilo šta samo da se ukloni to ruglo...
 
Čak i pre premeštanja okretnice sa Zelenjaka tu je mesto tramvajskoj okretnici..
 
I ja videh sajt ali zaboravih da postavim,na b92 stoji.

Evo i ture

13.08.2011 | Beograd
Obilazak grada Beograda - “Na tragu otpora”


Javno vođenje će se posvetiti istorijskim lokacijama otpora protiv fašizma u Beogradu. Pored istorijskog otpora, tema obilaska će biti i pitanje šta preduzeti povodom potencijalnih (neo-)fašističkih i šovinističkih tendencija u današnjom društvu.

Za prijavljivanje i informisanje o javnim vodjenjima pisati na starosajmiste.info(at)gmail.com
 
Danas je 70 godina od formiranja zloglasnog logora Staro sajmište

Restorani i kafane umesto memorijalnog centra!

S. Palić | 08. 12. 2011. - 07:00h | Foto: V. Lalić | Komentara: 38

BEOGRAD - Navršava se tačno 70 godina od dana kada je, prohladnog 8. decembarskog jutra 1941. godine, ispred zgrade u Ulici Džordža Vašingtona 21 - pod pretnjom streljanjem - počelo okupljanje beogradskih Jevrejki sa decom i starcima.

U nekadašnjim paviljonima smrti danas žive porodice u veoma lošim uslovimaZa samo pet dana, do 13. decembra, svi beogradski Jevreji, naterani da prethodno predaju stvari i ključeve od stanova, "očišćeni" su iz Beograda.

Njih ukupno 6.400 natovareno je u kamione i zaprežna kola. Prevezeni su u ogromne paviljone tek izgrađenog Beogradskog sajmišta na levoj obali Save.

Ko nije do aprila 1942. godine umro u ledenim halama od gladi, bolesti i mučenja, skončao je u zloglasnim dušegupkama. Samo troje dece je preživelo.

Staro sajmište, 70 godina kasnije, nema adekvatno obeležje po kojem se može naslutiti da su ovde na užasan način skončali beogradski Jevreji, a kasnije - kad je jevrejsko pitanje 1942. godine „rešeno u Srbiji“ - i više od 35.000 srpskih rodoljuba, antifašista.

Postoje dva spomenika, jedan na obali Save podignut tek 1995, i drugi, spomen-ploča u blizini mrtvačnice postavljena sredinom osamdesetih.

Šta se, međutim, dešavalo od 8. decembra 1941. do savezničkog bombardovanja 1944, mlade generacije ne mogu da saznaju, jer memorijalnog centra nema.

Umesto toga, u nekadašnjoj mrtvačnici, danas je restoran „Biber i so“. U nekadašnjem paviljonu smrti žive ljudi s porodicama, u veoma lošim uslovima. U drugim paviljonima, u zgradi pisarnice (čuvena kula), slikarski ateljei...

U zgradi Jevrejske bolnice, koju je grad Beograd 90-ih prodao privatniku (navodno nije znao šta kupuje), nalazi se restoran „Posejdon“. Nema gostiju. Sve je prazno. Sala za venčanje je zatvorena. Priča kaže da je devojci koja se u toj sali venčala kasnije pozlilo kada je, nekoliko godina kasnije, u obilasku saznala šta se u toj zgradi tokom rata dešavalo.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/294431/Restorani-i-kafane-umesto-memorijalnog-centra
 
Fond B92 je pre par godina pokusao da pokrene pricu, organizovali su tribine, dovodili Libeskinda da predstavi svoj Jevrejski muzej u Berlinu kao primer za nesto sto bi moglo da se uradi u BG-u, iscimali se oko filma o Straom sajmistu i - NISTA.

Ne samo da je predlog nije naisao na odziv onih koji bi mogli da pokrenu prico oko sredjivanja Starog sajmista, vec se tu tiho javljao otvoreno protivljenje i gundjanje kako "ustasko-jevrejsko-vatikansko-izdajnicka televizija B92 hoce da tu pravi nekakav Muzej i obelezi Srbe kao fasiste".
 
Za sve su krivi upravo oni - #$"%"$%& zbog prodaje onoga što nije njihovo -
te su ljudi pribavili i vlasnički list sada nj. stanova
a od duplog kuturl. istor. spomenika (st. sajmište plus logor)
time je stavljena o teška omoča oko vrata Bgdu (gde li je onaj smiles što se obesio ) što značajno otežava celu stvar
 
Sada kada se piše o tome da Kuli preti samourušavanje, poziva se na to da ona ima vlasnika....!?

Kako je uopšte moguće da bivši konclogor ima vlasnika :(

Briga o sećanju i istoriji... :notok: Rezultat - čak i prema onome što nam nije oduzeto u prošlosti nemamo poštovanja.
 
Na vratima u prizemlju kule stvarno stoji postansko sanduce. Neverovatno zaista ali u Srbiji skroz moguce.
 
Ne razumem zbog cega bi se obnavaljali hangari predratnog sajma. Ideja da se takvo jedno ruglo zastiti kao kulturni spomenik govori sve o ovom gradu. Ja ni na predratnim slikama ne vidim tu nikakvu lepotu. Tako nesto bi bilo u redu da se nalazi pored auto puta, ali nikako u centru grada. Sasvim je u redu da se obelezi logor u jednoj zgradi, mozda i najbolje u obnovljenom centralnom tornju, ali obnavljati neke predratne trgovacke hale je suludo. Kao da nemamo dovoljno hangara po centru Beograda, pa nam jos fali Stari Sajam.

Najgore od sada je sto su se nakacile tu i krvopije iz NVO sektora, koje imaju i podrsku medija, pre svih B92, gde hoce da prave nekakve centre za suocavanje s prosloscu u starim zgradama, tj hoce besplatno da ih uzurpiraju, ali da im ih grad sredi i ustupi na koriscenje.

Te price o muzejima i galerijama u halama ne piju vodu. Pa BG 10 godina ne moze da obnovi Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, i sad nam kao trebaju novi. Beton hala ima vise od polovine slobodnih prostorija, ta ako "umetnici" ili nevladine organizacije hoce prostorije neka ih tamo i iznajme.
 
@vranac
Kao prvo i osnovno to je prostor stradanja. Bez centra za suočavanje sa prošloću, muzeja ili spomenika, smrt većine beogradskih jevreja, mnogo srba, komunista, pobunjenika protiv okupatora i homoseksualaca bi bila potpuno zaboravljena. Na Sajmištu je ugašena istorija jednog naroda koga u Beogradu ima od antike, a u velikom broju bogami pet vekova.

Kao drugo, Sajam je jedan blistavi primer modernističke arhitekture Kraljevine Jugoslavije, prostor koji je bio posvećen vrlom novom svetu tehnologije i slobodnotržišne razmene u koji smo hitali. Kao i druge nove države posle Prvog svetskog rata, Jugoslavija je oberučke prihvatila modernistički talas u svetskoh arhitekturii, i stvarno bi bilo glupavo da taj deo naše istorije, koji je očigledan ako samo pogledate na zgrade u Bulevaru, 29. ili u na Dedinju, da mi se sad krijemo od pređašnjih uspeha.

Ono što je interesantno kod Sajmišta je upravo taj spoj nade u budućnost i neopisivog zla koje je usledilo, i mislim da Zexov predlog to dobo naglašava. Inače, prilično sam siguran da bi za obnovu vrlo lako dobili novac od velikog broja organizacija koje se staraju da se Holokaust ne zaboravi, tako da tvoje teza o "besplatnoj uzurpaciji" ne pije vodu.
 
Vrh