Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

421546642_770059448485479_8569313401912820384_n.jpg
 

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Memorijalni centar „Staro sajmište” i Italijanski institut za kulturu u Beogradu predstavljaju izložbu „Italijanski paviljon na Starom sajmištu – Putovanje kroz vreme“, koju su priredili dr Milan Koljanin i Asja Drača Muntean. Cilj izložbe je da predstavi javnosti jednu epizodu iz istorije jugoslovensko-italijanskih, odnosno srpsko-italijanskih odnosa kroz prizmu jednog od malobrojnih sačuvanih autentičnih objekata na Starom sajmištu. Postavka je realizovana u saradnji sa Arhivom Italijanske agencije za spoljnu trgovinu, Kancelarijom ICE u Beogradu, Istorijskim arhivom Beograda, Muzejom grada Beograda, Narodnom bibliotekom Srbije, Arhivom Jugoslavije, Muzejom Vojvodine, Ateljeom 212 i Narodnim muzejom Srbije. Izložba će biti otvorena u petak, 26. januara u 18.00 časova u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu i može se posetiti do 14. februara, od ponedeljka do četvrtka od 10.00 do 18.00 i petkom od 10.00 do 15.00 časova.

Kao i sam Beogradski sajam, Italijanski paviljon, izgrađen kao mesto poslovnih susreta, tokom Drugog svetskog rata postaje deo nacističkog koncentracionog logora, mesto masovne patnje i smrti. U posleratnom periodu, zajedno sa Starim sajmištem, Italijanski paviljon je dobio novu namenu i stavlja se u funkciju izgradnje Novog Beograda. Paviljon je zatim nastavio da živi kao deo umetničke kolonije na Starom sajmištu do početka procesa memorijalizacije Starog sajmišta, koji je u toku.




Trebaju nam ovakve izložbe i događaji, mora da postoji konstantno prisustvo teme u javnosti, i zato mislim da je trebalo organizovati da izložba traje makar sat vremena duže, ili idealnije - u nekom drugom prostoru koji radi i vikendom. Ali dobro, održava se u prostoru koji koristi italijanska državna institucija, nemamo uticaja.
 
Драго ми је да се простор Старог Сајмишта коначно уређује и приводи некој намени која му доликује. Да ли можда неко зна да ли се очекује уређивање и још неких павиљона и околине (нпр. Италијански павиљон или они објекти иза и десно од куле)?
Хвала.
 
За сада нема никаквих јасних планова. Има ту још пуно станова и пословног простора да буду исељени.
 
Ita
Драго ми је да се простор Старог Сајмишта коначно уређује и приводи некој намени која му доликује. Да ли можда неко зна да ли се очекује уређивање и још неких павиљона и околине (нпр. Италијански павиљон или они објекти иза и десно од куле)?
Хвала.
Italijanski paviljon se redovno potencira kao sledeći na redu za rekonstrukciju.
U toku je izložba u Italijanskom kulturnom centru (vidi iznad), a i u ovoj vesti na sajtu Zavoda
na samom kraju priče o rekonstrukciji kule, ne propuštaju da naglase:

"Misija Zavoda na prostoru Memorijalnog centra Staro sajmište se nastavlja kroz praćenje sprovođenja mera zaštite ne samo na Centralnoj kuli već i drugim paviljonima, ali i daljem radu na izradi projektne dokumentacije za obnovu Italijanskog paviljona kojom je predviđeno vraćanje autentičnog izgleda još jednom objektu koji predstavlja integralni deo spomenika kulture „Staro sajmište – Logor Gestapoa“, a koji je utvrđen za spomenik kulture 1987. godine."

Tako da - možemo da počnemo da pričamo i o rekonstrukciji čehoslovačkog paviljona :)
 
Логор Гестапоа? 🤔

Да ли неко зна за још неки пример тако прецизне одреднице за назив меморијалног комплексa посвећеног жртвама неког логора? По тој логици Аушвиц је логор СС-а.

Јако чудно.
 
"Логор Појединаца Чија Национална Припадност, Историја Деловања и Касније Запослење Нису Битне и Чије Помињање Угрожава Братство и Јединство" - ЛПЧНПИДКЗНБЧПУБЈ
 

ћирилица | latinica

Концентрациони логор на Сајмишту​

.............

ЈЕВРЕЈСКИ ЛОГОР ЗЕМУН
(JUDENLAGER SEMLIN)​

Логор на Београдском сајму основан је почетком децембра 1941. Њиме је управљао Гестапо, а био је под командом СС официра (упркос томе што се формално налазио на територији Независне Државе Хрватске). Логор је био познат под именом Judenlager Semlin, или логор Сајмиште.
Пошто су ликвидирали мушкарце у логору Топовске шупе, у Јеврејски логор Земун одведене су прве јеврејске и ромске породице, углавном жене, деца и старци. Интернирано је око 6400 Јевреја и око 600 Рома. Крајем марта 1942, посебно возило, гасни камион марке Заурер, конструисано у Немачкој и намењено масовним убиствима, довезли су у Београд два официра Вилхелм Гец и Ервин Мајер.
Немачка полиција ухапсила је 18. марта све докторе и пацијенте из Јеврејске болнице у Улици Високог Стевана (данашња зграда Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, пре рата власништво Јеврејског женског друштва). Болничко особље и пацијенти болничке амбуланте у згради „Онег Шабат“ у Јеврејској улици 16 били су такође ухапшени. У периоду од 19. до 22. марта 1942. године између 700 и 800 Јевреја из ове групе били су одвезени и убијени у гасном камиону, названом „душегупка“. Њихова тела су била покопана у већ припремљене гробнице у Јајинцима.
Од почетка априла до 10. маја 1942. заточеници логора Сајмишпте одвођени су уз изговор да ће бити премештени у други логор у Румунији или Пољској. Сви су били угушени у душегупци на путу до Јајинаца. У току 1943-44. године тела су била ископана и спаљена, како би се сакрили сви трагови злочина.

ПРИХВАТНИ ЛОГОР ЗЕМУН
(SEMLIN ANHALTELAGER)​

Након уништења јеврејске популације логор наставља да постоји под називом Прихватни логор Земун (Semlin Anhaltelager). До укидања логора (у јулу 1944. године) у Прихватном логору заточено је око 32.000 људи, углавном Срба. У тој фази постојања логора на Сајмишту у њему је живот изгубило преко 10.500 заточеника.


Или другим речима: "Не-недићевски логор на Сајмишту"...

Историчари ваљда знају ко је донео одлуку о формирању логора на Сајмишту, ко је био надређен, ко је управљао, ко је имао непосредну команду над логором и остале детаље.
 
Нико то не спори, само не знам ни за један сличан пример, поготово што је и овај логор као и већина других немачких из 2СР, односно нацистичких логора био под оперативном командом СС-а.

И како ми сад дођосмо до овог специфичног, контраинтуитивног и претерано формалистичког назива?

Кад би просечном човеку споменуо логор гестапоа већина би помислила на неки мањи логор или подрум у ком је та служба мучила диверзанте, дисиденте и тсл а никако на оно што је логор Сајмиште доминантно био.
 
Logor je otvoren pre konferencije u Vanziju 20. januara (ili kako se to mesto već zove). Sa druge strane, u okupiranoj Srbiji, Nemci su ubijanje Jevreje rešavali maltene "u hodu" (nisam znao kao da se izrazim a da stvari nazovem pravim imenom).

Koliko ja znam, još pre početka rata Gestapo je bio podčinjen Algemeine SS-u, tj Gestapo je bio deo SS-a, nisu to bile dve različite službe u istom rangu.
https://en.wikipedia.org/wiki/Allgemeine_SS (pod Child agencies)

Mislim da je kod Sajmišta malo drugačija priča nego kod ostalih logora: osnovan je za pre svega preostale Jevreje iz Beograda koji već bili pod kontrolom policije u gradu (poznato je za predavanje ključeva u policiji pre odvođenja u logor, u koloni), kao i zbog više specifičnosti i naše teritorije, razvoja događaja, datog trenutka, zatečenoig stanja u trenutku formiranja logora, zbog raspoloživih ljudskih resursa okupacionog aparata itd itd.
Logor na Sajmištu je po mnogo čemu specifičan i razlikuje se od drugih nacističkih logora u Evropi.
 
 
Logor je otvoren pre konferencije u Vanziju 20. januara (ili kako se to mesto već zove). Sa druge strane, u okupiranoj Srbiji, Nemci su ubijanje Jevreje rešavali maltene "u hodu" (nisam znao kao da se izrazim a da stvari nazovem pravim imenom).

Koliko ja znam, još pre početka rata Gestapo je bio podčinjen Algemeine SS-u, tj Gestapo je bio deo SS-a, nisu to bile dve različite službe u istom rangu.
https://en.wikipedia.org/wiki/Allgemeine_SS (pod Child agencies)

Mislim da je kod Sajmišta malo drugačija priča nego kod ostalih logora: osnovan je za pre svega preostale Jevreje iz Beograda koji već bili pod kontrolom policije u gradu (poznato je za predavanje ključeva u policiji pre odvođenja u logor, u koloni), kao i zbog više specifičnosti i naše teritorije, razvoja događaja, datog trenutka, zatečenoig stanja u trenutku formiranja logora, zbog raspoloživih ljudskih resursa okupacionog aparata itd itd.
Logor na Sajmištu je po mnogo čemu specifičan i razlikuje se od drugih nacističkih logora u Evropi.
У реду.

И на који начин овај чудни назив меморијалног комплекса појашњава ту специфичност? Рекао бих да само додатно збуњује људе и отежава им разумевање онога што се тамо десило.

Ево, замислите да пролазите са неким странцем поред Сајмишта и овај вас пита шта је то и ви му одговарате:
- Аа то је био логор гестапоа.

Могли би му рећи и да је уметнички павиљон, био би на истој удаљености од разумевања шта се ту збивало.
 
Poslednja izmena:
Ово име је глупље и од флоскуле о "нацистичком бомбардовању Београда".
Боље да су направили оперу пре 50 година, ко зна шта ће ове на крају да испадне.
 
У реду.

И на који начин овај чудни назив меморијалног комплекса појашњава ту специфичност? Рекао бих да само додатно збуњује људе и отежава им разумевање онога што се тамо десило.

Ево, замислите да пролазите са неким странцем поред Сајмишта и овај вас пита шта је то и ви му одговарате:
- Аа то је био логор гестапоа.

Могли би му рећи и да је уметнички павиљон, био би на истој удаљености од разумевања шта се ту збивало.
Ne može se svakome ugoditi.
 
Slavi one koji su zločin učinili a ne žrtve. Šta im je sledeće, memorijalni centar Koste Kecmanovića?
 
Kako, po čemu "slavi"? Zbog imena?
Celo postojanje, sušina, trud Memorijalnog centra Staro sajmište se negiraju zato što se spomenik kulture zove „Staro sajmište – Logor Gestapoa“?
Realno?
Ja na to gledam i ovako: ako prvobitni logor otvoren 1941 zovemo "jevreski logor", onda ne može istovremeno i da bude "Staro sajmište - nemački logor", zar ne?


Moram da primetim da se na ovoj temi stalno i u kontinuitetu pojavljuju najneverovatnije primedbe i zamerke, kao da postoji otpor prema postojanju memorijala i muzeja na Sajmištu.
 
Vrh