Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari mlin

Oglasio se i EBRD.

Beograd: Stari mlin postaje hotel
12. januar 2011. | 19:54 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Evropska banka za obnovu i razvoj će kreditom od 8,5 miliona evra podržati izgradnju novog hotela i poslovnog centra na mestu starog mlina, pored mosta Gazela.

7601524424d2dff5ab4725692519261_450x199.jpg


Ukupna investicija za taj projekat će iznositi oko 55 miliona evra.

Novi hotel i poslovni centar na mestu starog mlina gradiće "Prigan Holding", deo Soravia grupe, sa sedištem u Austriji, kome je EBRD odobrio kredit za te namene.

Glavni izvršni direktor Soravia grupe Hano Soravia je tim povodom izjavio da je to važna i velika investicija u Srbiji, koja pokazuje da se poverenje u zemlju vraća.

"EBRD je srećna što može da podrži ponovni razvoj zgrade starog mlina, što će doprineti revitalizaciji Starog grada u Beogradu i povećati ponudu kvalitetnog smeštaja i poslovnog prostora na ovoj strateškoj lokaciji", rekla je Silva Gnaser-Pots, direktor tima za nekretnine i turizam pri EBRD.

Stari mlin će u potpunosti biti obnovljen, uz renoviranje orginalnih delova koji će sluziti kao centralni deo novog kompleksa, a ta zgrada će biti transformisana u moderan hotel sa 240 soba, konferencijskim salama, spa centrom i restoranima, ukupne površine od 15.000 kvadratnih metara.

Dodatna poslovna kula sa ukupnom površinom prostora od 3.900 kvadratnih metara biće izgrađena na susednoj lokaciji, a novi kompleks će imati 150 parking mesta.

Ovaj projekat će, kako je predočeno u saopštenju, odgovoriti na trenutni nedostatak hotelskog smeštaja i poslovnog prostora u Beogradu, posebno u Starom gradu gde su smešteni državni organi i mnoge korporacije. Radovi bi trebalo da počnu do juna ove godine, a otvaranje hotela se očekuje 2013, na proleće.

Od kada je započela sa svojim aktivnostima u Srbiji, EBRD je odobrila više od 2.4 milijarde evra kredita u različite sektore vezane za ekonomiju zemlje, od kojih je samo u 2010. godini bilo blizu 600 miliona evra, navedeno je u saopštenju.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
Izvor Biz.B92.net
 
pa super što će staklenu gadost da dignu pored božemesačuvaj bigza.

šta je uopšte ono stakleno IZA bigza? mislim da se čak i spaja sa njim nekim delom.
 
"Ono stakleno" je "Službeni glasnik"... Ne spaja se... Ima kolski (požarni) put između zgrada.
 
Multicon je iskljucen iz projekta ne znam tacno kada ali vise ne radi na njemu. Koliko sam razumeo radi se na nekim izmenama ;) ko zna mozda nam i uslise zelje za promenom pojedinih "detalja" na projektu :)
 
Ovo zvuci predobro da bude istinito.Verovatno ce uskoro izaci sa nekim renderima.
 
Podižu luksuzni hotel na mestu Starog mlina

Austrijska grupacija „Soravia“ u junu će na prostoru Starog mlina početi gradnju luksuznog hotela. Vrednost projekta je 55 miliona evra. Radovi bi trebalo da budu završeni za 14 do 16 meseci, a otvaranje hotela planirano je za proleće 2013. godine.


Parcela na lokaciji objekta Stari mlin u Bulevaru vojvode Mišića, između Mostarske petlje i zgrade BIGZ-a, koja je u vlasništvu ove kompanije, ograđena je. „Soravia“ je od grada dobila sve neophodne dozvole za početak radova.
Prema projektu, Stari mlin će biti potpuno obnovljen. Zgrada će biti pretvorena u moderan hotel koji će imati 240 sobe, konferencijske sale i restorane. Ukupna površina biće 15.000 kvadratnih metara. Dodatna, takozvana ofis-kula, površine od 3.900 kvadratnih metara, biće izgrađena u neposrednoj blizini. Čitav kompleks imaće i podzemnu garažu sa 150 parking mesta.
Projekat „Stari mlin“ predstavljen je pre nekoliko godina, ali su radovi na ovom spomeniku kulture, izgrađenom 1904. godine, do sada odlagani.
Pre godinu dana austrijski mediji pisali su da je grupacija „Soravia“ zbog loših ekonomskih prilika u jugoistočnoj Evropi i unutrašnjih finansijskih problema usporila realizacije planiranih projekata.
Međutim, direktor kompanije „Soravia Srbija“ Bernard Ebner kaže za „Blic“ da je prošla godina bila jedna od boljih.
- Želim da kažem da je 2010. bila najbolja godina za grupaciju „Soravia“ što se se tiče njenih kapitalnih projekata kako u Austriji, tako i u zemljama istočne Evrope. Generalno, ekonomska situacija je dobra - navodi Ebner.
Čitav projekat biće realizovan u saradnji s austrijskom Erste bank grupom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).
Iako je prva informacija glasila da će, kad bude završen, hotel „Soravia“ biti dat na upravljanje grupacijama „Hilton“ ili „Radison”, Ebner kaže da su u kontaktu s više međunarodnih hotelskih brendova, ali do sada nisu doneli odluku s kim će sarađivati nakon završetka gradnje hotela na mestu Starog mlina.

Šansa za domaće kompanije
Mediji su preneli da će „Soravia” na realizaciji ovog projekta sarađivati samo s austrijskim filmama, međutim Bernhard Ebner to negira.
- U celoj Evropi sarađujemo s mnogim kompanijama kako međunarodnim, tako i lokalnim, kao i sa austrijskim. Srpske kompanije su poznate po kvalitetu i iskustvu izgradnje, tako da ćemo pozvati i srpske firme da sarađuju sa nama na ovom projektu - kaže Ebner.
Kliknite za proširenje...
-blic
 
Nisam mogao da odolim i da za nekih 3-4 sata rada vidim kako bi hotel izgledao kada bi se makar malo kod nas primenjivalo ono sto se radi napolju...a sa miksom postojeceg stanja i novih kubusa, uz primenu novh materijala (slicno kao kod terasa) dobilo se ovo:

Perspektivni prikazi
r7syhh.jpg


jts3gj.jpg


a9n1nt.jpg


1zev1nc.jpg


eq8s95.jpg


Zeleni krovovi
97iqkh.jpg


Atrijum, unutar hotelskog komleksa
344fmea.jpg


Pogled ka Sajmu
11gp1r4.jpg


Google Earth preview
4utcon.jpg


Ovaj prostor prosto vapi za zelnilom, bas kuburi, i ja ovde ne bih zalio para za gomile kontejnerskih sadnica za krovove i terase....

Mozda je malo smelo zbog boja i same kompozicije...ali nista nas ne kosta da probamo :vops:



:gobb:
 
Mogu ti reci da si dobro uradio, mada mi se ne svidja boja fasade, mozda bi mogla da bude krem boje tj nesto svetlije.
Najvise mi se svidja kako si stvorio onaj dimnjak u kulu-vidikovac, to je bas cool.
Sve u svemu lepo uradjeno
 
Svidja mi se, mada bih promenio boju fasade da vishe lichi na fasadu mlina. Time bi ovaj objekat, preuzevsi boju mlina i imitirajuci raster prozora bigza, biti estetska spona ova dva objekta.

ali cemo najverovatnije dobiti josh jedan Staklenac
 
Ružno,liči na fabriku auto-delova ...ili ulaz u rudnik.. :rolleyes:
 
2012":64yue6jn je napisao(la):
Ružno,liči na fabriku auto-delova ...ili ulaz u rudnik.. :rolleyes:
Kliknite za proširenje...
:lol::laugh::lool::gobb:

:kk:

@ stek & mradulovic - Hvala, mada i ja se slazem za boje...malo je prejako, ali jedino sto je dobro u tom slucaju je to sto se nikada ne bi video garez koga u ovom delu grada ima na izobilj :)

Drago mi je da se steku dopada dimnjak-panoramski lift sa vidikovcem :)
 
meni se dopada, čak i boja fasade, nekako pravi kontrast.
a onda ovaj deo na vrhu bigza što je malo tamniji srediti u istu tu neku tamnu nijansu, a ostatak zgrade ofarbati u boje starih delova mlina i eto, instantn uniformnost.
 
Meni se iskreno ne dopada uglavnom iz vec gore pomenutih razloga. Posebno mi se ne svidja kubus koji je nad samim krovom.
 
Meni se ovo svidja mnogo vise od resenja za Karadjordjevu/Savsku padinu. I to iz razloga koji su mozda cak i ironicni i izviru iz specificnih uslova Beograda, u kome bi taj trend u svetskoj arhitekturi legao u jedan sasvim drugaciji kontekst od onoga u kome (a valjda i zbog koga) je nastao.

Po meni je ovaj trend pobuna protiv monotonije, uniformnosti, tiranije regulacione linije, a mozda i ekonomske isplativosti koja postuje prirodni zakon da se velike monotone kocke najlakse grade i daju najveci broj kvadratnih i kubnih metara po investiranom dolaru, evru, ili cemu vec, sto opet rezultira u uniformnosti. U takvom kontekstu, ovakva arhitektura (moze da) funkcionise jako efektno i osvezavajuce.

Sa druge strane, Beograd je grad u kome vlada tiranija haosa a ne reda, tako da on nudi jedan dijametralno suprotan kontekst. Mi na tom mestu vec imamo jedan zestoki sudar izmedju stare industrijske zgrade mlina i moderne zgrade BIGZ-a (da ne govorim o bespucu i haosu malo dalje :) ), i te dve zgrade ni na koji nacin nisu centrirane. U tom kontekstu ovo resenje vise miri i stvara harmoniju nego sto razigrava i razbija monotoniju, tako da je na neki nacin nenamerno efektno, odnosno efektno iz sasvim drugih razloga nego sto bi takva arhitektura bila efektna u jednom Bernu ili Parizu.

Ja bi jedino voleo da vidim manju intervenciju na samoj zgradi mlina (mislim da ni zastitari ne bi ovo dozvolili), mozda recimo da ovaj volumen ispred bude povezan nekakvom uzom konstrukcijom (recimo sa dovoljno kubnih metara da primi lift i/ili stepeniste) koja "izvire" iz zemlje kao neka surla, i ok povezuje se sa ostatkom preko zgrade mlina, mozda ostvarujuci vezu sa njom tako da se sece sa krovom ali ne sa samom gradjevinom nize.

Sa druge strane, Karadjordjeva je jedan kompletan haos koji u meni izaziva osecanje tuge za propustenom sansom da Beograd ima jednu lepu, sredjenu, reprezentativnu ulicu uz reku (ili bilo gde, kad malo bolje razmislim). Da je bilo srece, vise para, a manje ratova, imali bi nesto a la Pesta uz samu reku, BAR od mosta do Kalemegdana. To tih nekoliko lepih ali zapustenih zgrada i naznacuju, ali cak i to jako slabasno, jer su one nazalost u jadnoj manjini u odnosu na nekultivisane prostore izmedju. Umetati tu jednu ogromnu razigranu masu samo cementira taj haos u kome i tako nema nicega drugog, ne harmonizujuci nista uz put (sto je kod Starog mlina i BIGZA slucaj i dobrodoslo), a potpuno "gutajuci" i to malo lepih ostataka proslosti sa naznakama sta je tu moglo biti. A ta naznaka reda i elegancije je u ovom haoticnom Beogradu nesto retko i dragoceno, i po meni tu poruku starijih generacija treba ispostovati i osnaziti je jer je slabasna, i mi im na neki nacin to i dugujemo. Pogotovo TU, na tom reprezentativnom mestu, koga su i oni bili svesni, i nesto zapoceli, pa su ih ratovi i istorija omeli.

Mozda mi imamo sansu da razvijemo jedan interesantan (Mirilacki/harmonizirajuci? OK ne na neki ljigav i ocigledan nego hrabar nacin, tako da u biti i nisam siguran da treba bas preterano slagati boje sa mlinom i BIGZom) podpravac u ovom trendu, s' obzirom na specifican evropski, a onda opet i ne skroz evropski/zapadnjacki, kontekst u kome zivimo? Mozda je drugima muka od reda pa onda hoce da povremeno zaljuljaju camac ili izazovu neki sudar, dok je svaka nasa gradnja sa desne obale Save u sustini spasavanje situacije posle nekog velikog karambola. A kako smo specificno drustvo, uskoro ce isto da bude i sa leve obale gde se pocetni red i poredak blokova vremenom sve vise pretvara u niz sudara sa umetnutim stracarama i cudima reketasko-siledzijske ekonomije...
 
Uh, priznajem da sam odabrao pogrešne boje, ali ajd!
svetlozeleno - zelenilo
ljubičasto - poslovne zgrade
crveno - stambene zgrade
sivo - prilazne ulice tj automobili.





Uploaded with ImageShack.us


Ideja da se ne rešava samo stari mlin već čitav veći blok kao jedinstveno projektovan prostor. Spolja poslovne zgrade oko 6 spratova sa pojasom zelenila, iznutra ulica za prilaz kolima, a u unutrašnjem delu bloka stambene zgrade oko 6 spratova na kraju jezgro bloka kao park bez kola, od zgrade do zgrade u parku. naravno podzemne garaze ispod zgrada i stanbenih i poslovnih. A na vrhu kod "rudog" loše nacrtan "mercedes" stambeni soliter sličan onima ispred kuće cveća, kao novi sabrat u liniji. Mislim da bi jezgro-park moglo biti čak i veće ako se sve od objekata popakuje veštije nego ja u skici nabrzake.
 
JohnyBgood":3u121e8h je napisao(la):
Meni se ovo svidja mnogo vise od resenja za Karadjordjevu/Savsku padinu. I to iz razloga koji su mozda cak i ironicni i izviru iz specificnih uslova Beograda, u kome bi taj trend u svetskoj arhitekturi legao u jedan sasvim drugaciji kontekst od onoga u kome (a valjda i zbog koga) je nastao.

Po meni je ovaj trend pobuna protiv monotonije, uniformnosti, tiranije regulacione linije, a mozda i ekonomske isplativosti koja postuje prirodni zakon da se velike monotone kocke najlakse grade i daju najveci broj kvadratnih i kubnih metara po investiranom dolaru, evru, ili cemu vec, sto opet rezultira u uniformnosti. U takvom kontekstu, ovakva arhitektura (moze da) funkcionise jako efektno i osvezavajuce.

Sa druge strane, Beograd je grad u kome vlada tiranija haosa a ne reda, tako da on nudi jedan dijametralno suprotan kontekst. Mi na tom mestu vec imamo jedan zestoki sudar izmedju stare industrijske zgrade mlina i moderne zgrade BIGZ-a (da ne govorim o bespucu i haosu malo dalje :) ), i te dve zgrade ni na koji nacin nisu centrirane. U tom kontekstu ovo resenje vise miri i stvara harmoniju nego sto razigrava i razbija monotoniju, tako da je na neki nacin nenamerno efektno, odnosno efektno iz sasvim drugih razloga nego sto bi takva arhitektura bila efektna u jednom Bernu ili Parizu.

Ja bi jedino voleo da vidim manju intervenciju na samoj zgradi mlina (mislim da ni zastitari ne bi ovo dozvolili), mozda recimo da ovaj volumen ispred bude povezan nekakvom uzom konstrukcijom (recimo sa dovoljno kubnih metara da primi lift i/ili stepeniste) koja "izvire" iz zemlje kao neka surla, i ok povezuje se sa ostatkom preko zgrade mlina, mozda ostvarujuci vezu sa njom tako da se sece sa krovom ali ne sa samom gradjevinom nize.

Sa druge strane, Karadjordjeva je jedan kompletan haos koji u meni izaziva osecanje tuge za propustenom sansom da Beograd ima jednu lepu, sredjenu, reprezentativnu ulicu uz reku (ili bilo gde, kad malo bolje razmislim). Da je bilo srece, vise para, a manje ratova, imali bi nesto a la Pesta uz samu reku, BAR od mosta do Kalemegdana. To tih nekoliko lepih ali zapustenih zgrada i naznacuju, ali cak i to jako slabasno, jer su one nazalost u jadnoj manjini u odnosu na nekultivisane prostore izmedju. Umetati tu jednu ogromnu razigranu masu samo cementira taj haos u kome i tako nema nicega drugog, ne harmonizujuci nista uz put (sto je kod Starog mlina i BIGZA slucaj i dobrodoslo), a potpuno "gutajuci" i to malo lepih ostataka proslosti sa naznakama sta je tu moglo biti. A ta naznaka reda i elegancije je u ovom haoticnom Beogradu nesto retko i dragoceno, i po meni tu poruku starijih generacija treba ispostovati i osnaziti je jer je slabasna, i mi im na neki nacin to i dugujemo. Pogotovo TU, na tom reprezentativnom mestu, koga su i oni bili svesni, i nesto zapoceli, pa su ih ratovi i istorija omeli.

Mozda mi imamo sansu da razvijemo jedan interesantan (Mirilacki/harmonizirajuci? OK ne na neki ljigav i ocigledan nego hrabar nacin, tako da u biti i nisam siguran da treba bas preterano slagati boje sa mlinom i BIGZom) podpravac u ovom trendu, s' obzirom na specifican evropski, a onda opet i ne skroz evropski/zapadnjacki, kontekst u kome zivimo? Mozda je drugima muka od reda pa onda hoce da povremeno zaljuljaju camac ili izazovu neki sudar, dok je svaka nasa gradnja sa desne obale Save u sustini spasavanje situacije posle nekog velikog karambola. A kako smo specificno drustvo, uskoro ce isto da bude i sa leve obale gde se pocetni red i poredak blokova vremenom sve vise pretvara u niz sudara sa umetnutim stracarama i cudima reketasko-siledzijske ekonomije...
Kliknite za proširenje...
Huh! :)

Sta reci vise posle tvog posta ! :) Sve si rekao i dopadaju mi se tvoja razmisljanja i stavovi.
Ne zbog toga sto si rekao da ti se dopada ovo drugacije resenje hotela, vec zaista jer mi se dopada tvoj stav i razmisljanje na temu relacija kulturno/arhitektonskog nasledja i savremenih tendencija, njihovog odnosa i zajednicke buducnosti.

Svak cast za post! :kk:
 
Johny, divno promišljanje. Nastavi da budeš tako dobar. :)
Plus ko vrata.
(Samo nemoj, molim te, da pišeš s (s') sa apostrofom. Ne pristaje to jednom tako mislećem biću.)
 
Hvala svima na plusevima, nedostaje mi "blushing emoticon" :D

Apostrof sam stavio ubedjen da ako "gutam" slovo "a" u predlogu "sa" onda treba apostrof, nesto kao u engleskom i francuskom, no ipak izgleda da je i "s" predlog sam po sebi tako da ne treba. Eto, ucimo se i pravopisu uz izostravanje stavova o arhitekturi i trazenja sto boljih resenja... koja naravno da nadlezni tesko da ce uzeti u obzir, ali ipak je to napredak, nikad se ne zna, kad naraste kriticna masa ljudi koji neke stvari prepoznaju kao dobre a neke kao katastrofalne, onda ipak ima nade.

Mena fascinira koliko je konstruktivna diskusija korisna, ja ovo sto sam rekao ne bi ni rekao da me ovi renderi nisu naveli na razmisljanje. To zahteva i vreme i energiju i kreativnost, ali tako se postaje dobar arhitekta. MNOGO DOBAR forum, prosto da covek pozeli da ode na arhitektonski fakultet i cimne sve studente i kaze im "ej ljudi, se ukljucite, bicete mnogo bolji arhitekti nego sto bi bili inace". Naravno i nama matorima je ovo jako korisno i stimulativno, a bili arhitekti, urbanisti, a planeri/politicari, a ljudi koje jednostavno zanima i arhitektura i grad u kome zive. Samo neka nam beobuild raste i jaca, za dobro opste kulture razmisljanja o gradu, urbanizmu, i arhitekturi, pa, ako Bog da, sa tim ce doci i uticaj na razne centre moci i mesta odlucivanja.

Pozdrav svima iz jezivo hladnog Cikaga!
 
Znaci to su te izmene projekta. :)

Ovo kud i kamo izgleda bolje.
 
Ovo je jedan od rendera koji je i pre nekoliko godina bio u opticaju. Mogce je da su imali nekoliko varijacija, pa su se na kraju odlucili za jednu od njih. Istina, ova je solidnija od one prethodne sa staklenom kulom i bolje se slaze sa BIGZ-om.

Inace, zexlande, ne znam da li je to slucajno ili namerno ali tvoj projekat se odlicno uklapa sa rekonstrukcijom koju Zepter planira na zgradi prekoputa.

080226-BVM10-VS-02.jpg


080226-BVM10-VS-01.jpg
 
Delija":3e4604id je napisao(la):
Znaci to su te izmene projekta. :)

Ovo kud i kamo izgleda bolje.
Kliknite za proširenje...
Te rendere koje je blic objavio su koliko znam stari a ovi sto su na bbu medju projektima i na sajtu soravie noviji. Videcemo jos sta ce biti i kakve ce izmene raditi
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh