Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
jovanovm
Advanced
vise je wannabe Gracanica 
Ne znam da li je ovo pravo mesto za ovo, ali je veoma zanimljivo. Meni posebno Novi Beograd.
Vojna karta Beograda iz 1970-te.
Mozete skinuti sve cetiri slike odavde: http://rapidshare.com/files/140839821/Beogradkarta.rar
Vojna karta Beograda iz 1970-te.
Mozete skinuti sve cetiri slike odavde: http://rapidshare.com/files/140839821/Beogradkarta.rar
To je i meni palo na pamet, samo mislim da te 1976' nije bilo samita u Beogradu? On je bio 1961 i 1989. Mozda je Indira dosla u posetu . Mada, i zastava desno kanda nije jugoslovenska... Ah taj kosmopolitizam sezdesetih / sedamdesetih
. Mada, i zastava desno kanda nije jugoslovenska... Ah taj kosmopolitizam sezdesetih / sedamdesetih 
ево линка ка колекцији старих разгледница Београда
http://digital.nb.rs/collection/fr-beograd
http://digital.nb.rs/collection/fr-beograd
bigvlada
Advanced
„Na bregu iznad reka“, nova knjiga dr Đorđa Kostića
Stari Beograd u očima stranaca
Autor: Dušan Milićević | 06.10.2009. - 09:50
Knjiga „Na bregu iznad reka“, autora Đorđa Kostića, juče je predstavljena javnosti u Konaku kneginje Ljubice. Ova knjiga sadrži zbirku razglednica i tekstova o Beogradu iz vodiča za turiste štampanih na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku tokom devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka.
Kralja Milana, 1914.
Beograd se našao u nekima od prvih štampanih turističkih vodiča, međutim tada uopšte nije bio “zanimljiv” strancima.
- Beograd je početkom 19. veka praktično bio obična tačka kroz koju su putnici samo prolazili. Do 1830. u vodičima se priča o Kalemegdanskoj tvrđavi, dok se o samom Beogradu jedino može naći podatak da više nije prestonica, pošto je u tom periodu knez Miloš odlučio da to bude Kragujevac. Tek početkom druge polovine 19. veka u nemačkim vodičima počinju da se objavljuju opširniji tekstovi o prestonici. Naš glavni grad se polako pretvaru u turističku destinaciju, pošto stranci počinju i da se zadržavaju u njemu - priča Đorđe Kostić, autor ove knjige.
Knjiga obuhvata veliki vremenski period, pa se kroz nju može pratiti i napredak samog grada.
Hotel Bristol, 1914.
- Kroz vodiče se lako može videti i kako se grad razvijao, pošto su se oni štampali u razmaku od oko pet godina. Pratili su razvoj saobraćaja koji je povezivao Beograd sa Evropom, pa su tako vodiči u svakom narednom izdanju prelazili sa kopnenog i vodenog, na železnički, a kasnije u vazdušni saobraćaj. Recimo, krajem 19. veka na mapi štampanoj u vodiču zasedanje skupštine bilo u staroj zgradi, dok 1908. stoji da je postavljen kamen temeljac za izgradnju današnjeg Doma narodne skupštine. Slična je priča i za spomenik Kneza Mihaila, kao i za mnoge druge objekte - priča Kostić.
Knjiga sadrži i veliki broji slika, pošto je svaki tekst, odnosno“isečak iz vodiča”, ilustrovan fotografijom.
Beograd, Donji Grad
- Prva fotografija Beograda koja se pojavila u stranim vodičima je panorama sa Save iz 1929. Period pre te godina sam ilustrovao crtežima ili razglednicama našeg glavnog grada. Tako se u knjizi mogu naći prikazi Doma narodna skupštine iz 1907. i 1929. godine, Terzijske česme iz 1905., Železničke stanice iz 1914. godine i mnogih drugih objekata - objašnjava Kostić.
Poglavlja
Knjiga je podeljena na četiri poglavlja, Prvo govori o tome na koje sve načine u kojem periodu se moglo doći u Beograd (brodom, vozom, avionom). Drugo predstavlja izgled grada, treće govori o tome kako se sve moglo otići iz grada, dok su u četvrtom oglasi beogradskih firmi i institucija, koji su izlazili stranim vodičima.
Biografija
Dr Đorđe S. Kostić (62) naučni je savetnik Balkanološkog instituta SANU. Do sada je objavio šest knjiga među kojima sam izdvaja „Dobrodošli u Srbiju“ i „Zaljubiti se u jedan grad“, koja je takođe posvećena Beogradu i smatra je prvim delom „Na bregu iznad reka“.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=114109
Stari Beograd u očima stranaca
Autor: Dušan Milićević | 06.10.2009. - 09:50
Knjiga „Na bregu iznad reka“, autora Đorđa Kostića, juče je predstavljena javnosti u Konaku kneginje Ljubice. Ova knjiga sadrži zbirku razglednica i tekstova o Beogradu iz vodiča za turiste štampanih na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku tokom devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka.
Kralja Milana, 1914.
Beograd se našao u nekima od prvih štampanih turističkih vodiča, međutim tada uopšte nije bio “zanimljiv” strancima.
- Beograd je početkom 19. veka praktično bio obična tačka kroz koju su putnici samo prolazili. Do 1830. u vodičima se priča o Kalemegdanskoj tvrđavi, dok se o samom Beogradu jedino može naći podatak da više nije prestonica, pošto je u tom periodu knez Miloš odlučio da to bude Kragujevac. Tek početkom druge polovine 19. veka u nemačkim vodičima počinju da se objavljuju opširniji tekstovi o prestonici. Naš glavni grad se polako pretvaru u turističku destinaciju, pošto stranci počinju i da se zadržavaju u njemu - priča Đorđe Kostić, autor ove knjige.
Knjiga obuhvata veliki vremenski period, pa se kroz nju može pratiti i napredak samog grada.
Hotel Bristol, 1914.
- Kroz vodiče se lako može videti i kako se grad razvijao, pošto su se oni štampali u razmaku od oko pet godina. Pratili su razvoj saobraćaja koji je povezivao Beograd sa Evropom, pa su tako vodiči u svakom narednom izdanju prelazili sa kopnenog i vodenog, na železnički, a kasnije u vazdušni saobraćaj. Recimo, krajem 19. veka na mapi štampanoj u vodiču zasedanje skupštine bilo u staroj zgradi, dok 1908. stoji da je postavljen kamen temeljac za izgradnju današnjeg Doma narodne skupštine. Slična je priča i za spomenik Kneza Mihaila, kao i za mnoge druge objekte - priča Kostić.
Knjiga sadrži i veliki broji slika, pošto je svaki tekst, odnosno“isečak iz vodiča”, ilustrovan fotografijom.
Beograd, Donji Grad
- Prva fotografija Beograda koja se pojavila u stranim vodičima je panorama sa Save iz 1929. Period pre te godina sam ilustrovao crtežima ili razglednicama našeg glavnog grada. Tako se u knjizi mogu naći prikazi Doma narodna skupštine iz 1907. i 1929. godine, Terzijske česme iz 1905., Železničke stanice iz 1914. godine i mnogih drugih objekata - objašnjava Kostić.
Poglavlja
Knjiga je podeljena na četiri poglavlja, Prvo govori o tome na koje sve načine u kojem periodu se moglo doći u Beograd (brodom, vozom, avionom). Drugo predstavlja izgled grada, treće govori o tome kako se sve moglo otići iz grada, dok su u četvrtom oglasi beogradskih firmi i institucija, koji su izlazili stranim vodičima.
Biografija
Dr Đorđe S. Kostić (62) naučni je savetnik Balkanološkog instituta SANU. Do sada je objavio šest knjiga među kojima sam izdvaja „Dobrodošli u Srbiju“ i „Zaljubiti se u jedan grad“, koja je takođe posvećena Beogradu i smatra je prvim delom „Na bregu iznad reka“.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=114109
jedna povelika kolekcija fotografija starog beograda:
http://s64.photobucket.com/albums/h185/Dejan011/
(izvinjavam se ako je već bilo)
http://s64.photobucket.com/albums/h185/Dejan011/
(izvinjavam se ako je već bilo)
c.s.i.
Higher intermediate
Naleteo sam na knjigu "Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945", pa evo malo interesantnih fotki iz nje:
Agrarna banka 1941. god. (današnji Istorijski muzej)
Kneza Miloša 1941. god
Srušen most Kralja Aleksandra 1941. god
Narodno pozorište 1941. god.
Staro sajmište 1941. god.
Trg Republike 1941. god.
Zeleni venac 1941. god
Terazije 1945. god
Rekonstrukcija Terazija 1947. god
Agrarna banka 1941. god. (današnji Istorijski muzej)
Kneza Miloša 1941. god
Srušen most Kralja Aleksandra 1941. god
Narodno pozorište 1941. god.
Staro sajmište 1941. god.
Trg Republike 1941. god.
Zeleni venac 1941. god
Terazije 1945. god
Rekonstrukcija Terazija 1947. god
Eh,kako bi bilo lepo da jednog dana ako ne ukinu na terazijama saobracaj makar ga smanje na 1+1 i vrate na sredini taj trg i fontanu.
Bas razmisljah kako Beograd i nije siromasan starim zdanjima nego ih je puno izgubio za vreme drugog svetskog rata tokom bombardovanja nerpijatelja i saveznika.
Bas razmisljah kako Beograd i nije siromasan starim zdanjima nego ih je puno izgubio za vreme drugog svetskog rata tokom bombardovanja nerpijatelja i saveznika.
Felipe
Intermediate
Moram da izrazim odusevljenje fotografijama koje Goldstein postavlja! :kk:
Naravno, i svi ostali.
Ali, kao sto neko vec reche, Goldstein je prava arhiva. Zato, evo jedan plus za sve do sada postavljene fotografije. +
Dodao bih samo da sam konacno zakljucio cega mi je definitivno najvishe zao. Mosta kralja Aleksandra!
Sve drugo je koliko-toliko "nadoknadivo". Makar i izgradjenim replikama na drugim lokacijama, ili pak nekom izuzetnom a modernom arhitekturom, koja bi ostavila upecatljiv utisak, a opet se uklopila u postojeci ambijent. Ali, most se, verujem, nikad nece izgraditi...
A, sto se tice novobeogradskih solitera, "razstakljivanjem" zastakljenih terasa bi se postiglo najvishe. A, to vazi i za zdanja u starom gradskom jezgru. Uopste, meni su zastakljene terase, a ponajvishe nesrecne nadogradnje - najvece zlo! U poredjenju s njim, klima-uredjaji su od drugostepenog znachaja, a kamoli oronule i posivele fasade.
Naravno, i svi ostali.
Ali, kao sto neko vec reche, Goldstein je prava arhiva.
Zato, evo jedan plus za sve do sada postavljene fotografije. +Dodao bih samo da sam konacno zakljucio cega mi je definitivno najvishe zao. Mosta kralja Aleksandra!
Sve drugo je koliko-toliko "nadoknadivo". Makar i izgradjenim replikama na drugim lokacijama, ili pak nekom izuzetnom a modernom arhitekturom, koja bi ostavila upecatljiv utisak, a opet se uklopila u postojeci ambijent. Ali, most se, verujem, nikad nece izgraditi...
A, sto se tice novobeogradskih solitera, "razstakljivanjem" zastakljenih terasa bi se postiglo najvishe. A, to vazi i za zdanja u starom gradskom jezgru. Uopste, meni su zastakljene terase, a ponajvishe nesrecne nadogradnje - najvece zlo! U poredjenju s njim, klima-uredjaji su od drugostepenog znachaja, a kamoli oronule i posivele fasade.
RockerSVK
Higher intermediate
Код старих и вредних зграда је застакљивање катастрофа, посебно у градском језгру али зашто би се требале "разстакљивати" застакљивања у комуњарским стамбеним зградама, није ми јасно. И ја сам први пут још 1994 застаклио своју терасу на згради, која је довршена још 1988 године (мада није тераса него лођа), не да би добио још једну собу, али макар да би имао балкон (улаз из кухиње) заштићен од временских неприлика, јер су ми прозори окренути ка западу (Аустрија), одакле у 90% случајева долазе све те кише, снегови и тд. Сада лепо могу да гајим цвеће, седнем са сокићом, отворим прозор и уживам. 2010 сам променио застарео (и додуше много неквалитетан) алуминијски профил раних деведесетих за ПВЦ столарију и таман И слично је поступило пуно људи по мом насељу и у другим деловима града. Овде код мене је то нормала, што се тиче стамбених насеља изграђених углавном пре 1989 године. И није реткост да овако људи поступе и у новијим зградама из нпр. деведесетих. Не треба превише генерализовати ову проблематику, по мени.
И слично је поступило пуно људи по мом насељу и у другим деловима града. Овде код мене је то нормала, што се тиче стамбених насеља изграђених углавном пре 1989 године. И није реткост да овако људи поступе и у новијим зградама из нпр. деведесетих. Не треба превише генерализовати ову проблематику, по мени.Felipe
Intermediate
Pa, dobro, iz perspektive stanara koji zastakljivanjem "pobedi" nedostatke u planiranju stanova iz tog doba, razumem.
Ali, sklad nekih kreativnijih primeraka zgrada iz tog perioda je isto tako narushen kao i kod predratnih zgrada. Poneke zgrade, ili chak chitav blok zgrada iz tog perioda, takodje predstvalja, u istorijskom smislu, biser posleratne arhitekture. Ne znam, ne volim odnos prema arhitekturi tog vremena koji podrazumeva nipodastavanje i nemar. Ona predstvlja kreativni izraz svog vremena, sta god mi pojedinacno mislili, voleli ili ne...
Ali, sklad nekih kreativnijih primeraka zgrada iz tog perioda je isto tako narushen kao i kod predratnih zgrada. Poneke zgrade, ili chak chitav blok zgrada iz tog perioda, takodje predstvalja, u istorijskom smislu, biser posleratne arhitekture. Ne znam, ne volim odnos prema arhitekturi tog vremena koji podrazumeva nipodastavanje i nemar. Ona predstvlja kreativni izraz svog vremena, sta god mi pojedinacno mislili, voleli ili ne...
RockerSVK
Higher intermediate
Нови Београд јесте доказ о постојању неке оригиналне послератне архитектуре, то се слажем и неке специфичне целине у мањим и старијим блоковима треба заштитити. Али у мојој земљи су скоро све те комуњарске стамбене зграде једнаке готово у сваком граду, грађене неквалитетно, са пуно недостатака, које сам морао готово од самог усељења у нов стан сопственим џепом постепено да санирам да све буде како треба (сем кривих зидова, то тешко може да се промени). Дакле моје мишљење јесте, да у зградама ван градског језгра овакво поступање власника станова није урбанистички злочин. Е сад, што су мишљења око овога подељена, то је већ друга ствар.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.093
Није неопходно вратити на 1+1. У задње време размишљам о томе, и чини ми се да враћање фонтане и тих зелених површина не мора да утиче на саобраћај, па чак ни на сва скретања. Мислимд а се све може задржати у функцији, а да се онај трг реконструише.vucko":g7s9vbv5 je napisao(la):
Проблем је у томе што се застакљивање ради на јако нестручан и морам рећи примитиван начин. Да се застакљује типски и да се употребљавају материјали који боду учи и у великом су нескладу са самом зградом, то не би био толики проблем.RockerSVK":g7s9vbv5 je napisao(la):
Ево, прави пример је Форум комплек у Булевару Краља Александра. За сада је двоје застаклило терасе, али су обе идентичне а бојама и материјалом се слажу са зградом и једноставно, не сметају оку.